Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
До сад ли два ли дође Миленко, огрте влашку белу кабаницу, и влашку капу, и дозива и̓ турски, каже: „Селам вам је од бимбаше, сад ће доћи, но кажите ми ко сте ви.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Прилазило јој се кроз лишће. Исакович се срушио, од умора, ту, и тек је доцније прикупио снагу да почне да дозива, мукло. Није био клонуо само од телесних патњи.
Заспао је одмах и лежао као клада. Стењао је нешто и мрмљао је, у сну, нешто. Кроз сан, међутим, чуо је да га неко дозива по имену и трже се, пробуђен, јер је чуо да неко, из мрака, испод његовог доксата, заиста, дозива.
чуо је да га неко дозива по имену и трже се, пробуђен, јер је чуо да неко, из мрака, испод његовог доксата, заиста, дозива. Глас је стизао, у собу у којој је спавао, као завијање паса, издалека. „Исаковичу, курво, изиђи да се поразговарамо!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“¹⁸ При порођају, породиља у Хомољу се крсти и говори: „Отвори Боже!“, а бабица овим речима дозива дете: „Ајд, излази, спремила ти баба танку кошуљицу, црвене чарапе и шарену торбу!
заклетве можемо поделити на: условне клетве (самоклетве) у којима онај ко се заклиње предвиђа своје највеће муке и дозива најстрашније несреће ако не говори истину или не испуни неко обећање („Бог ме убио ако лажем!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
открили су се у свим њиховим многозначностима, дали нам се на први поглед, у дистисима, где рима помамно и незаситно дозива риму, и где стих непрестано тражи и налази задовољење у звучној експлозији која га заокружује, испуњава, и поништава,
Милићевић, Вук - Беспуће
То је био погреб његовог оца. И сад, кад дозива себи у памет слику свога оца, она излази пред њега вазда жива и свјежа; он гледа пред собом тога крупног и чврстог
Сремац, Стеван - ПРОЗА
У хиљаду и осмој стотини, Деведесет деветој години, Књигу пише јенглеска краљица, Главом млада дилбер-Викторија, Па дозива младе џентлимане. ГЛАВА ДРУГА Рекосмо да је газда Радисав имао повише деце, деветоро на броју.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Равно поље на широко, А на пољу два окола, Средом гледни сина гола, Татарин је — ватра жива — Прети мачем па дозива: „Ој Угрине, курво, амо, Амо да се огледамо!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Мацане брацо, лија ме дави, Мацане, друже, брзо ме бави, стотину зрна у пушку стави!“ Узалуд Мачка дозива друг, далеко бјеше зелени луг. Стари се Мачак за ловом вије, Пијетлића свога ни чуо није. . . . . . . . . .
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али дани пролазе, људи се „фронте“ и поравнавају, труба опет непрестано дозива дежурне и по цео дан се рапортира: „Батерија је у ратном стању. Нема ништа ново.
Али војници пролазе погнуте главе и нико ништа не узима. Неко од наших војника дозива Танасија. — А-ја!... Слатко ми је кад украдем. Имаће још села, не брини ти! — одговара Танасије.
Чујемо, неко јечи. Мало даље, тамна непомична прилика... У близини неко дозива: „Друже, друже...“ А куршуми фијучу све чешће, и ми погнути журимо, па и не осећамо колико кипти зној са нас.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ниже куле у пољу широку, Да му жању бијелу шеницу, Све сабира момке и дјевојке; Мобу гледа са истока Сунце, Пак дозива Даницу звијезду: “Ој Данице, драга секо моја, Да гледамо бега Јован-бега, Има ли што љепше погледати, К’о дјевојке
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Господар Јеврем застаје испод прозора на крају бочног дела куће, прозора који гледа у Јевремову улицу, и дозива: „Никола, хеј, Никола!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Да за њим плачу те очи лепе, Та уста слатка њега да жале, Тај сребрн глас да њега дозива, Док косе црне чежљиво пале, У часу туге, љубави душâ Кад мистична магла све облива... Св.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Поче размишљати шта да чини и куда да се упути. „Аристотеле!“, зачу он како га дозива неки познати глас. Он се обрну.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
преда се добош са оном страном што није пробушена, вади излизане карте из масног копорана, пљује прсте, чешља карте и дозива војнике што радознало извирују из својих шатора. — Радња почиње, ајде народе! мало а... а... ајнца, мало ф... ф...
Ћипико, Иво - Приповетке
А мали, тихи комшилук домало оживи. Стока се с паше враћа и тежаци с радње. Чобанчад се дозива, свраћа овце и козе. Из даљега, с брда, чуо би се каткад оштри звиждук и дозивање људи.
Чељад је дозива, али се она не обрће, већ једнако трче. Увече, поочим, носач на обали, нађе је пред вратима са завежљајем у руци;
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ал’ из душе нек’ ти живот Над не избрише!“ »Отаџбина« 1891. АНЂЕО И ЂАВО (Од К. Саса) Краљ дозива сликар-уметника: „Две ми слике изремечи кистом. Буду л’ слике кисту твоме дике, Облићу те и благом и блистом.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
опире ТИН С друге стране гроба жива звезда куца И запаљени ветар на почетку дана снива Ноћ у моме гласу више не дозива просторе изгубљене које поседују сунца Крв моја заспала под каменом не бунца због пакла из земље ископаног ко
ФЕНИКС (ИИ) Смрћу измењена камен отвара Празно поље дозива гласом умири мора Једина птица што саму себе ствара Из пепела злих вести и празних договора.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ј. је стан, и елеменат, горске виле; са своје јеле вила дозива другу вилу (у народној песми, Софрић, 131). Софрић мисли, вероватно и с правом, да слика из народних песама, где се
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Госпа Нола, почела је то уосталом већ раније, постаде мати. Дозива учитељице; иде по дућанима у које није никада ишла, да девојчицу своју лепо обуче; тражи јој другарице; разговара с
И могло се. Мирко удешава младој дрўги, троши на њено одело што има и нема, некако са слашћу је дозива чудним њеним именом: Лагана, и ради, ради, иако су му руке све кривље и круће.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Младожења (прводаџији на уво). Новце, забога. Прводаџија. Гди је млада невеста? Мати дозива девојку и младожења је дарива; на које она одлази. Прводаџија. Е, да видимо сад има ли што девојка? Отац.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
моли Гледа Како по брдима ветар ватроносац Његовим речима псује Смешка се И полако једе Књигу господара света И дозива гладне вукове Са врха крушке баца им листове Пуне црвених дуговратих слова И белих јагањаца ПУТОВАЊЕ СВЕТОГА
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Лежећи, лице замочено у свод, Свег у сузама смути ме страшни јад; Дозива, провидности њене, не осетих плод; По рубу, свуда, искусивши глад.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Улази Митка вукући за собом Салче, Гркљана, Коштану и остале. МИТКА (раздрљен, распасан, окреће се и дозива остале свираче са улице): Чалгиџије! Метери! Чочеци! Овамо, бре! (Долазе и остали.) Овамо, браћо моја слатка!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Цар испроси по књигам' ђевојку, пак дозива Тодора везира: „Слуго моја, Тодоре везире, да ми идеш бијелу Леђану, моме тасту, краљу Мијаилу, да ми с њиме свадбу
Кад је царе р'јечи разумио, он дозива Тодора везира: „Иди, слуго, те познај ђевојку!“ Тодор му се право кунијаше: „Нијесам је, царе, ни виђео, јер су ми је
Кад одоше свати из Леђани, краљ дозива Балачка војводу: „О Балачко, моја вјерна слуго, можеш ли се у се поуздати да рашћераш цареве сватове и да отмеш
Кад то зачу Вукашине краље, он дозива слугу Десимира: „Десимире, моје чедо драго! Досад си ми био вјерна слуга, а одсаде моје чедо драго; ватај, сине,
Кад то зачу Вукашине краљу, он дозива два брата рођена: „Чујете ли, моја браћо драга! Ето вила са планине виче, није вајде што харчимо благо, не да вила
Кад су били пред бијеле дворе, ударише звекиром на врата. То зачула Јевросима мајка, па дозива свога сина Марка: „Сине Марко, моје чедо драго, тко удара звекиром на врата? Баш кâ да су бабови чауши“.
Оде Марко у господске дворе, пак дозива Јевросиму мајку: „Јевросима, моја мила мајко, господа се јесу завадила на Косову пољу широкоме, код бијеле Самодреже
“ Вели њојзи Вуча џенерале: „Не плаши се, моја снахо драга! Ја онаких имам у тавници, и њега ћу сада добавити“. Па дозива сила Велимира: „Велимире, моје чедо драго, узми, сине, за триста катана, иди доље у поље широко, доведи ми онога
царству земаљскоме, па сакроји на Косову цркву, — не води јој темељ од мермера, већ од чисте свиле и скерлета, па дозива српског патријара и дванаест велики владика, те причести и нареди војску.
се на Шарцу витезу, добро Шарцу дизген потегао, — игра Шарац како и помаман, и прескаче коње и јунаке; пак дозива бега Костадина: „Побратиме, беже Костадине, иди, брате, безистену моме, донеси ми стрелу татаранку, у којој је стрели
Свега имаш у бијелу двору, још да имаш рибе од Орида!“ Мучно бјеше Краљевићу Марку, па дозива слугу Богосава, додаје му чашу и матару: „Точи вино, Богосаве слуго!
“ То је Марко у ријечи био, кличе вила с Урвине планине, те дозива Краљевића Марка: „Побратиме, Краљевићу Марко, знадеш, брате, што ти коњ посрће?