Црњански, Милош - Сеобе 1
Па и оно мало стражара, око логора и код топова, удеси те се поче дозивати. Са брда пак, и то највише осетише, допирао је мирис воћака, толиких воћака колико их, код њих дома, никада на једном
Они који су први пут ишли, почеше се дизати на колена и дошаптавати, дозивати, пригушеним гласом, и скупљати иза шатора, као сенке.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Зато га стану сад овамо сад онамо у помоћ дозивати, па му тако једном дође и позив од његова оца цара који му поручује: — Чули смо, незнани јуначе, за тебе и за славу
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Поглед Јанков бјеше мутан и расијан с почетка. Она одмаче луч, откри му груди и дохвативши га за руку, стаде га дозивати. Јанко се мало-помало прибра и уприје зенице пут ње.
Цура се примаче к оцу, па га стаде тихо, ама тихо дозивати. Разумије се да је Пејо није чуо, та он је тако тврдосан, а уз то и уморан био, али је чу Јанко и одиже главу.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А што те враг није понија с њима у сплату, него и ти чекаш брод кâ господин! — пак се опет обрну и стаде дозивати возаре. Бакоња бризну у плач... Ја... ја... ја... — Шта: ја... ја... ја...!? — осијече се дујо.
Обоје му се објесише о врат и засуше поздравима и питањима. Барица истрча пред двориште, па ста дозивати Рока, а да и други чују весели глас додаваше: — Брзо, брзо, амока-а-а! Дошâ ти је брат, дијак, ди-јâ-к!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кад га не би одмах угледала, стала би га дозивати: — Леро!... Леееро!... Вожња је одувијек побуђивала у мени неку веселост, распаљивала неку чудесну плодност маште.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
пуна других је део зоре будим је због зоре због љубави због себе због других будим је мада је то узалудније неголи дозивати птицу заувек слетелу Сигурно је рекла: нека ме тражи и види да ме нема та жена са рукама детета коју волим то дете
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тако ми се не мрчати како истину казивати: цар је чинил преда се нут' јунака дозивати, цар силени турски, тере сиде говорити младому Свилојевићу: „Да имаш ми истину, Свилојевић, казивати, мој сужњу
ту је и несрећа: у Недића нестаде џебане, а не могу на ноге устати да потраже по друштву вишека, већ изгласа сташе дозивати: „О дружино, браћо Србадијо, није ли се у ког догодило ја вишека, да нама докучи?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Бојим се с памећу којуно сам од Бога преузео; у свако доби га именовати и дозивати га дужан сам, а ја, крвавик, Бога заборавих, који ме ода зла чува; Давиду пророку нисам внимао о томе што нам