Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева: — Збрасмо
Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке: Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока. Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.
Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана. Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.
су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављених услова, на које је услове Дока тешко пристајала.
јер дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.
Но, уосталом, све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло. јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку
Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин. Срчу кафу и разговарају о удавачама за које су нашле да би могле бити
— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мâзну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа Споменуше још неколико њих.
Признаје то Јевда и каже да ће говорити Манчи, сину свом. — Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики! Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!
Леле, тугоо! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође нешто жал’, па си зборим
— обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?... Како збориш то?!... — Ето што?!... чуди се и брани Дока. — Што си лошо зборим?... Ако си прајим кеф, белким сас уста си прајим; ништо, ете, лошо не напраји!...
— повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!... — Кој да си иде дом?! Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи! Каква ми је она тетка!?...