Употреба речи докле у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

И ја мислим да нећу према вама грешити ако их к себи примим — бар докле им старији брат не поодрасте да може своју сироту мајку и сестру издржавати... Ја сам ћутао.

се могла свршити приповетка о једној обичној женидби; човек дође, запрости девојку, прстенује, венча се и живи с њоме, докле не умре он или она... Али код мога побратима беше, како женидба, тако и живот буран и необичан...

Где је Лаза биров?... Лазо, узми још два-три момка, па ми га доведите везана... Добро, добро! Казаће то дете, докле га капетан мало на муке удари, све што о Сремцу зна...

То му напиши; а додај му да смо ухватили паликућу и да му га по Лази бирову пратимо да га донде на муке удара, докле не призна. Учитељ је дрхтао. — Ја га нисам никад ни кљуцнуо, а, гле, сад да га капетани мећу на страшне муке!...

Ах, Јелице, докле још нисам знао за тешко гвожђе и за влажне зидове црних тавница, онуде сам најрадије лутао... А и ближе је пешаку.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ово је најбезбедније и безбрижније. Докле нам год ко може учинити зло ако хоће, дотле нисмо на најбољој нози. Ми ћемо видити у многим баснама да се је лисица у

Смрди човек у лености, живот му је исти на теготу. Лежи докле га ребра не забоду, и једва чека да му дан прође. Жени и човеку ружно је и срамотно без посла стајати ако су и колико

То што би у натури (сачувај боже!) чудовиште било, томе се на икони мораш клањати. Ево, браћо моја, докле сујеверије и слепота може доћи и стигнути!

Говори данас, говори сутра, докле ти га у један мах истом нестане. Рабини пишу да је жив на небо однесен био; већ што му драго, куд је год он однесен,

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

према реци, бос и ослобођен кроз пчеле и цвеће, бос и ослобођен кроз белине снега, белих рада, облака и оваца? Докле мислиш да стигнеш у тим чизмама? Зар ћеш обувен у крваве чизме лећи у земљу, крај босих отаца? 21. мај 2000.

Ако Ти нећеш, ко ће нас повести, закопане с ровцима и кромпирима, путниче који си босим ногама доспео тамо докле се не допире ни крилима? 4. Лађо с које се види Јерусалим!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

— Турци кажу: „Слободно, тврда је вера. Фочић хоће опет кнеза од вашег оџака, и неће да иде, докле из ваше родбине кога не окнежи”.

Зато ти укратко кажем, да четири дахије докле годе нама у руке не дођу мртви или живи, никаква мира дотле нема, нити о миру говори! И збогом!

„Ја немам више него ови̓ 11 форинти и ову пушку, но дај ишти јошт ако даду; ако ли не даду, да идемо и са то 250, пак докле дођемо; Руси поповима добро деле, просићемо”.

Ја кажем да се не могу старати јелом и пивом и прочим, да све за њи̓ и набављам и плаћам, него ја ћу давати докле тече новаца, а други нека исплаћује где што треба.

Каже Теодор: „Таки је адет: докле год не извратиш шољу, све они дослужују”. Томе смо се после и смејали, а и мало бар памети и обичају научили.

је био код Гушанца-Алије као под стражом, да му даде ајлук што су му дахије дужне остале, и није га хотео отпустити, докле наши комендати нису дали Земунцима облигације, а земунски трговци даду опет од себе Гушанцу облигације да ће они ис-.

Главе нису секли, јер су сви разним хаљинама, пушкама и другим пљачкама натоварени били. Ови су терали донде, докле и̓ нису Милић Кедић и Недић Мијаило са својом војском сусрели; пак ови уморни вратили се, а Кедић отера до соколске

турска вера, тврђа од камена; ја сам алис (прави) Турчин Крајишник, а нисам ка̓ ови Бошњаци, који даду веру па погазе. Докле год видиш мене жива и моје Крајишнике, не бој се твому животу; а кад погинем ја, и Али-алај-бег и паша Сирчић и наше

Крстивојевићу, да су Турци на конаку на Ушћу и да ће данас или сутра на Забрежје, а од Београда и сами виде димове, докле су Турци дошли.

Да се више Серби не могу за новце откупљивати, јербо Турци узму новце и опет посеку, нити се они могу сами помирити докле цар не би предузео да са султаном уреди, и проч.

цара који жали народ, нисмо му хотели говорити, и чекали смо не би ли се поправили, али не ктеше се поправити дотле докле јадни народ у пропаст не турише. А ко вам је давао изнајпре барут, олово, пушке? Ко добре совете како ћете поступати?

Једним словом, тко вас подигао да сте могли донде доћи, докле сте били дошли? Све је то наш цар као милостиви отац вама чинио и преко толики̓ благодејанија и совата опет нисте

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— рећи ће Радан. — Па куд их део, богати? — упиташе остали. — Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле... Ишли су људи, као на чудо те гледали... После, вели, нестаде их.

После вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога.

Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!... Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!...

Утом Среја некако одгурну Милуна, зграби бубањ, па њему на главу и беж на вратнице. Докле Милун скиде бубањ, који му се беше набио чак до рамена и закачио га некако ружно испод врата оним парчетом још запете

и шта му још нису наговорили, докле га нису обрлатили да иде опет Милуну. Кад би увече, ето ти Среје. Милун дува и чини се токорсе невешт, и Среја дува и

другова, који се поређаше унаоколо, па га сташе заваркивати да поткаче ногом читу испред њега и да је већ терају докле могу. Један је, боме, и поткачи, те с ноге на ногу стаде одлетати јадна чита низ поток, па чак поред зида школског.

« Симица оста с практикантом, а капетан затвори врата за собом. Докле је трајало то узимање за протокол — ваљда ће знати сам капетан, а знаће и Симица, који се већ беше ознојио причајући

— А јеси наумио далеко? — упита чича Мирко. — Богами, далеко... — одговори Страхиња озбиљно. — Е?... А докле? — Може бити чак у Посавину. — У Посавину... — завикаше готово сви зачуђено. — А што, море?

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Душа га заболи... Ништа црње, мислио је, нема од живота његовог. Та, докле је год могао погледати унапред, видео је само патњу и неизвесност.

Приче ће причати о моме хајдуковању и мојој освети! И зар није лепо бити хајдук? Господар си докле ти пушка носи!... Сам судиш и опрашаш!... Па се занесе. Мисли га носише по горама и планинама...

Треба га најприје раскравити... Иван зинуо у Турчина, па се чуди толикој човечности. А Крушка, видећи да је дотерао докле је хтео, само се осмехну, па рече: — А шта му оно изнијеше у селу? — Махни, молим те! — рече Иван.

Еј, мој Иване, тешко теби!... Докле ћеш, болан, бити луд?... Зар ти мисиш да ћеш кадгод бити прав њима двојици?... Тешко теби!...

Из околних бара разлегао се крекет жаба. А Крушка би се, ништа не мислећи, удубио у ту музику, па ко зна докле би остао да га не зовну да спава. Једне вечери седео је са Иваном и разговарао. Разговор им беше страшно суморан.

Јелица изиде да види. Замало и врати се. — Деца нека помрла... — рече снуждено. — Јадна сиротињо! — рече Станко. — Докле ћеш нас, боже, мучити!... Зовните ми Сурепа. Јелица опет изиде. Не потраја дуго, врати се са Сурепом.

Старешине поставише страже. Војводе се повукоше у своје шаторе. — Докле ли ће ово трајати? — помисли Чупић кад у шатор уђе.

пало много турских глава, али данас — само ако их ђаво надари те ударе — данас ћу направити русвај да ће се причати докле траје једног Србина!... Идите, дакле, уклоните се!... Збогом!... Па изиде бесно из шатора и оде међ своје голаће...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Упртих зеница према небу златном, Два гиганта Сфинкса ту стражаре тако, Докле она плаче; а за морским платном, Изнемогло сунце залази, полако.

Све кипи у мени, кô плима кад стиже: Као сад да постах! Докле звезде броде Једне безимене ноћи, поред воде. КРАЈ МОРА Из Боке Лав камени један из млетачких дана Озбиљан и

Стар и малаксао, и са гривом седом, Он је тешке шапе зарио дубоко, Докле мирно држи у обзору бледом Свој мраморни поглед и студено око.

свако вече И када заплачу ноћне камелије, Заплаче и она; суза што потече, Нико не зна шта је, ни шта она крије. Докле болно шуми изнад тамних вода Тиха песма сфера у дубини свода, И под вртовима док умире плима.

Тај знак што мркне и што сјаје, Тај говор неба речју тамном! Докле ће ићи и што траје — Та горка игра сунца са мном?

А вратиће се мирно тада, Све као реке које плаве, — Докле за крвав запад пада Крупно и страшно сунце славе. НЕДЕЉА Већ зора сребри хумке риђе; Пођоше најзад небом смело

у оку Ја осећам тихо у болима дугим: Све је покидано са мном и са другим, И чекам однекуд нову реч дубоку, И докле се деле светлости и тмине, И ноћ пада као паучина мека: Све нàтпēва хучна музика тишине!

Свагда, као крила, те сумње бескрајне Над свачим ће тебе да држе високо, Докле не затвориш болно своје око На међи вечите истине и тајне.

У гнезду ће бити све ћутање шумâ, И све песме рекâ у јутру кад свићу, И сав страсни мирис с расцветаних хума — Докле златно перје расте моме тићу.

ЧЕДНОСТ Докле спаваш, једна рука невидљива Брижно сву ноћ ваја твоје мале дојке, Брише и поправља, и вуче, и слива, Креће мирне

Госпар Бартолео, Победилац срца и на двобојима — Једног дана спази да је постô бео. Докле још у своме прслуку од свиле По које писамце опази да има, И малу мараму, ко зна које виле, Пуну пољубаца и пуну

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

”, ја опет заспах. Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: — Хеј ти, ленштино! дижи се! Осетим и руку мамину како ме чешка по коси.

Богзна докле бих ја тако вирио, да ме се опет не дотакну мајчина рука. Ништа ми не рече, само оним благим очима показа пут врата.

Никад није престајао, никад се уморио. Богу се молио: „Боже, опрости ми гријехе и одржи ме здрава докле си ми живота поклонио!” И бог га је заједно с пошом одарио здрављем.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Сете га се и нађу га тек онда кад га жена потражи: »А ди се то део мој човек?« пита жена, докле га не нађе под столом. »Јао, терету мој!« виче жена и диже га. А господин попа само седи.

— вели му поп Ћира. — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а? Разбио му се ваљда сан, па избија! Не знам само докле ће бити тако добре воље. — Докле? Докле му опет не дођу лутке! Ту човек не уме да буде доста паметан, — вели попадија.

Разбио му се ваљда сан, па избија! Не знам само докле ће бити тако добре воље. — Докле? Докле му опет не дођу лутке! Ту човек не уме да буде доста паметан, — вели попадија.

Разбио му се ваљда сан, па избија! Не знам само докле ће бити тако добре воље. — Докле? Докле му опет не дођу лутке! Ту човек не уме да буде доста паметан, — вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!

Затим је похвалио Херувику, а учитељ опет предику. Докле су поп Спира и поп Бира разговарали, седео је г. Пера као на иглама између две лепотице.

— пита поп Спира који никако није ни опазио како се развијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је то?! Та, шта сте почеле к’о деца!

о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на своју снаху, завадила је с мужем, па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују из далека шијачке гајде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: »Ти си ме, вели, у

! — И сланине донеси — наређује домаћин — и мало сува језика и једну окрајку ’леба. И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћином.

Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепушкаста млада удовица из комшилука. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако к’о нико твој? — Хе, шта ћеш!? Другу Пéлу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно.

— ’Ајде, доста већ једаред! Докле ћете? Кад почнете, а ви не знате шта је доста!... Добро, добро! До’ћете и ви у моје године...

Њиве и с једне и с друге стране. Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива. Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.

табака диктовао једном малом лепо очешљаном Чивучету, и са плајвазом једну по једну поруџбину превлачио на хартији, докле није све тачно по инвентару набавио.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

А опет, увек му је мило било кад би се она на њега одобровољила, те га пустила унутра, код себе. И ко зна докле би тако, да се сам попа није умешао. Силом отерао варошанку те Таја опет могао сам, у тој својој соби да седи, ноћева.

Чак и по селима прати га, јури за њим. То, докле је она, мајка му, била жива. А после, снахе, браћа му — испочетка и оне га гледале, не пуштале, стид их било пред

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

А сад шта? „Све докле допире видик мога разума — мислио је Јуришић — ја ништа јасно не могу да видим и ништа од свега не разумем.

закопавање карабина, то срамно уклањање трага кривице, па још срамније скакутање на једној нози кроз кукурузе све докле га неки пешаци, што их је срео на путу, са оним добродушним, детињским сажаљењем, не узеше на леђа, смењујући се тако

Јер то није дан него вечност и још кад човек појма нема докле ће се то немилосрдно разрачунавање продужити, а поред тога не стоји добро код претпостављаних, те га ови намерно шаљу

Па се она танка колона, докле год се добро не загледа, чинила као да мили у једном истом правцу, тамо ка вратима. Али је Јуришић на то био обратио

Разуме се да сам га држао чврсто докле год је требало и да сам његов револвер истргао, испразнио, и оставио га на сигурно место.

Али, гле, црвени пламенови лижу до звезда, заиста лижу чак до звезда, и свуда докле могу да догледам само пожар и бескрајна колона вешала.

Африка

Треба показати странцу да је он као у својој кући и да никоме не смета. Не желе да скину своје мараме око бедара докле год има више од једног мушкарца у соби. Велики проговори, дискусије. Избацујемо дечаке напоље.

Једино ту биљно царство победило је царство животињско; изагнало га. Само на врховима растиња, огромно високо, докле ни лијане не достижу, као на каквом вишем и мекшем, шумнијем терену, живе ту поједини народи птица, мајмуна и

Доносе ми троножац да седнем. Докле год краљ говори, остаци његових зуба ударају једни о друге. Он за време док разговара са мном издаје и друге

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Оћи да ми секира. Нечисто дух, знајш да ти сад исечим у моја фурија! ЈУЦА: Али, забога, докле ћете га држати да вам толику штету прави?!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Међутим, Ђурђе се осврну снахи и продера се: „Ама, Шокице, докле ћеш ти нама шокетати и свима нам памет солити? Та оно ми је брат ко ми је добру рад!

А ако нестане на путу, нико неће моћи рећи да није ишао докле год је могао да види, пред собом, звезду Даницу, на путу у Росију.

је био, пре седам година, прошао кроз Беч, када су се славонски хусари враћали, по страшној зими, из околине Прага, докле је францески ђенерал Цхеверт био допро. Павле је знао где је центар Беча, код цркве Св.

Ко зна докле би та продаја људи била трајала, да се један такав транспорт није потукао, у бирту, насред Митровице, а тукли су се

Тек да нешто и ми, Богу, ланемо. Е мој Ђурђе, па докле ћемо тако? Ето прошао сам и Шлосберг, у Грацу, да испуним серца жељу и отплачем над Јоановичем, што је Вука, у Росију,

Пријатељицама је имала обичај да каже: да чека оног правога! Који ће доћи издалека. Ко зна, докле би, тако, госпожа Евдокија пролазила, надодољена, врло лепа, кроз куће и вртове својих познаница – међу којима је била

Кад би били већ недељу, две дана на путу, а чули да до Росије има још, недељама, да иду, псовали би, и дерали се: Та докле ћемо?

Стајао је дрзак, ћутљив, усамљен, и збуњен, на неколико корака од Витковича, и питао се докле ће тако – што је кавалкада дуже трајала. У једном тренутку, помисли да се искраде, и оде до штала.

клупче, да трпи, кад му обгрли врат, прилазећи му са леђа, и покривши му очи рукама, дугих, кошчатих, тамних, прстију. Докле ће тај човек ићи, удов, по свету, пун притворства, кад наиђе на жену? – питала је, гласно. Варвара има право!

„Играј“, каже, „док си млада и докле се ние извернуло време. Нећеш кад ти деца узрасту!“ Није њен брак, да зна, оно што је био.

Теодосије - ЖИТИЈА

А овај са плачем мољаше да добије милост и да тако иде докле може, и никако није хтео престати. А отац га је молио и говорио му: — Смилуј се на мене, чедо: камењем о које удараш

Многовремено и са великом љубављу и почастима свети биваше приман од цара и царице, докле год је ту био. И непрестано, тражећи свете мошти, куповаше и од цара мољаше.

са митрополитом у многој љубави одмараше, а султан заповеди да се удовољи свима потребним стварима из његова дома, докле год остане, тако да се митрополит дивио великој почасти од султана, коју указиваше светоме што се никада не догоди да

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Око Бистрице има мало палучака (омањих тераса) и уских равни. Обрађени су и подови по висини, докле се због климе може обрађивати.

Познато је, докле се ишло у другој половини XИX века с овим бесом у тлачењу и угушивању. Али оно што се не зна, оно што се не може

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

из мог ћутања на сувом Напоље рекао сам напоље Напоље из моје живе провалије Из голог очинског стабла у мени Напоље докле ћу викати напоље Напоље из моје главе што се распрскава Напоље само напоље 5 Теби дођу лутке А ја их у крви својој

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Да, добро се сетих! Кад пођете до јувелира, свратите и у Поенкерову улицу до госпође Слуцки, питајте је: докле ћу чекати тај неглиже. Недељу дана обећава, реците јој: љутим се! АНА: Молим! РИНА (оде у леву собу).

Када ми је кондуктер тражио карту, ја је нисам имао; кад ме је питао, ја нисам знао докле ћу путовати. Најзад се одлучим за Беч, тамо ће ми бити најпријатније, јер познајем Беч”. АНТА: Сасвим.

(Одлази.) СПАСОЈЕ (пратећи га): И известите ме! XXИИ ПРЕЂАШЊИ, без АГЕНТА СПАСОЈЕ (враћајући се од врата докле је испратио агента): Господо, приберите се и да'ните душом. АНТА (дубоко уздахне).

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Ти више немаш права да гледаш на друге, нити да разговараш с њима, нити било шта. Ево ти Грете и, докле год је она код тебе, значи да се придржаваш уговора. - То није договор, Рашида! То је наредба и ти си прави Турчин!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Ја сам већ тако научио, да без посла живити не могу. — Па докле ћеш тако живити? — Док могу радити; знаш ко је како живио, тако мора и умрети.

У бокалу вина до половине. Извади из џепа креду па повуче танку линију — белешку докле је вино, па опет у дућан. — Милане, у бокалу има још доста вина, ал’ тешко да ће ко тражити, но опет да га имаш.

Промрда га. — Јеси л’ пио? — Нисам. — Шта лажеш кад сам кредом забележио докле је било; кажи право, јеси л’ пио? — Јесам. Господар гледа га напреко; Милан стрепи.

Ту је шегрт, баци преки поглед и на њега. — Добро вече! Отац се не одазва. — Докле ћу ја бећар бити покрај вас? Отац ћути, прекрстио на леђима руке, па се шета.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Неке, опет, после порођаја пробуше вретеном кошуљу у којој су се породиле, говорећи: „Докле бели да не црвени“, а то значи да док доје дете, да не затрудне.

На месту докле је избројала даске, треба да забоде вретено.⁶⁷ У околини Алексинца, бележи Ђорђевић, „кад се дете роди ваља породиља

Други, опет, мисле да то не ваља чинити јер „дете је једрије и боље напредује докле га мати не пољуби“.⁸³ Постоје многа специфична веровања о томе које су тачке на телу детета посебно табуисане, тј.

да се спречи отежавање или онемогућавање развоја говора односи се на мало дете, његово понашање и поступке према њему. Докле год дете не почне да говори, „не ваља му давати меса од пилета које није пропевало“, јер неће проговорити.

Под одредницом „човјек“ у Српском рјечнику Вук бележи народно схватање: „Не може бити човјек, докле га жена не крсти (тј. док се не ожени).

(Вук, бр. 1620) — Нијемом ђетету ни мајка не може помоћи. (Вук, бр. 3662) — Не ваља (прије) лећети докле крила не нарасту. (Вук, бр. 3323) — Дијете се и само научи плакати. (К-Љ, НБ, бр.

пође погодно време, то јест пре него је што то процесом сазревања одређено — не даје ефекта („Не ваља /прије/ лећети докле крила не нарасту“).

Мало дете, докле год се обредима „чишћења“ (молитвењем, купањем, крштењем и сл.) не уведе у људску заједницу, јесте нечисто, демонско,

(„Не ваља прије лећети докле крила не нарасту“.) За сазревање је потребно времена, оно се одвија споро, али је извесно, сигурно.

“, „Докле се за мало дете говори да је ’беба’?“,... „Када се за дечака/девојчицу каже да је ’младић’/’девојка’!“ итд. 8.

). Па ипак, у погледу тога докле је мало дете „беба“ или, пак, када дете постаје „младић“, односно „девојка“ постоји доста висок степен слагања код

Такође, и у погледу критеријума за одређивање границе докле је мало дете „беба“ постоји висок степен сагласности, односно испитаници углавном наводе два узрасна показатеља: „док

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

кровом нађе спаса; и највећи од царске господе да благо прими роба, да му сама госпођа царица уморном дода воде; да, докле хајка за њим напољу хара, роб мирно проспава ноћи на двору цара.

Зна се свачија путања и место, и кад ко изгрева у пуној слави и докле му траје плима, зна се којом светлошћу ко сија и од кога је прима.

За витеза коме су руку љубиле мајке и кога су благосиљали старци докле не посече троглаву неман граду испред самих довратака, док не потуче по стењу шарке и не повади змијске жалце из ногу

доба зоре летње да су спремни соколи и хртови, кад цар усхте с властелом да лови, да се крене још за росе и хлада докле нису утве златокриле на језеру скривеном у арише месечину са воде разагнале, док се сове нису од дана скриле, а на

сунце изашле камењарке, док земља ко дете окупано дише, док не навуку оклопе фазани, док се креје не стану да облаче, докле јелен рогове не размрси из грања под којим је преноћио, докле рис не наоштри канџе.

навуку оклопе фазани, док се креје не стану да облаче, докле јелен рогове не размрси из грања под којим је преноћио, докле рис не наоштри канџе.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

јединог саксофона у вароши: Гершвин или Кол Портер — препознају се по свом успеху или поразу из тих година, одмеравају докле су стигли, где су доспели и колико значе другима, али даме поново бирају и овај пут су то заиста даме, па више нико не

Уметнике не уништава беда; пре би се могло рећи да је за њих смртоносна удобност. Зар би дотерао довде докле је стигао да му је у Београду ишло како треба? Где су данас они елегантни момци са Теразија?

Матавуљ, Симо - УСКОК

Овако ти је свуђ кроз Црну Гору, па и по Приморју, по Херцеговини, по Босни, по свој Србији и бог те пита докле, ђе гођ има Србаља, а има нас занаго за једну добру царевину, нâко што смо расути, као стадо без пастира, и што су под

Крцун Сердарев, као обично, приволи се старијима и посади се до ускока. Милица донесе вино. Докле се ови крај огњишта у тишини почеше обређивати пићем, на другој страни опет узаври пјеванка, кликтање и пуцњава.

прије, преви се, стаде ударати дланом о кољено и вртјети главом, да одоли силноме смијеху, што изазва опћу веселост. Докле се смијех орио, Крцун шапташе Јанку: — Јест бестија, али је свакоме мио, јер је дјетиње душе!

Пошто се извидах, ожених се. Е, братиковићу си ми мој красни, ђе оно остадох, докле оно дођосмо? — Оженио си се! — дода Крцун, који га, осим Јанка, једини још слушаше. — Да!

Стево причека докле се обреде вином, па настви: — Одмах затијем ударисмо на други шанац. Ту је предњачио Јоко Драгов...

— рече стари Мргуд. — Толико ми јада, што ви ћасте тако лако изгонити Турке из шанаца! — Докле се ми одмарасмо, а, богме, и шчињасмо и договарасмо што ћемо, стиже нам у помоћ руски капетан Бабичов с двије стотине

На то Гојача прва устаде, па све за њом. Све редом почеше приступати и љубити кнеза у руку. Поп преузе: — Докле смо се ми били с Французом, наша су се браћа у Шумадији отимала од Турака и не могосмо им помоћи.

И цијелог дана чеках узалуд, докле ви не наиђосте! — Јунак, богами! И од куће и јунак! — викну Мргуд. Милица бјеше пришла к њима, да их послужи вином,

— учини Стане. — То је благо велико! Што она не би послала коју хиљаду! — Она би дала половину тога да ме само види! Докле сам био на робији, слала ми је шездесет фиорина на мјесец; више нијесам хтио, јер ми није требало!

Да знаш само куда сам залазио, докле стигох у манастир! — Ко су Бајице? — Велико браство на Цетињском пољу. — А зашто да те убију?

— Обрадовали сте ме, занаго, као икад! А, заиста, жао ми је што се намучисте по овој студени, одакле докле! Они почеше доказивати да се нијесу кињили, а ђакон Иво надвика их: А што их жалиш, господару, као да су лацмани, а

Ками бјеше огањ! Двије-три руковијети врежине димљаху, да очи истеку. Те се гурасмо позадуго, докле домаћица не испржи њешто рибе, па викну: „Хајте, љуђи, да вечерате!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

А камо, то јест, алвалук на девојку? МЛАДОЖЕЊА: Ја мислим, кад свршимо. ПРОВОДАЏИЈА: Тако се не добија кадуна. Докле год свадба, то јест, не прође, треба да је проводаџија код младожење на ручку бар у недељи дана по једанпут, то јест.

МАТИ: Знате, девојки ваља млого којешта, а ради смо да нам не црвени образ. Зато ћемо јавити, докле јошт видимо. ОТАЦ: Ако вам је повољно, довече може бити прстен, па већ после видићемо.

У цркви стани му на ногу, а ми ћемо уватити три жабе, пак ћемо облепити лонац и кувати, докле се год из цркве не вратите. - Ја ти кажем, ћерко, можеш га вући за нос како ти је воља.

“ О кад би сваки почео точан протокол водити шта у браку добија, и шта плаћа, то би човек толко имао читати докле не би од жене побегао.

Најмио човека да лаже за њега. МУЖ: Лагали су они који су казивали: „Све је њено и Божије, новци су готови“, докле нису преварили, па после ни честите постеље. Ајде, кажи, чим су те оправили, шта си донела?

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

онима неправо бити, који народ не иначе него као мати своје дете гледају, и све би желили да се за нама добро говори. Докле се год будемо само хвалили, слабости и погрешке прикривали, у повјесници учили колико је ко од предака наши јуначки

СМРДИЋ: Право су имали. НАНЧИКА: Ја чујем да је на више места то учињено. ЛЕПРШИЋ: А ми? докле ћемо трпити да нам деца буду Пиште и Јаноши?

ШЕРБУЛИЋ: Ја сам заиста прави Србин, и видићете како ћу радити, само докле дођу Сербијанци. СМРДИЋ: Док се мало додамо, господине Лепршићу, докле се мало навикнемо.

СМРДИЋ: Док се мало додамо, господине Лепршићу, докле се мало навикнемо. Видите, и Сербијанци не би били јунаци да немају често буне. ЛЕПРШИЋ: И то је истина. 4.

ЛЕПРШИЋ: Дабогме, зашто се боји. А зашт’ не спомиње наше привилегије? Чекајте само докле и заокупе граничари, пак ће тражити и он Тунгузију. ГАВРИЛОВИЋ: Мени се допада како он говори.

ЗЕЛЕНИЋКА: Свака која има чувства народности мора, и ступиће радо у нашу средину. А јошт докле видите план! НАНЧИКА: Он мора добар бити како је од вас.

ШЕРБУЛИЋ: И ја кажем. Да смо се држали Маџара, никад боље. Али они ,,не, не“, докле нас не дотераше у Сербију. СМРДИЋ: да губимо на банкнотама. ШЕРБУЛИЋ: И да ме зову Швабом.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

1844. пише Ђорђе Малетић у Подунавци: »Докле ћемо се с митологијом ограничавати и с туђим боговима храмове наше красити?

пише Ђорђе Малетић у Подунавци: »Докле ћемо се с митологијом ограничавати и с туђим боговима храмове наше красити? Докле ли ћемо се у тумаралишту том као муве по затвореној соби витлати?

То је у првом реду дело једног незадовољног калуђера који у црквеној каријери није дотерао донде докле би по својим способностима могао ићи; затим, то су полемике са либералним политичким противницима који су хтели у

прво место заузима Сањало (Београд, 1888), која обиљем епизода и добрим распоредом опомиње на мали роман. Докле у свом историјском роману Хасан-аги (Београд, 1880) Шапчанин показује слабо знање и осећање историје, мешавину

Милићевић, Вук - Беспуће

Кад један Личанин прође поред Гавре Ђаковића, заостао, хитајући да достигне остале, он га запита. Докле идете? — Преко мора, одговори онај доброћудно и празно, не појимајући значење те ријечи, насмија се, показа своје

Сремац, Стеван - ПРОЗА

додаје у свом извештају по нешто ново, по неку нову ману, која је у току године украсила зграду, и тако ће богзна докле трајати. Али ја не верујем у сувишну ревност г. г. ревизора; хоће они и да претерају и горе представе ствар.

« И тако се један по један извлачио, као тарана из лонца, докле би уча остао сам са механџијом, који би га дотле слушао докле и њега момак не одазове напоље да пазари неке овчије

И тако се један по један извлачио, као тарана из лонца, докле би уча остао сам са механџијом, који би га дотле слушао докле и њега момак не одазове напоље да пазари неке овчије коже.

и пију врућу замедљану ракију, по три чаше и лети и зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе, све дотле докле се жртва не исправи на палцима, те јадно дете стоји као оно чардак ни на небу ни на земљи.

Уз предавање иду и експерименти, и он тек не може у својој глави показати где је велики а где мали мозак! И докле год он не добије другу главу, он ће пре своју дати, него што ће дати ову, на којој је сад лепо обележио сваки њен део

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Та знаће се Марко убојица, Убојица, љута пијаница, Докле мачи, докле чаше звече, Докле сунца, докле винца тече. Тамбур, тамбур, ситна тамбурице, Удри, побро, у сићане

Та знаће се Марко убојица, Убојица, љута пијаница, Докле мачи, докле чаше звече, Докле сунца, докле винца тече. Тамбур, тамбур, ситна тамбурице, Удри, побро, у сићане жице, Данас

Та знаће се Марко убојица, Убојица, љута пијаница, Докле мачи, докле чаше звече, Докле сунца, докле винца тече. Тамбур, тамбур, ситна тамбурице, Удри, побро, у сићане жице, Данас има, а сутра нас нема,

Та знаће се Марко убојица, Убојица, љута пијаница, Докле мачи, докле чаше звече, Докле сунца, докле винца тече. Тамбур, тамбур, ситна тамбурице, Удри, побро, у сићане жице, Данас има, а сутра нас нема, Ајд' у коло,

збијат у гомилу, Од једнога градити двојицу, Од двојице опет четворицу, Не плашит се те јуначке муке Док је мача, докле трају руке, Па зла срећа кад десницу сруби, Дочекати шуваком и зуби, Шкргутнути, злотвора шчепати, Па зубима кô

што певах неће пропанути, Након мене хоће останути, Док се поје, док се винце пије, Док се коло око свирца вије, Докле срце за срцем уздише, — Е па дотле, а куда ћу више.

Ни по бруке да је још од кога, Већ од раје, скоро од никога — Шкрипи зубим' Арслан Сулејмане, „Ох ђауре, чекај докле сване“.

ти, о песмо пуна јада, Штоно певам ја уз гусле сада, Ти живи само, док врело извире, Без имена па тада утиче, Докле гласак вруле јечи, па умире, Љубичица докле, докле ружа ниче, Докле она ниче, цвета, па уњива, Док се јасно сунце у

гусле сада, Ти живи само, док врело извире, Без имена па тада утиче, Докле гласак вруле јечи, па умире, Љубичица докле, докле ружа ниче, Докле она ниче, цвета, па уњива, Док се јасно сунце у запад сакрива!

сада, Ти живи само, док врело извире, Без имена па тада утиче, Докле гласак вруле јечи, па умире, Љубичица докле, докле ружа ниче, Докле она ниче, цвета, па уњива, Док се јасно сунце у запад сакрива!

док врело извире, Без имена па тада утиче, Докле гласак вруле јечи, па умире, Љубичица докле, докле ружа ниче, Докле она ниче, цвета, па уњива, Док се јасно сунце у запад сакрива!

Коси својој тио проговара: „Косо моја, негда дико моја, Докле драгог на свету бијаше! Њега неста, моје дике с њиме — Ајде, косо, ајд' и ти за њиме!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

иза деветсто осамнаесте, који штије и ћирилицу), онда, богме, дотични има штогодарце и да прочита на брвнима млина. Докле год досеже вриједна рука љетописца-млинописца, ту ти је угљеном записано ко све „тимари“ кобилу или козу (магарица у

— Ехе, зар још нијеси заглавио у бихаћкој „Кули“? — грокнуо би кум Рожљика. — Докле се ти мислиш скитати и гледати како ћеш нешто здипити? — Де, ти, де, широња! — весело је кријештао Циго.

Сад су тек, у ствари, постали права војска, јер докле год чучиш на прагу свога села и очеве куће, ниси ти, братац, истински војник, спреман да се бориш свуда и на свакоме

Сељак хукну. — Онда значи, таман да наиђе твој рођени отац, кумићу, ти га не би пропустио докле га не легитимигнеш? — Па дабоме, друже. Шта ја знам напамет ко је он.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

А ти јави кад наиђу. (Јусуф улази у кућу) СУЉО: А и ово ће једног дана бити чудо за причање! ХУСО: Докле си јахао? СУЉО: Докле ми је речено. Све док их нисам угледо. АХМЕД: Има ли их много? СУЉО: Биће их преко хиљаде!

(Јусуф улази у кућу) СУЉО: А и ово ће једног дана бити чудо за причање! ХУСО: Докле си јахао? СУЉО: Докле ми је речено. Све док их нисам угледо. АХМЕД: Има ли их много? СУЉО: Биће их преко хиљаде!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок, као из земље глас... То долажаше из ваше куће.

Стојан га слушаше, климаше главом у повлад, пушаше одговарајући му оретко и кратко. И ко зна докле би то тако трајало, да Јован одједном не ђипи, нагну се над земљом и ослушну; па кад чу како вода издалека долази, оно

И ко зна докле би то тако трајало, да родбина младина, кад виде у чему је ствар, не поче искати да им се девојка, иако венчана, врати

Стрина лута што он и онако нема, па још сада купује, троши; срдита и не гледа га. — Нећу. Не гледаш себе! Докле ћеш...? — Ако, ако... Док живим, дотле... Суђено је! ... — А глас му још више дрхти. Шта ће?

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

све би муке на ме селе. Ал' овако, све једнако, док се млађем пехар пени те му збори: „Жен' се, жени докле ти се свет зелени!” ја, осаман у селени, од јесени до јесени певам срцу: мирно вени! Благо мени! — у Крушедолу, 1892.

позајми ми од — гост ме прекине. „Опет позајми! море, докле ћеш? у Преходнице новци су ми сви!” — Позајми ми од своје науке, освести мене шта да верујем о јамачности општег

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

аждаја, питај је куда иде и где је њезина снага, па све љуби оно место где ти каже да јој је снага, као од милине, докле је искушаш, па ћеш ми после казати кад дођем. После царев син отиде у двор, а баба остане у рекавици.

мој десни рог, ту ћеш наћи један столњак, разастри тај столњак и у њему ћеш наћи јела колико год хоћеш, па се наједи докле можеш трпати у се, а онда заврни опет рог. И тако мореш радити кадгод будеш гладан.

А мали сваки пут кад би догнао говеда, морао их је најприје повезати, па онда текар ићи у кућу. Докле би сиромах мали повезао говеда, забавио би се тако дуго да би ови дотле све појели, те би он, кукавац, сваки пут остао

Марко рећи ће својијем друговима: — Браћо, хајте ме спустите у ову јаму, а ја идем тражити старца, и тражићу га докле га не нађем, па ма морао ићи до на крај свијета. Ови сад брже-боље сплету од паветине уже, те спусте Марка у јаму.

То траје све дотле докле не почне опет лећи друге тичиће. Ти си доста јаки, а бог ти помаже, јер га се бојиш и јер га штујеш и слушаш, па иди и

Ова ће те свирка увијек веселити, а кад твоје срце заигра, играће и све живо около тебе докле се год свирка чује. Царевић му се захвали, па онда пође даље, а једва чека да буде сам па да засвира.

добра сам као и пређе, чувао и надгледао, али напретка никаква није видео, него све пропаст, од дана на дан све горе, докле тако не осиромаши да већ није имао ни опанака него ишао бос.

па ћеш доћи баш пред његов двор, али кад изиђеш пред Усуда ништа не говори, него што год он ради оно ради и ти, докле те год он сам не запита. Човек захвали пустинику па пође преко планине.

цар, и оде у своју собу те обуче ловачко ођело вр' царскога и врати се војнику, ђе бијаше још много остале господе. Докле се цар њима ближио, један ће из друштва запитати војника, показујући му руком на цара: — Је ли оно они чоек што је с

— упаде непознати. — Ево како: саставиш длан с дланом и ставиш о'ђе у ове менђеле, а ја завијам, завијам све дотле докле ти речеш „доста“ и — готов пос'о.

Ево двије хиљаде дуката! Телал оде и нову цијену огласи, а кад хаџија то чује зачуди се и рече: — Докле ће то више трајати? Па не могавши дјецу пустити наметне још дукат.

А Мујо му одговори: — Опет пиј наново. — Па докле ће тако трајати? — запита цар. — Док не огрнеш ћебе, овако као и ја, — одговори му Мујо.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Доста. Што год видиш, да си добро урадила, остани при томе постојана; речма и претњом не дај се поплашити, докле и сам не увиди, да је криво имао. Двапут, трипут тако, па ће се одучити. СОФИЈА: Само да не учинимо горе.

(ВЕЛИКА ЈЕДНА БАШТА.) КУЗМАН (сам држи једну кесу у руци): Новац је као жена. Докле је не добијеш, уздишеш за њом и преврћеш се; а кад се ожениш, Бог зна шта би дао, да се натраг повратиш.

МИЛАН (опет шако): Ја ћу га на мом срцу држати. ЉУБА: Зна ли Велимир да ме просите? МИЛАН: Нисам му јошт соопштио, докле не видим како ће отац моју поруку примити. ЉУБА: Ако што примјетим, јавићу вам у писму. МИЛАН: Ја се томе надам.

СТАНИЈА. Он је казао мајки, или роду, која му се допада. ЉУБА: Па онда? СТАНИЈА: Пријатељи се погађају, докле не угоде. ЉУБА: А девојка? СТАНИЈА: Она се стиди, ка што је за њу.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Само ти мени уз нос, пак ћеш добро проћи. Куд си се заузела, куда ћеш? ПЕРСИДА: Та забога... СУЛТАНА: Их! Докле ћеш ме јести, Луциферу, тако да ти рекнем! Три стотине врага из тебе се витлају, кад помолиш тај твој језични језик.

Сестро Луциферова, ти ћеш мене у гроб отерати. Шта си стала као проштац насред собе? ПЕРСИДА (пође). СУЛТАНА: Али докле ћеш ме јести, забога и побогу! Зар не видиш каква ти је соба? Како ти је намештена постеља? Како ти стоји огледало, а?

СУЛТАНА: Ти не знаш тко сам ја теби? да ниједну реч не чујем! Ја знам што радим. Ти си једнаког лица и мога стаса. докле год ја не дођем, ти остајеш овде место мене. Поватаће Султана свима крајеве! ПЕЛА: Али ако ме познаду?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Па вас ја сада питам, поштовани друже уредниче, докле ћемо увозити покварене капиталистичке сиреве који су сасвим разумљиво црвљиви, јер долазе из једног трулог друштвеног

покварене капиталистичке сиреве који су сасвим разумљиво црвљиви, јер долазе из једног трулог друштвеног уређења? Докле ћемо их увозити, питам, када имамо наше здраве сиреве?

Баш га брига за тих пет месеци гладовања вишка, кад се проводио као луд целог живота... Ко зна докле би стигла његова фантазија да у кујну не улети маман са звиждаљком у устима: — Децо, а сада гимнастика за ваше јадне,

Питала је чиновника докле ће добијати лову? — Па, до ваше смрти, разуме се! — одговорио је он. — Срамота! — дрекнула је бакута.

“ — они ме погледају као да сам с Марса пала и само промрмљају: „Их, бре, Анчи, докле ћеш да се гребеш?“ А када поплавим од беса, онда они кажу, као, вадећи се: „Ајде, бре, шта се одмах љутиш, као да не

После трећег запаљења, погледа ме право у очи и каже са прекором: — Па добро, бре, Анчи што не купиш једанпут шибице? Докле ћеш да се гребеш за запаљење? А што је он докрајчио моје пљуге, то ником ништа! Преко тога се лежерно прелази.

Када бих при руци имао нешто чашу ружице, подигао би је у ваше здравље; овако ћу само са водом! Докле, наздрављам вама, нашој новој олигархији и вашим девизним рачунима — наздрављам вашем тајном злату у Швајцарској и

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

На, сад пиј, притом чувај се сваког јела; пости, пости, докле болесник од глади не отегне папке. Затим ударим у водолечилиште: увијем га у ћебе, докле зној скроз не протече, па

Затим ударим у водолечилиште: увијем га у ћебе, докле зној скроз не протече, па онда пуф с њиме у воду; притом мора болесник најмање педесет чаша воде на дан да спусти.

Само му немојте казивати да ћемо горе полазити, јер он за те ствари слабо мари, па нам неће допустити. АЛЕКСА: О, докле само види изворе моји прихода, мислим да неће имати шта млого примјечавати, но јошт ће му бити мило да његова кћи при

А зар би ово прва свадба била гди се није или младожења или девојка преварила? Ја ћу старцу толико лагати, докле најпосле не изгуби разум. МИТА: А девојка?... АЛЕКСА: Она га није ни имала. МИТА: Ја најволим кратак рачун.

Тако и свето евангелије говори. АЛЕКСА: Всјачески. Обаче ја мислим да би нужно било продужити свадбу докле ми новци не присну; ја се бо у овим хаљинама и у оваковој оправи отњуд венчати не могу.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Нећете ипак рећи да нема никога који мрзи нашег човека и који му жели смрт. — Можда! Докле год човек човека није видео, није разговарао са њим, док не може да га замисли; нарочито док не може да замисли да и

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

РАЗГОВОР МАЛЕ СРБАДИЈЕ С ОТАЏБИНОМ Отаџбино, мајко моја, И дедова мојих славни', Докле стижу крила твоја И питоме твоје равни? Покажи им међе своје, Твоје горе, реке твоје.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

МАЧВЕ 110 АЛАЛ ТИ ВЕРА, ТОБЏИЈА 121 ПО ЗАКОНУ ОТПОРА 129 СТРАШНА ВЕСТ 135 СЕЛА СУ ГОРЕЛА 142 У ИШЧЕКИВАЊУ СМРТИ 147 ПА ДОКЛЕ ЋЕМО? 158 БИЛО ЈЕ ТО ДВАДЕСЕТОГА НОВЕМБРА 167 РЕЛЕЈ 177 „НАЗДАР...

Облизујући папир, обрати се он мени: — Ама, господине наредниче, докле ћемо овако? — Ту смо, још мало... — Досади ми ово набијање друмова. Вала, да се сретнемо једном, па џа, или бу!

Одмах за њим други пљасну у дрво поред нас. — Овај као да нас нишани — рекох унезверено Алек-сандру. — Не бој се. Докле га год чујеш, буди спокојан. Онај што ти је намењен, тај се не чује.

Предао сам муницију и хтео да се вратим. Али, видим крећу последњи распон и решим се да сачекам докле га прикопчају, па да пређем преко моста. Уто се негде далеко појавише извиђачка одељења непријатељска...

— Причекајте да видим, знаш, онај мајстор може да ме потражи... Мислио је на командира. Запитах Милутина докле ће да остане овај командир. — Одређен је нови и требало је већ да дође... Батерија тада крену и Александар се врати.

Око поноћи дошао је свештеник. Сахранили смо мртве... ПА ДОКЛЕ ЋЕМО? У току ноћи променили смо положај. Отишли смо мало удесно и нешто позади.

— Зар опет!... Куда сад!... Па докле ћемо? Командир само слеже раменима, онда се диже, а и ми за њим. Још на самоме почетку, челни воз се заглави на

— Куда, војско? — виче нека жена. — Зар нас жене остављате да се бијемо! Али ни ми сами не знамо куда идемо, и докле ћемо.

Међу војницима се већ шапуће: „Па докле ћемо овако?“... Тешимо се још да ваљда неко води рачуна, и то поверење у наше вође делује сугестивно, те су људи још

— Ама, ми ћемо да заглавимо будак ноћас — вели ми Александар. Предосећамо да смо на крајњој граници докле се сме ићи. Или се то нама само чини у овој мрачној ноћи. Али не смемо даље.

да јурим од једне до друге батерије, да тражим по пољима команданте батаљона, да извиђам путеве без предаха и одмора докле коњ не падне пода мном. Чујемо да је Торлак ослобођен.

— Страшан је рат — говорила је моја мајка бришући сузе. — Докле ће људи да буду тако безумни!... — Војници су га пренели у метални сандук и понели у цркву. Звоно је одјекивало.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна поља, по којима су наизменце разасути потеси, села и шуме, и

Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје тај роман Љубичин... требаш ти њима. — Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца!

Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита: — Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако ? Знаш ли ти шта је љубав!... — Шта ћете ? пита га она у чуду.

»Шта је ово ?... Има ли у свету правде и истине!... Докле ће ова страдања и муке ?... Боже, има ли те!«... узвикује јадник очајнички, па седа на један велики камен, који је

нек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели... Али докле ће се тако ? Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.

Претучен је, смрвљен догађајима, па иде двориштем као суманут ... Шта је то... докле ће тако ? Зар још није умрла?... Тако дуго!..

Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати... А?... — Хоћеш... хоћеш да ме узмеш?!... чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој... О, мили !... И она га опет стеже врелим уздрхталим рукама...

Она осећа како се почињу враћати стари дани мука и страдања. Али докле ће се вечно страдати ?... Влајко се спремаше да легне, кад она одједном иза његових леђа зајеца...

Луд сам ја да идем на робију, или још да изгубим и главу због њених враних очију!... Ехе-хе!... Биће, вели, моја... А докле ? Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.

Шта је ово ?... Докле ће да траје ?... Или да није смрт?.... Ах, кад би то било!... — И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу ?...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Моћи ће да те привија! Да те привија на своје живе ране! Да те привија, ко ракијаву облогу! ДАРА: Докле мислите да се свађате? Док Дробац не измакне? ГИНА: Мушки климактеријум је гори од женског!

ДРОБАЦ: Споља мјесечина, а унутра мрак и смрад. И ваља ми по томе мраку и смраду тумарати... СОФИЈА: Докле? ДРОБАЦ: Ко зна докле. СОФИЈА: Чекај!... Понеси ову видову траву! Можда ће она да ти осветли... ДРОБАЦ: Шта?

И ваља ми по томе мраку и смраду тумарати... СОФИЈА: Докле? ДРОБАЦ: Ко зна докле. СОФИЈА: Чекај!... Понеси ову видову траву! Можда ће она да ти осветли... ДРОБАЦ: Шта?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

О онима који су осуђени на вешала. Све до пролећа 1916, ја сам тако пролазио Бечом, као сенка, и ко зна докле бих био посматрао, тако, позадину рата, да није дошло до овога што се тада звало: посета са највишег места.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Исус — дете шири Своје ручице, за јатом их пружа И мисли да су то рајски лептири — А привиђење дубље к небу оде... И докле мати на груди стискава Чедо — звездама мала јата броде Анђелске душе невиних жртава. ЈОВАН ПУСТИЊАК 1.

Најзад јој стражар приђе ближе... Опомене је да се диже И отера је сузну, бледу... Ал одједном на путу Докле још беше на доглéду, Кад су на њену косу жуту Заходног сунца зраке пале— Он опази где носи Црвене руже у златној коси.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

са свечаном озбиљношћу на лицу, узе у руке рукопис, искашља се, и прочита наслов: „Још две-три речи поводом питања: докле се на југ у старом веку простирала граница наше земље.” — Па то је, како изгледа, нека историјска распра?

— Сад разумем, и могу слободно рећи да ће Страдија заиста постати велика и моћна, докле год се за њу тако искрено и својски старате и докле год буде имала тако мудру и родољубиву управу као сада.

и могу слободно рећи да ће Страдија заиста постати велика и моћна, докле год се за њу тако искрено и својски старате и докле год буде имала тако мудру и родољубиву управу као сада. Сутрадан чујем да је кабинет пао.

Нема га. Сутрадан доносе листови да јучерашња вест о доласку Хоријевом није истинита. Докле је то дошло, видеће се из овог догађаја. Једног дана ишао сам на станицу где стаје једна страна лађа.

— Хоћете ли дуже остати овде? — пита га министар председник. — Докле год не свршим посао, а он ће дуже трајати! Министре збуни та реч дуже. — Мислите, дуже ће трајати? — На сваки начин.

Сви нам договори и разгоВори не вреде докле год смо ми у овом неплодном крају. На овој прљуши и камену није могло рађати ни кад су биле кишне године, а камоли на

— Докле ћемо се ми овако састајати и напразно разговарати? Стока нам полипса без 'ране, а још мало па ће нам и деца скапавати о

Молим Господина Министра да овога компромитованог чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” Министар га премести.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Кад се врати с левог крила, зауставих га да иде мало уза ме. — Бога ти, докле ћемо ми 'вако? — упитах га. — Вала сад ти ни ја не знам. Прођосмо капетаново урочиште... — А где је оно?

Не зна шта ће пре да прочита од онога што му је мање познато. Најзад се реши да чита по реду, па докле дође. Завери се у себи да не преврће листове у напред из љубопитства, јер му то највише смета и плаши га.

Затим: Швајцарска... Албрехт... Геслер... Тел...« Други се попео на клупу, па декламује Цицерона: »Докле ћеш, о Катилина... Зар ни стража, која по целу ноћ бди на Палатинском Брегу...

Кад наиђосмо у гај, обузе нас шумска хладовина и ја се чисто тргох. »Шта ја ово чиним ?... Докле ћу да касам за њим као лудак!... Код њега су спискови, може да учини ако хоће...

а овај капетан ко зна докле ће ту седети, можда ће на лето добити премештај и тако сума сумарум остаде све по старом да се чека до бољих времена...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

СРЕТА: Па онда, брате си ми мој, ја бих рад и да се упослим. ЈЕВРЕМ: Опет у службу? СРЕТА: Каква служба, бога ти, докле ћемо сви да висимо на државним јаслима!

СПИРИНИЦА: Та пусти ме, човече, да кажем; не запушавај ми живој уста! ЈЕВРЕМ: О, господе боже, докле ћете вас двоје? Па зар ти још ниси гласао? СПИРА: Нисам! Реко, имам времена! ЈЕВРЕМ: Па да видиш, и нема.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претекла. Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, о филоксери, о томе

И така свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном оптужбом. Тада обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни

« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље. Кад се дигну, они седну онако задувани па се о

Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио.

Борка једнако послужују. Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева Душа клече, Ристу рече: Ја сам

А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне успомене, прискочи и он. Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио

Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наивна љубавница« и побегла с интригантом,

— Их! — осу се израз гнушања у гомили. — А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи.

! Срамота, море, резилак! Јоште татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут. Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше татко

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

прагу, тужна као ружа У јесен, са нежним лицем Ђоконде, Скине му блатњаве чизме, целог га разоружа, И тихо запита: „Докле, о Џоне Хохохонде?

кућни патос, А калуђер чак на Атос, Паличњак се прикрије Помоћу мимикрије: Он гранчицу опонаша, Ој животе, туго наша! Докле ћемо, с мишљу мишјом, Живети у теби кришом?

А уоколо, докле ти око погледа, Треба да пасу, да се излежавају и да мучу говеда. И пошто се то двоје на једном месту спојило,

Тако знам: докле је дошла година, шта је до сада стигла да скупи, како је родила Војводина, и какво је стање у Жупи.

, Сву снагу и сву памет унела, Докле га, у расвит, мало повише Звечана, у кафани не уловише! Под туђим именом је тамо становао...

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Ти чиста душо, буди Геновева Над заспалим Паризом која бди, Докле под њеним благословом снева Љубавник чедан и злочинци сви; И кад под твојом молитвом заћуте, О заштитнице вечне душе

твоје, слаб, без једног даха, Као да сваког часа живот дајем, Прилазим теби пун побожног страха, Посрћем, клецам, докле ме привлаче, Ко провалија тамна и дубока, И док страсним преливима мраче, Твоја два црна неумитна ока...

Тишина. Само, тужно и очајно, Јеца ко дете циганско ћемане. И докле песма полагано трне И тоне негде, невешта и бона, Старинска песма многих милиона И док по небу круже сенке црне, Ето

Удри, и мучи, и притежи јаче, — Ал, докле редом деца, људи, жене, Плачу и пиште, бедни, покрај мене, И ропски клече пред скривеним створем, Врх писке, клетве, и

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Све је ово некаква наука! Без момчади ове те су овђе шест путах је јошт ов'лико дома; њина сила, то је твоја сила. Докле Турци све њих савладају, многе ће се буле оцрнити; борби нашој краја бити неће до истраге турске али наше...

Боже један, три стотине другах, све попада мртво од смијеха! А оџа се чуди шетајући што се ради од толико људих, докле виђе у пушку рожину.

ТОМАШ МАРТИНОВИЋ Причаћу ви за тога ђавола. Ми играсмо у колу с гостима, ређасмо се наоколо вином, докле пушка извише Пиштета¹ пуче једна, и човјек покличе: „Ко је витез, ко је добри јунак! Поведе се робље црногорско!

“ Покличи се оној наругасмо: какво робље сасред Горе Црне! Пјан, рекосмо, па мисли да поје. Докле двије једна иза друге: цик! цик! опет, издушит не даше; и кликује човјек као пријед. Оно није без некакве муке!

Врана врани очи не извади; брат је Турчин свуд један другоме. Него удри докле махат можеш, а не жали ништа на свијету! Све је пошло ђавољијем трагом, заудара земља Мухамедом.

ФЕРАТ ЗАЧИР, КАВАЗБАША Јок, сердаре, не угађеш путом! Вјера турска поднијет не може да се хаба докле глава скочи. Иако је земља поузана, двије вјере могу се сложити, кâ у сахан што се чорбе слажу.

иђаху као на кључеве; облачили прње и јачине, — усред подне да га човјек сретне, сва би му се коса најежила. Докле неко, да му Бог поможе, из онијех пањегах завика: „Бјеж, народе, е изгоре кућа!“ Боже драги, да ту бруку видиш!

“ Докле свако за по грозд ухвати, принијеше бритве гроздовима; кад виђеше чудо невиђено: сваки себе за нос дохватио, догнâ бри

бритве гроздовима; кад виђеше чудо невиђено: сваки себе за нос дохватио, догнâ бритву до својега носа! Докле трећи саврх зида викни: „Чуј, народе, не потопите се!

ВОЈВОДА ДРАШКО Ту не бјеше јела изван леба, но донеси некакве преслачке, по три уре лижи докле ручај. Два дијела ту бијаше пука јоште млади, а обезубили, све лижући оне посластице. Од жеље се сад наједох меса.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И докле ће она тако? Зашто она никада срећна, никада задовољна да не буде? Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као оста

Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича.

Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју. Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори. Ко зна докле би тако седела да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.

Дођоше и свирачи. Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала. Кућа се испуни.

То су биле сигурно оне најважније са највећом моћи исцељења и чудотворства. И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле

А сада, само њему се не да, само он то не сме!... И ко зна докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити: — Снашке, ја више к њему не смем.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

К’о добра мајка без јединца сина, Душа без свог ће идеала бити, Живети немо пределима сплина, Докле се једном не раскину нити Тела и духа, с временом и свелом Надом, а срце престане да жуди.

И ти опет никад нећеш знати шта си, Ни докле ће бити ове тужне смèне Онога што волиш и мрзиш, ни да си Један фантом света, један облик сèне, Док језива киша

Невидљиво твојим улицама прође; Одлази на старе бедеме, и стане Гледајући видик у нади и слутњи, Ослушкује дуго, докле зора сване, Удаљену буру што бруји и тутњи. Јер далеко тамо хаос је крвави За слободу и за ропство, који хуји.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Натегоше орозе. Кораци се чујаху кроза шушањ. „Не пали ни један докле моја не плане!“ рече полако Оташ. Из горе изиђе, па се устави на крају ледине, један — бркати Црногорац.

Једном га је Пејо наш рањена изнио из Рудина; носио га је, ја мним, на два пушкомета докле га је изнио, а бјеше сила људска, кажу, ништа мањи ни ситнији од Пеја... Има и пјесма о томе...

„Ми, браственици!“ одговори младић. „Чуј, видару, ја ћу ти повиједати, у мало ријечи“, прихвати старац. Докле цура не приспије за удају, о томе се ни говорило није.

тако... средње!“ Затијем сердар настави све редом: кад су кренули, докле ће ако Бог да, да не траже Јанка... Малиша је преводио питање и одговоре, а преводио је управ с досадом, те је

Док није у ономе часу заноса шљубио усне к њеним уснама, докле је није привио на своје срце, назираше блаженство у далекој даљини, као кроз копрену.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

То су песмице које се казују детету докле га старији цупкају на колену или у крилу. Могу да буду и шаљиве: „Хоп, цуп, на калуп / Четир’ баке — један зуб!

— (тј. да се тако слажемо). Добар ми дошао, и с анђелом дошао! Дуго ти се име спомињало, докле тече сунца и месеца! Душмани ти под ногама били, како Шарцу под копита чавли!

Ова и она кућа само што нису моје, а остале еве су туђе. Показује докле је снијег лани био (рече се у шали кад женско, идући по роси или по блату, подигне скуте повисоко).

— Зло годиште рода иште, а невоља пријатеља. — Невоља мати и кћери је рада. — Чувај се беде, докле не дође. — Беда беду рађа. — Где је невоља, ту није воља. — Невоља брода не тражи (не иште, не гледа).

— Што ријека доноси, ријека односи. — Тећ’ ће вода куд је текла. — Еле би, еле ће бит’ откле и докле буде свит. — И даље ће сунце грејати. О БОГУ — Бог не плаћа сваке суботе. — Бог ником дужан не остаје.

— Овако је рекла лоза лози, јер што су ређе боље роде. О ЖИВОТИЊАМА Бјеше ми га давати докле могах жватати. — Казао во жени кад је од глади пао, а она му онда стала давати кукољ да једе. Болан здрава носа.

— Приповиједа се како је ђаво некаквога побратима свога све варао, и на зло навраћао, докле га није на вјешала довео, а кад га објесе онда га запита види ли што, а он му одговори да не види ништа осим једног

Виле су неке облакиње, што воде облаке, а неке су бродарице, које бораве крај вода. Виле ником не чине зла докле им ко не учини што на жао. На високим планинама оне воде коло. На то коло човек не треба да нагази.

која се јавља као авет у глуво доба ноћи и, како не може ићи, узјаше човека кога гони да је носи, куда она хоће и докле она хтедне. 4. ДЕЧЈА СТРАШИЛА БАУК Баук, како га дете замишља, неодређена је облика и изгледа.

2 Што сте изашле вас три? Родиле се три девојке; једна глува, друга слепа, трећа нема. Докле глува прочула, дотле слепа прогледала, дотле нема не проговорила. Устук, ницино, мања да си од макова зрна!

Оне им се молиле: „Немојте нас хватати, ми ћемо вам платити. — Нећемо вас пуштити, докле не пребројите: на коњу струњу, на пашчету руњу, на пијевцу перје, испод горе лишће; па ћемо вас пуштити: ни ђе коза

Пође да тражи челе. Докле он врља онамо овамо, дотле онај код „кошница“, које стоје онако као и први пут и зује, седи и меси од блата колачиће,

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

аждаја, питај је куда иде и где је њезина снага, па све љуби оно место где ти каже да јој је снага, као од милине, докле је искушаш, па ћеш ми после казати кад дођем.” После царев син отиде у двор, а баба остане у рекавици.

подереш гвоздене опанке и не сатреш гвозден штап тражећи ме, нити ћеш се с тим дететом што ти је под срцем пре растати докле руку преко тебе не пребацим.” То изрече па га нестане.

добра сам као и пређе, чувао и надгледао, али напретка никаква није видео, него све пропаст, од дана на дан све горе докле тако не осиромаши да већ није имао ни опанака него ишао бос.

па ћеш доћи баш пред његов двор, али кад изиђеш пред Усуда, ништа не говори, него штогод он ради оно ради и ти, докле те год он сам не запита.” Човек захвали пустинику па пође преко планине.

” По том накоси траве где је њему воља била не чекајући докле коњ ногом закопа, па узјаше опет на коња и врати се натраг.

Жена ковчег затвори и заклопи и баци у море; али докле је још држала крај од верига и није могла ковчега да извуче, дође неко те је превари да су Премудрога с његовијем

Нојеви желећи да би пециво дохватили, полете у висину и тако су све лећели докле Премудри не удари ражњем у небо, па онда обрне ражањ на ниже те га нојеви снесу на земљу.

” Жена му рекне дај | ће му бити дуго чекати докле га стану сахрањивати, већ нека иде. Али он одговори: „Боже сачувај! како бих ја оставио тако свога побратима?

Али он одговори: „Боже сачувај! како бих ја оставио тако свога побратима? Чекаћу макар било три дана, докле га не сахране.

кад ја из мора опет изишао, тадар и ти умръо!.“ Ово је дијете живљело Бог зна колико и докле, и кад је већ под старост хтио да умре, покаже му се опет она иста риба, и тек што се шњиме опрости, он умре, а рибе

А кад би у јутру прије сунца, рече му баба: „Пази добро, кад успомаља сунце, па кад помоли, гледај га кроз моје косе, докле са свијем изиђе, и три пута реци: „Претвори ми Боже од ове косе прстен као сунце!

“ Јарац иђаше за бабом, докле тецијаше из њезине рукавице осјевина, а кад нестаде, он се онда врати кући по своме обичају и стане га дрека око куће:

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Немојте да заборавите. А ја ћу још да навратим... (Излази) ИКОНИЈА: Сви се они сете кад оматоре! ЦМИЉА: Докле овај мисли овде да спава? ИКОНИЈА: Боље да спава, него да чапљезга! ЦМИЉА (пришла вратима, отворила их, слуша.

Затим их затвара): Чујеш ли овога напољу, молим те! ИКОНИЈА: Баш ме занима докле ће! СТАВРА: Да говори на струју, ми бисмо овде у мраку седели!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

(Одјури лево.) ВАСКА (излази зајапурена, леже клонуло на миндерлук, на леђа, забацује руке више главе): Ох, докле? (Зажмури.) Пауза. МЛАДЕН (уноси софру са саханима јела, тањирем воћа, грожђа, бресака и др.

! (Замахне да је бије, готов и да убије): Зашто »болна«? Докле ће да болује? (Још бешње): Шта си ти гледала, чекала? Зашто је ниси лечила?... Зашто си »мајка«? Зашто ти је она кћи?..

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

” Мал[еница]: ,,Пак докле ће тај обичај дурати, господине?” Еп[ископ]: „Догод је воља људи и народа, који да не дају и на се не намамљују,

нека наша злоупотребљенија обличавам; време је већ, за живога бога, време да почнемо слободније и разумније мислити! Докле ћемо туђе погрешке осуждавати, а наше сакривати и оправдавати?

Зашто да не дрзнемо и да се не усудимо полезније неполезнијему претпочитавати? Докле ће сродни наши у старој простоти лежати и из своје простоте и неразумија таковим урежденијам начални[х] своји[х], која

Непоњатно и ужасно је и помислити, докле ће онакови прекрасни, хитри и храбри народи и у онаки мести само за незнање и слепоту ума у варварству и дивјачеству

” О, људи, што вас је год на свету, докле ће се којекакви[х] пустињика и монаха закони за цркву држати? У Цариграду и у Смирни очима сам мојима гледао да црква

Из истога овога узрока, дакле, и на ови сами прости и природни начин већа ће полза нашим Сербљем бити, докле и[х] год бог на свету буде држати, ако им, на пример, ја с помоћју премудри[х] божествени[х] ин|глески[х] књига само

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Дусо материна, сице материно, дико наша!... — Па онда: цмок! цмок! цмок! ижљуби га и љуљушкај докле не заспи. — Бог ће све на добро управити! — рекао би најпослије кнез, након дугог размишљања. — А да ко него бог!

— Таа-ко! А ја ћу с њим натраг, ако не буде за то. — Зло је и да пође! — рече Рора. — Докле га познаш, може учинити што се већ неће моћи исправити! — вели Рдало.

Стипан и Бакоња пођоше. Муж и жена стајаху у дворишту докле их год из вида не изгубише, пак уђоше у кућу. ИВ УВОД У НОВИ ЖИВОТ Бакоња и Стипан иђаху што су боље могли, али

!... Сад Бакоња пожеље да му је бућнути у воду, пак се просушити у „ајеру“, па опет пљус, и све тако докле га од те помисли не ухвати мала јежња...

Погледа низ ријеку што је даље могао, докле је назрије танку као конац, гдје се крије међу брда. Затијем обрну очи пут острвца на коме бијаше манастир.

Тако је сједио, клањајући се на сваки одбој, докле се опет разлијегну оно гакање. — Шта је оно? Је ли оно каква тица? — запита возара шапатом.

Тако се носе трговчићи по далматинскијем варошицама и фратарски ђаци докле се не „обуку“. (Обући се, у њихову говору, значи: носити мантију.) — Биће он бољи, него мислиш!

Бакоњи се учини чудновато да редовник врши таке послове; причека докле онај положи лонац, па приђе и цмокну га изненада у масну руку. Ђаконе и ђаке подуши смијех.

Затијем пудалина каза да се залуду појало бдјење, јер да неће имати мира ни станка у гробу, докле он (Шкоранца) не отпјева мису у манастирској цркви. А то ће бити ноћу.

— Шта нам смета што је суклата! Оваки и јесу баш за службу добри. И Наћвар и гвардијан мишљаху као и Срдар. Докле они „пркелаху“, Буковичанин тако блесасто гледаше да су се ђаци кидали од смијеха.

— Још, још! — вичу ђаци, иако осталијема то не бјеше мило. Грго опет нагну: кљука, кљука, докле се не наду као тенац, пак сједе насред пода и поче пунити лулу. Сад га сви окупише, задијевајући га на стотину начина.

Сад га сви окупише, задијевајући га на стотину начина. А он, брбља њешто, брбља, докле му поче запињати језик. У њеке рече му Бобан: — Ајде, Грго, обађи наслон и шталу, јер је ред да ники од нас то чини,

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Само њене две мало укосо управљене ракље. Он... У кући тиранин, а преко плота мазан и сладак. Само докле? Аћим се накашља. Сраман му је гласан клокот вина, и верује: Ђорђе из ината тако пије.

,,Ти си лопов. И докле ћеш?“ викнуо је Лазар. Сви погледаше у њега и хукнуше. Василије пребаци мараму преко рамена, устаде, приђе Лазару:

Никада га таквог није видео. док сам ја с вама, док сам ја с вама, докле ћу ја, газда-Аћиме, с тобом? Ситно корача кривудавим сокаком пуним снега до повија накривљених плотова, суља се по

За инат не излази, још не излази, мислио је, а он је најурио жену, он је побегао од ње, а сада га друга мучи. Докле ће те сукње њему да стежу душник? „Иди, не шушкај ми више! Видиш ли да сам болестан?

Ништа не знам!“ „Не пренемажи се, кажи. Знам ја шта је женско. Све сте курве... Мени не можеш да подвалиш!“ „Докле ћеш да ме мучиш?... Кажем ти, спавала сам. Знаш да прошле две ноћи нисам тренула. Ти ми ниси дао.

Јаки и вредни више узеше. Слаби и лењи одоше овима у слуге. Многи су, располућених глава, у свађама докле је чије, преко целог лета трулили по трњацима, непокопани. Мој Василије за земљу није жалио главу.

Болесна и немоћна, без мужа и свекра у кући, она је први пут припала њему: може поред њених ногу да седи докле жели и да је гледа колико хоће; може, кад јој ставља облоге, прстима да купи росу с њеног чела; може да јој прича оно

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Девојчица крикну од чуда! Свуда, докле је поглед допирао, седеле су, лежале, скакале, смејале се и певале малене девојчице у шареним сукњама!

— не верујући самоме себи Плачко опази како се ваздух око њега згушњава и претвара у воду. Свуда, докле је допирало око, лелујале су морске сасе и корали, стрелимице јурила јата риба.

Ах, то је мачка прела! Старац се окрете ка дворишту, али у први мах не спази ништа. Свуда, докле је око допирало лелујала се месечина као вилина косица.

Знали су то по северцу који им је продирао у срж костију ледећи им дах и зној на челу. Све докле је око допирало, предео је био окован ледом који је искрио на сунцу у небројено плавичастих варница.

— Хоћу напоље! Доста сам чамила у теби! — чу јаје како из њега неко гунђа и зачуди се. Ко би то могао бити? Свуда, докле је око сезало, царевала је тишина, расли мириси трава, откида ле се звезде и латице цвећа, а горе у висини пловио

Бродовласник се стресе. Такве гласове чуо је још кад је онај први брод тонуо. Докле ће га пратити? Дрхтећи, он приви сина уза се и угледа како се у таласима беласа тело морске виле. »Откуда она?

— Троглавац отвори троја уста као три пећине, а дечак потрча из све снаге. Ко зна колико је трчао, и докле би трчао да не угледа испред себе Сребрна врата, а пред њима Мајку гуштерова, огромну, сву у пламену.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Милош је знао да ће их она смиривати, јер му је одана, али није знао докле ће у тој оданости истрајати, јер је стално рањавана. Покушао је да је не рањава претерано, али је тешко ишло.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

што певах неће пропанути, Након мене хоће останути, Док се поје, док се винце пије, Док се коло око свирца вије, Докле срце за срцем уздише Е, па дотле, а куда ћу више! Бр. Радичевић ИИИ ОНАМО, 'НАМО...

Позајми ми од“... - Гост ме прекине: „Опет позајми море, докле ћеш? У Преходнице новци су ми сви!“ ...„Позајми ми од своје науке; Освести мене, шта да верујем О јамачности општег

На сваком лицу свето, сјајно нешто Сучући брке, стари сусјед вјешто Поч'о би причу из далеког доба. И докле прозор хладна дрма цича, Ми сваку ријеч гутамо нијеми; Срца нам дршћу у радосној треми, Све догод не би довршио чича...

Удри и мучи, и притежи јаче! Ал' докле редом деда, људи, жене, Плачу и пиште, бедни, покрај мене, И ропски клече пред скривеним створем, Врх писке, клетве, и

духова и руку Знам да су само реч у књизи тајни: Али, из свога гнезда док се вуку По плавом небу облачићи сјајни, „И докле шуште бајке тамних шума, Зар мутним оком младунац не лута По своду неизмерном, к ушћу друма, С блеском Питања у дну

О Роде! Ти си мален, и све је у теби мâло, Растурен, - ни сам не знаш докле ти допиру међе; Ти брата свог не познаш, и мало ти је стало Што су међ' вама стазе све блеђе и ређе. О Роде!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Види човјек своје заточење, помало се прве славе сјећа и полети небу како муња; ал' га смртни ланац заустеже докле рочно одстоји сужанство. Стога смртни најсјајни поете с вратах неба у пропаст падају.

сломјене своје коловрате од вида ми стрмоглав скакале; но њенијем мртвијем правилом чешће би се путах извлачиле, докле дигох круну над престолом. Удар ови први и најсјајни њихово је раздробио царство.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„На путу сазнања корачао сам, драга децо, докле год сам могао. Седећи на обали вечног Нила који тече поред Мемфиса, моје жеље вукле су ме даље.

Распитивао сам се код лађара, који су поред мене проједравали, докле стиже ток те реке и где су њени извори. Ниједан од њих не могадне да ми даде одговора.

дубоко зашао, доказује његово недовршено или можда само окрњено дело „Ефодос“, чији су остаци тек недавно пронађени. Докле је Архимедес стигао на том путу, не зна се, јер су његови последњи списи, као и он сам, пропали у страшном вихору који

„Због тога што на њу делује сила теже која јој даје убрзање, наперено ка центру земље“. Он размишљаше даље: „Докле сеже та привлачна сила теже?“ Он подиже главу у вис. Кроз грање дрвета видео је плаветнило неба.

Али је у њој ипак стекао нека корисна искуства: он увиде јасније од свих својих савременика докле допире власт науке, шта су хипотезе, а шта природни закони. „Од сад се не упуштам ни у какве хипотезе“, рече он.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Држи темпо, друже, темпо! — опомињао сам га. — Е, мој побратиме, ето докле сам дотерао. Кад пролажасмо преко пијаце сетих се његовог оца.

појављује на прозору и наређује да се будала пусти, и прети да ће га лично убити у првој борби, а Ресимић се смешка докле га одвезују, намигује на војнике и сав црвен победнички одлази под свој шатор, узима преда се добош са оном страном

— Ти опет последњи, мајку ти коцкарску? — Зашто мајку, го... го... г. — Шта го, го, м... м. џукело добошарска! Докле ћеш да штрчиш сам у целом пуку? — А... а... а нужну сам вршио...

године кад је постао општински добошар, после једнога конкурса на коме је победио, и остао на тој новој дужности све докле је општински буџет имао могућности да одвојено плаћа свога добошара, лице које ће лупањем прикупити грађанство, и

— Пљачкали, је л'? Пљачкаши, је л'? И дивизијар бесан скаче, вришти, докле чопор урла — Ох, ја... валах... аскер... пљачка... ска... хала... А дивизијар умирује, обећава, пишти: — Шта? Како?

Тада је поред њега увек мала, мила сестра Поунд да га поврати из грча. И наслоњен на њено раме и докле га она милује својом пуначком, голом руком, он долази к себи, захваљује јој и понова јеца страшне оптужбе противу

Капетан један рањен у руку, па му прилази доктор, гледа и каже: „Фик, господине капетане!“ И показа му докле тачно има да се сече. А капетан слеже оним здравим раменом и вели: „Па сеците, докторе, кад се мора“...

о врат страшно збуњеној животињи, па је некако тријумфално одигао увис од земље, над којом се она очајно копрцала, све докле је другим, опет извежбаним покретом не убаци у кола са решеткама окружена дреком дечурлије.

Онда су га свукли и по голом телу, докле га је неко држао за гушу, тукли мокрим ужетом, даскама, жилом, ногама и песницама, а он најпре урликао од бола и кад

А витло бесни, поманитало, сасвим поманитало. „Xоће ли ово проћи? Докле овако? Боже, Боже свети, велики! Смилуј ми се! Сажали се на ме. Спаси ме! Спаси ме! Спаси ме!

редовно у исти час, одлазио је он на гробље, да тамо крај крстаче, обавијене већ спарушеним венцима, остане све дотле докле га нека унутрашња опомена не би пренула и тргла из заборавности, као напомињући му да се од сваке претераности разумно

толико и тако да су га и рођаци му женини морали молити да се умири, и дуго се од гроба није могао одвојити, све докле га свастика није под руку узела, и тако рећи силом, од драгога места одвојила.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Замишљао сам како у ноћи лежи поред ње — она спава а он бдије — и у њој незауставиво нешто расте, расте. (А докле ће, мили боже, тако то да расте? и како ће то да сврши? и што ће бити послије?

И ко би право знао докле сежу једни а гдје почињу други? Глас тог клавира, уз који је бака пратећи се сама пјевушила Ј' аи перду мон Еуридyце

су ме водали по виноградима, у међусобном натезању и надвикивању, и тражили од мене да кажем гдје је била међа и докле је продано једноме а докле другоме.

у међусобном натезању и надвикивању, и тражили од мене да кажем гдје је била међа и докле је продано једноме а докле другоме.

Али што ја то теби говорим, зар ти знаш што је то интелектуална кокетерија, и докле она сеже? Сиров си ти још за то, синко! Ти би то сигурно криво схватио, опет превише упрошћено, као што све схваћаш.

Умјетник, како се то у моје вријеме говорило. Да, господине!... А он само шути. Па добро, брате драги, докле ћемо тако? Који ти је враг у тој твојој ошишаној сељачкој ћиверици! А ко зна? Можда ме сматра за доушника?

Из њега је путовала према мом тијелу гумена цијев, али нисам могао да видим докле она сеже и гдје увире у мене. Трудио сам се да окренем главу малко удесно.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

богата дома, где су домаћице изнеле неколико карлица млека, заборавио би све мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје...

И ко зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: — Паре!... Бацај паре! Механџија извуче новчаник, метну га на длан и пружи

— Ни једнога нисам мојом руком дирнуо. — То знам ја, али не зна закон. — Па шта ћу сад ?... Да живим овако докле се може, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сваки. — Оно, јест... Али тај живот ?... — Па то те баш и питам.

— Докле ћемо ми овако, шта велиш? — рече она, пошто се стиша од прве љубавне буре. — Ништа ти ја не знам, нити умем да мислим.

Такво срце не би се само покварило. Али сад то на страну, па ми реци шта мислиш, докле ћеш тако ? Знаш, ваљада, шта те чека напослетку... данас, сутра, кроз годину, две?...

— Ђуро, шта је ово? Ја ћу полудети!... Докле ће се овако ? — рече Станка и седе крај њега на под. — Што, Стале ? — одговори он и пребаци своју руку преко њена

И једни и други вичу из гласа. Ова вика поможе бегунцима. Пантовац једнако ослушкиваше и одмераваше ухом докле се потера растегла, па, кад опази да сва вика све више остаје иза њих, засијаше му очи радосно, јер појми да су

— Море, докле ћемо ми овако? — поче Маца, пошто испи са њим неколико чаша. — Што ти мени не кажеш како живиш, имаш ли добре зараде,

Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. Станка устаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јову.

Једнога се зла опрости, а стотине других, мањих и већих, рађаху се... Докле ће се овако ?... Кад ли ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се и он одмори?... Вујо оде...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

аждаја, питај је куда иде и где је њезина снага, па све љуби оно место где ти каже да јој је снага, као од милине, докле је искушаш, па ћеш ми после казати кад дођем. После царев син отиде у двор, а баба остане у рекавици.

подереш гвоздене опанке и не сатреш гвозден штап тражећи ме, нити ћеш се с тим дететом што ти је под срцем пре растати докле руку преко тебе не пребацим. То изрече, па га нестане.

А мали сваки пут кад би догнао говеда, морао их је најприје повезати, па онда текар ићи у кућу. Докле би сиромах мали повезао говеда, забавио би се тако дуго да би ови дотле све појели, те би он, кукавац, сваки пут остао

Марко, рећи ће својијем друговима: — Браћо, хајте ме спустите у ову јаму, а ја идем тражити старца, и тражићу га докле га не нађем, па ма морао ићи до на крај свијета. Ови сад брже-боље сплету од паветине уже, те спусте Марка у јаму.

То траје све дотле докле не почне опет лећи друге тичиће. Ти си доста јаки, а бог ти помаже, јер га се бојиш и јер га штујеш и слушаш, па иди и

тога и тога цара; из свега ће царства доћи љекари и попови и калуђери да је лијече и да мене ћерају, али ја нећу изићи докле гођ ти не дођеш; а ти се начини љекар, па и ти дођи да је лијечиш, и само је окади овом травом, а ја ћу одмах изићи;

Потом накоси траве где је њему воља била, не чекајући докле коњ ногом закопа, па узјаше опет на коња и врати се натраг.

добра сам као и пређе, чувао и надгледао, али напретка никаква није видео, него све пропаст, од дана на дан све горе, докле тако не осиромаши да већ није имао ни опанака него ишао бос.

па ћеш доћи баш пред његов двор, али кад изиђеш пред усуда, ништа не говори, него што год он ради, оно ради и ти, докле те год он сам не запита. Човек захвали пустинику, па пође преко планине.

Јарац иђаше за бабом докле тецијаше из њезине рукавице осјевина, а кад нестаде, он се онда врати кући по своме обичају и стане га дрека око куће:

Путем сусретне медвједа, којега упита: — Докле ћеш ти то, стриче? — Идем у оно село, што се ено тамо види, јер су ме позвали да им коло водим.

А Мујо му одговори: — Опет пиј наново. — Па докле ће тако трајати? — запита цар. — Док не огрнеш ћебе овако као и ја, — одговори му Мујо.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Доћи ће и сунце, црвено и свеже, И наћи ће мене прекрштених руку Са свећом над главом, докле мртве леже Моје црне очи у новом сандуку.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

састоји од средишта сила са линијама сила које се протежу из ових центара у свима правцима до бесконачности, а докле ове линије допиру дотле се протеже и то тело.

Ћипико, Иво - Приповетке

Истина, надала се и жељела је да се тако сврши, али мишљаше неће тако брзо, а докле се буде завлачило, добиће времена да размишља.

— Фала богу, проћи ћу се и без духана! „Свака ноћ чини спати!” — смрси као за се, и, прислонивши се уза зид докле мјесечева свјетлост допираше, изује се, хита у крај обућу и капу, затвори врата и, онако у мраку, завали се на кревет.

Ископане полаже с помњом у комад суве тиквице на лажину, па, кад их је ископао подоста, смјести се на страну дражице, докле сунце још није допрло, надије све удице, завитла и баци подаље у море.

У дну доље туцају рибе, увијек гладне— јагме се, а он не хаје — сит је! Нигдје докле гођ око топире ни брда, ни птице, нити се чује људскога ни живога гласа — само његова мирна прилика стоји на хриди

Само шум усамљених чесама блажи тишину. Нигде никога докле око допире, а иза решетака кућа свих облика и свих боја гледају га стотину радозналих очију турских женскиња.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Ил да! Ох, да, да! не! Мене је још једино, гле, страх Докле ће уз божански, божански, знати ићи мој дах! Песник у вучјем облику, док се дахом дотиче с небеским сводом, одева се и

И тек када је до краја и строго изведен, видело се, могло је да се види и докле његове границе сежу. У поезији, односно у мишљењу о поезији, овај се раскол природнога језика довољно дуго и довољно

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

АНКА: Само, молим вас лепо, кажите ви мени да знам шта ви захтевате од мене, шта ја треба да радим, докле смем ићи? ЖИВКА: Идите докле хоћете, шта се то мене тиче.

ЖИВКА: Идите докле хоћете, шта се то мене тиче. За мене је главно да ви намамите мога зета у вашу собу и да га ја код вас затечем.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Улази унутра, иде у собу [...]” 86 Најдаље докле је дошао, то је текија накрај вароши. А ниједном га не затичемо изван вароши, у пољу или винограду, како обилази

И, наднесена над детињством, свуда налази, докле јој памћење сеже, непрекинуту своју заокупљеност судбином рода и породице.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Он је за све њих само потурњак, нечовек и душегубац. Па се још не зна докле ће те муке трајати. Докле?.. „Докле, Боже, стари крвниче, и Свети Петре, јадна узданице рајина из Корише?

Он је за све њих само потурњак, нечовек и душегубац. Па се још не зна докле ће те муке трајати. Докле?.. „Докле, Боже, стари крвниче, и Свети Петре, јадна узданице рајина из Корише?

Он је за све њих само потурњак, нечовек и душегубац. Па се још не зна докле ће те муке трајати. Докле?.. „Докле, Боже, стари крвниче, и Свети Петре, јадна узданице рајина из Корише?

И докле је кнез Швиковић са неколико одабраних људи савлађивао узбешњела горштака више молбом но силом, и Уверавао дотрчале Тур

— крикну она поново и подиже пут њега ожег. Бејаше као лавица одлучила да му се, баци са тим јединим оружјем у руци докле једно од њих двоје не падне мртво.

Затим дохвати врч с ракијом и наже не одмичући га све дотле докле му пијаном не испаде из руку и не разби се о преклад крај огњишта.

Право његовој кули. Чуваће га као брата. Докле буди суђено да се поврати Србија. Кроз три месеца, кроз три године: и хоџе веле да тако пише у ћитапу.

Сутрадан му рекли да иде својој кући: нико му ништа не сме учинити докле су они живи и на броју!.. Али Арслану преко ноћи жена проказала страшну бесу, те овај изишао пред стрица одлучно и

О, Каримане! Ти нећеш узети авдес у мојој одаји, нити ће ти моја рука пружити мушке преобуке докле не пронађеш убицу!.. — Ћути, кучко! — плану првак. — Види се да си шенула од памети! — Али не и од образа, господару!

— Како си, попе? — Јесте ли сви здраво, попе? — ређали су се њихови поз– драви са бацаним му цигаретама, докле се пред њим не начини читава гомила. Дође и крчаг ракије са малом закуском од сира и лука.

осећајући сав бол и срамоту за овакав дочек кума и побратима, заклонише га леђима и осташе код вратница све дотле докле он не умаче кроз густу тмину...

Горе сам оставио по– падију, синове, кућу, све. Оставио брда и села, која сам чувао докле је било потребно. Оставио их у добру. Сад нека куће без мене. Ако им ваља!.. — И овако сам? — Сам.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Забога! (Треска се на столици.) АНЧА: Мајсторице, вами је зло? ФЕМА (ђипи): Та, скоте женски, што си ти, та докле ћеш ме јести? Каква сам ти ја мајсторица, ваљда ти чиним опанке? АНЧА (загледа се у њу).

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

ПРИЈАТЕЉУ ПУТНИКУ Кроз туђе срце води прави пут Ко другачије путује наилази на таму О докле ли ће тужан стићи Тај што више нема шта да каже Узалуд учене ватре с висока чела Слепац зна краћи пут до зоре И

Краков, Станислав - КРИЛА

Има да је живот псећи, и да ни он сигуран није... а само смрт, смрт, смрт... Зашто стално убијање? Зашто?.. Докле ће мали да умиру за лажне великане. Опет су семафори светлуцали и бацали разорне таласе. Зрак је био препун гасова.

Пуковник Веља је протествовао. — Докле ћемо ту врућу воду да срчемо... то ми шкоди бубрезима... ето боли ме ту, и ту...

Петровић, Растко - АФРИКА

Треба показати странцу да је он као у својој кући и да никоме не смета. Не желе да скину своје мараме око бедара докле год има више од једног мушкарца у соби. Велики проговори, дискусије. Избацујемо дечаке напоље.

Једино ту биљно царство победило је царство животињско; изагнало га. Само на врховима растиња, огромно високо, докле ни лијане не достижу, као на каквом вишем и мекшем, шумнијем терену, живе ту поједини народи птица, мајмуна и

Доносе ми троножац да седнем. Докле год краљ говори, остаци његових зуба ударају једни о друге. Он за време док разговара са мном издаје и друге

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Отровне тице, змије ватрене Које ће, репом хитро шибајућ, Спржити поља, спалит усеве, Отровним дахом лета кужити, Докле се тако, кугом морена, У један прамен отров-парице Колевка бесна људске несреће Несрећом људском сва не разори...

али плашљиво Кô да се бича боји нечијег. СПАСЕНИЈА: Што отровани шиба крајеви По танкој крви робља несрећног, Докле безумље тешку копрену На чула баци жртве клонуле... ГЛАВАШ: А јеси л’ негде видео Часнога оца, седог Пајсија?...

(Гласно.) На ноге, брзо!... За њима сад, Докле се вуци нису спремили!... (Сви одлазе, Хасан остаје напослетку.) Хајд’ ид’те ви, А ја ћу лепо дома остати.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Па докле тако? Какве цељи има више овај ужасни рат? Поведен је ради ослобођења подјармљене браће. Али та се цељ одмакла у недогл

Утисци се тако брзо гомилају да се потискују, претрпавају и не остављају веома дубоке трагове. Докле год је у живој борби човек је као у неком заносу, и кад умукне бојна хука он чисто као да се тргне иза сна.

или са стране велесила, они су кривили народ, а тиме уврећали и Срби и оне несретнике, којима су они помагали, докле на послјетку довели су у свом отачаству тући управитеља и командара, по наредбе којих морали су против своје воле

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

XЛІІИ Срећа стоји, нешто чека; А јад иде, Бог зна окле. Срећа им је била кратка, Јад ће бити Бог зна докле. „Куме, куме, погледај га, — Има ли му јоште дана?“ Мила кумо, ја га видим, Умреће ти данас Јана.

„Далеко је, високо је, — Сто година дугих прође, Докле њена светла зрака До нашега ока дође.“ „Ми видимо звезду ову, Видимо је како трепти, А ње можда давно није, —

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Сви скинули блузе и засукали рукаве, да се јасно распознаје линија докле су опаљени од сунца лице и врат. Њихове очи су мутне, језик као да је подадуо, сваки говори за себе, и смеју се гласно

Душа се скупља, а тело грчи. Али, као стокраки одјек, непрестано бруји у нашим душама: докле овако... докле? Дуго година честитали смо један другом Ускрс, са жељом да следећи дочекамо у миру.

Душа се скупља, а тело грчи. Али, као стокраки одјек, непрестано бруји у нашим душама: докле овако... докле? Дуго година честитали смо један другом Ускрс, са жељом да следећи дочекамо у миру. Наше су жеље остајале пусте.

Те и њима. Али су већ стекли навику, и лакше подносе... Хтео бих да креснем жижицу, али не знам докле допире светлост. Онда сам прилегао и слушам... Негде лево проломи се експлозија... Пушке праште овде, онде...

— Господине потпоручниче, зову вас на телефон. Прихватих слушалицу. — Шта је, мајку му, докле ћемо да чекамо? — пита командир пољске батерије. Рекао сам му полако да се сада привлаче и секу жице. — Како?...

Ти би могао да будеш само мој помоћник. А? — И он лупи по колену поручника Косту „Турчина“. Онда се уозбиљи. — Докле имаш дозволу? — Сутра до подне... — Знаш шта?...

Мењао је, трампљавао, продавао ствари, некад као Француз, другог дана као Енглез, докле га нису стражарно спровели... Од свих ствари остала му је само једна хармоника на коју је научио да свира...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Сви знамо камо је он избио, докле, и како поуздано и радосно захватао — док је могао. Али, одакле је заправо пошао, и са каквим књижевним наслеђем и

Лићу сузе, ах, жалосна, док ја не видим Да се с тобом и ја овде кадгод примирим, Уздисаћу донде докле не видим... XВИИИ век

Пред очима врата једном затвори, Докле тренеш оком, другом отвори, Зује врата, шарке шкрипе, пуцају браве, Овај горе, онај доле иду као мраве, Ил' фабрику

сека; Крајнску ваља оставити, крајње серпске неве, Бодре пјесном испод Истра заснубити дјеве: Нек се чујем од Булгара докле тече Дрина, Од Бјелграда до богатих Радоне висина.

чека, јадан, тек да добро сване, Лети без обзира, к'о из пушке тане, Нити иде дома пређе дван'ест сати, Чека докле почну софру постављати.

Јести, пити — то је наше, Испод дојких раја тражит, Докле будеш пак и прођеш. Та у гробу.. нема добра, Ни 'ма фајде и од њега: Све л залуду кад се умре. 1817.

а потоњи Црни, Ког је невидимо божија десница водила крепко, Народу смућеном почев говорити небесним гласом: „Докле ће српске нам падати жертва под јарости мачем? Докле и светиња наша се газити ногама турским?

крепко, Народу смућеном почев говорити небесним гласом: „Докле ће српске нам падати жертва под јарости мачем? Докле и светиња наша се газити ногама турским?

Докле и светиња наша се газити ногама турским? Докле јунаштво, поштење под кивним пропадати ножем, Сваке без обране, освете праведне, накнаде, казни?

Добро! Трчите кад имате и вољу и ноге. Младе ноге могу млада куд зовне памет. Ја ћу да седнем ту и чекам докле не дође Амо по мене која, па ма и омрк’о ту. Рекнем, седнем. Оне несташно прхну куд која. Боже!

моро, људе от дома и послова домовини одвело је, и саме жене послове кућевне колико су могле обдержавале су, докле није болест несретна мјесјаца јунија 1796. љета сасвим престала.” (Петра Руњанина Историја села Кузмина.

једна такође без наслова и без помена аутора, која по мотиву и стилу има извесних сродности са песмом Невоља: Докле ћемо с’, побратиме, ’вако скитати, од кафане до кафане карте играти, од механе до механе вино пробати, а у зору без

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

И докле она стоји на мору, Море ће бола срце кидати... ЛЕОНАРДО: До тебе стоји, светла госпођо! Ако нам твоје нема помоћи,

ЂУРАШКО (за себе): Као пламичак свеће воштане, Што на све жеље ветра пристане — Тули се, букне, гаси се, плане, Докле и свеће тако нестане... ВУЈО: Слободан?... Слободан, дакако!...

— (Шуловић, Мићић и Вуксан.) А откуд и докле ћете ви? МИЋИЋ: До тебе, господару! ШУЛОВИЋ: Распорено ти срце доносим, Заустави му крв...

— А затим Бошко, Богдан, Станојло, Мира, Станиша и други. РАДОШ (подстичући ватру): Докле је било крви у срцу Није ми требô огањ и плам, А сад?

БОГДАН: Да није црња у души ноћ, Ово би божји био благослов. РАДОШ: Сироте!... Па докле ли наумисте? БОГДАН: Далеко, Ал’ о том после, А сад ми кажи, седа старино, Да л’ имаш траве или мелема Којим бих

Та сви ђаволи Противу тебе да се завере, Та мачем бих им тело ваздушно Немилостиво донде шибао, Докле се не би земља распала, Да прими цара мрака вечитог. ....

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

У коштац са судбом! Тада праскам, докле Не клонем сав сможден као трула маса; Тада, као човек кога Господ прокле, Хулим Бога, да се небо усталаса.

О, докле ће тако иронија мозга Лутати и мрети попут снежна прама! Лозама је нашим саломљена розга, У буктињи нашој нестало је

Очи, ја у вас тонем препун снова, Мир пружате ми, докле из даљине, Преко гробова, кроз светост тишине, Кô позив чујем нови звук ветрова.

Сањао сам твоје торње и кубета И свечану холост, што врх тебе клизи, Докле у даљини по стењу и низи У сутону плавом зрео живот цвета.

Тада се зачу одјек једва чујни, Као два зрна сребра, докле чиле Сунчани зраци још топли и рујни, Та два се звука расуше по храму Замрвши као шум најтање свиле И иконостас

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЖИКА: Па играју, дабоме. Читава она газда-Митрова двокатница, па ми игра од јутрос, те неће слова. МИЛИСАВ: Докле сте пили? ЖИКА: До шест јутрос. И толико сам се пута заклео да не пијем врућу ракију на вино, па не можеш.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

тевтер и не скочи да право тамо, код ње, оде, да је заувек, засвагда, изгрди, па чак и избије, на мртво име избије. Докле ће она њега тако, и докле ће он са њом да има посла! Али, ипак, трже се.

Докле ће она њега тако, и докле ће он са њом да има посла! Али, ипак, трже се. Продужио је даље, пославши ч̓а Марка да иде кући и умиривши га да ће он

се, стојећи, са сваком здрави, распита, одлази горе, на горњи бој, остављајући их саме да и даље седе, разговарају се докле год хоће. Чак до црног мрака, када их или који од слугу им са фењером или који од њихових мужева дође и одведу кући.

и једнако у њ преплашено, молећиво, убијено гледа, напослетку што строжије викну, осече се на матер: — Хајде већ! Докле то? Хајд̓ одмах! Она само клону. Виде да је све свршено.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

и кришом њоме измери чељадету сенку; по томе поједе своју сопствену поган, и онда узида п. у зид и каже: »докле ова п. буде сирова, дотле и онај човек био здрав; докле ова п. трајала, дотле и онај био жив« (СЕЗ, 16, 265).

у зид и каже: »докле ова п. буде сирова, дотле и онај човек био здрав; докле ова п. трајала, дотле и онај био жив« (СЕЗ, 16, 265). (БЕЛИ) КРИН Лилие (ліліум цандідум).

чељад из куће да своје тканице бајалици, па их она једне на друге настави, закачи за кућна врата, па онда растегне, и докле дођу, на том месту побије у земљу г. колац, па се окрене западу и каже: »До коца дошла (болест), а колац не прешла!

Жалосна врба. У Гружи »се сади само поред воде и у гробљу« (СЕЗ, 58, 1948, 333). Здравац. У Гружи дете, докле га кум шиша, држи у руци з. (СЕЗ, 58, 1948, 264). У Врањском Поморављу брачна постеља за младенце обавезно је кићена з.

: »грабена погача« и »баница«, младожења држи сито са к. докле га старојко »брија« дрвеном бритвом, пуница дочекује младожењу дајући му торбу са погачом, у невестиној кући износи се

За њега знају само виле. Као што су грчки богови јели амброзију, тако наше виле једу семе од белога лука, и живе докле им се живот не досади; а кад им досади, оне то семе одбаце, и тако без бола умру« (Чајкановић, Мит и религија у Срба,

Ћипико, Иво - Пауци

Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута као Пречиста дјевица! ... А њихови обгрљени

Да би онако за очеву вам душу!... Настаде тајац. Сунце обасјало све наоколо, а докле око допираше владаше бљедикава свјетлост, у којој ишчезаваше ведрина неба; У том бљедилу једва се назријеваху контуре

Са свих страна продирала је јесења мокрина. Он се прислони уза зид и загледа се у напуштени простор. Улицом, докле му око допираше, није било вид јети жива, створа, а магла се вукла, тек што је прекидало једнолико лијевање...

Марија смјестила по кући и најпослије прислонита се уза зид, на крај куће, у мраку, докле пламен с огњишта није допирао. Јуре је сједио на ниском трупићу до огња, налактио се на кољена, и рукама покрио очи.

Она се обрне: — Збогом! — изусти он. И стоји као прикован на мјесту докле год чује њен ход, шуштање одијела и котрљање камичака испод ногу јој. Па полако изиђе на пут.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

После догађаја који се доле збио, сви монаси у манастиру издржавају покору по епископовој заповести. Не знам докле ће то трајати. Лауш се опоравио.

ли модрије, удове, кожу, дрхтавицу, говор, јасноћу и повезаност, јачину гласа, дакле све што би указивало на одговор: докле ли ће старац, је ли при путу, хоће ли уопште.

Јесења сетва је пропала, усеве је покрио моравски муљ, дубоко их сахранио, и уместо зелених житних поља, докле очи допиру пружају се црне пустаре. Преостаје једино да се посеју јари усеви, ако већ није касно.

Артемије Прошло је седам дана откако су њих тројица отишли, а ја нисам знао ни куда су се запутили ни докле су стигли.

И од Прохора сам дакле непокретнији. Боже драги, докле сеже моја облапорност! Терам једног мртваца да се гица по Вратимљу само да бих доказао да сам мртвији од њега.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Још тама владаше густа, А он се бунован трже и онда лагано уста И поглед около баци. Прилично времена прође докле се разабра мало и к себи забуњен дође.

Лавеж се и граја диже, Што путем праћаше кмета, све докле пред цркву стиже. Храм беше затворен јоште, те Амор двориштем сађе Да вајат клисаров гдегод и њега самога нађе.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Њих нико више не преброја. Те су звезде испуниле бесконачни простор докле год га можемо сагледати. Неке су нам ближе а неке даље, неке мање, неке веће, али су све огромне.

Уз свирку и певање кренула је та поворка у Даљ, докле је требало више од сат хода. Ми, домаћини и наши гости, кренусмо доцније.

су оставили долине, али су на својим некадањим крајевима оставили наваљано камење, да те глечерске морене посведоче докле се распростирало царство леда.

Свака од њих је, надирући из планине у равницу, оставила у својим моренама јасне знакове докле је у свом победоносном напредовању била допрла.

Штета што не смемо да пролутамо по њему, јер сам Вам обећао да Вас водим само онамо докле је наука допрла. Зато Вас молим да одвојите ваш радознали поглед од лако заталасане Марсове површине, обрасле витим

И наше Сунце се пело тим степеницама, а знате ли докле је стигло? До степенице Г десне низбрдице. Јест, драга моја, до девете степенице. Очајно!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ТАШАНА (узрујана, још бесна): Остави ме, остави ме, немој више да ме лажеш, и да ме заговараш. Докле ћеш и ти и сви ви мислити како ја једнако не могу ништа знати, ништа видети, чути, осетити, и да ви зато онда можете

И ако ти то чини добро, ублажава бол, кад год зажелиш, дођи и седи, докле ти хоћеш. Ево ти и моја рука. МИРОН Не, то... ТАШАНА Зашто, дедо?

(Узрујано): Ах! ТАШАНА (заборавља се, разнежено): Луд си ти, луд! И докле ћеш тако да си луд? Када ћеш се већ једном опаметити?

косе, курјук, додирне ме по лицу; седа слободно код мене, чак ме и за чело, главу ухвати и прекори: »Опет си ноћас. Докле ћеш? Што не пазиш на себе?« Сада све то изгубих, Назо. И зато, ово је последње весеље.

РЕШИД БЕГ (Сарошу): Ефендум, бре! ЏАФЕР БЕГ (грлећи Сароша): Кардаш, бре! РЕШИД БЕГ Докле ће се овако, Џафер-беже? ЏАФЕР БЕГ Док се живи, Решид-беже. РЕШИД БЕГ Ох, много је убав живот! Много је сладак!

Мемете, море, Мемете, Докле ће викав на тебе? По свршеној игри бегови, Цигани и чочеци одлазе. САРОШ (оде за њима). ЧЕТВРТИ ЧИН Чује се песма и

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Децу ћу изводити на пут што боље могнем, сваком дати комад хлеба у руке, и помоћ моју докле сам жива... А тестамент, госпа протинице, ја писати нећу! — Ви сте лакомислени, госпођо Лазарић!

Писала је сестри: „Пошаљи ми неко слушче, ако ко хтедне на ову несрећу доћи, и неговаћемо Лазара и трпети га докле год се може. Од тебе сам, Нано, научила да се тако ради у несрећи.

Дужан и ружан. Све продао. Једна његова њива, знаш чија је? наша. Докле? Звона звоне. Носе Нолу Лазарићку. Вјечнаја памјат, али њиве њене знаш чије су сада? — Госпа Нола погледа у Јулицу.

Госпа Нола поцрвене нагло, обриса зној с чела, дохвати чашу воде и рашири прозор широм. — Дакле опет новац! И докле само то! — Па одједном плану с презиром и са срџбом. — Дакле и ти сад нож под грло: дај и одма'!...

— Скоро шапатом госпа Нола доврши: — Докле тако, докле ћу још моћи тако?... Младић је ћутао као заливен, али се видело да му је необично тешко.

— Скоро шапатом госпа Нола доврши: — Докле тако, докле ћу још моћи тако?... Младић је ћутао као заливен, али се видело да му је необично тешко.

Махао је руком као заставом докле год се ћаци видели. Ђаци се освртали. Освртао се и Бранко. Да ли је својим кратковидим очима могао да види поглед и

куда! куда! — поче Бранко одједаред скоро да јауче. — Били сте професор, испраћали сте нас, и друге. Куда? докле? зашто само дотле? ... Еј, како се јасно сећам сцене тамо у вратима гимназије...

Куда? докле? зашто само дотле? — Данас вам је опет тешко, Каленићу. Ја ћу да одем, а ви узмите и читајте нешто, читајте старе Грке,

Не брини за мене. Ја ћу кућу лепо да инсталирам, и онда ћу ући у хармонију новога живота. Павле је Павле. Паланка докле узе став поште и респекта. Наравно и радозналог ишчекивања.

Волео је учитељ Лесковац да се радује, он, и да се радују други људи; и докле год је игда могао, веровао је у срећу људи.

Један снажан песник је писао: „Неко има славу, неко трпи срамоту. — Он може, она мора; нема ничије кривице.” Докле год у овом свету један има славу да може и сме, а други има срамоту да трпи и мора, дотле је свет царство зла.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Откад је овог нашег, као што га видимо, света, пак досад, и докле год људи буде, било је, има и биће моралиста који непрестано на људе вичу, псују и прете, и с трипода представљају им

следоваше он својим непријатељма, као младић у мазуру пркосећој девојки, и намисли од претпријатија не одустати, докле год лавром своје чело не украси.

Чимперич: А зар ви нисте ожењени? Гимнософиста: Наши закони забрањују нам донде женити се докле гођ не постигнемо оно на шта смо заклетву положили. Чимпеприч: Смем ли питати које су точке заклетве ваше?

Ево овако речма мажу они који гледе да другом очи замажу, нимало не обзирући се што ће момак будушту супругу своју докле гођ буде жива за ово мазати, а она ће међутим, даном приликом мазећи се своје трагове замазивати.

Смртна љубов, при којеј се ништа друго не чује него мач, пушка, отров, једном речју самоубиство, траје донде докле љубезни предмет не умре, зато се и каже »ја сам смртно у вас заљубљен«.

Другим речма: »Ја ћу вас донде мојом љубовју мучити докле вас смрт у своја наручја не прими«. — Љубов која карактер или новце носи описана је мало више, гди смо о женидби и

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

је уједало И зубе поломило) МАНАСИЈА Плаво и златно Последњи прстен видика Последња јабука сунца Зографе Докле твој поглед допире Чујеш ли коњицу ноћи Алах ил илалах Кичица твоја не дрхти Боје се твоје не плаше Ближи се коњица

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Ја не знам докле је цела та дебата трајала, јер ме је, после великих дневних напора, ухватио био сан и заспао сам слатко, као што човек

Подносио сам, докле се дало подносити, да ме засипа сметовима питања, али кад ми досади, кад неодважна стрина преврши сваку меру, прекипе

је спој двеју нумера, које се све дотле добро разумеју док какав додир споља не прекине везу или, што је још чешће, докле се неко трећи не умеша.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Биће боље, биће боље — рекох, тек да нешто кажем. — Ама, је л’те, молим вас — убрза пешак — докле ћемо овако?... Дотерасмо цара до дувара! Кажем му да ћемо сигурно наићи на савезнике, и да ће нас они одменити.

— Драги Светозаре, ја о томе не одлучујем већ командант. Докле не видим са њим, ви ћете, разуме се, остати са мном. А после, ја ћу на све могуће начине гледати да буде као што ви

Ако нас ви напустите, нећемо ићи ни корака дале, већ ћемо се вратити својим кућама. А ако останете са нама, ићи ћемо докле нам ви наредите.“ И сада сам се решио да их на своју одговорност водим у нову батерију.

— Немам само његову плату — смеје се сада шеретски Исајло. — Слушај, докле идем ја, ићи ћеш и ти. Докле имам ја, имаћеш и ти. Јеси ли разумео?... А сад вуци се у шуму за дрва!

— Немам само његову плату — смеје се сада шеретски Исајло. — Слушај, докле идем ја, ићи ћеш и ти. Докле имам ја, имаћеш и ти. Јеси ли разумео?... А сад вуци се у шуму за дрва! Исајло поздрави, и весело отрча.

Кажу, пушке су готово неупотребљиве, од силне употребе. Сва су поља око Пећи притиснута војском. Докле се оком види. Димови од многобројних ватри се мешају са измаглицом дана и као тешка магла притискују земљу.

Нити га ко шта пита, нити, грешник, он шта тражи. Утисак је мучан, али само тренутно, докле га не минусмо... Онда свако мисли на свој јад. Са пешадијом су и нека деца.

Рељић упаде: — Људи, пристао бих да ратујем још две године, само да не вучем више топове преко оног крша и камена. Докле живим запамтићу оне муке и напоре. Слушајте!...

Мртва машина све дотле ради, докле има горивог материјала. И тело наше тражи хране, а већ је пексимита нестало. Тело се све више изнурава, душевни живот

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Сад су нам груди експлозивне, Кад први дим пустимо Угледаћемо у њему пламени пољубац, И докле ћемо се одбацити полазећи у рај!

Ил да! Ох, да; да! не! Мене је још једино, гле, страх, Докле ће уз божански, божански, знати ићи мој дах! Не, не, не; ох, не! Изговорих Смрт, и речи: Она, њен Длан!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Сада тек није могла да чека. Зашто да чека? Докле? У нестрпљењу да што пре крене у чуда Горњег света, Седефној ружи постаде мрзак свет морског дна.

« — помисли, састави шаке да их задржи, али и ово троје склизну јој кроз прсте и одлете. Над пољем макова, све докле је око допирало, лебдело је и играло се читаво јато мајушне, насмејане деце. Како им је смех звонио!

рече. Гости су у чуду трљали очи. И дечаков отац протрља очи. Све је било као и неколико тренутака раније, али докле је око допирало и ухо чуло Микики-Мики-Но!

На Пешчари се нису заустављали ни људи, ни облаци. Све докле је око допирало било је суво и сиво. Је ли чудо што дечак пожеле да као птица некуд одлети?

која је била честа гошћа, а можда и због воде коју су становници Пешчаре из далека, на леђима, доносили, јер нигде докле је око сезало није било ни извора, ни бунара. У танкој сенци осушеног багрема испред дечакове куће — дахтао је пас.

— Шта мисли надзорник градње? — рече Царица. — Докле цареви допуштају нечију дрскост? Увек је било и биће да велики циљеви захтевају велике жртве!

Станковић, Борисав - КОШТАНА

ГРКЉАН (уплашено): Шта, газдо? МИТКА (још мрачније): Жал, бре, да свириш. А како мој жал нигде — нигде докле турски хат иде — нигде га нема! СТОЈАН Кошто, песму! Глас твој! Само твој глас! Марко, вино!

И тој асли, дибидуз-бекрија. Само се по мејане луњаш, само пушке, сабље, жене. И докле ћеш? Липчи и цркни бре једанпут! (Вади јатаган и окреће га према себи): Море, што да се па ја не убијем?

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

На сваком лицу свето, сјајно нешто. Сучући брке, стари сусјед вјешто Почô би причу из далеког доба. И докле прозор хладна дрма цича, Ми сваку ријеч гутамо нијеми; Срца нам дршћу у радосној треми Све догод не би довршио чича.

Ми му руку целуј, а он, као јела Висок, изгрли нас, па коњица бела Закрочи. И докле рано свиће доба, Ми га испраћамо, и махалом старом Пред њим слуга Јован краче с џефердаром, И мени се чини, још их

Ти не знаш... Твоју ноћ светле драгуљи, Докле из таме све у окна моја Кô слепо око позни месец буљи. 1911. ЕЈ КОЊИЦУ Еј коњицу вјерни, еј ти моје крило,

Труди су га часни створили у челик — О, како је зоран! О, како је велик, И сјајан кô вече на врсима јела! И докле по селу шушти грмље драче, Он гаравом руком замахује јаче, И с наковња лети снопље златних стрела. 1905.

У мноштву овом видим чељад нашу, Наслонили се на перваз па ћуте... Земљаци моји, докле ћете, докле? ''Тамо далеко! Јер нас усуд прокле И на нас паде тврда туча с неба...'' А зар вам није завичаја жао?

У мноштву овом видим чељад нашу, Наслонили се на перваз па ћуте... Земљаци моји, докле ћете, докле? ''Тамо далеко! Јер нас усуд прокле И на нас паде тврда туча с неба...'' А зар вам није завичаја жао?

У њеној руци пун је кондир био Сунце... Ја клекох... И докле ме грије Њен поглед, ја сам жедан сунца пио. У души зачух слатке мелодије, И све ми сјајем чудесним заблиста,

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

У томе многи изгибоше. И докле се год на ногама држао Момчило, нико од његових нити јунаштвом попусти, нити се хоћаше предати.

Тако Милутин и извештава Милицу: Погибе ти осам Југовића, ђе брат брата издати не шћеде — докле гође један тецијаше. Још остаде Бошко Југовићу, крсташ му се по Косову вија, још разгони Турке на буљуке.

Весели се, Поцерац-Милошу! дуго ти се име спомињало, докле текло сунца и мјесеца! Очигледно, ови ликови имају много заједничког са јунацима из средњих и старијих времена.

Како ће те преболети баба? Како ће те оставити сама, да ми чуваш на Бељацу стражу, брез промене докле је крајине! (Смрт војводе Кајице) Све ти вриме за врименом прође, земан куле по Котарим' гради, земан гради, земан

дотле ли се зулум огласио од сестрића од Војиновића! А тако ми моје вјере тврде, докле мене то весеље прође, обојицу хоћу објесити о вратима града Вучитрна, по свијету да ме не срамоте!

Како дизген ослаби кулашу, диже главу, оде кроз сватове, обаљује коње и јунаке, докле дође коњма царевијем; како дође, с њима у ред стаде.

Оде пошта бијелу Прилипу, у њег стиже у свету неђељу, када Србљи у цркви бијаху; стаде пошта пред бијелом црквом, докле Марко изиђе из цркве.

А Југ ти је, госпо, погинуо у почетку, у боју првоме. Погибе ти осам Југовића, ђе брат брата издати не шћеде — докле гође један тецијаше; још остаде Бошко Југовићу, крсташ му се по Косову вија, још разгони Турке на буљуке, као соко

Ви немојте, браћо моја драга, већ падните под Костуром градом, пијте вино и бистру ракију, докле и ја у Костур не дођем“.

Како ће те преболети баба? Како ће те оставити сама, да ми чуваш на Бељацу стражу, брез промене докле је крајине?“ 41 ОБЛАК РАДОСАВ Поранио Облак Радосаве низ широко поље Годоминско.

типницу, тере стани по путу дробну спендзу просипати, моју дробну спендзу, еда ти се клети Турци спендзици облакоме, докле бисмо ми, слуго, наше главе сахранили, моја вјерна слуго!“ Пак се бјеше усадио добру коњу (у) сед'ошце.

мољаше: „Допуст, мени, мој боже, тиху росу у равнини, мој видовни боже, тиху росу у равнини, сињу маглу у планини, докле бисмо ми јунаци наше главе сахранили, невољни јунаци“.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Лана се осмјехну. — Ти су ријешили да се не покоре непријатељу. Докле год бар једног таквог видиш, нисмо сасвим поробљени, упамти то, дјечаче.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ЗА ДУЖИ ЖИВОТ 13 ДОБРА ЛОЗА 14 ПОХВАЛА ЖЕНИ 15 ВЕЛИКА ГОСПА ДОМАЋА 16 ВИНО И ЖЕНА 17 ИЗ БЛАЖЕНОГ АВГУСТИНА 18 РААВА 19 ДОКЛЕ НА ТИХУ ВРЕМЕНУ ПЛАВАШ...

Душа светла у смрадљиву месту затворена је то била. ДОКЛЕ НА ТИХУ ВРЕМЕНУ ПЛАВАШ... Докле на тиху времену плаваш, дотле лађу чувај да је где о што не скрхаш.

Душа светла у смрадљиву месту затворена је то била. ДОКЛЕ НА ТИХУ ВРЕМЕНУ ПЛАВАШ... Докле на тиху времену плаваш, дотле лађу чувај да је где о што не скрхаш.

ЗЕМЉА СИ... А земља си, Не вода ни жустро вино, Не по многу времену Опет ти је повратак У земљу. НОЋ Да се паштимо, докле нам сунце није зашло, Докле нам није смркло И животна врата нису се затворила.

НОЋ Да се паштимо, докле нам сунце није зашло, Докле нам није смркло И животна врата нису се затворила. Јерно ноћу ништа се не може пословати, Разилази се трговина,

Дотле се сећај свега тога докле ти се у невреме смркло није, и загње ти све широм: небесно видело, Сунце, Месец и виђене звезде, и врате се облаци

Сунцу је ход опредељен, зна му се пут докле ходи с окретом својим; а остало што је год на земљи, једно настаје, а другога нестаје; које пак множи се и прибива, а

Туштене по земљи воде сливајући се једне у друге, све у море теку! А оно не отиче никуд; ветрови га разњихују, а докле му је мера и обграда, даље се не шири, нити кад се мањи; ни долази, а ни осише.

И све је то на свету постало врло угодно за проводење нашега живота, свуда мери доходно; зна се докле коме допирање и крај, што ли, за колико и докле ли што траје. ПОСЛЕДЊИ ДАН Видео сам небо ново и земљу нову.

врло угодно за проводење нашега живота, свуда мери доходно; зна се докле коме допирање и крај, што ли, за колико и докле ли што траје. ПОСЛЕДЊИ ДАН Видео сам небо ново и земљу нову. А прво небо и земља прва оде и прође.

А Јордан заустави се од извора свога и потекло му врати се натраг, да није дубока и голема вода докле се у њему крсти. Горе се заиграше кано овнови, а храстови кано јагањци овчији. Сва ствар стрепећи се боји и дрхће.

звезду кад ће изаћи и указати се да иду за времена по скорије поклонити се и предати се томе големом силовитом цару, докле он сам к њима није с брању дошао.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Мане је ћутао. А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно. — Море, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет чини, та да се и ја малко одморим...

И докле год оро траје, или још боље, докле год Мане не пође кући, и она стоји ту, држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе

И докле год оро траје, или још боље, докле год Мане не пође кући, и она стоји ту, држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.

!...“ и црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.

Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме светске силе!... Остаде му још Мане.