Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Н. мео и смео, доклен мене не узео’...“²⁰ У Бачкој, и не само тамо, сматра се да кад девојка свом момку метне кришом у џеп слепог миша, овај
’ На то опет укућани узму дијете и баве се ш њиме, доклен гођ не заборави на сису.“²⁵ Веома често се дојке мажу црвеном или црном бојом и катраном да би се детету сисање
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
двојици, а они онако љути јурише на Турчина, те с њиме о земљу као с напуханом мјешином, па штогођ су боље могли и доклен су гођ шћели поткују га без поткова и клинаца.
КУДРОВ И КУСОВ Потурчи се један обијесан Влах, а почне већма јаде хришћанима задавати но доклен је био у своју прву праву вјеру. Након неко доба срете се на путу оџа и поп, и даду се у разговор.
Крене ти се он и неђељу се дана пео доклен је дошао да крушку убере, а крушка презрела те се обруни и пане таман пред онога те је под дрво лежао, па они озгор
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Куда ћете с клетвом прађедовском? Су чим ћете изаћ пред Милоша и пред друге српске витезове, који живе доклен сунца грије?
Вјеро права, кукавна сирото! Страшно племе, доклен ћеш спавати? Неки један, то је кâ ниједан, нâко да је више мученија. Вражја сила одсвуд оклопила.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
8 Питали Турчина: — Зашто ти не једеш сланине? — Доклен је раје и масла, боље је но крметина. 9 Питао раја зулумћара: — Зашто ми гониш тога коња у једно око ћорава?
4. О РАЈИ 1 Питали рају: — Зашто плачеш? — Богме, ако ми не даду пјевати, даду плакати, доклен је мени мој добри ага жив! 2 Питали рају: — Што давате агама на годину?
(а то заособице толико пута, и јачим гласом, доклен им се гођ не одзове). — Зове ли ко мене, неборе! (А они њему одговоре): — Болан, што пјеваш, да ли ти није љетос
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
27. ЦРНО ЈАГЊЕ. Био један царев син који се бјеше зарекао да се не ће оженити дотлен доклен гођ у сну не види ђевојку која ће му рећи: „Ја сам твоја, ја ћу ти бити сретња и родићу ти сина са сјајном звијездом
” Чувши он то, досјети се јаду, те једва дочека доклен му дан дође. Кад свану, он узјаше на свога коња, припаше сабљу и поведе пса па се упути к оној гори, те кад опази ону
и кад је хтио кренути дозове своју жену и закуне је свакијем клетвама да му чува шћер да јој се не би што догодило доклен се он с војске врати; и она му се кучка закуне и обећа да ће је љубити и чувати као своје два ока у глави.
дријево, те је од сухога | злата а перја су му бисерна; ма пази, без великога свога чуда немој писнути ријечи једне доклен се вратим опет к тебе, јер је ово дрво свију вила, испод њега се купе љети те на ђерђеве везу, пак ако каква младића
и једва жива затече свога родитеља, те се с њим опрости и укопа га, те до смрти живје | као прави хришћанин, али опет доклен је гођ живио свакога је љета по један пут у ону гору ходио те се с дружином састајао и поздрављао. 7. ТИЦА ДЈЕВОЈКА.
Пошто краљев син овако добави сва три прстена, упита бабу: „Шта сам ти дужан?“ А она му одговори: „Ништа друго, него доклен си жив, да се за моју душу Богу молиш, јер ћу ја до мало дана умријети, и да не казујеш никоме.
своју опаку матер и рече јој: „Заклињем те небом и земљом и свијем што је на свијету: чувај ми жену и оно што роди, доклен се ја вратим.
ти је родила двоје штенади, и ја их нијесам смјела од тебе убити или бацити, него нагнала сам твоју жену да их доји, доклен ти дођеш; и ено је затворене у тамници у гвожђу, и код ње су штенад, пак ти сад чини од ње што хоћеш.
“ Брат и сестра послушаше и узевши штап отолен хајде хајде хајде, доклен их они штап до саме очине куће доведе, те како их је научио они анђео, тако и учинише: закуцнуше и завикаше, и на
Цар изнесе књигу и почну прво градове дијелити: „Овај“ рече „мени, овај теби“ пишући све на карту, доклен све подијеле од највишега града до најмање кућерице.
16. СУНЧАРЕВА МАЈКА. Бијаше бређа једна жена, па усни да сваке неђеље по један дан има једноничити доклен роди: ако ли то не ушчини, да ће се у њој проврћи дијете у што друго.
“ Прене се иза сна цар и једва чекаше, доклен му дан дође, али не нађе никога ко ће му све ово добавити, и ако је залуду обећавао по царства својега ко му све ово
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Али, јопет, ради како знаш. Оћеш да те изујем? Нећеш, велиш! Па ти, по овоме вримену, оклен доклен. Валај, ни вра-Наћвар нема срца! И шаље те ради губавог Кење! Ма шта то може бити, дите?! Цигурно ника велика ствар.
Јево већ дванајст ури. О официјама и другим службама не може бити ни говора. Триба да цркву запечатимо доклен не дође комшијун из града. Па јето нема ни сплате ни бродова... — Па ајдемо да штогод појидемо.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Чувши он то, досјети се јаду, те једва дочека доклен му дан дође. Кад свану, он узјаше на свога коња, припаше сабљу и поведе пса, па се упути к оној гори, те кад опази ону
А он плачући: — Немојте се гријешити, моје аге, ја имам кога жалити доклен сам гођ жив, — и настави: — Вјерујте ми да бих волиј да је три стотине Турака погинуло но он!
себи немаш пô гроша да Влаху повратиш, ано пођи у чаршију те промијени и поврати му пô гроша; а ти, Влаше, чекај овђе доклен се бег поврне. Херо остане а бег нешто одоцни.
КУДРОВ И КУСОВ Потурчи се један обијесан Влах, а почне већма јаде хришћанима задавати но доклен је био у своју прву праву вјеру. Паком неко доба срете се на путу хоџа и поп, и даду се у разговор.
Тек што ово рече, окрочи оно магаре и узме једну тојагу те по магарцу доклен га догна доврх оне литице оклен ће скочити, но кад магарац виђе ону пропаст, удари на се, а он по магарцу с десне и с
Циганин рече: — Валај, хоћу све се до шјутра крстити доклен научим, и ето ме шјутра по жито. Ево шјутридан Циганина, и каже да је научио.
— Ти си човјек луд; — одговори му отац — болан, ја га баш зато и женим доклен је премлад и луд, јер ако мој син стече памети, неће се никад оженити.
бих ли купила једно магаре су нешто мало пара те ми је остануло од, покојне мајке, па на њему носила дрва у чаршију доклен ми се деси срећа да се удам? Баба се насмије па јој крњезубачки рече: — Људа љи си, моље диљете!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
самога Ждрела Кô да ј’ вила нека ћилим разастрела Од зелене траве и свакаке шаре, Да себи домами уморне бећаре; Па доклен ти вила лаког санка бира, Хлађан поток слабе ноге ти испира, Ветрови ти тихи лепи мирис дају, Заслађене хране
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Плакала дуго и дуго га звала, Доклен и сама у гроб није пала? 10. Бог би то знао! Новембарско вече Падаше тихо као магла тавна, Кад мој кочијаш дође, па
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Отолен ми коња погоњаше, ћера коња ка Удбињи граду; кога ћаше на путу сретати, сатисне га с пута испод пута, — доклен дође у Удбињу града пред дворове Бојичић-Алије.
доитити — дохватити дојде — дође Дојчин (болани) — личност непозната историји, везује се за Солун доке — докле доклен — докле долама — дуга горња хаљина, преко које се паше појас дорат — мрков коњ дори до — чак до дорин — в.