Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
невезана, запристајала је тањушна Драгиња Кечина плетући, у ходу, чарапу, јер тако је ред у селу да цура не иде никуда докона, машући шакама.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ниџо гледа кобилицу попријеко и гунђа уочи сваког пазарног дана: — Хех, порез неплаћен, а овамо се око куће утркују докона ждребад. Вала ћу једном ... Дјед Раде, опет, гуди не гледајући ни у кога: — Зажелио се неко вила, видим ја.
Годинама је докона стајала на свечаном мјесту, изнад маленог стола, лијево од прозора, уоквирена у узан сребрн рам. Десно од пенџера,
невезана, запристајала је тањушна Драгиња Кечина плетући у ходу чарапу, јер тако је ред у селу да цура не иде никуда докона, машући шакама. — Е, волио бих да сам на Чавлинову мјесту нег да је моја бутум Лика и Крбава!
Ћипико, Иво - Приповетке
И те вечери пред децом стајала је једна кашика докона, испусна, а кад најмлађи наједанпут сневесели се и запита за мајку, престадоше јести, и деца се расркаше око огњишта.
Ћипико, Иво - Пауци
— А моме господару? — „Не волим му”, вели, „није он за ме”. — Што? — „Куљав је”, — одговори. — Па што га вараш? — „Докона”, вели и пуче од смијеха.
и још би остало докона мјеста. . — Што му служи толика кућетина? А све удешено, ишарано .... нагрђено, лијепо, брате!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А он домисли се и учини саборно договор са свом црковном наредбом и ш њиховом вољом ту велику и красну цркву докона, те је посвешта на име скупа свим светим нека буде за почаст.
Не препаде се со тога жена да побегне што јој дело на видело изнесе Христос. Те пророка нарече га... Докона Христос с женом беседу; у тај мах стигоше му из града ученици с јеџеком.
Ето, таква ти је човечаска слаба и спузљива натура! Много пут ко што и велико и справи и докона доброчињење, а у нечем малу расхали се и спузне доле, те се поквари и ни за што му оно големо буде.
тако му се било случило те се и царица онде згоди у ту потребу његову, те му поклони и дарива диреке мраморне и со тим докона већ лепо и сврши цркву а и царици за њену потребу доста би онде што јој ваљаде за справу царску. 5.
И с богомудрим разумом својим лепо их обојицу помири међу собом тако да се изљубише међу собом. И тај мир докона и утврди међ њима више им се не завађати док су живи обојица ама лепо спажати им се на коншилуку, без штеточињења, у
Ево свој давнашњи договор сад хоће Бог да докона те то зактеде на видело свим изнети да потражи и помилује изгубљена и заблуђена издавна човека.