Употреба речи докони у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Поред гробаља, цркава и џамија, то су обично штокакве јаруге, кланци, провалије и раскршћа гдје обноћ воли засјести докони ђаво, или какав његов рођак и помагач, па чудо начинити с касним пролазником, сељаком, особито с грешном женском

Па шта, кад је преко ноћи нестало силне царевине и њезине моћи, онда могу, вала, сербез и покојници ходати около, докони су. Тако у себи закључи мој добри дјед, па ће ти се осоколити да заподјене разговор и с тим — далеко од нас било!

— чуди се командир. — Не би ви знали! — галами луда. — Ово је мој син, а вама ако треба дјеце, направите себи, докони сте.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Као свој кожух познајем ову Србијицу. Докони хајдуци броје вашке. А кад се тако кратко и на вересију живело, онда држ' на клепање сечива!

Попа, Васко - КОРА

пепео смеха НА ЗИДУ Давно окопнела Прва белина Боре времена Набујале На издашном парлогу Поље непољубљено Докони облици Прерушени У руно изненађења Игра неиграна Стоглава сувишност На вечитој паши НА ДЛАНУ На живоме песку Неме

Ћипико, Иво - Пауци

Највише, докони, разговарају, и, погдјекад, кад му бијес дође, Радивој је погна и — гоња је. Цвијета се није уметнула на оца, а не

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности