Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и положне и одречне, после се докопа општинског писарства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад,
— Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина. — А, молим, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!
Баци ту маљицу!... Опали сад! Докопа ти оно чаканац, па онако лудо и пијано — све поскочи и удри што може више у бубањ. — Не, несрећо!
— Их, их! — завика ћир Трпко, па докопа једну од оних својих цевара и запе журно чистити је. Навикну на момче да му донесе барут, па узе и пунити.
— Ама баш све однесене? — Све, ама ни врлика 'една немат! Ћир Трпко само учини: »их!« па се докопа обема шакама за главу и шмурну у собу.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И набрекнуше му жиле... Нешто бесно, нешто силно поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчупа!... Он докопа капу, која му беше цпала ц главе, и побеже... За тренуће ока био је у лугу... Јурио је као махнит, бесан, отрован.
Иван ми рече да је онај његов бацио око па ону Севића. Станку застаде залогај. Као да му неки докопа срце и трже га, такав бол осети. Он скочи и побеже напоље. — Еј, море! — смејао се старац.
Турци јурнуше напред... Једна... друга... трећа... пукоше... зачу се харамбашин глас: — Јуриш! Станко окорами шару, докопа оба пиштоља иза паса па јyпнy на пут... Један Турчин мину мимо њега. Он опали и Турчин паде.
Она обори главу. Чудила се својој куражи. Мислила је: то неће смети никад изустити, па ето — изусти... Мати скочи. Докопа је за руку и упршти погледом у њу. — Откуд знаш? Она је ћутала. — Откуд знаш, питам те! — Не питај ме, нано!
О... проклета детета! Зар си ти девојка? Зар ми смеш у очи погледати?... Говори!... Говори!... Па јој приђе, докопа је за рамена и стаде је дрсати и трести. Једна црна мисао прожеже јој мозак. Као махнита, спопаде Јелицу за гушу.
Онда приђе Алекси, такну се његова рамена, па тихо рече: — Устани. Алекса се диже, докопа руку свештеникову, па је стаде љубити... — Еј... сузе!... — јецао је он. — Та престаните!... Доста сте капале!...
— Натраг, теби да дам ову руку да је пољубиш!... Натраг! Одлази!... Или, ходи овамо. И докопа га за руку да га увуче у кућу. Лазар се стаде бранити и отимати. — Пусти ме! Нећу!... — Хоћеш, ја!...
Страшна мисао обузе Ивана. Заиста, шта би он радио да му убију Лазара?... — А... вечерас је он мој! Али Лазар га докопа свом снагом. Руке његове утањаху у старе, али још снажне мишице очеве. — Ти нећеш ићи!... Ја те молим, не иди!...
— рече он. — Скувао сам ти мало гра с рибом. Ја знам да ти то волиш. Па метну јело преда њ. Алекса халапљиво докопа лонац. Пријатан мирис рибљи заголица му нос.
Он попрети руком, па се онда, прикрадајући, докопа шуме. Кипео је гневом. „О, где хоће да сатру човека ни крива ни дужна!... Ал̓, неће... Ту је бог, стари пријатељ!...
Али га стегоше чврсте Зекине мишице. Он стаде уједати... — Та дај га овамо!... — рече Заврзан, па га докопа по средини и принесе ближе дрвету. Маринко се дерао из свега гласа. — Шта је?... Шта се дереш? — рече Станко.
Он учини то исто још двапут, па онда Лазарево оружје остави код обезглављење трупине... Докопа своју шару са земље, па викну: — Боже!... хвала ти!... А сад — Турци, тешко вама!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: — Како си, брат-Ђоко? Болесник докопа срдачно пружену руку обема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку
Капетан истрча напоље у свеже јутро. Једва је дисао. Неисказан страх владаше њиме. Он утрк дотрча до станичне лађе. Докопа бачен алат с лађе која долажаше и стаде је вући себи.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ја к’о мислим да потплатите кочијаша што га буде одвез’о, — па он да се какогођ докопа зуба. — А знаш ли бар који ће да га вози? — Па и неће их бити баш на пробирање.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
књига је била готова и требало је да изиђе на српском и немачком. Агент кнеза Милоша у Петрограду, Михаило Герман, докопа се немачкога текста и 1825. анонимно га изда у руском преводу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Плану Бајко, па десницом ману, Десну руку окиде Лиману. Али шта је то таком јунаку, Он докопа сабљу у леваку: „Грдна рана нека ти је проста, Ал' ми није, каурине, доста!
Витез коњиц на земљицу паде, Ал' Милета пасти се не даде, Ногом лаком довати пољану, А докопа ту пусту шешану: „Ој, Турчине, сам си се проклео, У срце си љуто ме ујео!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Он се поче чешати. Али то чешање беше грчевито, са стиснутим прстима. Докопа се за чело и косу и поче се грепсти тако јако, да крв потече.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Еро докопа новце, па метне у њедра, па бјежи уз поток. Тек што Еро замакне уз поток, ал' ето ти Турчина ђе води коња да напоји, а
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А тамо по буџацима, отимају се мачке око бурага, севају и реже, док се која не докопа повећег парчета, па клисне са њим преко прага и нестане је у помрчини....
У глави му беше само једна једина мисао: — дреновак!... Као муња јурну он к палици, докопа је у обе руке, издиже у вис и дрекну неким неприродним, животињским гласом: — За Христа Бога и свету Тројицу!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Еро докопа новце, па метке у њедра, па бје- | жи уз поток. Тек што Еро замкне уз поток, ал ето ти Турчина ђе води коња да напоји,
Еро докопа | новце, па метне 302 у њедра, па бјежи уз поток. Тек што Еро замакне уз поток, ал' ето ти Турчина ђе води коња да напо
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица разумеде шта се ради. Пође му нека љутина уз груди, а пред очима му опет заигра она злокобна измаглица. Докопа пушку и, као холуј, испаде пред запис. — Шта то радите! — викну он, узевши пушку на руку.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад то бог чује, пусти га у рај, и тако се солдат докопа раја на силну руку. БЕСМРТНИ СТАРАЦ Тако је био један старац и имао пет синова.
Пошто се малиша докопа снаге, рећи ће један дан матери: — Вала, мати, срамота је да ми просимо када сам ја, хвала богу, поодрастао; него дај
Пошто се малиша докопа коња, поче дрва гонити и продавати, те је некако животарио с матером. И ако нијесу имали да им се пресипље, нијесу
па још када сазнаде да га је вук појео, стаде га грдити и ружити на пасја прескакала, па да се и на том размину, но докопа штапину, па одовуд па отуд, кô вола у купусу. Бре, не да му ништа ни вечерати, нити у соби спавати.
Када се баба докопа прстена, пећи ће јој: — Ходи сједи, душо, за ме на ову кожу! Она сједе, а бака шипком пуц по кожи, и обје одлетише.
— А гђе ти је та ћеса? — Ево је! — проговори он, те је извади и њој додаде. Чим се царева кћи докопа ћесе, удари синле и ишћера га напоље.
Еро докопа новце, па метне у њедра, па бјежи уз поток. Тек што Еро замакне уз поток, ал̓ ето ти Турчина ђе води коња да напоји, а
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Па он скочи на ноге лагуне, а докопа пушку по средини, оде право уз Црвене ст’јене. Обазре се Котарац Јоване, ал’ се десет повратило друга.
Кад то виђе Ћурч’ја арамбаша, он докопа пушку по средини, обазре се, рече три ријечи: „Моја браћо, до триста другова, ко ће са мном, нека иде за мном: ја се
А кад танке пушке изломише, сваки Србин вата по Турчина; како који докопа Турчина, сваки паде по Турчину своме: сваки Србин мори по Турчина, а Србина по двадест Турака!