Употреба речи докопао у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

? Стегни ти њега: »Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!... Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо? — Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

За тренуће ока био је у лугу... Јурио је као махнит, бесан, отрован. Докопао зубима своју десну руку па је гризе, а не осећа бола... Оне „зле” сузе ударише му па очи...

Он се поуздао у брзину свога зеленка и није се преварио: коњ га је пронео испод оштре сабље. Докопао се луга, па је одмицао. Повио се по коњу да га која грана не би закачила и свалила... А коњ га је носио...

Гледао сам једнога дечака, није му било седамнаест година, ситан, мален, па како није имао ножа ни јатагана, он докопао неку бритву па ухватио једног Туркешању што би га могао у зубима носити, закоцаћио му главу па струже бритвом...

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Тако, забиљежен је дирљив случај двоје љубавника. Он се докопао једне ампулице. Подијелили су је, искапили је тачно попола. Резултат: умрли су обоје.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности