Употреба речи докраја у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Е ја, богами, не знам... — поче Среја двоумити — Ама слушај ти ово докраја! — рече Видак. — Ја сам овде обавезао и газда-Милуна. Оно мора бити по ворми кад се 'оће писмено.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Она му је, међутим, остала верна, докраја. А што је морао и њену фамилију да издржава, томе је сам био крив. Исаковичи су сами причали о неком, њиховом,

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У клетвама је до свог врхунца доведена паклена песничка имагинација („Очи на шиљак набио!“) и докраја је избрушен сликовит, сугестиван песнички језик пребогат метафорама („Кућа ти се ископала“!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Нема, ниједне, акционе пруге, код нас, на којој би динамична снага веселости младости била докраја видљива. За кратко време, увек, све постају кривудаве, угушене, прекрхане.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

И по свој прилици ово је први пут што сам и самом себи ту ствар овако изричито и докраја признао. Снагу пуне искрености добивамо тек пред лицем нечег далеко важнијег, далеко пресуднијег од оног што

— Тачно кажете, оче. Ја збиља никад у животу нисам ништа озбиљно и докраја домислио. Све ово што сам рекао вриједи можда само за мене, просто зато што сам ето такав какав сам, а за друге је то,

Чак и истрајност у глупости, ако је само епски велика и докраја тјерана, на концу доноси своје плодове, и често не баш тако незнатне.

То би га, вели, докраја поразило. — А, тако!... А није ли на професоровом лицу могао нешто прочитати? — О, не! Вјешти су они у томе!

Само половична, само докраја неосвојена искреност бива тешка: пуна, бескомпромисна, неограничена искреност сасвим је безболна.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

вучице и мајке земље зато што ће, много доцније, Васко Попа у Вучјој соли (1975) управо ту везу широко развити и докраја је песнички уобличити.

У књижевној се уметности докраја ништа не може објаснити. Сва су објашњења привремена, док не дођу боља или другачија. Ево, и ја сада у овом разговору

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Друго, тежња ка монотоном сегментовању узајамно је повезана с расклапањем синтаксичких склопова. И када се та тежња докраја доведе, збиља долази до потпуне аутоматизације синтаксичке целине.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Не би човек тада рекао да је онако страшно и докраја пропао. Гестовима је говорио, појединим акордима на клавиру казивао шта осећа. И лекар се тешко узбуђивао.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности