Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Живо дакле намастиру крочи, Док длан о длан, вратима докрочи, Муну кроз њи, поред кујне муну, У тај часак лаган ветрић дуну, Замириса са ражња пециво, Заигра се моје срце
када спази де господар паде, И ко му рану самртну зададе, Кô огањ живи плану му у очи, Два-трипут крочи, злотвору докрочи. Па узе њега нако на довату, И удари га по беломе врату.
Веће стиже, види ручка пуста, Мило му је, облизује уста; Већ докрочи, ха да првог лати, Ал' се трже и гори обрати... Врат' се назад, врати, мрки вуче, Не бој ми се, тај те не утуче!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Чију л' љубиш под чадором љубу? Излази ми на мегдан јуначки!“ Скочи Турчин кâ да се придрну, једном крочи — до коња докрочи, другом крочи — коња појахао, притегну му обадва дизђена.