Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Али они не дођоше, а дође чича Марко с доктором. Доктор беше Чивутин, ружна изгледа човек: лице му беше суво, ишарано црвеним пегама, брада ретка, риђа, а очи му нисам смела
“ Чича Марко је разумевао нешто немачки, па му одговори: „Господине, Обрад не пије!...“ Доктор га љутито прекиде: „Штиле!... Сви Раци буђет пијанице!...
“ доктор га, забезекнут, погледа и полугласно рече: „О, ди ферфлухтен рајбер!...“ „Напоље, ниткове!“ викну чича Марко, ухвати
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
“ Неких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти! Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“ — Седи, богати, да се мало разговарамо. Жељна сам те. Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем...
Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и капетанским чином. А, није! То је Јоца доктор! Гле како заљубљено гледа у њу! Познајем, познајем! Знам све!
А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: „А шта ја теби,
Пред зору се још само слабо пушаше, а владика и доктор стигоше у село. Кад они уђоше у собу, на нашу радост разабра се поп. Погледа око себе: — Гдје је икона?
— Шта те боли? — рече владика. Поп с муком подвуче руку под икону и метну је на срце: — Овдје! Доктор приђе, обрташе га, јадника, и овамо и онамо. Узе га бости чиодом по ногама и све до појаса, а све пита: — Боли ли те?
Осјећаш ли штогод? Поп слабо одговара: — Не! — Боли ли те ма штогод? — рече доктор. — Овдје! — рече поп и метну руку опет на срце.
Поп слабо одговара: — Не! — Боли ли те ма штогод? — рече доктор. — Овдје! — рече поп и метну руку опет на срце. Доктор нареди да га оставе на миру, да га нико не дира ни зановета, а владици напољу рече: — Не може ништа бити.
Међутим мирно и спокојно гледам своја посла, и за два-три месеца уздам се да ћу постати доктор. — Ко ће са мном! Помисли шта је урадио луди Никола — обријао бркове и уписао се у буршеве!
— Богу хвала, само кад је све прошло. Ви се не чувате, ја сам то знала. И ви сте ми леп доктор! И поче весело да се смеје. — Ја не смем ништа учинити против ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметити.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
и напослетку у разним сезонама годишњим, а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат, медецинар, доктор, официр уланерски, хусарски, инфантериски, па чак и један (невероватно у Банату!) »маринерски« официр!
Па и други их друкчије и не зову него »господин-доктор«. Господин хирург иде после подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога
мати, омекшала јако гледајући своје дете како јој из дана у дан чезне, и увелико се помирила с том мишљу да је Шаца доктор, или још боље »Александар доктор«, добра партија за њену Јулу.
своје дете како јој из дана у дан чезне, и увелико се помирила с том мишљу да је Шаца доктор, или још боље »Александар доктор«, добра партија за њену Јулу. Одмах сутрадан два пута се нашла са баба-Макром у башти. Тако и прекосутра.
Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на егзаменима, па сада к’о
И славна вармеђа и сви га титулирају: господин доктор Шандор, само му гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не кажу друкчије
»Та ни му је ни дéка био доктор!« додаје пакосно. Обојица живе сад у варошима. Шаца у Б. у Бачкој, а Пера у В. у Банату.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Сирома’, скрхао ногу, глава му разбијена. Марку ни бриге. Доктор неко време лечи Перу и излечи; само ће мало храмати. Нађе се добар пријатељ берберину те га поучи како да тужи
Мица од жалости болесна. Она се другом чему надала. Доктор јој одавно казао да Марко неће живети. И, доиста, Марко је већ у здрављу прогрижен, неће ни он дуго, већ мири на
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Жена с дететом била у Београду код лекара, али никакве вајде. — Ко му је отац, пита ме доктор, а ја му кажем бандист, господине, тамбур-мајстор у дивизији, проклет да је.
Африка
Она је иначе врло образована, тиха фина дама, доктор је медицине и њен је муж многе своје године посветио црнима. Сви који се умешају у наш разговор сматрају да би уистину
Црњански, Милош - Сеобе 2
Неки доктор Долчети, лекар чувен у Бечу, потписао је сведочанство да у лазарету има страшних примерака гладних, грозничавих, оболел
Изненада, сад, сетио се, у оној беди, јаду и ужасу, оне лепојке, чија је ћерчица имала надувену гушу – за коју му доктор Долчети рече да би била мртва, да је нису однели из лазарета, да тај загуш расеку.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Горка је њена судба. Кад је још била млада, као мајски цвет, заволе је један младић, доктор свршен. Фини, изображен младић. Запроси је у оца.
Софра је хтео Катицу за трговца удати, који има своје, као што господар Софра вели, „состојаније”, тојест иметка. Доктор није ништа имао осим дипломе. Пре него што ће се навршити година, умре доктор у тифусу, а Катица неће се никад удати.
Доктор није ништа имао осим дипломе. Пре него што ће се навршити година, умре доктор у тифусу, а Катица неће се никад удати. Но Катица је од неког времена слаба у здрављу, све вене, док није увела.
Мало заспи, почне фантазирати. Види то Шамика, и зове доктора. Доктор дође, пипа му пулс, одмах каже да је запаљење плућа, и то опасно. Фантазира, па опет к себи дође.
Јуца не може никако да оздрави. Мати удовица има више деце, али Јуца јој зеница у оку. Доктор каже да Јуца неће дуго живети. Од трупа страда; то се не да закрпити. Дакле, од удадбе нема ништа.
— запита вишим тоном. — Фрајла Јуца је јако болесна, јел’те? — Нажалост. — Нема изгледа на боље? — Доктор тако каже. — Па тако да умре неудата? — Шта ћемо? — Уверени сте да сам фрајла-Јуце пријатељ?
Све донесе и пошље. Шамика више у кућу Соколовића не иде, брат Јуцин му забранио. Забранио је и доктор, који не може доста да се начуди намери Шамике. Договоре се о дану венчања. Не само дан, него и сат.
Шамики не дају више у кућу: не да се срде, већ његова присутност узбуди већма њена чувства. Доктор каже да нема ништа од Јуце. После шест недеља била је већ тако болесна да једва говори.
Доктор каже да нема ништа од Јуце. После шест недеља била је већ тако болесна да једва говори. Сви су око ње, и сам доктор; дуго неће трајати. Већ је пред ноћ. Сви плачу. Она гледа укочено на брата.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Породични лекар доктор Алкалај дуго је вртео главом док ми је бака палила свећу изнад узглавља. Те ноћи спустисмо се на реку.
Боже! Ко данас није доктор нечега! Је л' уопште знаш како се пише доктор? Великим или малим словима? – Средњим. – Не покушавај да будеш
Боже! Ко данас није доктор нечега! Је л' уопште знаш како се пише доктор? Великим или малим словима? – Средњим. – Не покушавај да будеш духовит! То ти не полази за руком...
Наследио га је доктор Адлер, који је производио из хобија писаће машине марке »адлер«... – Ох, твој англосаксонски смисао за хумор!
си ме терао да пијем ону одурну јабуковачу, зато што се она у Француској зове калвадос, који је, опет, пио извесни доктор Равик у Ремарковој Тријумфалној капији. Пре тебе нисам ни дотакла пиће! – Ни рум у чају? – Пила сам га с лимуном!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Што је за српску децу Чика-Јова, за америчку ће, нешто касније, постати доктор-Џес (Геусс). Његова најпознатија дечја песма је Тхе Биг Браг (Зајац-хвалисавац).
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
НАНЧИКА: Послао је једнога да је проси. ЖУТИЛОВ: Шта је он? НАНЧИКА: Доктор; човек врло фини. Ја сам се с њим разговарала, и сви кажу да ће бити физикус овде. ЖУТИЛОВ: То је добро.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
учио је права у Пожуну, а затим је отишао у Гетинген, у Немачку, где је учио природне науке. Ту је постао доктор филозофије и члан ученог друштва гетингенског и јенског.
Медицину је почео учити у Пешти, а довршио је 1829, када је постао доктор медицине. Свршивши студије, 1829, Стејић оде у Србију за личног лекара кнежева брата, Јеврема Обреновића.
1845. оде на студије у Берлин и 1847. постане доктор филозофије. 1847. отворио је српску штампарију у Новом Саду, улази у политику и јавни рад.
Права је свршио у Пешти, 1864; 1866. постао је доктор права. 1866. буде изабран за професора у српској гимназији у Новом Саду. 1867.
Поред тога, Жила Верна Доктор Окс и његова посла (1878). Од њега има низ мањих превода из Пушкина, Гогоља, Тараса Шевченка, Марка Вовчока, Шчедрина,
Милићевић, Вук - Беспуће
Једно момче из комшилука одјашило је било по доктора у друго село. Доктор дође тек око подне. Стари одлежа у постељи нека четири мјесеца и придиже се, омршавио, посиједио, мркији и несноснији
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Чуј, па да зовемо из подрума мог имењака Ђуру. Тај ти је доктор за сваку пјесму. — Дај га, кад већ не иде друкчије — предаје се командир одмахујући објема рукама.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Спасића; личност овде нема места, него је доктор философије изведен и састављен из речи које се у књигама г. Спасића налазе, а оваковим ће се начином најбоље видити:
ДЈЕЈСТВУЈУЋА ЛИЦА: ДОКТОР ФИЛОСОФИЈЕ ИСАЈЛО његови служитељи МАНОЈЛО ПУТНИК ШАЉИВАЦ Мјесто дјејства у Београду. ДЈЕЈСТВО ПРВО ПОЗОРИЈЕ 1.
МАНОЈЛО: Та бога ти? Баш добро, и тако ми неке бубуљице досађују. Ајде, да ми да какав лек. ИСАЈЛО: Е, он је доктор философије. МАНОЈЛО: Па? Зар ако је доктор Софије, не сме и мушке лечити? ИСАЈЛО: Видиш да си прост.
Ајде, да ми да какав лек. ИСАЈЛО: Е, он је доктор философије. МАНОЈЛО: Па? Зар ако је доктор Софије, не сме и мушке лечити? ИСАЈЛО: Видиш да си прост. Море, философије доктор, а не Софије.
МАНОЈЛО: Па? Зар ако је доктор Софије, не сме и мушке лечити? ИСАЈЛО: Видиш да си прост. Море, философије доктор, а не Софије. МАНОЈЛО: Па добро, добро!
Шта је дакле та Софија ИСАЈЛО: Није Софија него философија, а то је нешто високо. МАНОЈЛО: Је ли твој господин доктор? ИСАЈЛО: Јесте. МАНОЈЛО: Лечи ли он философију? ИСАЈЛО: Он не лечи никога. МАНОЈЛО: Па зашто је доктор?
ИСАЈЛО: Јесте. МАНОЈЛО: Лечи ли он философију? ИСАЈЛО: Он не лечи никога. МАНОЈЛО: Па зашто је доктор? ИСАЈЛО: Знам ли ја?
Не можеш погодити, пошто си Србин. МАНОЈЛО (љубошитно): Шта је то? ИСАЈЛО: Ћути, ево га гди долази! ПОЗОРИЈЕ 2. (ДОКТОР С КЊИГОМ У РУЦИ, ПРЕЂАШЊИ.) ДОКТОР: Земљеописаније Штајна, по најновијем државном стању, од год. 1822.
ИСАЈЛО: Ћути, ево га гди долази! ПОЗОРИЈЕ 2. (ДОКТОР С КЊИГОМ У РУЦИ, ПРЕЂАШЊИ.) ДОКТОР: Земљеописаније Штајна, по најновијем државном стању, од год. 1822.
МАНОЈЛО: Заиста, јер му се чисто коса накострешила; ваљда је много мислио. ДОКТОР (Исајлу, гледећи у књигу): За ручак ћеш преправити трифеља. ИСАЈЛО: Трифеља?
ДОКТОР (Исајлу, гледећи у књигу): За ручак ћеш преправити трифеља. ИСАЈЛО: Трифеља? ДОКТОР (опет гледа у књигу): Јест, трифеља. ИСАЈЛО: А шта је то трифеља? ДОКТОР: То је трифељ.
ИСАЈЛО: Трифеља? ДОКТОР (опет гледа у књигу): Јест, трифеља. ИСАЈЛО: А шта је то трифеља? ДОКТОР: То је трифељ. ИСАЈЛО: Лепо, само кад би знао, шта значи.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
—Гле, стварно дише, сунце мамино! И звали доктора кад ти је температура скакала на четрдесет и два, а доктор казао: — Ништа, ништа, госпођо, код деце су те температуре увек високе!
“ Ништа ти то не знаш, будало једна блесава, шашавице, зунзаро, ћорице ћорава са минус један и по (али, казао је доктор да ће се то с временом поправити!
Остави тако доктор сиротог Сулета на пет минута усред Милана, где су нешто као преседали из воза у воз, и оде да купи картоне за
Наручи му још, као бившем пијанцу, и чашу лимунаде са сламком. А када се доктор вратио у „Гранде Ориенто“, забринут да ли се сироти Суле досађује, има, каже, шта и да види — шест италијанских
Успут сам се помало, као, распитивала о Представнику. Највише података о њему дао ми је његов шофер, иначе доктор чисте филозофије. (Као да уопште постоји и нека прљава филозофија!
“ и избацује ме напоље. — Али зашто? — запањих се. — Па због тога — одговори ми доктор чисте филозофије што је то јаче од њега! Мислим, то коло...
“ рекао доктор, Еткер. Није да сам била осамљена или нешто слично, али одједанпут осетих да у овој вароши више нема апсолутно никога
То није нормално! Господе! — Разговарала сам са старом Поповићком... — настави маман. Може уредити да те прими доктор Роберт Манџука. — Је ли то нека нова друштвена игра? — Психијатар! И то најбољи у граду.
Испостави се да све девојке из бољих кућа одлазе томе доктору Манџуки. Доктор Роберт не лечи свакога. Треба бити паметан, и сви београдски салони биће отворени за мене чим упознам тај свет око
— Зашто? — улети маман. — Па због тога што би морала да ставља Др испред имена. А зове се Оља! (ДР ОЉА) Доктор Роберт Манџука носио је уместо наочара две величанствене лупе.
Свака два минута, рачунајући време по докторовом сату, покушала бих да с врха носа склоним невидљиву муву. Доктор ми се изненада унесе у лице: — Осећате ли какве сметње?
Није, ваљда, ишијас! — Лечење ће потрајати мало дуже ... рече доктор Манџука, испустивши велику мрљу мастила из свог налив-пера на чист лист хартије.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МИТА: Ето ти ми пријатеља! А зашто? АЛЕКСА: Из најпростијег узрока. Немам! МИТА: Шта? И ти си ми доктор, адвокат и учитељ био? Збогом! Такав пријатељ мени не треба. АЛЕКСА: О, о, о, немој тако жустро!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Кажите само: на који спрат?“ „На коме спрату? Тешко је рећи, боли га читав — други и трећи.“ Чудом се чуди наш доктор Јан: „Какав болесник?! Јел троспратан?!“ „Докторе, јесте, то није варка, зовемо, знате, из зоо-парка.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Његове очи су пуне суза: — Мала је боловала већ три дана и моја жена се већ разбољевала што ниједан доктор не може доћи на острво и што ћемо је тако изгубити. Девојчица је била непрестано у бунилу и врућици.
Избудио сам неке пријатеље и онда сам тек видео да је отпустила вилице, да није више онако модра. Доктор ми је рекао да јој је хладан ваздух вратио мало живота, да је иначе већ не би било међу живима; и још ми рече да ће је
— Данас се први пут мало дигао из постеље. Имао је полмоните (запаљење); четрдесет и седам гради („сиц!“). Доктор није више ништа могао, и да му мајка није извукла крв, данас га више не би било. — Долазимо баш сад од њега.
— Долазимо баш сад од њега. Прозире се сав као цвет. Доктор је рекао да треба мало да једе, све док се не придигне, а он је већ узео меса. Постао је као дете. — Диван младић.
Данас је ипак мало устао. — Тата, он је и данас тражио меса а Лоња му је дала. Зашто чине то, кад је доктор дозволио само супу? — Требало је да узме мало; мало је могао да узме; али шта ја могу! — Како се разболео?
— Добро, добро, ево затварам. Али паметније би било да има ваздуха а да не једе још меса. — И доктор је рекао да треба да су непрестано отворени прозори. Треба ми чистог ваздуха.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Хајде, скини блузу. — Јој, па како ћу... зар не може вако? — Не може... Од мене немој да се стидиш, ја сам доктор — онда као да се присети. — Хајде, мали, изиђи напоље! — Немој! — вели Јела и ухвати дете за руку.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Док ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, после већ и доктор рече... Кад прездрави и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!...
А овај Стојан чека одговор... Шта да му каже ?... Доктор га још може и излечити !... Стеже јој се срце од нова страха... Како би било да... ах, шта ја радим!...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тамо се налазио онда и Душан Матић. Пре мог одласка из Београда мој пријатељ доктор Ђурица Ђорђевић и његова жена Криста (рођ.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Како шкодило, зашто? — Зато што се у овој струци, овде у нашој земљи, не трпе школовани људи. Ја сам доктор права, али то кријем и не смем ником рећи: јер кад би министар дознао, не бих добио службу.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
« Доктор Парсевал Врајт, некада чувени ловац ајкула, описујући своје ловове, наводи да су све ајкуле које је ухватио удицом на
Тако је, на пример, француски поларни испитивач доктор Шарко, најпре 1903—1905. године са бродом »Ле Фганçаиѕ« а затим године 1909—1910. са бродом »Поурqуоі паѕ?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Саду: Александар Гавриловић, професор, и А. Хаџић, секретар „Матице” Српске; — у Осијеку: Васа Атанасијевић, доктор медицине и варош. физик; — у Панчеву: Др. Пеичић, физик варошки, и С.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Нигде не могу без штапа. Дао би ђаволу душу да ме престане! ИКОНИЈА: Немој двапут да кажеш! Шта ти је реко доктор у капезеу? АНЂЕЛКО: Шта да ми каже кад није ни видо! Ја сам ти ово крио ко гуја ноге!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ови двојица били су начална причина да сам у Скрадину желио коју годину провести, најпаче зато што ми се речени доктор обештао био лекције у математики предавати.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
обавјештења, па онда чак и потребу вјеровања, али кад пристав преврши мјеру својим хвалама латинској цркви, тада и доктор поче хвалити своје православље, да, заиста, боље не хоћаше ни задарски владика.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Из њене собе ништа се не чује. — Толе, прежи коње и галопом у Паланку по доктора! — Шта ће доктор кад је Роза ту? — Каква Роза! Доктора ми доведи! — викну, јер не може више да подноси своју немоћ што се није свршило.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па? — Па је нешто слаба. Рецимо струнила се ја ли шта. — Па онда? — Па један војник, знаш превари ме да је доктор. — Па после? Говори, молим те. Имам ја и друга посла. — Па дође да је прегледа; па је пипа, пипа...
Страшни су доктори, господо, прави су касапи. Капетан један рањен у руку, па му прилази доктор, гледа и каже: „Фик, господине капетане!“ И показа му докле тачно има да се сече.
Стајао је то пред њим лично доктор-оператор, сав у белом, а на грудима крвавом мантилу, те га уморно али благо гледао кад је он буновно са столице
Тада му је рекао доктор: „Ви сте“, рекао је, „паметан човек“, и ништа му друго није рекао. А ништа друго и није требао да му каже, јер је
„Свршено?“ — обратио се он доктору. А тада наједанпут учини се Митру као да су и он и доктор и ходник са дуплим вратима и цела болница као у неком огромноме лифту, и да се тај огромни лифт заједно са њима
Због тога се он нагло за зид и ухватио, али кад га је доктор за руку прихватио, њему дође као да се лифт намах зауставио.
И опет је доктор нежно Митра под руку узео, па га у операциону салу увео и ту га је до самога стола привео. А Митар је бесвесно пришао
А Митар је бесвесно пришао овом столу, и кад је доктор са лица жениног белу једну мараму скинуо, загледао се у њено измучено лице и зајецао.
су сви нестрпљиво ишчекивали, па је најзад рекао: „Имам, господин председник, кашаљ у десну плећку, баш ми је тако и доктор препоручио како патим од кашаљ у десну плећку.
Наш реквирирани кочијаш, неки Лала из Александрева, јури колима као да идемо у сватове. Млади доктор једва има могућности да флашу доведе у везу с устима.
Све ће Бечлике с усхићењем рећи за мене: кригер! Затим господин доктор, пошто је још једанпут повукао из флаше, лупи руком по челу и викну: — Ах, кригер!...
Кола с треском пређоше преко неке јаруге, а доктор се окрете к мени, па ме упита: — Збиља, да ли превијалиште може да западне под ватру?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
X Слутња ме није преварила: освануо је ведар дан. Јутрос је рано упао к мени у собу млади доктор, свјежа, насмијана лица. За њим, у отвору врата, два болничара у бијелим капама.
тачно његових црта, лика и обичаја, и сједи на његовом мјесту за столом, као дух умореног Банка, и зури у нас... Доктор је приступио ближе к мени, свеједнако насмијан и расположен, са здравим лијепим зубима.
„Извадили смо из ње све што се дало извадити!” рекао ми је у ходнику доктор. Два црно заобручена ока лежала су као двије рупе у јастуку. Гледао сам је као шупаљ дуд, улиште клица смрти.
Помало ме запустила и моја болничарка. Искористит ћу ове дане да прочитам књиге које ми је донио млади доктор. Махом „романсирана хисторија”, биографије знаменитих људи, у којима нам се и најбаналнији грађански животопис
Како било, мој млади доктор с лијепим здравим зубима и моја искусна болничарка узели су моје интересовање за виолину као знак повишења тог
Без тога нема ништа, драги мој! Без тога је залуду сва медицина, сви лијекови, све инјекције! — бодри ме мој млади доктор. Има потпуно право. Само, није ли се у томе, у тој волшебној „вољи”, и опет прокријумчарио један репић метафизичкога?
Без тога би, збиља, живот био ружан, превише ружан. За мене лично, чисто незамислив. — Да то није оно што мој млади доктор назива „животним тонусом”, да нису то моменти повишења тог „животног тонуса“?
Ето, и такви смо. ЛX При редовном јутарњем обиласку, млади ме доктор овлашно прегледао, држао ми неко вријеме пулс међу прстима, али тако као да мисли на нешто сасвим друго, и најзад
Неизражени садржаји не постоје! Доктор се насмијао устајући. — Из свега овога видим једно: да је вама боље. За то ми свједочи ваш полемички жар... — ...
Ето, кратко је трајао „повишен тонус” коме се онако ведро обрадовао мој млади доктор. У бесаници, ментално сам листао мој лични календар, мој годовник. Ускоро ће бити обљетница Мајине смрти.
Људима као што је он то не пристаје. Не, боље овако! Само смо се руковали. Са мном опет нешто није у реду. Млади је доктор мрштио чело нада мном.
— Можда ћете морати поново на операцију — рекао ми је касније млади доктор. — Но још се сигурно не зна, још ћемо видјети. То ме не весели. Већ ми је помало доста свега тога.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
аритметику и геометрију, професор Пешл (Поесцхл), који је држао катедру за теоретску и експерименталну физику и доктор Але (Аллé) који је предавао интегрални рачун и специјализовао се за диференцијалне једначине.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Један од ових следбеника ”меденог срца” био је и доктор Чарлс Шепард са Колумбија Хајтс у Бруклину. Мислим да су он и његова породица припадали унитаристичкој цркви, али су
Његовом оцу, коме је било преко осамдесет година, и којије водио посао у заводу, била је потребна помоћ. доктор Шепард ми је понудио то место и усто рекао да ће наћи једног свог пријатеља да ми помогне да се упишем на Колумбију.
Мислим да су доктор Шепард и његова породица запазили велике промене на мени и многи докази одобравања за то били су за мене охрабрење.
Посветио се науци и то специјално астрономској фотографији, као и његов чувени пријатељ доктор Џон Вилијам Дрејпер, аутор ”Историје интелектуалног развоја Европе”.
Када сам напустио подијум Академије са дипломом Колумбије у рукама, мој стари пријатељ, доктор Шеперд предао ми је букет ружа са најлепшим жељама које ми упућује његова породица и Хенри Ворд Бичер.
наше подучавање од почетка треба да буде окренуто реалности а не само причању.” доктор Џон Вилијем Дрејпер, познати у свету амерички истраживач закона топлотног зрачења тела рекао је: ”Нигде у свету нема
Ову предрасуду подржавали су и лажни изумитељи тога доба. Пажња коју су Роуленд и његов ранији ученик, покојни доктор Луис Данкан, посветили електротехници на Џонс Хопкинс универзитету, помогла је много подизању угледа електротехнике.
за подстицање вишег научног истраживања, који су покренули Џозеф Хенри, председник Барнард са Колумбија колеџа и доктор Џон Виљам Дрејпер, на почетку седамдесетих година, развијао се успешно под вођством Роуленда када сам почео своју
да одобри специјална средства за поновна детаљна експериментална испитивања свих резултата проласка струје кроз вакум. Доктор Голдштајн је изабран за тај посао. Милер му је био стакло-дувач.
Судећи по његовом великом познавању свих испитивања вакум цеви које је до тада, уз његову сарадњу, вршио доктор Голдштајн, закључио сам да је он јединствено искомбиновао науку и занат и све то испољио у послу који је обављао за
Чувени хирург, покојни доктор Бал из Њујорка, послао ми је пацијента којије имао скоро сто малих сачми у својој левој руци.
Фотографија је показивала бројна зрнца сачме као, да су била нацртана пером и тушем. Доктор Бал је извршио операцију лако и повадио сву сачму за врло кратко време. Прескот Хол Батлер брзо се опоравио.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Копач млата мотиком Па сади кромпире, А госпође зноје се Око фрише-фире. Ковач кује, тикач снује, Доктор тражи лека, Месар сече, пекар пече — Ецетера грека.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Да! Имао је, знате, обичај каткад с опанцима унтерлонтовати се, будући да му је доктор тако советовао, а безобразници су изнели да је сам правио опанке. ЈОВАН: Е, него није!
Краков, Станислав - КРИЛА
Нису га ни бројали више у живе. Већ га је био обишао и столар из капеле. Али је он и даље живео. Доктор Сурден је прошао кроз бараку, погледао онога који није хтео да умре, иако су лекари то предсказали, и готово срдито
Црвено и бело меша се при светлости малених фењера. Доктори су били уморни и љути. — Е, то си ти, мали, — Но доктор се није баш томе чудио, — у ногу? а, није то страшно.
Петровић, Растко - АФРИКА
Она је иначе врло образована, тиха фина дама, доктор је медицине и њен је муж многе своје године посветио црнима. Сви који се умешају у наш разговор сматрају да би уистину
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Владан Ђорђевић, гурајући се да допре до ђенерала. Парип му је лепо играо, а г. доктор се закекечио на коњу — прави делија!
Парип му је лепо играо, а г. доктор се закекечио на коњу — прави делија! Наједанпут коњ подскочи, доктор Владан праћакну, и ах — јутрошњи потпуковник запуши се на друму, подигнувши падом читав облак прашине. Коњ одјури, а г.
Коњ одјури, а г. доктор се диже сав уваљан у прашину и пође рамајући и придржавајући се руком за убијено бедро. Док услужни руски официри
Не бих ти ја иначе никад ни за бога пао, али, ето коњ, он је свему крив, одговори доктор, пипајући једнако руком по нажуљеном бедру.
убрзо »ресторирају« доктора, ордени се опет прикаче на надлежно место, мундир се испраши, брада доведе у поредак и г. доктор опет појаха коња, али сад га више није заигравао, нити се ћушкао да буде први до ђенерала.
Баш до мене, увијен у шињел, прућио се по голој ледини доктор Владан, па кркти, дува и шиче као какав парни казан. А његово отомбољено, заспало лице, чије црте никад није грчила и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А кажу, господин доктор Жерар био је страховито ружан човек. Она се љутила што јој намећу некога на кога она и не мисли.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Сад ми се чини будала над будалама, сад опет врло бистар и паметан. Чудновато и загонетно створење! Доктор (с неке висине): На први поглед то буде била будала, блöдѕіннігер Керл, Црéтін! (Давиду) Како се буде звала?
Здраво, мирно, господине? Како си? Како је госпоја? Је л' она здраво сванула? Доктор: Но, како име, како се буде звала? Давид: Господине доктуре, није пукло, већ је никло...
Доктор: Но, како име, како се буде звала? Давид: Господине доктуре, није пукло, већ је никло... Доктор (љутито): Но, како се буде звала? Давид: Ја се буде звала, 'ајд кад 'оћеш тако.
Босну и Херцеговину, Његова Преузвишеност, господин барон Јохан фон Апел, изгубио је, ваљда негдје у рату, једно око. Доктор (церека се): Тај си уобразил да граф јест! Но, што то јест? То велик име и тител како код један граф имала ти?
То велик име и тител како код један граф имала ти? Давид: А, ја се држим реда и закона кô и сваки гров! Доктор: Имала шена? Давид: О, имала зорли, кабасто учевна жена! Доктор: Имала деца?
Доктор: Имала шена? Давид: О, имала зорли, кабасто учевна жена! Доктор: Имала деца? Давид: Имала, господине доктуре, двоје женске дјеце, двије цурице кô двије златне јабучице.
Доктор: Имала деца? Давид: Имала, господине доктуре, двоје женске дјеце, двије цурице кô двије златне јабучице. Доктор: Но, два шенска и два мушка деца? Давид (полагано): Е, мој злоглави врнто и мој блентави ћићулајкане!...
Давид (полагано): Е, мој злоглави врнто и мој блентави ћићулајкане!... Да, тако је, тако. Доктор: Што тушила јасавац? Давид: Тужила... изјела читава њива куруза. Доктор: Но, ти будала!
Да, тако је, тако. Доктор: Што тушила јасавац? Давид: Тужила... изјела читава њива куруза. Доктор: Но, ти будала! Ко тушила јасавац, шивотиња тушила? То ништ' друго веч будала! Са шивотиња, са јасавац нема сакон...
Давид: А, има, има у вашег цара! То смо виђали данас. Немој ми кварити рачуна! Доктор (гледа га са свију страна, уноси му се у очи, вади некакву справу и мери му главу). Давид: Шта?!
Давид: Шта?! Зар се у вас и памет на гради мјери? Зато сте ви тако и паметни! Доктор (шапће): Ћетередесет... Давид: Зар ја четрдесет гради будаласт?! О, млого, по Богу браћо! Па колико сте онда ви?
Ћипико, Иво - Пауци
Помислите, докторе, на њихову јадну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате? —Ја? — чуди се доктор.
Пали и големи трошкови на њ. Срећа, те неће имати одакле да их плати! На расправи адвокат попа Вране, доктор Пилић, чуди се што се ово догађа у новије доба; тога прије ни у сну није било.
отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па млади калуђер; с лијева, пако, фра Анте, приморац, доктор црковнога права, а осталих њих десеторица поредаше се по вољи.
Једући, друштво помало разговара, претргнуто, обично. : Дебели фра Јере гледа како доктор црковнога права узе кришку пршута вилицом и на тањиру реже га ножем; то он не може да поднесе: једи се у себи, и очи
калуђера оца Дионисија што до њега сједи и вели озбиљно: — Видећеш сада какових говорника има у нашему светому реду! Доктор погледа по друштву и поче да говори: — Мисао — вели — дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме одгојку.
јер га је помео у здравици коју је у памети слагао да је изрече као православни свештеник свештенику латинске цркве. Доктор црковнога права, љуштећи јабуку, потврди фра—Јерине назоре углавноме, али се њему чини да исквареност у нашем народу
Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад да бар опочине док бар пробава траје. Доктор црковног права извади из рукава смотру „Ла цивита цаттолица”, (он је ионако дошао да се провоза и разоноди у простој
Одвјетник, угледан доктор Пилић, једва се мицао, и вели већ више пута: — Да сам знао да је овакав пут, не бих дошао ни за хиљаду банака!
Једанпут сунце излази и једанпут се умире!... Остали свједоци изјавише једнако. Заступник опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду.
Као да ја могу знати за њихове послове. . Али, да, мртва уста не говоре ... . — Молим вас, господине суче, обрати се доктор Пилић суцу — позовите га на ред! ... Овдје га не улази господин начелник, тим више што је одсутан.. .
Одвјетник газда—Јове, доктор Пилић, пожури те учини на суду све што бијаше потребно у послу газде са Радом. Затражи процјену земљишта и замоли да
— Откуд си дошао? — упита га Иво, само да нешто рекне. — Ето, на! — развика се без разлога доктор. Ти к'о и остали... Сви питате: „Откуд си дошао?”Зар кога ја за то питам?...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
то је потпретседник Удружења Сер Џон Хоскинс, а онај иза њега, што држи под пазухом дебели свежањ хартије, то је доктор Винцент. Ономе крај прозора нисам добро начуо име. Претседникова фотеља још је празна.
Поштовани доктор Винцент биће тако добар да о њему реферише. Настаје тишина. Све су очи упрте у Винцента. Пошто је дотерао своју
Али у вишим разредима осетисмо једну чвршћу руку. Наш разредни старешина постаде један млади доктор математике који се Варићак звао и своје име у науци осветлао.
Не због те титуле, него због тога да останем још годину дана у Бечу и проширим своја знања, одлучих да постанем доктор технике.
Тако сам, први од свих Срба, постао доктор техничких наука. Такав национални догађај морао се достојно прославити. И зато дође мој ујак и поочим Васа у Беч да, у
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Први од тројице, доктор Мирко, један од најугледнијих грађана варошице, ео га тамо под оним густим бршљаном, са женом и сином, и без потомака.
— Чим је негде више него један доктор, шиј црн барјак — протумачила је попадија од Госпојинске цркве. Петар се поправио и остао код куће, и ствар је легла.
Лежала је у постељи око два месеца и добијала нападе ужаса. Лечио ју је млади доктор Мирко, човек кога госпа Нола није бадава много запоштовала и заволела.
девојчици остало трзање усана, нека заплашеност у погледу, мало ослабело памћење, и слаба воља да ради и иде у школу. Доктор Мирко се надао да ће се то временом изгубити, скоро је тврдио да ће тако бити.
Једнако нешто измишља, и све неко добро 'оће да чини. Чим дође из школе, обуче се као доктор Мирко, и лечи животиње, и, да видите, и излечи их.
Код нас тамо, људи планинци кажу да срцу нема лека, ни у младости, ни у старости... Нећу више никога до доктор Мирка. Ја знам да ће он мене подићи.
Нећу више никога до доктор Мирка. Ја знам да ће он мене подићи. — Али, Нано, баш се доктор Мирко јуче забринуо, и казао ми нека дође и тај за срце. — То вас двоје преузесте власт нада мном.
— Устани, Нано! — Јулице! Леп си ти то мој трећи син! Ево, сад ћу одмах да бацим ове пелене у које ме зависте доктор Мирко и ти, и да се дигнем, али онда ћу, да знаш, тебе да повијем. Или да одмах престанеш плакати.
Лик ведар и безбрижан, као да је све на свету добро, и цео свет Србин! Ход и став, ко не зна, мислио би да је то млад доктор дошао да обиђе болесницу. Госпа Нола, иако то крије, гледа с неодољивим задовољством.
Бошко, Срба, неки лик човека испод планине... Госпа Нола блажено задрема. Доктор Мирко је добро лечио госпа Нолу. Она се осећала боље и боље. Што се каже: почела се враћати радостима живота.
И осетила срећу, или варку среће, сирота госпа Нола. Скоро четири недеље дана је прележала. Доктор Мирко јој није тумачио болест.
Лепа, сад има и мираз, али нешто је у њој како не треба. Оно трзање уста се поправља и губи; добро је казао онај мој доктор, ваља му памет. Али ето, школу, није волела, а и домаћи посао не ради с радошћу. Нешто је распиње.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« Воопшче, љубезни читатељи, ми врло неправо имамо нашим женама пребацивајући што много говоре. Доктор Андрејев је први оштроумно приметио да је то исто много говорење наши девојака и жена за њи, као и за нас саме, нужно
»Молим, г. сочинитељ, би ли се могао тај лек докучити?« »Шта ће ти лек? Зар си ти доктор? Господин списатељ, немојте му казивати; тако ме непрестано мучи са својим лекарним књигама; све оће да се плеће у оно
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Шта ћеш лепше! Мајка је моја била за то да будем или доктор или митрополит. — Доктор је одиста згодна ствар, — додаје теча.
Шта ћеш лепше! Мајка је моја била за то да будем или доктор или митрополит. — Доктор је одиста згодна ствар, — додаје теча.
— Продаје: прашину, суво лишће, паучину и све тако нешто. Нико му не разуме еспап, може ти дати шта хоће. Напише ти доктор нешто буди-те-бог-с-нама, салватус пуртатус или поркалија омалија, а ти одеш код апотекара и он ти да што хоће, мери
ових трбух, груди и глава, сливени једно у друго, изгледали су као буре које је својом тежином претегло уна пред. Доктор са госпођом био је за нас број 70, јер се из целе његове танке фигуре, као она кука код седмице, издвајао један од
— Хм! Хм! — размишља забринуто доктор и додаје: — Доведите ви мени младога пацијента да га лично испитам. Улази блед и испивен младић, лекар га пипа, куца
Што се тиче лекара, сећам се да је моја покојна мајка тврдила: „Чим чујеш да доктор крај болесника говоре међу собом латински, знај да ће скупље наплатити визиту!
Сутрадан, пошто је било утврђено да је криза већ прошла, сви смо били задовољни. Доктор је веровао да су то прашкови који су донели успех, а тетка Наста је веровала да је то њено гашење угљевља.
“ — „Да!“ — „Ја велим, драги пријатељу, — настави доктор пријатељски — што ће бити јесенас, нека буде вечерас. Наш народ је мудар и његова философија је здрава, па је треба
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Поднаредник Груја нам вели: — Оном чичи се никако не свиђа овде, стално је нешто гунђао. После пола часа појави се доктор, водећи коња за узду, а Лука је јахао позади њега, као да га спроводи Смеје се и Краљ и тапше лекара по рамену.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ја знам, Ја знам, Ја знам. Када је умро кревет број 8 у соби број 9, Доктор да је отворио леш. Птица запева на грани, Девојка запева у башти.
Када је умро кревет број 8 у соби број 9, Доктор да је отворио леш. Птица запева на грани, Девојка запева у башти. Доктор трбух просече, Извади бубрег болесни: О колико је велики! И би му мило у души што ће и таквог имати у збирци.
И би му мило у души што ће и таквог имати у збирци. Птица запева на грани, дивка заплака у башти, Доктор је спустио чудни бубрег у теглу! Све болничарке беху ту и два чистача болнице. Мирисало је на јод и много вате.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
забушава Ма шта ми рече ДР Миш је добио грип Па је сео у џип И превалио пут дугачак Да га прегледа др Мачак Доктор пацијента штипну Пацијент нешто зуцну Доктор му леђа пипну Затим га у чело куцну СА МОЈЕ ТАЧКЕ ГЛЕДИШТА НИЈЕ ТИ
Па је сео у џип И превалио пут дугачак Да га прегледа др Мачак Доктор пацијента штипну Пацијент нешто зуцну Доктор му леђа пипну Затим га у чело куцну СА МОЈЕ ТАЧКЕ ГЛЕДИШТА НИЈЕ ТИ НИШТА То каза Па га смаза ТЕЛЕФОНИЈАДА На
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ЈАСЕН Пише неки доктор, зовоми Плиниуш, за јасеново дрво да има велику у себи страховиту снагу на земљане гадове. И змије и гуштери и сваки
трзати сабље ни пушке ни губити с очајањем ил' му с клетвом, с протеривањем, не у доба сносним налаганим бременом. Доктор, сазује се, добри и врстан лекар ваља да је духовни отац чедољубиви, а не закољитељ крвнички по злоби и по себи џелат
Кога секне потајно осојна змија, доктор му не ваља. Махнити људи множе залудњу беседу. Тко се с грађани не јариштише, ни с лицем ни с очима није уљудан.