Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ „Напоље, ниткове!“ викну чича Марко, ухвати доктора за гушу, па га избаци напоље. Чивут је сав дрхтао од стрâ. Тек кад је изишао на сокак, онда се осврте, погледа још
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора. С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску. Често сам једва чекао да га нађем, па сам после
Ђорђе је видео ушима. Он се окрете упола њојзи: — Ама што ти плачеш, што срдиш бога? Ето господина доктора, па и господина Јоце. Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе.. Кажу... дабогме... Немој плакати!
Он се није разбирао. Кмет викну скупљеном народу: — Добар кочијаш по доктора, а добар катана по владику! Двоја троја кола у највећем трку полетјеше, а Војин Арнаутовић забоде своме бијелцу
Па ниске чисте собице, па мршав коњић и проста кола — екипажа господин-доктора. Пред Ђуковом механом седео је Јово шаркијаш с његовим загушљивим гласом и песмом, крај које се само Србин топи.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А он онда дочеп’о цигљу, па га ударио по глави, и све му зубе избије... Ено, конзилијум од бечкеречких доктора скупио се у болесниковој кући, па кажеду; доња вилица, бог да прости! Бог зна ’оће л’ и жив остати!
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
МИШИЋ: Шта је, кир Јања? ЈАЊА: Ху! Оћи да ми удари шлогу. КАТИЦА: Жалосна, да зовемо доктора! ЈАЊА: Шкиљи, да ми вучиш јошт која крајцара из џепу? КАТИЦА: Забога, да не пропаднете! ЈАЊА: Да пропадним!
Црњански, Милош - Сеобе 2
рећи ће госпожи Хумл да је капетан рањен на бојном пољу љубави и да је дошао у Вијену да се лечи, код урин‑доктора. Госпожа Хумл ће га онда оставити на миру, а ни жива душа неће знати да се код ње крије неки капетан.
Жури се, каже, јер јој је пуна кућа гостију. Нек се капетан, за сада, добро испава. Видеће се, сутра, за урин‑доктора. Крај свег беса, и гађења, да он, који је за царство крв пролио, мора да се тако крије, при доласку у Вијену, Исакович
сна, Исакович постаде несносан и Агагијанијану и госпожи Хумл, која није могла да разуме, што капетан не позива урин‑доктора, да га лечи, него седи, цео дан, тако, на својој постељи, са главом у шакама, погурен, као да плаче.
А не вичу, не галаме, нико на капији не урла. Сад, кад је капетан добио доктора Долчетија, све ће се то променити! Долчети има веза, до највишег места.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Почех да прислушкујем пажљивије. Нисам био сасвим сигуран, али чинило ми се да је то Станикина пријатељица удата за доктора Сименчића.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Оставити тако болесног, то господар Софра неће нипошто. Пита доктора колико мора чекати. Одговори му: „Три недеље, ако донде не умре”.
Мало заспи, почне фантазирати. Види то Шамика, и зове доктора. Доктор дође, пипа му пулс, одмах каже да је запаљење плућа, и то опасно. Фантазира, па опет к себи дође.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
девојци с леђа, Бел Ами је уморни ветеран који је преживео гомилу ваздушних битака, мешавина разочараног Ремарковог доктора Равика и Гарија Купера када прелази простор између два уперена револвера на прашњавом тргу вестерн градића.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
(Ово дође као опомена силницима, али је мало вероватно да ће је потомци доктора- Геусс-а разумети). Душко Дугоушко је понашени Биг Вунну; тако га зову и у другим јужнословенским племенима.
Милићевић, Вук - Беспуће
Једно момче из комшилука одјашило је било по доктора у друго село. Доктор дође тек око подне. Стари одлежа у постељи нека четири мјесеца и придиже се, омршавио,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Он миран, ради. Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради. Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... А он, знаш га, жива ватра. Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе. Мало по мало преклопи му имање.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Новина Читалишта стајало је о књижници Читалишта београдског извјестије једно од г. доктора философије, гл. управитеља основни училишта Књажевства Србије, члена друштва српске словености, члена одбора
ИСАЈЛО: Полудио би и ти, да си служитељ код ученог човека. МАНОЈЛО: Каквог ученог човека? ИСАЈЛО: Код доктора. МАНОЈЛО: Та бога ти? Баш добро, и тако ми неке бубуљице досађују. Ајде, да ми да какав лек.
ПОЗОРИЈЕ 3. (ШАЉИВАЦ И ПРЕЂАШЊИ) ШАЉИВАЦ: Ко седи овде, момци? ИСАЈЛО: Г<осподин> доктор. ШАЉИВАЦ: Има ли код доктора готови рецепта, да ми дате један? ИСАЈЛО: Он није доктор за болеснике, него за философију.
ШАЉИВАЦ: Па гди седи разум? ИСАЈЛО: Ено га, у соби. ШАЉИВАЦ: Децо, мени се чини, да ћете ви да страдате од доктора. Отоич сам видио једног ући кроз пенџер, мал’да није докторов разум украо. ИСАЈЛО (гледи у Манојла): Биће тај ђаво.
ДОКТОР (ступи на среду и чита): ,,Разум долепотписаног доктора нестао је. Или је то учињено из ачећег оштроумија, или из пакости, или случајно.
Ваљда га стиже што је разум изгубио. ПОЗОРИЈЕ 7. (ШАЉИВАЦ, ПРЕОБУЧЕН, ПРЕЂАШЊИ) ШАЉИВАЦ: Имам ли чест господина доктора поздравити? ДОКТОР (пружи му књигу): Нека чита који је на разуму и на науки оскудан.
Ја ћу опет доћи. ШАЉИВАЦ: Нећу ни ја пропустити. (Отиду.) ДЈЕЈСТВО ДРУГО (СОБА КОД ДОКТОРА) ПОЗОРИЈЕ 1. ДОКТОР (сам, држи једно писмо у руци): Не могу му помоћи, јер би радио против моје славе.
ПУТНИК (извади један прутић): Производе Сенегамбије, доведи заблуђеног у чувство! (Приступи и удари Доктора припут бо челу). Сад је готово. ШАЉИВАЦ: Бог и душа, тај штап вреди млого! ПУТНИК (Исајлу и Манојлу): Сад га пустите.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СРЕТА: Море, јеси ли ти луда или пијана? ТРИФИЋ: Мајстор Срето, твоја је жена у опасности, него гледај те зови доктора да јој пусти крв. СУЛТАНА: Пустили те у гроб, орјатине један! Тако се са женом поступа?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
—Дише! —Ма, ништа не чујем! —Па, уштини је, видећеш да дише! —Гле, стварно дише, сунце мамино! И звали доктора кад ти је температура скакала на четрдесет и два, а доктор казао: — Ништа, ништа, госпођо, код деце су те температуре
све се то догађа у најужаснијим болничким чекаоницама које су нарочито за ту сврху издекорисане руком неког анонимног доктора Калигарија: „Не пљуј по поду!“ — и слични ужаси!
Треба бити паметан, и сви београдски салони биће отворени за мене чим упознам тај свет око доктора Манџуке. Маман је увек осећала да сам препуна различитих комплекса, само да их кријем — из скромности.
Истини за вољу, мрља ме је страшно, али страшно, подсећала на разливено мастило. Али нисам хтела да разочарам доктора Манџуку. Макар и на своју штету! — Шта видите? — понови. — Видим једну плавушу која вам ради о глави ...
„Како само успева да стигне на толико места одједанпут?“ — Питала се сваког јутра. Што се тиче мог доктора, кладила бих се у шта год хоћете да ће се на следећој седници дописних чланова Српске академије наука појавити са
му да нећу ни зуцнути јер нисам тастер по природи, наравно, под условом да не уфурам у његову дисертацију, јер после доктора Роберта Манџуке просто не бих могла придонети да се налазим у једној тако досадној књизи с табелама. И тада то поче!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Поваздан дрема. А и кад гледа и зене шири из оба ока — чанак му вири. БОЛЕСНИК НА ТРИ СПРАТА Нашега старог доктора Јана телефон зове с Калемегдана: „Докторе драги, хитно је врло, имамо госта, боли га грло!“ „Имате госта?
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Кад сам се вратио жени, рекао сам јој: „Чим прође зима одселићемо се са острва. Ићи ћемо у неко село где има доктора и школе. Не треба овако шта дочекати понова!“ Зидар је ћутао и ћутао, па онда рече сам: — И још смо увек на острву!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Ја, братићу, умори ’ваку добру душу!... Хоћеш ли да зовемо доктора? — Зашто ? зачуди се она, као да се буди иза сна. — Па видиш да човек умире... на смрти је !... Ни свеће немаш...
ах, шта ја радим!... Она се сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку. — Трчи, трчи за доктора ! одговори Стојану, па га стаде сама журити.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Патриоте на Ријеци окупљали су се, у то време, у кући доктора Пахани, код кога је долазио и Мештровић, али је много лепши био дочек тих војника пред кафаном „Континентал“, уз
“ А.О.К. У тој команди ја сам био телефонист, у екипи експерта, високог, железничког чиновника, са титулом доктора права. Радило се, као у рудницима, на смену и дању и воћу. Два дана дању, трећи дан и дању и ноћу.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
у једноме малом месту у близини Копенхагена. Године 1903 добио је на Копенхагенском Универзи— тету титулу доктора философије. По свршеном докторату проучавао је микроскопске биљке, бактерије и алге са данских и исландских обала.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Није кривица до њега. За пород су жене криве. Ни у њеној фамилији нема нероткиња. Лечила се и код доктора у Београду и код врачара, и у манастир ишла, шта све није чинила... Мора да роди. Мора. Зар за њу земља нема лека?
Из њене собе ништа се не чује. — Толе, прежи коње и галопом у Паланку по доктора! — Шта ће доктор кад је Роза ту? — Каква Роза! Доктора ми доведи!
— Толе, прежи коње и галопом у Паланку по доктора! — Шта ће доктор кад је Роза ту? — Каква Роза! Доктора ми доведи! — викну, јер не може више да подноси своју немоћ што се није свршило.
— Ти код твоје Анђе иди, а код Симке... Трчи, упрегни коње! За сат да си довезао доктора! Ђорђе не престаје да кида лишће и ломи гранчице.
По неколико пута сам пробао воду, досипао топлу, досипао хладну, нисам спавао кад су ти зубићи избијали, довозио сам доктора неколико пута, а кад си ти прво изговорио тата, а не нана, земља ме није држала од радости. Јесте, Адаме.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Рећи ћу да сам на бечким великим школама студирао природне науке и добио град доктора, што је, углавном, истина, но да се нисам посветио научничком позиву, већ живим као приватије. Ово друго је лаж.
„Ви сте професор бечког Универзитета?“ „Далеко од тога! истина носим титутлу доктора природних наука, али земаљска блага која ми је мој отац, фабрикант свилених ткива, оставио, задају ми толико посла да
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И ма'ом ћути, само они што га довели кажу: — Ето ти правог правцатог доктора. Социјалист за женске слабости. — Па, лепо, кад је то било? — Јуче, добри господине, синоћ.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Затим промичу, жустро и доста весело, два млада доктора у бијелим капама. Вратар је једног зауставио. Он вади перо и потписује му неке папире.
С почетка се обмањивао да ће се послије пребацити на чисту хемију („студира за доктора хемије“ , били су ми рекли), а касније се ваљда помирио с тим да буде апотекар. Дочекао ме срдачно.
Одлажем крају романсиране биографије мог младог доктора. Та идите, молим вас! Што ми причате! Хисторије јаких су приче о појединцима, Плутарх!
Питао сам мог доктора, али ми је одговорио неодређено, половично; он није специјалист. Питат ћу специјалисту кад ми се пружи прилика.
Ето: ту је сад усредоточен он, ту је сад читав он. Питамо погледом доктора који му држи пулс. Трептајем очију даје нам знак да тијело још живи. Још часак. Затим испушта његово запешће.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
кардинала Гибонса за време једне моје посете том граду, када ми је универзитет Џонс Хопкинс доделио диплому почасног доктора права. Испричао сам му тада шта сам осећао при првом сусрету са овим градом.
“Али у том случају не бих добио данас диплому почасног доктора права Џонса Хопкинса, а ту част не би мењао ни за коју другу на свету”.
Породица доктора била је, по мом мишљењу, породица светаца. Великодушност, финоћа и духовни склад испуњавали су дивну атмосферу њихове
Његов пријатељ је био професор Вебстер, предавач грчког и латинског језика на Аделфи академији у Бруклину. Понуда доктора Шепарда ме је одушевила, али ми није било лако напустити Џима и Билхарца те сам се колебао.
Када сам први пут срео доктора Шепарда, он је био изразито протурски настројен судећи по оном што је мислио о балканском рату који је тада вођен.
Уз сагласност доктора Шепарда, отишао сам у своју летњу ”вилу”, како сам у шали називао колибицу на обали реке Пасеик близу Ратерфотд парка
Мој успех у раду са ”Октагон” групом донео ми је признање и назив доктора за ”шепаве патке”. Ово је било име за оне студенте који нису имали успеха на испитима, обично из грчког, латинског и
Кладио сам се да већина њих неће знати име научника, који је по мишљењу доктора Велча а и мом, био највећи научник којије икад дипломирао на Јејлском универзитету.
Успут, као да је хтео да ме охрабри, рекао ми је да је имао више од тридесет година када је стекао титулу доктора на Универзитету у Марбургу у Немачкој.
било моје прво предавање на Берлинском универзитету, пред веома ученим аудиторијумом од само једне особе, драгог малог доктора Кенига.
на неколико непотврђених претпоставки, али о томе нисам ништа казао да не бих опет нарушио те поправљене односе између доктора Кенига и мене. Пред крај семестра, екселенција фон Хелмхолц напустио је Берлин и отишао на летњи одмор.
Испити ми нису задавали проблеме и касне јесени исте године имао сам степен доктора и постао грађанин ”света науке.” Према старом немачком обичају, сваки кандидат који жели да стекне степен доктора
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Док услужни руски официри потрчаше једни за коњем, други се скупише око г. доктора и салетише га: — Ах, каква несрећа, господин пуковник (Руси из учтивости увек титулирају за један, два чина више)
Услужни руски официри убрзо »ресторирају« доктора, ордени се опет прикаче на надлежно место, мундир се испраши, брада доведе у поредак и г.
Г. доктора Владана давно је прошло на жуљено бедро, а потпуковнички чин, добивен за »претрпљени страх,« још благополучно постоји.
Ћипико, Иво - Пауци
— навлаш га поджиже царинарски чиновник, малко вином угријан. — Браво! — стаде доктора вика... Па поче да набраја све што је чуо о новоме претсједнику црковинарства, трговцу шјор—Бепу... — Пијавица!
— Овај шум слатко ме успављује! — вели Иво, и ухвати доктора под руку. — Останимо још, слушајмо гласове ноћи! — рече као за се. — Благо теби!
— Не чујеш како се сељани смију? — То је срамота! Рећи ћу редару. — Пусти! — рече Иво, и узбуђена доктора повуче за собом. По вечери Иво изиђе из куће. Десет сахати избило му пред црквом.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У коме има сјајних двора, Болница једна, болних тма, И фармацента и доктора, И поред тога - гробља два. У коме има госпођица (Салона наших прави крас!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Неколико дана касније чекала је госпа Нола у својој гостинској трпезарији, осветљеној трима лампама, доктора Мирка. Доктор се мало збунио кад је чуо шта га госпа Нола пита, и шта му предлаже.
И највећи сам кривац ја, по томе што сам много желела честитог доктора Мирка Јулици за мужа, и себи за сина. Погрешила сам много, али у доброј намери.
А други овако: А ко под госпа Нолином командом може имати каприса!” Сви су респектовали доктора Мирка. Крива је дакле Лазарићка. — Па казала вам је жена од првог часа, лепо, да је крива.
А сад седи, Лука, сине, и кажи ми шта би учио, и куда би желео да идеш. Срба ће у Грац, и учиће за доктора. Одма да ти кажем, да сам то ја изабрала, нисам много питала... 'оћу сина као доктор Мирко...
Вели: откуд вама, баш вама, та фикс-идеја за елегантног, уфлиспапиреног доктора? Пустите Србу да живи како му је по природи, и по вољи.
Око пет ујутро пробудила је куварицу, и рекла јој да иде по доктора Мирка. Куварица је одјурила, а доктор дојурио. Знао је шта га чека , и одмах стао вадити из кутије велику штрцаљку.
Сад ће вам одмах бити лакше, одмах. — Госпа Нола се одједаред, снажно издиже, и на једну руку њеног доктора Мирка обори уморну главу и издахну. Напунила се соба. Доктор Мирко седи на коферу и плаче.
„Је ли се мучила?” — пита неко доктора. — Не знам, мислим да јесте, али се није осрамотила, као никада. На столу су нашли писамце, тек почето, започето
Грунуше признања. — Мом брату сваке године школске књиге купује. — Мени је доктора платио да оправим зуб. — Милан Марић је устао свечан.
Павле спава. Кроника преврну лист: Ој, гробље! Господин Јоксим не може да смири Бранка, води га пред доктора: — Ево нека вам каже наш драги доктор Јовановић који увек говори само оно што збиља јесте.
Није било лако госпа-Јелки. Није било лако ни Соки. Бледо се смешећи пита госпа-Јелка доктора: — Какав је овде код нас главни чвор, докторе?...
Учитељ одмах сутрадан с њим код доктора-Милутина. — Како да ти кажем — саопштавао је доктор учитељу кад су остали сами — дечко је за сада здрав, углавном, али
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— и он узе креду па на табли исписа 7,000.000. Ми се згранусмо. Замислисмо грешнога доктора са огромним харемом и — недовољно упознати са добрим и рђавим странама човечјег живота — свима нам је у томе часу био
да ствар тако дотерате, онда ћу вам признати да су моје последње речи биле у ствари један дијалог, измеђ' мене и доктора који ме је лечио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Зар и ти?... Е, мој докторе... Земља ће лако наћи једнога краља, а још лакше доктора... Али данас је тешко пронаћи редове... Простог редова, докторе — објашњавао је Краљ дрхтавим гласом.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Бол затворио у теглу а шупаљ леш издао Породици врло уцвељеној што је чекала. Кола чекаху Пред болницом: једна за доктора, друга за мрца. Ноћу сам, сам. Ја знам, Ја знам, Ја знам.