Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Но притом, нека нико не помисли да је карактер докторов копиран с карактера г. Спасића; личност овде нема места, него је доктор философије изведен и састављен из речи које се
МАНОЈЛО: Ја би баш желио видити како изгледа разум, а особито докторов разум. Ајде да видимо! ИСАЈЛО: Мани се тога. Може бити да му је што поремећено, па ће казати, ми смо му покварили.
МАНОЈЛО: Али мене све нешто копа. Ако ти нећеш, идем ја сам; и тако сам докторов ђак. ИСАЈЛО: Остави сад, ево некога. ПОЗОРИЈЕ 3. (ШАЉИВАЦ И ПРЕЂАШЊИ) ШАЉИВАЦ: Ко седи овде, момци?
ШАЉИВАЦ: Децо, мени се чини, да ћете ви да страдате од доктора. Отоич сам видио једног ући кроз пенџер, мал’да није докторов разум украо. ИСАЈЛО (гледи у Манојла): Биће тај ђаво. ШАЉИВАЦ: Идите само погледајте, па ћете се уверити.
дакле, приступи реки, увати ју за раме и рекне: „Видиш ону кулу с позлаћеним купама; тамо су тирани затворили докторов мозак.“ ДОКТОР: Шта, тамо је мој мозак; а гди је магарац? ШАЉИВАЦ: Ово је само приповетка, басна, но допашће вам се.
казати) и рекне да ће с једним другом из марвелекарног училишта купе, али не купе од вина, него купе на кули скинути и докторов разум спасти. ДОКТОР: Може ли што подлије бити од овог чауша? ШАЉИВАЦ: Дакле, онај је подал који вам тражи разум?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Ама ништа друго. — Па ето уј'о за сису. — Па је л' се носио као официр? — Укр'о, веле, шињел докторов па га огрн'о а мрак па нисам несретна ни загледала.