Употреба речи долазе у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

И они говорише у своме заносу и разлагаху мисли нејасне онако као што долазе човеку у сновима, а израз лица беше им страшан, реч ужасна. — Мајку ми доведите!

Али времена пролазе, а сваким даном све црња и гора долазе!... Пре нас газише немци а сад и Немци и Маџари... Ти већ слабо куд идеш, болестан си, није ти ни замерити...

ливадама, да њима сам управља, а да од тога не би што отуђио, поставише му за тутора Николу Белића, онога што му ноћу долазе дрекавци... Милисав је ћутао, није се њега тицало ко ће бити тутор... Знао је да оца нема!...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

„Немојте, браћо, — рече један од њих — ви добро знаше да су радост и скорб две сестре које једна за другом долазе, ви сте се малопре одвећ радовали, време је да мало и поскорбите.

А је ли ово већ престало? Никада док је год света. У колико већа познанства људи долазе, толико богатију и преизобилнију находе материју мудрост Творца у створењу изнаходити, познавати и дивити јој се.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Онде запечатимо писма, и он и̓ узе да пошље. Од стрица долазе једнако момци и питају: „Камо џебана? Војска веће готова да иде на Шабац”. Чекам Живковића, али га нема да дође.

А и од Босне долазе гласови, да ће летос велика сила ударити на нас, а шабачка нахија збркала се: једини с нама, а једни с Турцима.

но одоше Јаков и кнез Сима и наново у селу Дрену купе, и чекају Катића Јанка, и ко је годе побегао опет сви у војску долазе. — „То није истина”, рече, „код Јакова нема никога!

Помисли̓ и фришко запитам откуда Турци долазе. Живан каже: „Неме Турака, него Карађорђеви момци отераше буљубашу Мањеницу.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Не прође много, а тек видиш: с једне стране један, с друге други, долазе судници. Не видиш ту младића: све сами седи перчини.

Крунију нешто такну, она побледе. — Па кад ће то?... — Сутра навече долазе просиоци. Гледај те спреми све што треба. А и њој кажи... Крунија изида из собе, бледа као мртвац.

— Је ли та? — Шта је? — пита га Алекса, а гледа га као да га жали. — Они лопови и данас долазе у твоју кућу. — Који лопови? — пита Алекса, а упро поглед у њега па му не да тренути. — Па твој син.

— Немој колебе!... Колебе се виде. Што их овде имамо, то ваља! Ми бисмо баш и волили да нам Турци у походе долазе. Али тамо ће бити само старост и немоћ, па ја мислим да је боље подићи земунице... — Шта велиш, побратиме?

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ПЕСМА О БОГУ У тој земљи служио је Свештеник Сунца, јер је ту народ веровао да све добро и лепота долазе од светлости. Али је ту небо било тамно као чађ, а море сиво као пепео.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Тада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе! Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам

Не тужи се, истина, никоме, али попу пао некакав терет на срце, и црне му мисли долазе у главу да ће изгубити друга. Забринуо се силно и ноћу често устаје. Иде сам по дворишту, а све прислушкује код капка.

Била у школи. Па послије опет је с дјевојчицама на игри или на раду. Све се боље уобљавају обрашчићи и све црвенији долазе, док већ не измаче мјесец јул, и док кум Нинко не запреже коње да води душу села из села.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А долазе још неколико капуташа и житарски трговци што једу путер и земичке кад одседну ту. Једном речи, то и није била она права

Затим долазе силне друге слике. Неки солгабирови са зашиљеним и трговци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима са каквима

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Доста је њима после само помен и молитва. И заиста, на тај дан, њихови, живи, долазе им. Износе им јела, пића и раздају. На тај дан, ма да мушки не иду на гробље, и чаршија је затворена.

Целе недеље би ту тако око клисарнице и гробља седео: да звони кад долазе мртвачки спроводи, иде с попом или клисарицом по гробљу и помаже јој а само би суботом одлазио у варош, ишао по

Видари, гатари на све стране почели да ничу. Такође свеци почели појединим људима у сну да долазе, проричу им... Пре, ови просјаци и сви други божјаци већином неки од њих се разилазили и губили по оближњим селима.

Убрзо затим почеше да долазе из комшилука остале старе жене, праћене слугама с фењерима који су им осветљавали пут пошто се од силне кише и мрака

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Муштерија у дућану лупа, иште цигарете. Госпођа Перса изиђе. Долазе и друге муштерије; дотле се у соби без Персе разговарају. — Дакле, ако смем питати, шта има госпођа Перса?

Онде се науче баронском животу, па кад дођу кући а оне се збуне, не знају живети као што се код куће живи. Барони не долазе да их узму, јер барони и баронски мираз траже, а не неколико хиљада шајна.

Мати спусти фиранге да, бајаги, сунце не упире. Чекмеџијић и чика-Гавра већ долазе Чекмеџијић каже чика-Гаври, ако овде ништа не буде, да одмах у Ш. иду. Куцају на врата. Уђу.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Гнусни су јој ужасно ти нељуди, јер сваки дан стрељају оне несретне војнике што долазе овамо да виде кућу и фамилију па да се врате, и пошто побију оне јаднике ту у некој јарузи више гробља, они изађу на

Африка

Један брод нас скоро додирује. Име му је Арханђел. Момци нас са брода ословљавају италијански. Разговарамо са њима. Долазе из Ливерпула и иду за Буенос Ајрес. Случајно питам једнога из кога је краја. „Из Спалата!“ одговара он на италијанском.

Они не долазе да виде брод, но се забављају по пучини кружећи један крај другог, као ове птице над нама. Догледима видимо да су

Путем непрестано долазе урођеници, мушкарци увијени у шарене индиго и љубичасте тоге, и једним голим раменом. Необично лепи, необично лепо

Одлазим у заселак и, онако у мраку, проналазим одакле долазе звуци там–тама. Неколико одраслих дерана седе испред колибе на асурама и ударају у бубањ и у калбасе покривене мрежом

После сат-два спавања трзам се из сна са радосним узбуђењем. Око мене савршен мрак. Неки чудни гласови долазе из ноћи кроз размаке плетеног зида. Мислим шта ме је то пробудило и шта сам се тако обрадовао на своје буђење.

Срећом ево касом долазе младићи, намирисани, намазани уљем, са ђерданима око грла, са колајнама на ногама и рукама, стегнути уским каишима по

У зору долазе они исти младићи и односе их. Трчим за њима разнежен њином детињском лепотом (моји пријатељи ми се смеју) и дајем им

док се спремамо да лежемо, сви црнци долазе на наша врата и љубопитљиво нас гледају То је прво вече да имам да ноћним са Н–ом.

сам виђао сличне мрље по телу, и ове су ми изгледале толико природне, Толико безначајне, да чак нисам ни питао од чега долазе. Покрет руке овога младића да се заштити урезао ми се у сећање, и док ручамо питам Н–а шта је имао да значи.

У средини села су дворови племенских шефова, саграђени од набијене земље. За овим селима долазе села чије су колибе, да би биле заштићене од зверова, везане полукружним зидовима.

Тако се и слободније прислања на мене тело, чија чврстина, топлота и дах испуњују ме срећом. Издалека долазе лагано светиљке. То је младожења са там–тамом и друговима. Чим стигне помеша се у гомилу.

Животиње саванске, антилопе и неке које не познајем, долазе дале слободно на појило. У дрвимо, крај колибе пред којом једемо, проналазим да има пуно нагих девојака и младића.

Црњански, Милош - Сеобе 2

“ Цео овај део Европе, имаће да се европеизира. Он то, вели, понавља. Администрација има да буде немачка и наређења да долазе из Беча. Он, Гарсули, жели, прво, да види официрске затворе и све оне официре који су у њима.

Да се кућерци руше, ако не излазе на линију! Трифунови, отпуштени, војници почеше, кад се то разгласило, да долазе, свако јутро, пред Трифунову кућу, и да вичу.

Ђурђе би онда љутито одмахивао руком и викао, кад би они отишли: „Шта има да ми долазе? Нисам се ја отелио!“ Трифун, који је међу Исаковичима био најсиромашнији, био је том свету, због тога, и најближи.

Тако је то и било, испрва. Али кад почеше да долазе, сваке године, деца, она више није могла да дође к себи од запрепашћења.

неким шапатом и звуцима, за које човек не зна, ни шта кажу, ни зашто нас покривају белим цветом багрења, ни откуд долазе. Да ли са звезда? Или, из нашег прошлог живота и наших успомена.

Кад скрха ногу на препонама, та племенита животиња се убија. Убио их је, из пиштоља, стотину. Долазе му ноћу, у сну, каткада. Тутње крај њега својим копитама.

полако, кроз башту, испод његових пенџера, својим, нечујним, корацима, својим звуцима, за које се не зна откуд долазе и како допиру до наших снова.

Знало се, где су жаришта побуна, у царству! Знало се и код постова у Бечу да у престоницу долазе многи отпуштени, есклабонски, официри, који траже отпуст из Аустрије, у Росију, а који имају лажне папире, или папире

Није лепо да му рођаци долазе, тако ненајављено. А случај је, да га је још на ногама нашао. Ноћ је зато да се људи одморе. Понудио је Павла да седне.

Крај свег уверавања Агагијанијановог, да је госпожа Хумл сигурна, да она зна да сербски официри долазе у Вијену ради својих, нерешених, молби, и неправедних казни, да се туже – Исакович помисли да та жена може, и

Пошла је к њему, са жељом толиких пољубаца. Сад јој се смркло! У њеној кући очекују је, сад, тешки тренуци, и за њу долазе мрачни дани. Павле онда поче да виче да ће је он, лично, вратити родитељима и све што се збило испричати.

Часно. Неустрашиво. Сад му тај рођак личи на шамшулу. Кад му се помену сапутнице, које му долазе у посету, лаже! Личи му на оног калцана, о ком се прича да је милостињу скупљао, па код неке ришћанице, у селу

Теодосије - ЖИТИЈА

А ово послаше и да разда онима који живе преподобно и који долазе к њему. А отписаше му са страхом и бојажљиво, стидећи се да га назову сином, називајући га оцем и учитељем,

у манастир много злато, и купише од манастира осам адрфата, да се сваког дана док су живи даје, да они који к њима долазе, и страни и ништи који долазе, купљени хлеб једу и вино пију.

купише од манастира осам адрфата, да се сваког дана док су живи даје, да они који к њима долазе, и страни и ништи који долазе, купљени хлеб једу и вино пију.

А свети патријарх, умољен од цара, напица благослов да више не долазе из српске земље у Константинов град када треба да посвете себи архиепископа, него, тај сам архиепископ са сабором

Свети је заповедио и свима епископима да тако чине над таквима који долазе к њему. А посла и многе егзархе да траже који су као и поганици узели жене без благослова и молитве, и заповеди да их

Усрдно умоли оне који долазе к нама од брата мојега, краља српскога, да нас посете са твојим писмом, поучавајући да нас утеше.

да му из царева дома све довољно дају, а даде му цар и много злата да има на своју потребу, и да даје ништима који му долазе. И тако цар, примивши молитву и благослов од светога, изиђе у свој лов радујући се.

Али ни тако нису могли сакрити, јер и до сада тај гроб светога даје исцељење онима који са вером долазе. Таква, дакле, чуда учини Бог преко светога у Загорју и у граду Трнову.

Светога многа чудеса од светих моштију светога, и до сада дају многа исцељења болнима од многих болести, који са вером долазе, и отачаство своје обојица заједно — то јест Симеон преподобни и свеосвећени Сава — молитвама Богу српску земљу

Обојица свети и чудотворни, и до данас дају исцељења онима који са вером и љубављу долазе к њима, јер их таквим чудима за живота и после смрти Бог, диван у светима својим, прослави.

знајући за њега, тек нешто Мало хлеба донео, примао је с дубоким поклоном, али је много молио да му често не долазе или да му што не доносе, и забрањиваше да коме причају о њему, како не би, од многих упознат, и прогнан био.

И сви који с вером и љубављу долазе, кад одлазе, одлазе без туге и не без користи, јер од многих и различитих недуга оздрављење примају, и притиснути

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Оно је навикнуто на оне природне недаће које долазе од непогода, рђавих жетви и сточних болести. Због тога су му нерви здрави, зато спокојније и боље подноси удесе

на западу, и то у правцу од истока према западу, наилази се најпре на истоку на шумадијски варијетет; Други варијетети долазе један за другим идући према Јадранском мору и њихове се области шире од северозапада према југоистоку поклапајући се

Херцеговачки трговци, затим трговци из Тузле, Брчког и Сарајева долазе у ред најпредузимљивијих међу Јужним Словенима. Једна особина превлађује у свеколиком бошњачком менталитету.

Носе црнину, „корут“, за врло далеким умрлим рођаком. Остали динарски обичаји долазе до изражаја нарочито о великим празницима (о Божићу, Ускрсу, слави).

Дубровчани се особито одликују својим начином како долазе до зараде. Али Американи, они који се враћају из Америке, ипак уносе у своја предузећа више журбе и похлепности: они

Ипак, задруга и она топлина у односима између чланова задруге нису онако живи, а са тим долазе и друге разлике. Становништво централног типа није се онако развијало како су се од средњег века до данас развијали

Али оно није ни до данас завршено, нарочито у западној Македонији, где у вароши стално долазе Аромуни из околних села.

Готово сваког лета они долазе на краће време у своја села. У Београду имају посла са људима средњих друштвених редова и са својим многобројним

Југоисточне стране Влахинице, према Пологу (тетовској котлини), покривене су до великих висина кестеновима; затим долазе ретке шуме, ситногорица, обично „храсталаци“ („храсталак“), и напослетку сувати.

Менталитет ових поисламљених веома изненађује: њихове жене и њихова деца још увек долазе и траже лека у Бигорском манастиру. Само хришћански светац може по њихову схватању да излечи мухамеданске болеснике.

То је широка површ, састављена од сјајних шкриљаца, преко којих овде-онде долазе кречњачке масе, и она је са охридске старне изнад села Косеља већином гола и жућкасте боје, а са преспанске стране под

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— Мачак лав и Миш пророк долазе ти у помоћ, ништа се не бој! — охрабри га мачак Тошо најљубазнијим гласом који је могао да измијауче и испреде.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

„Илирија”! (Одлази Вукичиним вратима.) Децо, господо, овамо, овамо! СВИ (долазе): Шта је? СПАСОЈЕ (раздрагано): „Илирија”! „Илирија”! „Илирија”!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

У млаком мајском ваздуху чинило се да њихови гласови долазе из воде. На самој обали реке дечаци су пуцали топовима од блата, а дечја излетничка група пентрала се по дрвећу

То је долазило неизбежно као што долазе снегови или кише, те његове приче, мислим. Рекох да ми је жао што није рат па не могу изгладнео и бос да јурим швабе,

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Господар Софра мисли се. — Не браним. Сад после подне и онако нема муштерија, а лађари тек пред ноћ долазе. Милане!... Зовите Милана. Виче шегрта. Милан дође.

Сутрадан ујутро сва четвора кола су већ у авлији код господар-Софре, па ево долазе и Кречар и Чамча. — Добро јутро, Софро, јесмо л’ готови? Ми смо већ сасвим преправни.

Страшно мучење. То је Пера већ у свом детињству гледао сваки дан, и срце му отврдло. Долазе ноћу лађари у механу, музика свира, пију, играју; то се Пери допада, па кад отац није код куће, у механи, а Пера с

Господар Софра и Кречар пију, а Чамча прислушкује. У биртији прави лопови. Сад улазе, сад излазе, сад нови долазе. Лопови се разговарају; Чамча зна добро мађарски, као и остали. — Шта мислите, какви су то људи?

Баш је вашар започео. Вашар — да му пара нема! Од свију страна долазе купци и продавци. Из каквих земаља ту људи нема. Од силних шатра, кола, из далека мислио би да је какав велики логор.

Софра кандило пошаље пароху, па га метне пред светог Николу. Господар Софри долазе пријатељи да му честитају. Када се сасвим опоравио, иду Чамчи у канапу, па једнако га о том путу запиткују, па мука му

Код Чамче је бал, и то „ноблбал”. Многи са стране долазе. Доћи ће на бал и један касапин из села Ш, са супругом и дивном, лепом ћерком, јединицом. Плава, висока девојка.

Њих двојица се о својим кућевним стварима разговарају. У сали се увелико игра, све сам „лендлер”. Долазе и они који пре поноћи нису били, имућније газде са породицом, који у чакширама и шпенцерима од зеленог маншестра, који

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

²⁴ То исто чине и нероткиње у другим крајевима: на пример, у Горњој Пчињи ове жене долазе на Вражји камен — ту се провлаче кроз шупаљ камен, остављајући на њему неки прилог (вуну, чарапе и сл.).

Вук то добро запажа у свом опису овог обичаја: „Сусједи за седам дана долазе свако вече у кућу породиљину, једу, пију и пјевају цијелу ноћ, кад им се задријема, смењују се, тако да је један дио

³⁹ Жене које долазе на повојницу зову се „повојничарке“ или „бабице“. На повојницу као дарови породиљи носе се: погача намазана медом са

На ту повојницу долазе кум и кума, старојко, рођаке и сусетке. Она се обично приређује празником, недељом или о слави (искључиво по мраку).

МЕЊАЊЕ ЗУБА У шестој-седмој години детету први, млечни зуби, почињу да испадају, а на њихово место долазе нови, стални зуби.

“⁴² Игре у којима долазе до изражаја психомоторна спретност, оштрина и тачност чулног опажања, срчаност, увежбаност и снажан мотив за победом

⁷ С обзиром да су испитаници, посебно они са села, били прилично неповерљиви према „страним“ људима који долазе из њима „туђе“ средине и да су се уздржавали да изнесу своја интимна уверења и веровања (за која претпостављају да ће

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

споменици једнолики као шињели стоје један другом иза потиљка, где певачице нема да слети, куда заљубљени не долазе да сакрију од људи своје милоште, куд пут наноси само гавране, где је шимшир једина биљка.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

– Изгледа да ... Пуфко се ухвати за главу: – Господе, колико птица! Облак је све већи и већи. – Изгледа као да долазе због њега.– промуца престрављени Бел Ами. – Како? – Мислим да се ради о његовој кући!

Па су је после срушили, капираш? – Какве то има везе? – Срушили су му кућу, али птице и даље долазе, капираш? Оне и даље долазе, схваташ? Птице падају на старца.

– Какве то има везе? – Срушили су му кућу, али птице и даље долазе, капираш? Оне и даље долазе, схваташ? Птице падају на старца.

године. – Схваташ? – Шта има ту да се схвати? - пита се Пуфко. – Оне долазе и дале, мада више нема прозора... Мислим, нема ничега, капираш? Ничега за шта би се ухватиле! – Мислиш, тек тако?

Ничега за шта би се ухватиле! – Мислиш, тек тако? – Па да, без везе! – Сасвим без везе? – Па да, научиле су да долазе и сад им је необично ...

Село је њено у равници. Хиљаду двеста душа, сами старци. Деца им долазе за парастос. Утерају кола у двориште, па их њуше свиње и пси, а пилићи се под њих подвлаче.

— Како, иначе, да те видим? — Постоје дани за посете. — Тада ти долазе жена и деца... — То је глупо! — казао је сипајући вино у чашу, а затим је новом, чистом пепељаром поклопио

Матавуљ, Симо - УСКОК

а да несрећни млади човјек једнако снује како би умакао; тврдило се да њекакви великаши, „онамо из Тудешке“, прерушени долазе у Боку да га ослободе! Није, дакле, чудо што се тога јутра помишљало да је „принцип“ утекао!...

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Из Емиловог васпитања искључене су књиге; једини учитељ је Природа. Прва вештина је земљорадња, затим долазе занати. Слобода духа, неспутано мишљење и учење на примерима највиши су идеали којима се тежи.

Она постоји, као што и неке друге природне и потребне ствари постоје око нас. Змај је песник преко кога нам долазе први ритмови, прва сазвучја нашег језика.

Глас елементарне радости пред непорецивом лепотом света, пред годишњим добима која долазе одлазе, због смешних и необичних збивања у жиботињском свету, због тајни којима се никад не начудити, склоност ка

са природом, са лудима, кроз ту су призму пропуштена; детињство је светлосна тачка од које, повремено и неочекивано, долазе сигнали, сећања, слике, ликови, сазвучја: оно што осећамо, и оно знамо.

Сад је виде један ђак па је гурну низ сокак (...) Лукићево поље игре је стварност, свакодневни живот, одакле му долазе најплоднији подстицаји.

Све се то чини у самозабораву, у заносу игре. Елементи игре су речи; значења долазе као резултат њиховог слободног додиривања.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ШЕРБУЛИЋ: Ако нас, међутим, овде окупе Маџари за протоколе? ЛЕПРШИЋ: Ха, ха, ха! Тридесет хиљада Сербијанаца долазе нам у помоћ, и седам милиона дуката. ШЕРБУЛИЋ: Седам милиона дуката?! ЛЕПРШИЋ: Е, како сад стојимо?

9. МИЛЧИКА, ПРЕЂАШЊИ МИЛЧИКА: Јесте ли чули новину? ЖУТИЛОВ: Шта, лелкем? МИЛЧИКА: Да Маџари долазе. СМРДИЋ: Је л’ истина, забога? ШЕРБУЛИЋ: Еј, тешко нама! ЖУТИЛОВ: Шта ћемо радити! СМРДИЋ: Да бежимо.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Доцније, у српске крајеве, у поједине веће општине, често долазе за учитеље Руси, »Московити« и »Москови«, како су их Срби звали.

Руски трговци са књигама долазе на вашаре и снабдевају српске цркве и школе. Поред свих забрана, руске црквене и школске књиге уносе се у српске

двема десетинама XВИИИ века, под непосредним утицајем филозофских идеја и рационалних рефорама Јосифа ИИ, Срби долазе под утицај западне културе и сувремене мисли.

Срби долазе до својих листова и часописа, друштава и установа, и све више се обележавају као самостална културна и национална индив

] Позориштна уметност стално напредује код Срба. После ђачких представа и дилетантских дружина долазе и путничке глумачке трупе са мушким и женским члановима. Већ 1838.

на оно што је Фихте презриво називао діе Ауѕлäндереи, тако српски романтичари устају на »трули Запад«, од кога долазе сва зла и несреће.

У то доба, и под утицајем тих нових слободњачких и слободоумних идеја, на чело народа место црквених великодостојника долазе млади либерални световњаци.

НАРОДНИХ ПОЗОРИШТА Напредак у позоришној уметности, знатан у првој половини XИX века, продужује се и даље и Срби долазе до сталних позоришта и до позоришне уметности. 1848.

Ново је што место витеза из прошлости долазе људи из садашњости, али и једни и други осећају и говоре исто. Карактеристично је да се писац обраћа жени, Српкињи,

и Богобој Атанацковић, има их који су се јавили педесетих година, као Змај Јован Јовановић и Ђура Јакшић, има их који долазе касно, када је омладинска бујица већ прохујала, и када су се, седамдесетих година, духови окренули на другу страну.

»Нове идеје« не долазе Србима непосредно из западне Европе, но преко Руса. Позитивизам у науци и реализам у књижевности као теорије уносе у

Старији писци долазе под његов утицај, као Ђура Јакшић, који почиње певати социјалне песме; млађи који пристижу почињу писати у његовим

Милићевић, Вук - Беспуће

тражио је силом сна да се одмори, да све заборави, да преспава овај познати пут гдје зна и имена станица и којим редом долазе и како изгледају.

И он се сјећаше да његове мисли нијесу довољно јаке да се отресу ње; он их осјећаше испретрзане, натегнуте, као да не долазе из душе.

припијала се уз њезино крило, и наслањала главу на њезине груди, знајући да ови часови које је дијете волило, долазе тако ријетко; да ће проћи мјесеци да она ради мирно у свом ћошку свој школски задатак, да шкрипи перо и да се чује

Сремац, Стеван - ПРОЗА

И отмена, која зна шта је добро пиће, и сиромашнија, којој је ракија једина утеха у овом неправде пуном свету. Ту долазе и људи који више воле дела него речи, више добро пиће него најбоље друштво; и више воле да гледају пуне чаше него да

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

необична путника како из браде говори, каве се пеку, па је згодација за крађу шећера, а и школа се може забушити, не долазе сваки дан брадати људи и самарџије.

), кад спази три наоружана човјека како се спуштају из оближњег језичка шуме право њиховој кући. — Ево их, стриче, долазе. Сељак се само лупи по врату. — Рекох ли ја, Василије, гони краву. Долазе, па да.

— Ево их, стриче, долазе. Сељак се само лупи по врату. — Рекох ли ја, Василије, гони краву. Долазе, па да. Не бој се, то нас добро неће мимоићи.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

А после и удатима забранио да долазе! ХУСО: Хасанага? СУЉО: Исти Хасанага! Поцрвенио, запенио, па му од беса и она гласина дошла некако пискава.

Кад је ага најурио оних осам лепотица, није закино само мени! Него шездесетпеторици војника! Ево долазе, распитај се шта мисле! Сваки зуји као кошница! Ајде, опипај било аскерима!

Што да ти причам кад знаш! Па сам си јутрос женама војника забранио да долазе! Рекао си, и с правом, да жене уносе неред... ХАСАНАГА: Рекао сам да не долазе одсад, али су досад долазиле.

Рекао си, и с правом, да жене уносе неред... ХАСАНАГА: Рекао сам да не долазе одсад, али су досад долазиле. Само она није нашла за сходно...

(У собу, усплахирено, скоро трчећи, улази мајка Хасанагина) МАЈКА ХАСАНАГИНА: Ево долазе! ХАСАНАГИНИЦА: Да није Хасанага? Хасанагини гласници? Да кажу да није истина?

Нек дође, нека се опрости с дететом! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Баш ти фала! Ово ти нећу заборавити! ЈУСУФ: А кад долазе сватови? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: За шес дана. ХАСАНАГА: Нешто много брзо? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Значи — договорено?

Немо да заборавиш да то решимо. Ипак треба некако да се види да они мени на подворење долазе! Треба да будем тако обучен да се види да сам ја изнад тога! Разумеш? Биће то лепа слика!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Родбина, комшије, познаници, долазе они сваког дана и доносе поклоне, дарове и помажу. Мушки иду под вајате, хладњаке и ту пију и веселе се; а женске у

Топла је, чиста, сува. Кандило пуцкара. Тамјан се вије и шири полако, таласасто. Из кујне миришу јела. Гости долазе. Дочекујем их. Још с кујинског прага вичу: — Христос се роди! — И хоће мајци да приђу руци.

И то да ћу, неког дана увече, на „седење“, доћи. Јер знам да сад сваке ноћи њима од родбине по неколико њих долазе, доносе понуде, седе код њега, разговарају га, чувају. — Па добро, дођи. — Испрати ме он, обрадован мојим обећањем.

Како: кад мисле да је заспао, сваке ноћи долазе к њему, обилазе га и пазе да се не открије. И зато што је то знао, он се из све снаге упињао да им што више угоди.

Па одлази иза куће, али и тамо не може сâм да остане: долазе по њега, теше га... Онда он чак изван улице иде, у поље, у реку.

У том би почеле и комшике да јој долазе. Оне су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој. Иначе не.

дете цвили, цвили, да чак и комшије чују. Прерипе зид. Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене да оне код ње иду. — Анице, Анице... дете, Анице!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Кад после тога прође неколико дана а цареви синови не долазе натраг ни један, забрине се сав двор. Онда и трећи син пође у лов, не би ли и браћу нашао.

А баба му стане казивати: — Е, мој синко, знам ја за њих: оне долазе свако подне овде на ово језеро, те се купају; него се ти прођи пауница, већ ево ти моја кћи, красна девојка, и толико

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ЉУБА: Оћемо ли данас пробирати франсе? ВЕЛИМИР: Јок! Ја сам већ поручио да не долазе. ЉУБА: А што?, ВЕЛИМИР: Имам важна посла. ЉУБА: Ала Боже, ти увек мораш да квариш друштво.

Девојка сама с момком! Куку мајци, да чују људи у мом вилајету, да те пљују! ЉУБА: Зато долазе људи из твог вилајета овамо, а ми тамо не идемо. СТАНИЈА: И не треба да дојдете.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СТЕВАН: О, ја би јој приповедио како такове жене и од асне могу бити. На пример. Ако ко радо не части, а долазе му гости, само нека узме злу жену. Ако је ко тужен, и не може да нађе доброг адвоката, нека поведе са собом злу жену.

Кући! СУЛТАНА: Окани се, Срето, мене, молим те, као мог брата! СРЕТА: Ни речи више, него кући! ТРИФИЋ: Станте, ево долазе каруце. Срето, сад ћемо видити која је чија жена. СРЕТА: Ја сам моју изровашио, те ће памтити док је год жива.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Пошто млађа покољења, она што долазе после мене, неће имати сигурно прилике да упознају Јеротија Топа, званог Брку, нити његово дело, требало би у ту сврху

поштовани друже уредниче, докле ћемо увозити покварене капиталистичке сиреве који су сасвим разумљиво црвљиви, јер долазе из једног трулог друштвеног уређења? Докле ћемо их увозити, питам, када имамо наше здраве сиреве?

Матори изводи сложену лингвистичку анализу појма „жур“ тврдећи да „јоур“ значи дан, па према томе у обзир долазе само чедна, дневна пића, а да се којим чудом зове „нуит“, то јест ноћ, онда би требало служити нешто озбиљније.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Уз окно сјаје татуле. Невеста лежи болесна. Расеца месец богазе и чедно пуни чиније. Из мрака ткале долазе седају око синије. Кроз врата хрупе костури: забрује пређе котури и звече цеви, мосури.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Около њега, кроз вео фини, играју виле на мјесечини. Кад гору облак покрије ноћни и кланац тешка освоји тмина, долазе крадом дивови моћни, бију у врата старога млина. „Отварај брзо!“ — вика се ори и громко јечи по пустој гори.

Уморна, најзад, кревету крочи и сан јој брзо затвори очи. ИИИ Под бурним пљуском, небеском чесмом, браћа патуљци долазе с пјесмом, ори се шумом кроз влажно вече: „Гдје ти је купус, весели зече? Гдје ти је купус, о, хоја-хо?!

Тамо су поља од самих рупа, пред сваком седи домаћин с брком. Рекнеш ли само да хоћеш друштва, мишева ево, долазе трком.“ Поскочи Жућа и громко лану: „Живеле зеке, мишеве бриши!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Има само неколико година да се враћају свакога лета на језеро. Само сврате у наше село. Имају мотор и тада долазе са гостима. — Како се зовете? — Ивона. — То није домаће име. — Није. Мој отац је служио у марини и путовао много.

Колико је девојака удомила! А још треба мислити на госте. Долазе сваке године. Дођу само на неколико дана, лове по језеру, прелазе моторним чамцима на обалу а оданде праве излете

Један прозор се отвара на острву: — Јесте ли ви? — Ми смо, дођите. Долазе троје; две женске прилике, од којих једна свакако девојчица, и с њима неки деран.

Зашто тако лагано? Је ли то сан који их разређује? Тако, лагано, лагано, долазе мисли о том. И шта хоће да кажу те мисли? Шта хоће да значе те мисли? Мислим, мислим.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Измакао погледу птица; ни ноћ не бубе ми не долазе у ћелију коју сам себи саградио, ни свећу не палим да ме њен поглед не би посматрао, ни књигу не отварам.

Патлиџани долазе у чамцима, целери се извлаче из језера као драгоцен улов, пасуљ је одмах ту под руком, скуван и запржен.

крчме и мртваци и носи кобасицу минут испред коњаника који увек знају страшно место ето странци окупани освајачи долазе по месо и деле девизе стари знанци играју се копљем врло рату орни северњаци вредни и учтиви затим Словен у

Апокалипса збиља није стипса нема више завета уговора ни прстенске везе сви који су некад и негде рекли једно не долазе да нас подсете да су били у праву Престају постови престају молитве монаха укида се и строги типик жића испосници

Машине долазе преко брда да ме њуше најоданија је љубав механичка... Нисте то знали? Зашто сте живели! Уосталом да кажем још

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Молим те, Агатоне, ја сам баш јуче прочитао закон, а питао сам и нашега кмета-правника и још неке адвокате, који долазе у општину, и сви ми они кажу да нигде у закону не пише да се тестамент отвара четрдесет дана после смрти завештачеве.

моја фамилија, тако маскирана, иде четрдесет дана, као ожалошћена породица; нека иду за сандуком оборене главе; нека долазе на све парастосе и нека ми пале свеће, а после, кад се ја охладим, нек се и они охладе.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Жеља му је испуњена. А кад се стиша паљба, долазе официри и војници из суседних чета да виде развалине од непријатељских ровова.

Јер ово је наше домаће блато које ми газимо још од цара Лазара. А тек како је њима, који долазе овамо са бечке калдрме. Разданило се када смо кренули у једну ораницу.

Командант објашњава и моли да се склоне, а он ће објавити полазак. Ови долазе из пограничних вароши према Бугарској и мешају се са избеглицама из Београда.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Неколико његових ђака приђоше к њему. — Јесу ли сви дошли ? запита децу. — Дошли су. Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци.

Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху. Кад угледа њих двоје, он се трже и задрхта: осети да му не долазе ни са каквим добром. Кроз главу му пролетеше неколика нагађања муњевитом брзином. »Отпуштен... премештен (камо среће!).

већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од страха... Дрхће и чека дан, два... Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану. Комисија! Дајте овамо Петра писара.. Он се већ сав охладио. Дај кључеве!...

А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак... Све баш онако, као код правих кућевних људи! И он извесно сад представља правога домаћина!

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 125. Ранила девојка лава и лабуда, Лава и лабуда, и сивог сокола; Њојзи ми долазе прекупци трговци: “Продај нам, девојко, лава и лабуда, Лава и лабуда, и сивог сокола.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ГИНА: Додај ми нешто тешко, тако да не морам да је ударам двапут! (Са десне стране, са улице, долазе Дара и Томанија) ДАРА: Гино, смири се, знамо како ти је! ГИНА: Откуд ти знаш како ми је?

Потомци Обилића не долазе у позориште због уметности, него због јунаштва! И у цркву не долазе да виде Христа и Богородицу, него да виде своје

Потомци Обилића не долазе у позориште због уметности, него због јунаштва! И у цркву не долазе да виде Христа и Богородицу, него да виде своје свете краљеве, и свете ратнике!

СОФИЈА: Свето је лето! СИМКА: Ја више волим јесен. СОФИЈА: Јесен? СИМКА: Јесен унесе мир у кућу. (Са реке долазе Јелисавета и Филип) СИМКА: Господине Филипе, седите, испекла сам тикву!... Има неко ко воли и да пошећери...

ДАРА: Покажи где си му видела трагове! ГИНА: Нисам видела ја, него Благоје! Ево их, долазе довде! А одавде се настављају... и иду горе уз реку! ДАРА: Да Дропцу поверавају да некога уходи, не верујем!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Мора да потврде три напада. Лекари су исувише заузети и уморни. Они, дакле, долазе на идеју да траже добровољце, међу пацијентима, који ће својевољно ући међу епилептичаре и помагати лекаре у том послу.

Чашу капијама, у недељу, кад звона звоне и долазе жене, сељанке. Мирису рубља женског и белог круха, из којег ћарлија богатство банатског жита и смеха Банаћана, који је

За кратко време, увек, све постају кривудаве, угушене, прекрхане. Ове мисли ми долазе усред студија, у вези са покретом наше романтике.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Ово сад с вама што сам уграбио да проведем у пријатном разговору! — Долазе послом? — упитах. — Имао сам, ево видите, баш ту на нози грдно велики жуљ, па сам га пре четири дана оперисао, и

Због тога долазе чиновници, са својим шефовима на челу, те ми честитају и изражавају своју радост због срећно извршене операције.

Одредише двојицу и ставише решење у записник, а деловођа има дужност да то изврши. Сад долазе писма стручњацима: „Господине, Према акту Господина министра просвете П.Н. 5860, од 2.

” Истим начином долази објашњење и речи „нужно”, и долазе до истог закључка. Затим су прешли на ред речи уопште, па посебно, на ред речи у акту директорову, и ту учинили

— Зар је код вас кмет најстарији? — прекидох га питањем. — Код нас управља кмет, и он је најстарији; после њега долазе пандури. Ја се насмејах. — Што се смејеш?... Зар ти ниси знао?... А одакле си ти?...

Има виших пандура и нижих... Дакле, ми смо ти овде мирни и ваљани луди, али из околине долазе овде свакојаки пробисвети те нас кваре и уче злу.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

После дође други, из друге партије, ми и њему чинимо по вољи: стари часници одмах сами иступају, а на њихова места долазе други, за које се зна да су капетану добри. И све тако редом, па — добро и нама и господину капетану.

»Шта је ово ?... Не може бити! Зар баш сад, кад они долазе... зар баш овај воз!... То је оно, што сам ја навалио као луд: дођи, па дођи! Требају ми деца за нову годину.

Обузе га страх. Дакле и звонари долазе на ред! ПРИЈАТЕЉИ Чудим се ја шта је то !... Господе Боже милостиви и свети Атанасије, славо моја, и сви Божји

Тако се, ето, само у моме дому живи како је Бог заповедио... То виде људи, мило им, па ми зато и долазе... Али опет се чудим оној необичној промени код моје братије: како ме то одједном сви заволетше!

По цео дан су заједно. Све нешто имају да кажу једно другоме. А сад! ... Или је ту онај сплетени, или долазе жене и девојке на честитање, или тета иде по чаршији ради неке куповине... Тек, мало маче је по цео дан само...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

врата: Адвокат; овде је Адвокат; и да измолује онај прст (показује познати прст из огласа), него тако, сваки час нам долазе! И што дође — ништа, него што ме престрави... ДАНИЦА: Па има доле на улици фирму. ПАВКА: Има на улици, али нема овде.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже. Власт је прва, а после долазе други. — Ама не каже се тако. Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти!

откако су се ту почели скупљати око Срете и старати неколицина њих о благостању тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милисаву, прозвата Механа без сведока. — Е, деде!

А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. Крсти се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

К њима не долазе они у свили, злату и срми: Обућари помажу народу да прегрми Тешке године, а у нашој држави Све су године зле и сви

” Неке, прешавши неизбројне стазе и богазе, Код њега, као код лекара, на контролу долазе. Не волим оне који мисле како једино да ућаре, Ал зато дубоко штујем крпе и обућаре, Који, у овом гадном времену,

Поносити господин што мишеве не лови, Већ гледа, повучен и замишљен, по страни, Како пролазе, и опет долазе дани, Како се смркава, па јутро, плаво, свиће. Чинило нам се — у веке тако биће.

И зашто му долазе мисли овакве Баш сад, кад не може да се помакне? Као што грошеве и марјаше Ценимо кад новац у ветар оде, Тако,

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Тако је било неоспорно утврђено место где се расплођавају све јегуље што долазе из слатких вода Европе, а убрзо затим је нађено, и то опет ту у близини, и плодиште јегуља што долазе са западних

све јегуље што долазе из слатких вода Европе, а убрзо затим је нађено, и то опет ту у близини, и плодиште јегуља што долазе са западних обала Америке. Требало је још утврдити и плодиште јегуља из слатких вода других континената. Од 1924.

Али при томе путовању Шмит је открио и неколико плодишта у Тихом и Индиском Океану, за јегуље што долазе из слатких вода које утичу у те океане.

А пошто се апарат не може хоризонтално помицати, истраживачи су принуђени чекати да саме животиње долазе у млаз његове светлости.

Сваке недеље бродови из Америке довозе мноштво туриста који ту долазе на одмор, а до пре неколико година и на уживање у »мокром режиму«, кога су били лишени у својој земљи.

Теретни саобраћај је доста јак: на острва долазе годишње по 1200—1600 теретних бродова са укупном тонажом од два до два и по милиона тона.

Највише њих долазе у три главне луке: Понта-Делгада на острву Сан-Мигел, Хорта на острву Фајал и Ангра−до−Ероизмо на острву Терсеира.

У ту чудновату пошту посетиоци долазе силазећи низ лествице у челичној цеви што спаја пошту са бродом на површини мора; они из кугле посматрају сцене на

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

То долазе, драга, све ближе и ближе Нечекани дани немоћи и беде, Све се чежње гасе и све страсти бледе, И ко неман старост пре вр

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући да се што више намеси, спреми и удеси.

који су, поред богаства, исто тако били школовани и научени као и он сам и који су у последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове. Они га призивали к себи, дружили се с њиме.

Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.

И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу

У том и остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе. Дођоше и свирачи. Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.

радосни, на глас да је он, ефенди Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци. Сваки час по која тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа.

пуцњи пушака убрзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су одједном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе. А све је то била Магда спремила.

Комшилук се узбуни, почеше да долазе. Испрва нису веровали. Али када видеше толике свираче, толику светлост, трчкарање, као при свакој свадби и прошевини,

испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.

Она је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.

Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема. И, заиста, што већ ти свирачи не долазе? Јер ако се овако још чека, неће се моћи

Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема. И, заиста, што већ ти свирачи не долазе? Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда —

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

ЈЕСЕН НА ТЕРАСИ Улицама струје октобарски даси, Хладан ветар креће скелет голих грана, И долазе тужни, нелагодни часи, Кад спомене плаве препокрива слáна, Док у јесен ову на хладној тераси Вене цвеће прошлих и

Сумор и туга, и немирни мај Долазе, ваљда, за наш давни јад... Је ли то вечна веза, стари крај Свих трошних нада што клијају сад?

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Како ко чува, тако и има. — Доцкан је онда штедјети кад нестане. — Новци кад одлазе имају сто ногу, а кад долазе само двије. — Сребрна рука која стече, а златна која сачува. — Пружај се према губеру.

— Они те није међу нас ни долазио. 4 Питао силан Турчин рају кад је дошао на конак: — Долазе ли вам вукови у село? — И данас је дошао један. 5 Питао Приморац рају: — Кад вам је најгори ага? — Кад осиромашимо.

На то коло човек не треба да нагази. СУЂАЈЕ У неким се крајевима верује да прве ноћу, кад се дете роди, долазе усуде, или суђаје, да одсуде што ће детету бити.

вједогоња сугреб — место где обично вуци долазе, врше нужду, чупају траву и земљу шапама бацају иза себе суднице — в.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

еда ли ти што знаш за девет златних пауница?” А баба му стане казивати: „Е мој синко, знам ја за њих: оне долазе свако подне овде на ово језеро, те се купају; него се ти прођи пауница, већ ево ти моја кћи, красна девојка и толико

Кад после тога прође неколико дана а цареви синови не долазе натраг ни један, забрине се сав двор. Онда и треи син пође у лов, не би ли и браћу нашао.

” Онда опет путник: „Кад сам дошао у ваш дом, за мене су брава заклали.” А чобан: „Кад људи долазе, за њих ваља месо да се и коље.” Опет путник: „За тебе смо главу оставили.” А чобан: „Глава глави и иде.

Ишле су војске све једна за другом пред непријатеља, а гласови цару једнако несретни долазе да војска пропада. Најпосле подигне се цар сам собом да види, како је тамо.

Кад слуге то виде, јаве брже цареву сину, а он видећи злу и гору, поручи гостима да не долазе, него их позове као сјутра, те тако и буде.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Приснодеве Марије, светога општежитија, и ћелије им довољне у Кареји, где да проводе игуман и сва братија која долазе.

Уз ово треба се бринути и за оне монахе који са стране долазе. Њих треба примати са испитивањем. Не присиљавати их да се нечега одрекну, или да нешто донесу, јер не треба благодат

Пожеле овај блажени, да као што и овде оправда своје царство, тако и тамо зажеле пронаћи место спасења свима који долазе одасвуд. И измоли у цара кир Алексе, пријатеља свога, место пусто за устројење манастира у Светој Гори.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

И када знаш, бар ти ћути. И иди тамо, доле, ако сад ови, фамилија и родбина наша, долазе, задржавај, не дај да се овамо пењу, лармају. САУГА (одлази лево). МАРИЈА (гледа око себе да ли је све у реду.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Каже ми јоште мој Тоша да се находи у Фрушкој Гори јошт један пустињик к којему издалека долазе људи да им чини чудеса, и да нема д[а]на кад он не учини по које чудо.

” Уљеземо. А кад сватовом кажемо да смо поиздалека, „Хее, срића,” викне кум, „кад на овако весеље из далека гости долазе!” Рече нам сести, | јести, пити и веселити се. Запитају нас како је у Срему жито родило, како виногради и прочаја.

им јоште кажемо да ми благодаримо на њи[х]овој љубови и доброти, али залуду хлеб јести, то није праведно, него нека долазе к нами десет или двадесет деце да се што од нас поуче, будући да ми за други посао нисмо.

За ове после [х]оће се стотине година и више родова људи који један за другим долазе; не ваља ни они да дођу овде само да жваћу.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

синовца и препоручи га Тетки, па је распитивао за ђакона, Бујаса и Бутру, па обећа да ће им даље предавати, само нека долазе к њему.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Кратки резови ветра доносе далеку и нејасну опомену. Оданде одакле полазе ветрови, долазе и казне људима. Дрхти и нејасно осећа: мора нешто. Сети се Толе: „Мушки“, викнула је.

ГЛАВА ТРЕЋА Гусне вече и мирише на тиквене вреже и мртве кукурузове ресе. Надничари долазе и ћутке вуку умор у велику кухињу, а Симки се с лица не брише осмех, помало суров.

Живео сам колико је потребно да памећу стекнем: ниједна поука не важи за оне који долазе после нас. Причам да не бих баш сасвим умро. Хоћу да чикам луде. Гроба нема, а још збори.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Једва је могао да дође к себи од чуда чувши да су то луди као и сви остали. Моћ им .је само у новцу! — Како до пега долазе? — упита старца, а овај промрмља: — Неки се рађају с новцем. Други га, одлазећи у свет, зарађују. Трећи отимају.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Има их разних: источне светлости долазе од Дунава и од Карабурме, неразговетне од спокоја сталоженог испод прозрачности; западне светлости, обично немирне,

) Ту Господар Јован стаје и ослушкује трепет светлости која овде никад није сива, гледа облаке који долазе од Калемегдана и сећа се како је онде где је сад Основна школа „Перо Поповић Ага“ била његова, Јованова пијаца на

То Богдан, Павле и Димитрије Поповић долазе код Јована Јовановића, научника и дипломате, на Пижонов вторник. Овај други славни имењак Господар-Јованов који се

Изненада као да се са дна тог зеленила подиже узвик: гласови јачају, уобличавају се, долазе до њега и не доносе ништа добро.

Истина, вода више не истиче, ни чесме више нема, али посетиоци које више нико не може да примети долазе готово свакодневно. Обично се мимоилазе, јер свако стиже у свој час. Не мари.

у Карађорђу и по други се пут опоменуо: откуд му смелост да поверује да је сва искушења већ превалио ако најтежа тек долазе? Пошао им је у сусрет: ишао је за устаницима са бојишта на бојиште и певао.

више не допире мирис Дунава али се и даље, повремено, окупљају сени малих трговаца са некадашње Јованове пијаце. Долазе стаклоресци и старинари, крпе и бакали, они чији су дрвени дућанчићи били најрабатнији.

Рига је био стрпљив: веровао је да његова унутарња пријемчивост за сигнале који долазе из другога неће постати мања. Та пријемчивост, које је увек било у њему, као да је последњих месеци била нарочито

Поверљиви гласови су јављали Господару да Господарици долазе готово сви које је он повредио. Милош је знао да ће их она смиривати, јер му је одана, али није знао докле ће у тој

прилици ту где је почетна станица тролејбуса, била је постављена на чистину великих светлости које, преко Калемегдана, долазе од река. У њој је, те јесени 1807. године, владало спокојство од неког уређеног живљења.

У Узун-Мирковој, црну светлост као да је увек сачекивала препрека од друкчијих расветљења што су долазила, и долазе, од Саве и од Калемегдана и расипају се, преко гребена и дуж савске падине, сасвим прозрачне и сасвим лаке.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Поплаве Нила не долазе сваке године тачно у исто доба. Њихово задоцњење распростре страх и трепет по целој земљи, сви упиру свој поглед у

Са поплавом долазе и прождрљиви пеликани на богату гозбу, у шгаћацима поплављеног земљишта, а безбројне лађе, дереглије и сплавови,

Нико не може без претходног знања геометрије стећи такву науку. Геометрија је узвишена, чиста наука, јер у њој долазе, као што сам ти показао на примеру круга, идеје до јасног изражаја; она се бави само идејама, а не материјалним

не би било ни знања о њима, но он не признаваше стварност том општем, идеји, но појединачном, индивидуи; појмови долазе до стварности само путем ствари.

„А где нађосте купаца за своје књиге?“ „Свугде! - Књиге долазе сада, како се то каже, у моду и постају трговачка роба.

Дела наших црквених филозофа долазе у заборав, јер се сви сада интересују само за списе кривобожаца“. „Такав је сада дух времена“. „Имаш право!

Ево, немачки клерици, сколари и голиарди што долазе овамо у Рим говоре јавно по крчмама да је папа сушти Антихрист. Он је своју свету столицу окружио лакомисленим

Прогања и ућуткује све што не одговара правилима и учењима тог реда. Наређења за све ово долазе од горе. Показаћу ти то на једном конкретном примеру“. „Да чујем!

више добри посматрачи но творци нових идеја, и зато према њима непријатељски расположени, а поготову тада када оне долазе у опреку са старим, устаљеним, идејама. Таква предубеђења чине их слепим, а то слепило обузело је и Ваше противнике.

„Све саме интересантне науке!“ „Јесте, госпођо!“ Долазе већ први посетиоци и зато ме госпођа Лавоазије одведе у свој велик салон да ме упозна са сваким од њих.

Посетиоци долазе тако брзо један за другим, а да бих се са њима могао подуже поразговарати; измењујемо само учтивости које, добро

распоређује по спољној граници Земљине атмосфере, онда је одговор једнозначан, поуздан и изванредно тачан, јер ту долазе до речи само астрономске науке, Сферна астрономија и Небеска механика.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

и страдали да би њихова деца била срећнија, наша деца чиниће то исто да би обезбедила лепшу будућност нараштајима који долазе.“ И ја сам га упитао: „Разумете ли се ви штогод у томе, збиља, посподине пуковниче?

И после тако, долазе нам писма, велика, намерно дрхтећа слова, као писана сасвим изнемоглом руком, прети нам увек: нестаће га, нећемо га

Док сам могао, ишао сам на гробље. Сад не могу, стар сам. Има само од свадбе педесет година. Долазе ми људи и причају да је војска српскога цара добра, племенита. Нови цар, да га Алах поживи, умириће нам крв.

Најежено тело се стресе, па укочи. И старац осети неку чудну везу ове земље и свога тела; везу наших који долазе и наших што их чекају... „Како је добра земља.

И сама земља и шуме све се кретало као напред... И Они се крећу напред, долазе, стижу, он их већ види, сасвим су осветљени, сасвим су близу... А земља подрхтава и лепо се чују топови...

Дакле, дође он тамо недељом послеподне, а у то време пуна је већ кафана оних недељних гостију што редовно празником долазе на чашу пива и ћевапчиће, а умеју загаламити тако да све хучи тамо с оне стране Дунава.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

су вјероватно још на лађи нагнали жене да се што боље дотјерају, како би направиле добар дојам у мјесту у које долазе.

Ни прва замореност ни осмијех скепсе не долазе да ублаже суху спржену жегу нашег безграничног ја. Напрам њему постоји још само једна маленкост: читав свијет.

Људске ријечи и људски страхови долазе и излазе из моде. Колик је удио у мислима и осјећањима негдашњег човјека имала ријеч вук!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Станка дохвати секиру, навуче на себе губер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе. Већ су се јасно видела четири светла ока као жеравице.

Беше све мирно. Мато, као и сви јатаци, није држао псе, по којима би суседи могли дознати кад долазе ноћни гости. Ђурица обиђе свуд око куће, разгледа свако сумњиво место, па се упути к високој розги, пободеној у

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

А баба му стане казивати: — Е, мој синко, знам ја за њих: оне долазе свако подне овде на ово језеро те се купају; него се ти прођи пауница, већ ево ти моја кћи красна девојка и толико

Кад после тога прође неколико дана а цареви синови не долазе натраг ниједан, забрине се сав двор. Онда и трећи син пође у лов, не би ли браћу нашао.

Онда опет путник: — Кад сам дошао у ваш дом, за мене су брава заклали. А чобан: — Кад људи долазе, за њих ваља месо да се и коље. Опет путник: — За тебе смо главу оставили. А чобан: — Глава глави и иде.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

нехату и немару дани иду и пролазе, И лагано све се губи, изумире и пропада, И никаквих немам жеља, да ми приђу, да долазе; По сумраку сањарија пустош спава, мир свуд влада.

ПРЕСТАНАК ЈАВЕ Долазе дани и ноћи без јаве, И као сенке, без шума, нестају; У сну, пролазом око моје главе Сви догађаји и стварност престају.

и ноћи без јаве, И као сенке, без шума, нестају; У сну, пролазом око моје главе Сви догађаји и стварност престају. Долазе дани и ноћи без јаве.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

природе“ био је исто тако лакомислен као и ја када је тврдио да се ове сметње простиру горе-доле, док се ове које долазе од предајника простиру дуж Земље.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

” Она ми је објаснила положај америчке жене као васпитача и духовног вође генерација које долазе, истичући чињеницу да је велика већина учитеља у америчким основним школама-жене.

Схватио сам да ти људи долазе ту чим изађу први јутарњи листови. Рекли су ми да је годину дана раније (1873.) у Њујорку дошло до панике на ”црни

Једног дана видео сам на кампусузз две велике групе младића како налећу један на другог као што се таласи, који долазе са мора, и они који се одбијају од хриди, пењу на њихова леђа.

Она је нова земља на мојој земљописној карти и нови свет у мом духовном земљопису.” Често ми данас ове речи долазе на памет, и чврсто верујем да милиони људи у Европи виде Америку као Нови свет у њиховом духовном земљопису.

Та нада крила се у мом срцу када сам се искрцао у Касл Гардену. Данас ми је наука одговорила да звезде долазе к мени. Свака пламтећа звезда је згуснута енергија, пуна живота, која се расипа на све стране простора гладног

Ћипико, Иво - Приповетке

Дијете га чека и чека и сада, као дјевојка, кад се оне ноћи сјети, протрне. Дуго је чекала. У крчму долазе људи и одлазе.

Већ је добро заноћило, гости су ређи, а они што долазе климају главом, мутне су им ситне очи и одлазе бесвјесно, мрмочући и пиштећи кроза зубе.

Сиђу обоје. За банком стоји Спасоје и точи пиће гостима што долазе и одлазе. Она сједе за ниски сто. Лазо дохвати и напуни двије чашице жестокога пића, донесе па и сам сједе до ње.

из уста и мушку вољу, али никако не може, ма да се сили, да се за њ загрије: једнако јој други познаници пред очи долазе; и како се ноћ спушта и захваћа и највеће висове, онако и она све јаче осјећа своју немоћ: чисто увиђа своју несрећу —

јер онамо далеко, преко мора, у недогледном простору, гомилају се облаци; натискују се, као да из морских дубина долазе. Прво времена утишао је маестрал и настала потпуна тишина. Овај подмукли тајац у љетњему дану не слути на добро.

Еле, баш једнога од тих дана, у пукло подне, сакривена чекам и држим крај од конопа... Ето их гдје долазе: једнако сумњиво се обазиру и потискују један другога, док изнебуха овога ухваћенога она двојица не потискоше у лац...

— па сви одоше . .. Некоји, видим, враћају се већ стари... други, опет, бог зна куд су остали! Сваки дан мјесто њих долазе млади, но ја сам остарјела...

„Попонциј” махом се намршти, погледа испод себе, прослиједи ходом и ни ријечи не рече. Долазе и купе се сиромаси и кљасти да испросе који новчић.

Југо је дувало када је он за младих дана пловио широком морском пучином као парон барка „Санта Луциа”. И сада долазе пред очи крајеви куда је пролазио: грдна острва и оштри шкољи што на камену лежаху на усколебаној пучини, о које се

Обући ће се у покајничку црну тунику и навући на главу кукуљицу да закрили своје гријешничко лице. И долазе му на памет божје ријечи проповједаоца Италијанца, језуите, што сваке вечери ове Страсне седмице проповједа у цркви,

Свеће дрхте, а тунике се у сунцу одблескују у свим бојама. И долазе жене пуне, крцате злата: у ушима, на рукама и прсима; с наваљеном свиленом марамом на глави, скрушене, погнуте,

Неки од њихових — а познају их по беседи и по оделу — већ се сместише, а други, по два—три, долазе у одмацима. Њих двоје, дремајући, међу собом изменише неколико речи.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Станковићевој уметности, али је зато више о Настасијевићевом језику него Станковићевом и о култури из које обојица долазе, изрекао сасвим неприхватљиве судове. Да се вратим на почетак.

у многобожачку или паганску стару веру, док новији, како то без изузетка показују радови о народној поезији, поглавито долазе из хришћанства. Овима другима изворни текст је Библија, на коју се стално морамо враћати.

У оваквоме, вешто сређеноме поретку, слике и долазе до изражаја, слике саме по себи, слике као такве. Оне истичу своја пластична својства и окупљене су у јединствен

Сврховити поредак стоји насупрот нереду сваковрсних рушилачких сила, било да долазе из природе, из неконтролисаног људског нагона и разуздане страсти, било из неразумних односа у друштву.

Изгледало је као да долазе из подручја непојмљивог. Данас би се за њих радо употребила реч руских футуриста: да су заумне.

И чиме ју је Матић заменио? Заменио ју је синтаксичким јединицама као и неки други песници. Отуда и долазе ова многобројна синтаксичка понављања по којима Матићеву песму лако и брзо препознајемо.

Семантика, сликовни садржаји и уопште тематика – тек потом долазе и подвргавају се истоме елементарном обрасцу. Али решење у Матићевом случају никако не треба схватити и као коначно

Речи тек потом долазе. Али са доласком речи и започиње прави творачки чин, мука и радост конкретнога вербалног отелотворења: речи јесу и

Ови су други у извесноме смислу „изнад“ онога првог, као да „накнадно“ долазе, па је и моделативни моменат у њима знатнији и видљивији.

призора у циклусима „Игре“ и „Кост кости“, налазе скривени архетипски призори: да из дубина нашега колективног памћења долазе обертонови који ове призоре значењски „сенче“ и „тумаче“ као судбинске, поновљиве човекове ситуације.

У Попиној песми сви се ови просторикутије распадају и на смену речи са нимбусима од симболичких и митских представа долазе колоквијални спрегови са опором збиљом нашега времена: Ловили смо сребрну рибу Били смо веома гладни Риба једва да

књижевне конвенције, па се стога доживљавају као необични и неразумљиви, текстове који им, такорећи, из будућности долазе, њима готово да и не преостаје ништа друго него да решење потраже у новоме ишчитавању старога поетског наслеђа.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

XВ ЖИВКА, ДАРА, ЧЕДА, АНКА, МОМАК ЖИВКА (носи цилиндер и глади га рукавом од блузе.) ДАРА и РАКА (долазе за њом). ЖИВКА: Кад га, несрећник, метнуо под миндерлук и напунио га орасима!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Према томе, пошто се писац послужио комбинованим говором који се зове неправи управни, оба именовања узастопно долазе. С једне стране гледано он; с друге стране гледано њен отац. Тако је, у начелу, свуда код Станковића.

Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње. Тако исто она виде како и мати јој [. . . ]”.

како је она мислила, него њу жртвује удајом, у роману се почињу јављати пејзажи са понеком сабласном појединошћу, које долазе, разуме се, из њеног опажања.

тачно, запажање је касније проширивано, и послужило је за осветљавање улоге геста и мимике, али не - из чега они и долазе - самога тела.

У ВИ глави видимо их, на пример, како на ускршњи дан не долазе кроз капију, као остали свет, него „отуда из баште”, где су своје коње оставили; затим, кад се попну горе на спрат да

већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим”; најзад, брзо силазе у кујну, да доле седе, а кад варошани долазе, „они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем гледају.

већ на почетку, сав тај призор толико смућује да јој из сећања, из „прича и песама” које је ваљда у детињству слушала, долазе на памет они зли људи што харају и грабе, па су тобоже и њу сада ево уграбили: „[. . .

о себи самој, час се прихвата неког посла, замршеног веза, предаје му се сва, с полетом, али и од тога брзо посустаје, долазе несанице, бол јој ломи тело и она се губи у тешким главобољама.

Њу такође покрећу и неке пригушене жеље за брачном срећом, па отуда и долазе свадбени призори са доста јаком емоционалном сублимацијом: „И тај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној

најпоетскије љубавне емоције - како се то ваљда најбоље види у Вечитом пољупцу183 - скопчане с јаким потискивањем, и долазе канда из „мртве љубави.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

лобање за кишу лица и неба за врата од песка и црне ће руже процветати дуж путева отворених за све ветрове којим долазе нерођени по своју смрт ИИ Гледали смо како умиру стојећи они које волимо сада видимо мрак који не виде слепи

Краков, Станислав - КРИЛА

Они из ровова купили се ноћу. На завојишту лекари су окрвавили кецеље и љутито псовали. Опет долазе рањеници. А ни оне од ноћас нису још однели. Па онда и код њих близо долети по каква пијана граната.

Неко се на њега пењао, улазно огроман тежак и страшан. Два гаврана се појавила далеко на видику. Расли су. Долазе. Велики стари ”фермани” су бежали преплашено од димова и ових претећих тица. Бора се окретао.

За долазак ађутантов сазнало се и по другим димљивим земуницама. Почели су да долазе официри. Стазом између стењара клатио се мало погрбљени капетан Дановић и звонио окованим штапом по камењу.

Петровић, Растко - АФРИКА

Један брод нас скоро додирује. Име му је Арханђел. Момци нас са брода ословљавају италијански. Разговарамо са њима. Долазе из Ливерпула и иду за Буенос Ајрес. Случајно питам једнога из кога је краја. „Из Спалата!“ одговара он на италијанском.

Они не долазе да виде брод, но се забављају по пучини кружећи један крај другог, као ове птице над нама. Догледима видимо да су

Путем непрестано долазе урођеници, мушкарци увијени у шарене индиго и љубичасте тоге, и једним голим раменом. Необично лепи, необично лепо

Одлазим у заселак и, онако у мраку, проналазим одакле долазе звуци там–тама. Неколико одраслих дерана седе испред колибе на асурама и ударају у бубањ и у калбасе покривене мрежом

После сат-два спавања трзам се из сна са радосним узбуђењем. Око мене савршен мрак. Неки чудни гласови долазе из ноћи кроз размаке плетеног зида. Мислим шта ме је то пробудило и шта сам се тако обрадовао на своје буђење.

Срећом ево касом долазе младићи, намирисани, намазани уљем, са ђерданима око грла, са колајнама на ногама и рукама, стегнути уским каишима по

У зору долазе они исти младићи и односе их. Трчим за њима разнежен њином детињском лепотом (моји пријатељи ми се смеју) и дајем им

док се спремамо да лежемо, сви црнци долазе на наша врата и љубопитљиво нас гледају То је прво вече да имам да ноћним са Н–ом.

сам виђао сличне мрље по телу, и ове су ми изгледале толико природне, Толико безначајне, да чак нисам ни питао од чега долазе. Покрет руке овога младића да се заштити урезао ми се у сећање, и док ручамо питам Н–а шта је имао да значи.

У средини села су дворови племенских шефова, саграђени од набијене земље. За овим селима долазе села чије су колибе, да би биле заштићене од зверова, везане полукружним зидовима.

Тако се и слободније прислања на мене тело, чија чврстина, топлота и дах испуњују ме срећом. Издалека долазе лагано светиљке. То је младожења са там–тамом и друговима. Чим стигне помеша се у гомилу.

Животиње саванске, антилопе и неке које не познајем, долазе дале слободно на појило. У дрвимо, крај колибе пред којом једемо, проналазим да има пуно нагих девојака и младића.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

(Вук и Радак долазе.) РАДАК: Хеј, пријатељу! Шта тражиш ту, Откуд и гавран крилом храпавим Излеће брзо, страхом задахнут?

ЈАЊА: ’Ма, ћути, бедо!... Што си се, врага, тако напсио?... ПОРФИРИЈЕ: „Ћути!“... Како да ћутим, бре? (долазе обојица близу ватре.) РАДАК: Сад се огрејте, Исуш’те мало мокре хаљине. Ноћас ће бити посла озбиља!

ПЕТА СЦЕНА На истом месту. Вук напред, а за њим Исак, Ђенадије, Стојан, Ана и Бошко долазе. Пређашњи. РАДАК: Добро ми дошô, Вуче, брате мој! ВУК: Боље нашао!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Револуције напротив увек долазе да оно што је насилно отето поврате ономе коме припада по праву, и да казне отимача. Тренутак у коме плане револуција

Нико ке би живље, срдачније желео но ја да у развићу једнога народа никад не долазе они кобни тренутци, где међусобна крвава борба постаје неминовна, постаје услов за даљи опстанак и правилан развитак

Тога нема до данас. Према томе, схватити тај велики наук историје да у развитку једнога друштва долазе извесни историјски моменти где револуција постаје неминовна и неопходна, то не значи бити крволок већ значи не бити

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Са тога места Дринци врше поново офанзиву и долазе до близу врха Кајмакчалана, када је објављено целом свету да је Кајмакчалан пао. Је ли тако? — Тако је!

А испало је сасвим обратно. Светислав се придиже мало, па ће рећи: — Овде сад долазе моје исправке... — Молим те, ти ништа више не дискутуј са њим.

А тај исти Пера „Ђеврек“ имао је дужност да „фарба“ официре који долазе са фронта. Било их је лако познати. Живећи стално у рову са војницима, одвикли су се од разних смицалица позадине,

Да бих растерао мучне мисли, запитао сам командира за ону трећу групу војника. — А—ја!... Јест. У трећу групу долазе они за које би се могло рећи да су авантуристи. Ако је војник, он мисли да ће са овога места најлакше доћи до пљачке.

Али је у њима развијена савест, и у душама својим носе светињу домаћег огњишта... Међутим, у забушантску групу долазе они способни, који сада маневрују по Француској, Италији, Швајцарској. Њима ништа свето није.

Ја сам се мало охрабрио, те запитах: хоће ли они опет да бацају бомбе? Мени је већ доста било. — Сад долазе други. Тако ћемо се смењивати целе ноћи. — Ено га један! — викну осматрач и дохвати пушку. Драган скочи. — Стој!...

— Да ли вас боли? Она ме замишљено погледа и насмеја се једним крајем усана. — Не... И болови који ми долазе од вас пријатни су. — А затим живо настави: — Уосталом, зашто они крију, када ми знамо за њихову љубав?

Командант армије, дивизије, разни ордонанси и ађутанти долазе непрекидно, прегледају терен, нешто уцртавају у своје карте и одлазе. Издају се последње заповести.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Гледамо тако, мекшега чувства сви, На воћку в јесен, плодов си лишену; На гране већ безлисне, суве: На памет долазе сенка, плоди.

Карловци 1905, 80). Тако је ова песма Козачинскога заправо химна Вићентију Јовановићу: у Козачинскога драми „долазе са Србијом свих шест школа: Анадолија, Ифими, Граматика, Синтакса, Поезис и Реторика; свака пева песму у којој казује

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

синова, И бојева стогодишњих следи: Глад, голоту, погибију, беду, Што нам често без џебане бојне На невољи долазе невољно — Седом дужду из очију старих Извио сам сузу сажаљења. РАДОШ: Сузу сажаљења? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Јесте, Радошу!

) СТАНИША: То није Црногорац, Рђаво гађа. Само је леву сису очешô. (Бошко, Богдан и Станојло долазе хитно.) БОШКО: Је ли душман? Ил’ је само покушај оружја? СТАНИША: Душман!

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

АНЂА и МАРИЦА (повлаче се у собу). ЈЕРОТИЈЕ (шета узбуђено говорећи сам са собом). АНЂА (и за њом Марица долазе носећи једна качкет, а друга пиштољ): Ама, кажи, човече, шта ће ти пиштољ?

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Они не долазе у колизију јер имају јасно раздвојене функције у друштву. Писана српска књижевност у средњем веку представља посебан

Преко Руса долазе и друге новине: доминација стиха уместо дотадашње реторске прозе (основни стих је тзв. пољски тринаестерац), барокни

в., и други крајеви јужно од Саве и Дунава. С њима долазе до изражаја сасвим нове појаве: народна, патријархална култура, колективно стваралаштво, усмена поезија.

широко схваћена периферија језички утицала на културни центар, сада центар утиче на њу: подводи локалне разлике, које долазе из покрајина, под општу стандардизацију и формира функционалне стилове.

Жанр приповетке даље развија Миодраг Булатовић (1930-1991). Његова збирка Ђаволи долазе (1955) изазива оштре полемике. Затим следи Вук и звоно (1958). Булатовић није писац од мере и дисциплине.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Милионима народи пиште, Милион груди просипа крв — Милионима пале кућиште, Милион људи гмиже кô црв. И милиони долазе смерно Јевропи гордој на холи суд: „Не може више, раја не може Сносити јарам, мучити труд!

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

А знало се зашто долазе. Да виде, прегледају. Да ако Младен учини нешто што не треба, посаветују га, укоре. Али, Младена су увек затицали у

ни у шта већ само долажење, седење, као надгледање, требало је да значи: да она, стричеви и цела фамилија зато долазе, обилазе га, не што се боје за њега да он не би нешто учинио што не треба, још мање да сумњају да би он новац или

би он новац или еспап дигао, узео, и, као што други синови раде, кришом трошио на слаткише, шећерлеме, — већ морају да долазе, да се сваки час виђају у дућану, ради других, ради света, околине, ради осталих радња, ради трговаца, муштерија.

онако слатко, унесено, по соби, кући, готови, спрема, с млађим братом се забавља, похађа своје сестре, а оне да јој долазе.

и пуштајући да јој снаха, мати, плива у срећи, задовољству, да оне две, као неке друге, сестре, не престају да одлазе, долазе, договарају се, спремају.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Ту и данас сваке младе недеље (особито лети) долазе болесници (ЗНЖОЈС, 14, 132). В. има и своје празнике. То је општи биљни празник, Биљани петак (цф. нпр.

Међу типична αδυνατα ‹= што не може бити› у народној поезији долазе ј. са јавора (»...удати се нећу, Док не роди јавор јабукама, Сува врба питомијем грожђем«, БВ, 10, 1895, 28; упор.

У чувеном српском сватовцу (епиталамиуму) невеста носи оминозно име Смиљана. Кићење смиљем и остале манипулације долазе свакако отуда што с. има апотропајску моћ.

Овај струк краде домаћин или његов син, а никад жена или кћи. Кад радници сврше копање у њиви, долазе овом струку и над њим укрсте мотике, како би се и корење у њиви укрстило на све стране.

Ћипико, Иво - Пауци

— Код вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати. — Ено вам Васе, па што он учини! — вели им и не осврћући се на њих. —А да!

Раде чека. На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио. Њу је понајвише у сну миловао, а на јави у

Раде чека. На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио. Њу је понајвише у сну миловао, а на јави у гоњању, најјаче му

И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије...— А опрости и мени ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби бог, преко мене, жено, опрашта...

И гледа у паре, и ћути ... Из дућана до њих допире жагор људских гласова Ради у ћутању долазе у памет некакви уломци ситних мисли и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе

Сада долазе му у памет ситне, незнатне ствари живота; што ће му оне? Чуди се сам себи, па не средивши прама жељи својих мисли, ухва

што? ... Цијеле ноћи већ није заспао. А раздријемавши се посвема од ружнога сна и премишљајући, мало помало мисли долазе му разабраније, јасније: — Одсјече ми главу! — помисли и стресе се од боли.

Није него твоја линост! Ваља их причекати. Пој прида ње, — рече мирније, — а ја ћу јавити попу и мештру! — Зашто долазе? —рече Иво зловољно. — И њи' ће когод слават'! Ча им је брига, проћи ће вриме! А плаћа им гре.

И љути се, мисли: „Зашто долазе усред подне, кад је доба од обједа и опочинка?" С вишега, откле се видио добар комад пута, угледа друштво гдје

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Та простодушна светина која непрекидно овуда муља, заиста мисли да је наш нови брат чудотворац. Долазе слепци са просутим очима, моле га да им врати вид.

Али они запели, глогово па глогово. Видим их како су ме приклештили између два воденичка камена и како долазе у групама, свечарски обучени, са халабуком и грајом, опијени злобом и пакошћу, смехом грленим и распусним, гледам их

Сви су се ужурбали, по цели дан се мувају по дворишту, галаме, једни одлазе, други долазе. Изгледа да Дадара попуњава војску младићима из околних села, које после искусни војници подучавају у руковању оружјем.

Једе и ужива. После, кад му је најслађе, долазе неке успаљене женске, кликћу и подврискују, чикају га и боцкају влатима траве, а он, сневач, на муци, не зна шта да

Не знам. Понекад кажем Дадари да ми се чини како се број разбојника не смањује. Однекуд стално долазе нови да замене погинуле. Као да се размножавају попут гамади. Не видим да су их поколебали губици које су досад имали.

Лукавији сам, вештији. Понекад и посумњам у то да моји ловачки успеси долазе од вештине и лукавости коју сам за кратко време овде стекао.

Изашли су на чистину. Млад човек. Двадесет и неку годину. На кљусету жена и дете умотани у тежинову поњаву. Долазе до потока. Као да би хтели да га пређу, али не могу да нађу газ. Вода ври и пенуша.

Нашли су нас. Најпре њих троје: вижљасти себар, његова млада жена и њихова мала кћи. Затим ће да долазе и да одлазе, и да долазе и да одлазе.

Најпре њих троје: вижљасти себар, његова млада жена и њихова мала кћи. Затим ће да долазе и да одлазе, и да долазе и да одлазе. Боже, како ли смо били детињасти кад смо помишљали да смо најзад открили ово скровито уточиште!

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

На њима богате робе с далеког долазе Понта, Из бујне Провансе, Смирне и тиха Хелеспонта. Топовске чељусти страшне на море зијају грозно, Ту правоверни

И тада поред мене Мртвачки пролази спровод у немом свечаном ходу, А маске на лицу носе и луди, деца и жене. Одакле долазе они? И куда вечито греде Тај спровод с песмама грозним? И кога односе они у крило вечности седе У вечерима позним?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Право блаженство су само они лепи часови који нам неочекивано дођу. Ако их сагледамо како долазе, ми их проживимо пре но што стигну, а тим стварни доживљај губи своју непосредност.

И још знатно већи, јер Сунчеви зраци, који осветљавају Марсову површину и долазе оданде до наших очију, пролазе два пута кроз његову атмосферу, какве Месец нема.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

МИРОН (јаросно): Који је? Који је тај што, поред свију нас, оца ти, матере, хаџије, који сваки дан долазе, обилазе те, надгледају те, ипак се усуђује да тебе и кућу ноћу... Тај ваљда има две главе а не једну.

А сада, када си престала да жалиш, кад су опет почели гости да ти долазе, и часте се... зато понова долазим!... (Не верујући себи, разрогачен, Ташани): Аман, Ташана?

КАФЕЏИЈА (полети к њима): Какво »а«? Аксилос! Немат »а«, него брго овам. Да не поручате ћутеци. Долазе Коста и Риста (закопчавајући и стежући поцепане појасеве, буновни). КАФЕЏИЈА (покаже Сароша): Агу да слушате.

ТАШАНА Па где и од кога научи толике песме? САРОШ Па ту, у берберници. И наши и ваши трезни долазе да се брију само пред велике празнике, а у остале дане већином пијани су; или се ту опију, чекајући на ред и

Улази друга слушкиња. ДРУГА СЛУШКИЊА Све хаџије и половина чаршије наших долазе. КАТА (журно): Ташана, склањај се у дечју собу. ТАШАНА (побегне).

А зна и она да ја нисам био, као што зна да јој они никад не долазе, нити ће јој доћи. И онда ја морам увек једно исто да јој говорим, увек једно исто да јој лажем...

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Кућа мајстор Костина опет оживе. Као да је и она била у Санџаку на блату. Секи долазе другарице, оцу њеном људи на разговор. „Богами ће овај наш Коста умрети као прави правцати мушкарац. Ко би то мислио!

То трепти, то се плете и укршта, то клеца; то се откида и лебди. Нико не зна и не види откуда долазе сенке, али оне долазе. Причало се у своје време дуго по паланци како је госпа Нола усвојила Тотицу Паулу.

То трепти, то се плете и укршта, то клеца; то се откида и лебди. Нико не зна и не види откуда долазе сенке, али оне долазе. Причало се у своје време дуго по паланци како је госпа Нола усвојила Тотицу Паулу.

— Не могу то свирати, јер то није музика за концерт. Ви знате да је гимназиски концерт увек посећен, долазе и Немци и Мађари и Јевреји, па се не можемо срамотити. — Шта, срамотити! Ако није Шваба, теби је срамота!

Изгледала је, онако болесна, као мумија, али резултат је испао позитиван. Просу се глас по варошици да то сигурно долазе у посету син и снаха, богаташица једна и велика госпођа, па се свекрва спрема за дочек.

Отад, у време бербе долазе по два човека с лествицама и сепетима, и носе сав залутали род газдама. Рајићеви су се чешће саветовали: Ово, оно,

Брига је! — уздисале су удате Горњоварошанке. Орах је тих година додао још један спрат на круну. Људи долазе из вароши да гледају дрво. — Ми смо, знате, скромна чиновничка кућа, али ето ора' мој могао би стојати у авлији цара.

Сместићу се у собици ја, с машином, и отворићу шивару... али само за рубље, да ми не долазе и не изволевају на проби неке простакуше... Најбоље би било удати се... остаћу после оца сама самцита...

да смо Хелени — прелазио је Харисијадес на класични језик, да би реч имала више истине и снаге. — У цркву не долазе ни кћери ни син: он понекад само; Рускиња редовно.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

да се често и бес с беседом дружи, и мужа до беса доводи, који је пређе при беседи »бре, седи« говорио; даље, да уста долазе од уставити, као да је нужно уста заустављати.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

А ми се на брзу руку пакујемо и излазимо, не знајући куда сад. Трупе долазе са разних страна. Неке јединице застале, јер су изгубиле везу, те не знају на коју ће страну.

По биваку се пронео глас о писменој оставци посилнога поручника Луке. И сви сад долазе да дирну Луку. А он наручује каве, да би тако казнио свога посилног. Али следећег јутра, Исајла нестало из бивака.

У једном дудињаку склонила се мунициона колона. Сви су ужурбани. Мазговоци долазе са празним сандуцима и враћају се натоварени журно. Иза једне шумице гађала је нека пољска батерија.

Од свих невоља којима је изложен људски организам, изгледа најтеже патње долазе од те несрећне жеђи. А онај пусти камен усијао се и тело као да сагорева. Жеђ подави људе.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

МИТКА (раздрљен, распасан, окреће се и дозива остале свираче са улице): Чалгиџије! Метери! Чочеци! Овамо, бре! (Долазе и остали.) Овамо, браћо моја слатка! (Коштани): Ти испред мене. КОШТАНА (се издваја и седа).

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Хајдуци љети живе по шуми и долазе јатацима те се хране, нпр.: дођу коме на вечеру па им онај да што те понесу у торбама што ће јести до сјутра навече; а

И још једна крупна нелогичност у замишљању прелаза са врха феудалног друштва на његово дно. Долазе Турци, војна аристократија је разбијена, придворни певачи силазе међу сељаке, сељаци примају феудалну поезију,

38 СМРТ ВОЈВОДЕ ПРИЈЕЗДЕ Честе књиге иду за књигама; од кога ли, коме ли долазе? Од Мемеда, од цара турскога, а долазе до Сталаћа града, до Пријезде, војводе сталаћке: „О Пријезда, војводо

38 СМРТ ВОЈВОДЕ ПРИЈЕЗДЕ Честе књиге иду за књигама; од кога ли, коме ли долазе? Од Мемеда, од цара турскога, а долазе до Сталаћа града, до Пријезде, војводе сталаћке: „О Пријезда, војводо сталаћка, пошљи мени до три добра твоја: прво

коња привезаше, по гробу му оружје простреше; од Маџара унку начинише, обградише гроба Кајичина, да Маџари к њему де долазе, да му мртву не претресу тело. Кука краљу кано кукавица: „Јô Кајица, моје чедо драго! Дико моја свагда на дивану!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Па тамо гдје се ви кријете. — Ее, па ти не можеш тамо! — отегну Стриц с дрвета. — Код нас долазе само они које је училељ истукао. —А мени учитељ не да да Жују доводим у школу — пожали се малишан.

Почео је зато свакодневно да их прозива иако то раније није чинио. Примијетио је да у школу не долазе увијек исти ученици: Јованче, Потрк, Стриц, Мачак, Вањка, Ник Ћулибрк, Луња. Број бјегунаца растао је сваког дана.

Ни највеће јуначине не могу без тих обичних услуга. Широки Вањка и Ник Ћулибрк долазе увијек заједно. Они су одувијек пријатељи, темељити, сигурни другари, и баш их је брига да ли се тамо негдје Русија и

— Пуна је лишћа, одавна нијесу ловили. Значи — не долазе овамо. Претражио је затим кукурузишта, усамљене љескаре ивицом ливада, најзад и црквени таван, али је тамо само

— Како ти то знаш? — обрецну се Стриц и претрну. — Знам. Осјећам да долазе. — Долазе?! Ко долази? — скочи Стриц и поче да звјера око себе.

— Како ти то знаш? — обрецну се Стриц и претрну. — Знам. Осјећам да долазе. — Долазе?! Ко долази? — скочи Стриц и поче да звјера око себе. У то исто вријеме нападачи су се заиста прикрадали кроза шуму.

Ко би знао зашто нам она још може требати. Отресити вођа дружине није ни слутио какви тешки дани долазе и какву ће улогу пећина у њима играти.

Стигла је чак и Луња, иако се Стриц и овога пута бунио: — Шта она има да се мијеша у војне ствари? Ту долазе усташе с пушкама, жандари, а она... прецркнуће од страха док их само види. — Можда баш и неће — пецну га Јованче.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Велику пучину и широту морску раздирући, тима надежду блиску јављаш, који у стране долазе несвоје. ТАКО ДОИСТА НЕКИМА НОЋУ... Тако доиста некима ноћу Згађа се душа Ка право иста што је Црква храмна.

А ако ништа не никне, онда се вајкају и капом »хеју« гоне, одлазе, пак долазе, мотре, приклекују, није ли што земља издала, надаље се надају еда што, еда што!

Та то и јест понајбоље од свега, ама Сави сами комади не долазе, ако се не подиже тражити их! Са своји душмани вала и борити се, те ешкиле се бити...

Ваше жене и девојке не имајући на себи лепа одела у цркву не долазе, срам чини се им то, а седећи на улици и шетајући се беспослене по пијарци, то може се и низашто није.

Тако је и учење. Оно извире у светој цркви, а малоумни на празно пролазе жедни божје науке. Мрзе и не долазе к душевном источнику, већма се потежу на шалу и маскару ходити на зурнице.

Камен, гвожђе, лашње се одмекшава него ли злочести људи. Сави сами комади не долазе (ако се не подиже тражити их). Ружица мирише, а бжур задише. И у житу јест чиста пшеница, и има раж и кукољ.

А што они чине? Понапре потраже царева капиџију, пак пред њега долазе те му се лепо моле просећи се. Доста пут и дар му дају, с новци га подмићују теке да им то допусти улести унутра, и

Ама по апостолском заказу ваља и призапретити доходљивим подмигачем, лаживој браћи тој који долазе овде не на послушање, него на прегледање наше слободе за поднашање напољу.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

“ и томе подобни разговори. једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно. Полако се спушта мрак, ноћ септембарска. Свет из чаршије пролази и хита кућама по махалама.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности