Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Хуји и тутњи, кâ оно тежак облак што у ваздуху риче и бесни, надимајући горостасне груди, тражи најлепше долине да их ледом мржње своје уништи и упропасти.
Већ се и смркло, а месец је својим благим зрацима обасјао питома брда и дивотне долине богатога Левча и, кроз загасито лишће густих лугова сетно продирући, у бистрим потоцима огледао је своје бледо лице.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Анатолије на Меку да постане хаџија, прелазећи нека прекрасна места, у којима све горе и холмови и међу њима цветуће долине саме собом бјаху насађене и покривене преизрјадними плодовитими древесами које анатолска земља рађа; ту су маслине,
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Нити смрзло звоно час да куцне који, Укочено, мирно, још сказаљка стоји, Показујућ тако сред долине неме Сат, када је најзад умрло и време.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Пара од сунца подрхтавала је над равницом и у оном лаком свиленом сјају сунчане магле и боја, мир огромне долине сневао је у некој мистичној удубљености.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А ето, требало би само да неко откључа ходнике и да ти несретници јурну на врата и дохвате се шумарака на падини, и долине, која се отвара у Аустрију, а води још даље, у Хунгарију.
У дубини су се плавеле долине. Међу шумама и пољима у долини, кривудала је Ондава, бистра и брза, као горски поток. Био је необичан мир у земљи
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Једно су црногорска племена, тј. племена Старе, историјске Црне Горе, између долине реке Зете и Скадарског језера с једне и Боке Которске с друге стране.
затворене депресије, поља и низ увала, јасно ограничених; у зеленој зони рашких племена то су биле нарочито дубоке долине, често кањонске, ређе планине које сточари лакше прелазе него долине стрмих страна.
зони рашких племена то су биле нарочито дубоке долине, често кањонске, ређе планине које сточари лакше прелазе него долине стрмих страна.
Ова се промена подудара са линијом која пролази готово средином негдашње Црне Горе: преко преседли Ветерника, Зетине долине и седла Повије јужно од Никшића.
босанског варијетета, Срби православни, католици и муслимани, насељавају зелену и романтичну Босну, нарочито долине Дрине, Босне и Врбаса. О групи Срба муслимана говорићемо у наредној глави.
Због разноврсности земљишних облика и зато што нема средишне долине босанско је становништво врло различитих особина. Врло су изразите оне код становништва око Бањалуке и у Босанској
Неки припадају старом босанском становништву, нарочито они из долине Раме и рударских крајева (Крешева, Фојнице, Вареша, Кисељака.
За земљорадњу су једино погодна мала карсна улегнућа И врло ретке долине, које су кратке, дубоко усечене и увек уске. Улегнућа су мања од котлина јегејске области.
Та су словенска насеља у затвореним и тешко приступачним планинским крајевима. Избегавају долине и села су редовно на висинама од преко 800 м, на странама планина или на високим заравнима.
Осим ретких изузетка, махом нових досељеника, Цинцари су се претворили у Србе и у варошима моравске долине, где су раније били доста многобројни. А са њима је заједно нестајало и старе балканске културе.
То је главни саобраћајни правац који тесно везује Србију и Македонију. Одвојена од вардарске долине планинама Родопом и Пирином, Бугарска није са њом везана, и њен је економски живот упућен на другу страну, на трачка и
Њему припада и становништво око многих притока Моравиних и Вардарових, као: долине Треске близу Скопља, чији се слив зове Пореч, затим становништво долина Маркове реке, Пчиње са Кривом реком, сливова
Црњански, Милош - Сеобе 1
запупеле, ни јутарњи мирис траве; нису видели како се муче први млазеви светлости, на Истоку, да прелију магловите долине.
да госпожа Дафина помисли на прве године свог брака, па да се пред њом подигну брда, гране што пупе, широке славонске долине и над њима игра облака.
Пропуштајући, крај кола, шумарке, долине и пропланке, тресући се у колима, Вуку Исаковичу се најпосле учини као да свет стоји, али да он пролази возећи се
Као безмерни таласи приближаваху се све више, са завејаним урвинама, рушећи се у долине, у велике, мрачне осенчене падине, где су се разливале у јелове шуме, под којима је као вода, кад поплави, ширила се
Спустивши се у долине, воћњаке и плодне равни Горње Аустрије, пук је ишао врло радо, боље храњен, а нарочито, због журбе, мање вежбан.
За тренут само, осврте се и он око себе и виде дрвеће, друм који се пео из долине за њим, топове које су привлачили ближе, и гомиле војника које су надирале са обе стране друма.
се велика жута кућа и кров дрвене црквице, под великим храстовима, а међу њима широк видик који се отварао у даљину, у долине, у травуљине и винограде, за којима беху густе шуме.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Ко је знао да је оволико далеко? Манастир Светог Михаила, који се из долине чинио близу, као да се све више удаљавао што су дуже пешачили.
— рече задивљено Поп. — Триес пет! Онда су још мало седели и посматрали смучаре како се пењу ски-лифтом из долине. — Гардероба је обавезна... рече гардеробер одмеривши њихове тешке зимске капуте. — Одмах идемо... — рече Чиле.
Лазића до, гости се питају шта је нагнало њихову Ружу да остави све ово богатство и лепоту и оде далеко од ове срећне долине, своје крви и рођака, који сви помало личе на њу (нарочито они сасвим мали), шта ју је натерало да се злопати и
Захваљујући некој оптичкој варци, Замак некадашњих грофова, поседника зелене долине с обе стране реке, удаљавао се као да је зачаран што су се дуже возили кроз влажна, тамна поља. —Стварно?
Матавуљ, Симо - УСКОК
На томе прекидоше и пођоше даље кроз мрак. Другом се одморише на другој страни планине на помол његушке долине, коју бјеше притисла густа магла. — Ух, чајине! — рече Крцун. — Али њека! Већ је крај зими. Ноћас је срета љето.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
и раке, Месец, звезде, ветрине и дугу, Сову, славља, орлове и вугу, Створи раста, језеро и море, Створи ружу, долине и горе, И магарца, па јоште и јарца, С оним уши, с овим створи браду, И даде им траву и ливаду, Па да онде добро
Ох ви брда и врлети српске, Јесте српске, али залуду сте, Е трпјесте међ собом долине И те кланце — Бог вас оборио! Те клетизи оптекоше Турци Моје Србе тамо на висини.
ПОЕМЕ И ЕПСКЕ ПЕСМЕ ТУГА И ОПОМЕНА 1. Одавна већ су ошли крути мрази, Долине, брези нису више седи, По цвећу нога свуда теби гази, Зеленило ти око свуда гледи, Злаћано јутро одонуда лази,
23. Ја мора ићи у даљну покрајину И оставити мили завичај, Долине, гаје, брда још висину, Ди заче живит мог живота мај, И оставити срца сву милину, Живота мога драгоцени рај, Ах
СТОЈАН И Долине, брда и тутње и јече, И цикћу пушке и мачеви звече, У месо бију ти проклети топи. И ране јапе, врела крвц(а) лопи,
3. Брда, горе и планине, И ви стене ту поносне, Кланци, лузи и долине, Реке, врела, луке росне! Кад вас гленем, ал' ми го(ди), Благо мени, да се роди! 4.
Ја мислим теби да идем там', Сунашца раног сије плам, Долине густи беже мраци, А поје шиљу строма злаци; Кристални врело вије ток, Ја преко њега кушам скок.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
од синовца, сељак је толико галамио препирући се с њим као да се надвикује с неким ко се налази чак у дну зелене долине подно њихове куће. — Сакривај краву, јесам ли ти још синоћ казао. Кад виде да нема оваца, ето њих и на краву.
Пред сневесељеним путником нема више дубоке зелене долине с неједнаким разнобојним крпама њива и поломљеним огледалима ријеке нанизаним уз врбике.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Изиђох из долине и почех се пети нашем винограду, који се одмах познавао по гомили камења, бреста и оног реда од дивљих ружа и трња,
А свирка му оштра, монотона. С леве стране, на путу, који је био усечен, а из долине преко брда водио вароши, искрсну Митка Мераклија. Поче се пењати, готово трчећи.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Уторак је гавран, што модрим граком, слепим од модрине, са разбој-боја, црновесник сабран, у жалост збере брда и долине а крене куд ли пољем изван песме, о крцат тор му љубичица кресне.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
” ИИ ВЕСНИК ПРОЛЕЋА Под зрацима топлог сунца Природа се из сна креће; Са жубором бујни поток У долине мирне слеће. Само горе, на висини, Још се беле пусте равни. И гаврани с криком лете У вечерњи сутон тавни.
Ал' кад топли, благи ветрић Са жаркога југа пирне, И заблеје бели јањци Кроз долине наше мирне; Од мирисног благог јутра Док се сунце још не смири То ће цвеће брати деца, Миле сеје и пастири.
ЛАКУ НОЋ! Лаку ноћ, лаку ноћ! Сунце тоне за планине, И последњи трне зрак; Кроз пољане и долине Прикрада се црни мрак. Свуд спокојство тихо влада, Лахор шуми, роса пада, Лаку ноћ!
А студени лахор кроз долине мирне Преко пустих поља кад-и-када пирне И с вихором лаким сеоца се хвата, Па засипље снегом и стрехе и врата.
Свуда је пустош и мир. Ноћна се кандила гасе — А свежи јутарњи дах прелêће долине мирне, И шум се разлеже благ, кад својим студеним крилом У голе гранчице дирне...
ЗИМСКА ИДИЛА Зима је покрила снегом долине и поља равна, И тавне, високе горе. Вихори снежнога праха По пустом вију се пољу, и цела природа ћути, И листак
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Једино се чуо зричак и лавеж паса из долине. Овчари, увијени у јагњеће коже, спавали су по земљи. Само један стражарио је покрај ватре, која је тихо пуцкетала.
А звоно се и даље јогунасто клатило, и ја отворих очи. Звони... звони... дрхтаво и тужно, однекуд из даљине, из долине, из неког села, са неке цркве. Откуда у ово глуво доба?... Придигох се. Стражар као да се прену, и погледа ме зачуђено.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 243. Цуцу, цуцу, кобиле, Кудар сте ми ходиле? — Кроз бегове долине; Гору с ногам’ кршиле, Јова мога будиле. 244. Цуцу, цуцу на коњу, Вуци т’ мајку закољу У шеници у пољу!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И овде, без боје тајне, ни једне воћке нема, небесне оне боје, горке и бескрајне. А кад разгрнем долине, рукама обема, и, откријем дна бездана, сребрна и бела, на дну је, опет, жалост, нејасна и лака, ваздухом купаних
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Нису, ваљда, заувек заћутали? Далеко су, далеко су снесени У долине неке друге јесени. Тамо ћуте, и чекају, све исто: Нов почетак, неко ново детињство.
Застани, мало, на киши У левку жбуновите и маглене долине, Док не ухватиш поредак онај виши: Ток дана, правац ветра, и тајни смер године.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И зато, ваљда, увек волим дане Кад облаци бели плавим небом плове И бацају сенке на долине оне Немира и суза; кад зелене гране Љуљане ветром немиром прозборе О таштини свију нада, свију моћи, Кад се чудни
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Не мари, нека снијега иако га је много! Гдје је долине јека, биће рода доста, јер снијег топли и надија хранитељку људи.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Месец) 251 — Види се, а не да се резати? (Сенка) 252 — Во бијелоња лежи међу хиљаду оваца? (Месец) 253 — Из долине излази, за брдо залази? (Сунце) 254 — Изиђе вила иза церовика и просу сто грана из златног ручника?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
него одскочи с долине те његовој истој шћери на скут, а она видећи златни и лијепи прстен, узме га те стави на први прст од десне руке, и
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
сва покривена и украшена с ливадами пуним злака и цвећа селнога, која се протегла до близу манастира, а с оне стране долине, рекао бих да су царске башче.
Пролеће, красота време! Све певајући да се горе и долине разлежу! Јошт да нисам се гдигди пастирски[х] паса плашио, чинило би ми се као да на Пигасу, Велерофонтову коњу, јашем.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
В ПРВИ ДОГАЂАЈ Шест недјеља послије одласка Бакоњина наста рђаво вријеме у Зврљеву. Магла напуни долине, па силни вјетар од мора разагна маглу, а донесе пљусак. Жедна земља пијаше брзо воду.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Гробље ј' земља кôм се ходи, Гробље ј' вода кôм се броди, Гробље, врти и градине; Гробље, брда и долине; Свака ј' стопа Гроб до гроба.
Свуда је пустош и мир. Ноћна се кандила гасе А свежи јутарњи дах прелеће долине мирне, И шум се разлеже благ кад својим студеним крилом У голе гранчице дирне... В.
“ шапну, - духну Па листак отпири... М. Јакшић ЦВИ ЗИМСКА ИДИЛА Зими је покрила снегом долине и поља равна И тавне високе горе.
“ ...А сунце жеже... Спавају долине... Тегобне снове сва природа снује. Само, у часу те мртве тишине, Досадни цврчак однекуд се чује. И гле!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
имају онај изглед као што сте, господине Лагранжу, тачно предвидели; ту се одмењују у неједнаким интервалима брда и долине, а та брда и долине имају неједнаке висине, односно дубине.
као што сте, господине Лагранжу, тачно предвидели; ту се одмењују у неједнаким интервалима брда и долине, а та брда и долине имају неједнаке висине, односно дубине.
да је у тим добрима хладних лета граница вечног снега лежала ниже но сада и спустила се са бокова планина све у њихове долине“.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Видех како народ историју даје Крај незнаног села, долине и крша: Пободе заставу, нека се лепрша У име његово и за васкрс раје, За сузе Косова и за све вапаје.
Мрак како ме гледа, и гледа, и зове, И зове, осваја и душу отима. Мрак душу отима из долине крина, Да остави земљу и гробове своје, Скакање потока и очи јејина... Опет вам се враћам, црне ноћи моје. 1911.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Кос је био Словенац, пореклом из оне дивне долине у Крањској, у самом срцу Доломитских Алпа. Та долина ближа је земљи снова него иједан други крај у Европи.
да може, заборављен од свих, да скромно живи све до оног часа када га, како он то рече, господ не узме себи из ове ”долине суза”.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
иде у сусрет лежећи на колима: „Као безмерни таласи приближаваху се све више, са завејаним урвинама, рушећи се у долине, у велике, мрачне осенчене падине, где су се разливале у јелове шуме, под којима је као вода, кад поплави, ширила се
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— лакрдијаш, шаљив– џија сунет — обрезивање муслиманске мушке деце сутеска, сутјеска — кратак, јако сужен део речне долине, теснац тебавија — пратилац, оружани садруг, следбеник, истомишљеник, пријатељ господарев торбеш — потурица, погрд–
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
О даљино сна где југ влашиће свира Скриј ме од слепог камена који у небу бдије. То питоме долине посташе провалије У овој песми у којој немам мира.
Јачи Постаје који своју слабост спозна, Цвет шупљом руком откинут. О грозна Свирало која пресађујеш влати Из питоме долине на литицу што пламти!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
сићи, топове је лако на њу испети и спустити их, а опет ко ову косу држи, тај влада готово свом левом обалом моравске долине од наше границе па до под сами Алексинац.
с оне косе могу владати долином и простом демонстрацијом осујетити сваки наш покрет на Тешицу, који би ми предузели из долине.
Мучно ће це што моћи да учини из долине. — То је био општи одзив рањеника о току борбе. Мене подиђе језа слушајући ова проста, неизмајсторисана и кобна
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Наши су на отвореној пољани, сви живи, а Турци у рову, и сви мртви... Кипислцауф! Из долине гађа тешка француска батерија, и гранате прелећу изнад наших глава. — Ух, ала вужди као мечка!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
имат жита, У кога се потпиче с' сиром масна пита; Кто имат на двору много младе живине И кому се гуља шета на брег из долине, У кога по двору играјут сја ждрепци Или ноћу кукуричу мамузасти пјевци, У кога се диче јунци на салашу, Ах!
к добру невешт склонити се Турчину злобну за одмашчење, Как' лав разјарен зелени лети в лес, На распутице, планине, в долине, За пленом својим, чалмом сјајном; Напада богате дворе бујно.
три нове строфе, следеће и у оваквом измењеном облику (у којем је штампана и читава песма): И дубраве све околне, И долине тамне, Послушајте жалост моју И све уздисање.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
З. РАЗМАХ Прште небеса, јаучу кланци, Тутне долине, звоне пропланци, А деца буде Прошлост што спава И ломе, Громе, Док ветар звижди, смет завејава.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
се онде били, Како сте се крвавили: Против сто си сам ишао, На хиљаду јуришао; Зуји куршум и кумбара, Грме горе и долине, А Козаку душа стара Од силине и милине — Дирнут ханџар из корице.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Оде казујући да ће у цркву тога села. Село је близу. Одмах иза долине. Кад је муж гледаричин виде, позна, он од изненађења, радости, побеже.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
И воду горе тегле из долине. Чак и воду. Худа таштина, одговорио сам. Худа великашка таштина. Хоће да дише чист ваздух изнад задаха себара.
У тврђави ће избити пометња, па ћуја наредити групи коњаника да одгалопира преко долине ради извиђања. Група ће ударити преко поља, кроз топољак, на Синђин газ, и ту ће је с друге стране воде, баш кад буде
Артемије Брзан је напао у току ноћи јужни бедем. Лила је досадна киша, магла се већ у предвечерје била дигла из долине и прекрила читав хрбат Лаушевог брега. Била је дакле мркла ноћ, али срећом наши стражари су били будни.
И врати мир пољима и шумама плодне моравичке долине и поново би оно што је некад било. То ћу морати написати у летопис.
Артемије Киша, киша, киша. Већ неколико дана пада непрекидно, ситна и млака. Магла се развукла преко долине и брда. Све је постало мокро и гњило. Спопао ме је дремеж. Дремам и у ходу.
причама о Саборишту и, стрепећи да му неко чупаво чудовиште не заскочи на леђа, нема очи за окрепљујуће лепоте долине која пред нама мирно спи на Митровдан, године шест хиљада осам стотина деветнаесте од постанка света. Чудно.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1883. ПОД ЉУПКИМ НЕБОМ... Под љупким небом Аркадије сретне Питом и љубак нихао се цвет, Ал' једног дана из долине цветне У туђ је пренет свет; Где хладни Бореј дŷше, и снегом засипа равни; Где славуј не пева слатко у тихи сутон и
Свуда је пустош и мир. Ноћна се кандила гасе А свежи, јутарњи дах прелеће долине мирне, И шум се разлеже благ, кад својим студеним крилом У голе гранчице дирне... 1884.
С горком тугом бацајући сузни поглед са висине Царски син је, давно некад, жељно гледô у долине А у вече певао је сетну песму, пуну бола, И на њу се одзивала друга песма одоздола.
Од то доба бацајући сузни поглед са висине Царски син је с мрачне куле жељно гледô у долине. Тамо густа липа мири и свилена блеје стада, И хори се тужна песма што пастирка пева млада.
1889. ЗИМСКА ИДИЛА Зима је покрила снегом долине и пола равна, И тавне, високе горе. Вихори снежнога праха По пустом вију се пољу, и цела природа ћути, И листак
дише. Мила поља и долине цветне, Божје сунце нек вас вечно краси, И да, штедро, никад се не гаси Над пољима Арабије сретне!
Под небом пољана родних, на цветном, раскошном југу, Они су примали самрт од ножа Браминих слугу. Долине свештеног Ганга натопи крвца им врела, А цветна Кашмирска поља покрише њихова тела И на долини страшној где пропаст
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тако је комора дивизиског штаба стојала скоро цео дан на истом месту. Користећи се том станком, отшетао сам до једне долине украј пута, куда није пролазила бујица војске.
Глечери су оставили долине, али су на својим некадањим крајевима оставили наваљано камење, да те глечерске морене посведоче докле се
ја запалим своју лулу и, уз њен снажни дим, удишем свежи ваздух који струји као хладна река из горњега дела поточићеве долине. У то доба пролазе, један за другим, многи брзи возови који хитају за Беч.
ПОСЕТА ВЕНЕРИ На Ракси Пре два дана попео сам се на теме високе Раксе, па сада гледам преко њених стрмих бокова у долине које ми се чине толико уске да би их могао прескочити.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Кадивени доламицу Обукла ти од милине, Ишарала меке груди, Равна поља и долине. Па када је у самоћи Твога срца жељу чула, Мирисом те душе своје У милости задахнула…“ И још дете меким гласом
се онда били, Како сте се крвавили: Против сто си сам ишао, На хиљаду јуришао: Зуји куршум и кумбара, Грме горе и долине, А Козаку душа стара Од силине и милине – Дирнут ханџар из корице Или листак из горице, Кад се вихор игра њима –
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
ка утоку своме; да је Земља удаљена од Месеца толико исто колико је Месец удаљен од Земље; да су планине увек више но долине; да језера, била она плитка или дубока, морају са свих страна бити опкољена земљом, и многа друга корисна знања.
Као набујала река тече живот широким стазама; тече и руши препоне, разрива обале, крха бране, плави долине и односи собом све, све што нађе, све што збере.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А отуда допирали јуришни усклици: — Уреее!... Уреее!... Уреее!... Долине хуче, као да се са брда ваљају бујице. Непријатељски се редови разређују, али наступају нови, свежији, жешћи.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И све више једра као ватра горе; У небу се чује мелодија зоре. 1911. СРЦЕ Из долине реке, из копаља трска, Путања ме води у голетне стране. Ноћ.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ови бише сасечени, други пострељани. И не беше места где мртви не лежаху: брда, долине, вртови, поља, све беше тада пуно мртвих телеса. А друге одводише у туђу земљу и растављаху.
добра донијети неће, а старој се досадило мајци све перући крваве хаљине; већ ти узми рало и волове, пак ти ори брда и долине, те сиј, синко, шеницу бјелицу, те ти рани и мене и себе“.
То је Марко послушао мајку: он узима рало и волове; ал’ не оре брда и долине, већ он оре цареве друмове. Отуд иду Турци јањичари, они носе три товара блага, па говоре Краљевићу Марку: „Море,
јужне и северне Србије, велика висија динарских површи и венаца између изворних кракова Рашке и Студенице на истоку и долине Лима и Дрине на западу, углавном у области око Увца, северно од Сјенице и у сливу Ариљске Моравице.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Колико је пољар спавао, то не зна ни он сам. Прену га тек прасак пушака из долине. Задихани дјечаци, Мачак и Вањка, трчали су према њему и викали: — Стриче Лијане, стриче Лијане, пуца се на раскршћу!
Баш доље под њима, у сјенци стијешњене долине, налазио се мрки хладни склоп, извориште потока. — Овуда је немогуће спустити се — рече Јованче и нехотице устукну