Јакшић, Ђура - ПРОЗА
По трави се још блистала роса, а голема дрва која су кружила манастирску авлију, бацаху далеко по мирисавој долини своју густу сенку. Ступисмо на стазу која у цркви води.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Сваки је од њих мислио своју мисао, бринуо своју бригу, и вукао свој део терета. У долини су се рушили прљави потоци и шумили невесело. А када скренуше у помрчину, није се више распознавао човек од пса.
ЉУБАВ Једне ноћи у дубини океана, у једној долини покривеној алгама, пробудио се један млад полип. Свуд око њега владала је дубока водена тишина.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је румен, па жут, па мрк, па црн на врху, а у долини, доле, плав, као неко небесно плаветнило, које је пало на земљу.
У дубини су се плавеле долине. Међу шумама и пољима у долини, кривудала је Ондава, бистра и брза, као горски поток. Био је необичан мир у земљи откуда се попео до Дукље.
Био је то пожар до неба, у ком су се црвенели врхови високи, а зеленели, кроз руменило, четинари, на планини. У долини, шуме су биле црне и чиниле су се непроходне.
лист на ветру преко друма – планинске врхове у плаветнилу, изнад земље, која је остала, са својим брдима и шумама, у долини. Тај лет, са врха на врх, био је нешто најлуђе и најпријатније, што је Павле доживео, у животу.
Павле је водио групе коњаника чак иза топовских шупа, где се егзерцириште спуштало, благо, низбрдо, према долини Дњепра.
Зеленило равни, траве које су биле преконоћ никле, пружале су се, у долини, далеко, као неки ћилим до небеса, коме краја нема.
Свет, који је имао већ, на тој падини у долини, своје кућере, имао је, или да се исели, или да падне, са својим кућерима, од липовог дрвета, са нешто оваца и обора
Теодосије - ЖИТИЈА
болу и страдању, и усрдно посетивши све преподобне који су око свете Лавре, и како то и треба — ка Содомском Мору и у долини самотно и ћутећи живе, и видевши оне што с људском природом скоро бестелесно живе, дивљаше се и у души се умиљењем
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
су најбољи они „психички профили“ који се повуку са запада на исток, од Јадранског мора према моравско-вардарској долини и даље; на доњодунавској плочи и у сливу Марице су најбољи они психички профили који се повуку у правцу север—југ.
Исто је тако било са Малоншићима у долини Зете, које историјски извори помињу још у ХВ веку, са Матаругама у околини Грахова (помињу се од 1318. до 1398.
Најзад, Васојевићи су обухватили старо српско племе Шекуларце, настањено у долини једне Лимове притоке. Ово мало племе, иако добро заклоњено рељефом, почело се стапати с Васојевићима.
Кучи су проширили своју територију у два правца: према подгоричкој равници и нарочито у долини Врмоше, истискујући Клименте, племе српско-арбанашког порекла.
Има их у Србији, у долини Љига и у Качеру. Расељавали су се и после неуспелих побуна против Аустрије од 1869. и 1882. године.
А на те исте шаре се наилази и у областима Сјенице и Новог Пазара и у Долини Ибра. Према томе као да је становништво ових области било истоветно са шумадијским и са оним које данас живи на Косову.
области, моравско-вардарски старинци су сачували неколико оригиналних црта старе српске цивилизације, нарочито у долини Мораве-Бинче (око Гњилана), у Поречу, у тетовској котлини и у Скопској Црној гори.
У Брсјаке убрајамо Словене из битољске котлине, иако није поуздано да су тога порекла, и исто тако становнике у долини Драгора, у Шемници, у Маријову и у јужним областима, око Острова и Сариђола.
Друге групе чине: сељаци из Железника који су умногоме сродни Пољанима, затим села у долини Драгора и Шемнице, Маријовци и Сариђолци.
Једино долина Жрнонице има блаже стране. Пре него што се дође до манастира Св. Јован Бигорски нема селâ у долини Радике она је сасвим пуста. Села су на површима, у шумској зони; нека су на граници шумске и суватске зоне.
Тамошњи хришћани зову муслиманско становништво ове групе погрдним именом Торбеши. У долини Радике, пред дебром, Мијаци допиру у села Косоврасти и Мелничане.
Стране су под жбуњем и шумом све до Лабљана, и тек одатле је серпентинско земљиште на десној страни реке оголићено. У долини Грачанице на више места, а нарочито код села Сливова, виде се гомиле троскве, остаци од старих рудника из којих се у
Црњански, Милош - Сеобе 1
Сав задовољан, посећиваше жито, што поче и у долини, у блату, да ниче, и мислећи на њу, сву, посматраше лет тица, сунчајући се на лађи, при честим одласцима у Будим.
Село, у које би могао сићи, назирао је ускоро, у долини, само као збрку камена у неком исушеном кориту потока. Са густом шумом што се спуштала на њега, предвођена појединим,
Његови војници, видевши га код првих кућа варошких, трчали су сад у високој трави, према њему. За њима, у оној истој долини, у којој се беше и он приближио, примети Беренклауова кола и фелдмаршал‑лајтнанта, у оделу простог војника, како журно
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
у Пљевској долини верују да ако трудница обично спава на десној страни, родиће мушко, а ако на левој, онда женско дете.
, исто, с. 37. ⁷³ Грбић, С. М., исто, с. 102. ¹ Шневајс, Е., „Обичаји по рођењу и крштењу у Пљевској Долини“, Развитак, 3, Бања Лука 1938, с. 105. ² Фрејзер, Џ. Џ., Златна грана, том 1, БИГЗ, Београд 1977, с. 300.
, исто, с. 183; Милојевић-Радовић, Добрила; исто, с. 248. ¹⁷ Шневајс, Е., „Обичаји о рођењу и крштењу у Пљевској Долини“, Развитак, 4, Бања Лука 1938, с. 108; Кордунаш, М., исто, 5, с. 154; Бановац, М.
129. ⁶² Росандић, Ружица и Божица Видановић, исто, с. 129. ¹ Шневајс, Е., „Обичаји о рођењу и крштењу у Пљевској Долини“, Развитак, 4, Бања Лука 1938, с. 109; Чајкановић, В., „Магични смеј“, у: Мит и религија у Срба, СКЗ, Београд 1973, с.
Шневајс, Е., „Обичаји о рођењу и крштењу у Пљевској Долини“, Развитак, 4, Бања Лука 1938. САЖЕТАК Ми довољно знамо о одрастању деце на Самои, Тробријандским острвима, у
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Најпре удаљену и потмулу, а затим веома снажну, готово заглушну. На врху брда авион се чуо много боље него у долини. Изишли су из кухиње и погледали у небо, које је постало готово љубичасто од врелине. – Ово је онај у три...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ИИ Сунце зађе, дан умире, Магла већ му покров стире, Повила се по долини, Ма се сјаје на висини; Још он тамо, још царује, Још около погледује, Ма пун туге и пун јада, Јера види е пропада.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Из низине, од малене тужне дједове ватре, одјекне повик: — Ехеј, будале, враћајте се! Жао ми те ватрице у долини, жао ми викача, али пожар нада мном све је рујнији и шири, а и мој сапутник охрабри се гласно ругалицом: — Умукни, ти
Нема га. То си ти, само ти, а и ја с тобом. Хм, нема?! ...Па заиста нема таквог дјечака у читавој нашој долини. Нит сам га видио ни чуо за њега. Та не долази џабе Петрак баш нашој кући. Ја сам ту, ја ...
распећа: поред мене је овај смјели, невезани, који све хоће и све може, његова је рука на мом рамену, а доље, у топлој долини, чека ме и мисли на мене онај други, добри, драго гунђало, који ће до краја туговати и помињати ме ако се изгубим у
И како тада, тако и до данашњег дана: стојим распет између смирене дједове ватрице, која постојано горуцка у тамној долини, и страшног бљештавог мјесечевог пожара, хладног и невјерног, који расте над хоризонтом и силовито вуче у непознато.
се обзире лијево-десно као да тражи куд би из ове тјескобе (тијесно у кући, тијесно крај стрица, тијесно у њиховој долини, стијесниле их разне војске!
Милош спопаде Сајана под руку и поведе га до ивице заравањка. Одатле се, као на длану, видио хан у долини, око кога су се мотале групице непријатељских војника, ситних као мрави.
на раздвоју дјетињства и дјечаштва, један мали путник опростио се баш на овој узвишици од родног мјеста, стијешњеног у долини ријеке, и отишао у свијет стрмим каменитим друмом.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Као, Нова година ће најпре стићи до њих, а тек онда до нас, доле у долини. Којешта! И шта се дешава? Замолили неког Ацу Кеца да им чува станчугу док су они одсутни, пошто је Човек самац. И шта!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Само горе, на висини, Још се беле пусте равни. И гаврани с криком лете У вечерњи сутон тавни. Ал' крај реке, у долини, Где травица ниче мека, Топли ветрић пољуљује Вито стабло кукурека.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Свесни смо да се онај противнички командир не вара више. Сада бије баш нас. У долини се опет чује живо пушкарање, и пешаци траже помоћ артиљерије. А ко ће нама помоћи?...
Згрчили смо се у заклону један поред другога, лица нам скупљена, очни капци набрани... А у долини ври од митраљеске паљбе... један бусен тресну међу нас, па нас засу. Релеј нешто виче... виче... Равница је у агонији..
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Он мисли да је више. Њега варају други. Ми смо китили домове кад они нису били још ни у вардарској долини. Они су бацали у ватру у Шампањи и своје најмлађе, чекајући Американце.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Опет лези под дуњу, па кад се одмориш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у долини под виноградом. Тешко се дићи, ал' те маме дебели хладови, зелена трава и слатко воће.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како давно назваше земљу. Дакле, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
осами гдје разасну и маха дају своме нагону за покрет, тако се ломљаху и титраху мјесечеве златне зраке по Цетињској долини и околним брдељцима. Цетиње у оно доба, бјеше пусто поље.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Чине покрете рукама као кад се жње пшеница). МУШКИ: Није тако, већ овако, овако, овако! (Машу сви убрусима по долини). ЖЕНСКЕ: Овако се бибер меље, овако, овако! (Чине покрете рукама као кад се меље кава).
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Опет цар: „Што, море?” А чобан одговори: „Припече сунце Илијнско, па це отопи они кљук и мед па се просу по долини вас.” Тада краљ рече: „Валај и јест ту било зла.” А чобан прихвати: „Валај није зла, него добра.
“ Он је послуша: узме јој траву из њедара и стави у своја њедра, па расплете јој косу која паде по долини сва црна као угаљ, само ђеђе која сиједа.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
и после десет година још једнако плету, јер мали је овај свет поред реке, тесан је он лудским главама и језицима у долини што наличи на липову корубу. На западу је шума и манастир увек господњи, а дно се открило Паланком, исто господњом.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
ЛОКВИН ЦВЕТ Посвађа се река с брдом, промени ток, али јој један рукавац остаде заробљен у долини. — Сад више ниси река. Заробљеник си! — брдо се победнички смејало, а рукавац, снужден, сахнуо.
— Кад су ђубретари полили улице, мали воз излетео је кроз прозор и спустио се на шине великог воза у долини. Ако не верујеш, питај врапце: били су будни...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Прешао сам Грчку на њеном најширем делу, од једне обале до друге. Почео сам своје путешествије у шумовитој долини која се зове Темпе и кроз коју бујни Пенејос тече између Осе и Олимпа ка Јегејском Мору.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Опет цар: — Што, море? А чобан одговори: — Припече сунце илијнско, па се отопи они кљук и мед, па се просу по долини вас. Тада краљ рече: — Валај, и јест ту било зла. А чобан прихвати: — Валај, није зла, него добра.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
УТЕХА Мисао се губи, нестаје и тоне У долини плача, где се нада купа, Где страдања живе, где се сузе роне И где точак патњи клопара и лупа.
суве гране Пролеће некад грлило је холо; Истина, ја знам и за оне дане Кад сам се над'о, осећао, вол'о У помрчини, на долини јада, Под бледом звездом које нема сада. Знам их.
Свуда земља; видик пао. Влажна тама По звуцима, преко мира, лежи, спава. И тишина у долини заборава Мирно труне. Нигде ничег што се буди. Сумаглица. Ноћ без неба. Покров студи. ВОЛЕО САМ, ВИШЕ НЕЋУ † Милану А.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
И због тога сам се осећао као да се налазим у долини тишине, иако је све брујало од звукова инсеката разних врста и многобројних водоземаца.
Али због велике олује са грмљавином којаје беснела у долини, нисам био у стању да се вратим истог дана назад. Посматрао сам олуја са Пилатуса из планинске кућице и слушао њеног
Али због велике олује са грмљавином којаје беснела у долини, нисам био у стању да се вратим истог дана назад. Посматрао сам олуја са Пилатуса из планинске кућице и слушао њеног
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
У њој се, по свему судећи, подразумева, али не именује, онај исти предео с реком и језером, у деволској долини, у коме су у осмом веку живели Набор и Управда, ликови из Бурлеске господина Перуна бога грома.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
у случају када је Аранђел први пут изгубио главу пред лепотом своје снахе: „Сав задовољан, посећиваше жито, што поче у долини, у блату, да ниче, и мислећи на њу, сву, посматраше лет тица, сунчајући се на лађи, при честим одласцима у Будим”.
му поглед одозго пада, у наредном опису сав пејзаж - у динамизованој перцепцији - као жив креће надоле, према селу у долини: „Село [. . . ] назирао је [. . . ] у долини [. . . ].
] назирао је [. . . ] у долини [. . . ]. Са густом шумом што се спуштала на њега, предвођена појединим, разбарушеним дрвећем, које је бацало велике
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Јест, човек си био, те и на висини Сачувô си цветак срца у свежини, (Тај се цветак радо у долини крије, Где ветрова бурних и припеке није). Ти си га сачувô у груд’ма носећи, Те ни терет круне њега не угњечи.
Краков, Станислав - КРИЛА
Срушене колибе уздизале су се крај пута. На незалеђеном потоку воденица није торокала, али се из ње дим дизао. У долини су биле смештене коморе и свуда се димило од војничких ватри. Живот је почињао.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
А y моравској долини села су честа; и сва та села на левој обали Мораве, од наше границе па до под сами Алексинац, буктила су сад у пламену.
У тој је долини и Тешица, са својим положајима које смо ми јуче изгубили и које смо данас хтели да отмемо натраг. Ово ради разумевања
Лакше рањени застајали су и причали да Турци бију с висова из шуме, а наши су на отвореном пољу y долини; да ће многи наши рањеници остати по кукурузима неизнесени, јер нема болничара, и ако се наши повуку, Турци ће исећи
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Козе скачут по брдини, играју се весело; овци пасут по долини са јагањци ту смјело. Пастир свирку надимајет, при потоках он свирјајет: О златоје пролеће!
Време мило, мог достојни гананија дани, Да вас пастир у долини, птичица на грани, Да вас тежак с њиве своје восклицајућ хвали, Јек одзива славослови по всемирној даљи!
” Одзив мајке, ког’ чекаше, Мртве горе им послаше — Одзив: Збогом, збогом, збогом!... Међ горама у долини, Покрај пута нетрвена, У лиснатих дрва тмини Уздигла се сива стена Дворца мала, чудновата.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Ено, оно тамо на крај села у 'ној долини, више које кô у сумаглици трепере двије јасике... Видиш ли? Видиш зар! Е, 'нође ти је био кућерак Слатке Душе.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Снови, прах и снови!''... У сну јој се чини Још љуби некога, грли га и сише. Чини јој се неки мужјак у долини. Чека га и чезне. И у смртном трену, У немоћи вришти и мре у горчини. Шкрипе трошне кости и уди што вену.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Данима смо уз вино препричавали своје згоде. Сваки од нас је с њом имао незаборавни доживљај, неко у житном пољу у долини, неко на ситном моравском песку у данима илинских жега, неко у амбару, најчешће по шталама у сену.
Зар није било паметније ту кулу сазидати у долини, ако је већ била потребна ради заштите од пљачкаша и освајача, него је дизати небу под облаке, на то безводно спржено
Зар не бих полудео од досаде, Господе? Дадара У долини се догодило нешто језиво. Јутрос су у цик зоре себри нашли обешеног о уже, исплетено од сукна мантије, калуђера
Навукоше свакојаки шљам и камен око Мораве. С пролећа се Морава изли. Поплави њиве и ливаде у долини, људи се иселише из кућа у пољу и на брзину склепаше од прућа и блата колибе на падинама изван домашаја воде.
У долини су остали једино калуђери вратимљског манастира. Манастир се налази на малом узвишењу, што је било довољно да овога пут
Поправљају кровињаре, плотове и кошаре, сеју жито и саде поврће. Морава је оставила по долини плодни наплав. Ретко је коју њиву засула крупнијим шљунком, готово свуда је више користила него штетила.
Стока је мршава и јадна. Све сено накошено прошле године у бујној вратимљској долини пропало је у поплави, па су људи, док су били у избеглиштву на падинама, морали да хране стоку буковим грањем, тек
Овде кркам и пијем, док ми манастир у долини обраста аптовином и коврагом, гује се коте у његовим зидинама а паукови плету мрежу по светим сликама.
дланом обрисао жвалава уста и промумлао једва разговетно да је Доротеј у свитање изашао на капију и пошао према долини.
Ја, као његов игуман, морам му то забранити. Рекао сам јој да он излази по сопственој вољи, да доле по долини прикупља биље баш за рат јер очекује да ће бити много рањених којима само тако, помоћу мелема, може помоћи, да не
Напослетку ми ништа друго није преостало него да се дигнем и кренем у лутање по долини, све у нади да ћу барем за дан-два наћи спокоја крај неког тиханог вира, испод неке гранате јове на Морави, и ту се
Поваздан се дими у овој несрећној долини и ако овако наставимо, све ћемо ове јадне рајске животињице погушити димом. Јер треба испећи све те силне лонце,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Чуј! У долини тамној затутњи недељно звона... Јелен се у гори прену и журно подиже главу, И пошто окрете поглед на зрачно пурпурни
Но храм славе и витештва, Храм витештва и слободе. Нека муња небо пали, Олуј шуми по долини С олујом смо друговали На Дервену и на Дрини.
Чујете л' моју тугу? Ја плачем у тишини... О Ехо, по даљини, Поклони гласак другу, Што блед и мртав лежи У суморној долини. Кô кедар оборени, Кô цветак миришљави, Он ћути... Тешко мени! Његове бујне косе Несташни ветри носе.
Ја плачем у тишини... О, Ехо, по даљини, Поклони гласак другу, Што блед и мртав лежи У суморној долини... 1888. КОРИНТСКА ХЕТЕРА Крилата божице моја, хајдемо у доба оно Кад Хелагабала Август владаше богатством
Долине свештеног Ганга натопи крвца им врела, А цветна Кашмирска поља покрише њихова тела И на долини страшној где пропаст грозна их стиже, Град многољудни сада, Бенара, гордо се диже.
се грађани жедни са стражом тукоше тамо, Тражећи прљаве капи, да усне оквасе само И страже страдаху тако у мраку и долини, И звонко падаху с глава бакарни шлемови њини.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
тргнуо из лепе илузије и потсетио да Ви нисте овде поред мене, као што сам замишљао, него да се возате лађицом по тој долини у коју је море продрло. Дакле, ту где сте Ви сада стоји мој модел најближе некретнице. Остале звезде су још много даље.
Између северних огранака Семериншких планина, онде где се оне спуштају ка долини реке Шварце, избијају из једне уске долинице један ужурбани поточић и једна врцкаста стазица, која се привила уз
Сада видимо већ и један поток или реку која јури ка долини. И њен велики слап. Ено равнице, пуне језера, испресецане речном мрежом.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
О златоје пролеће! Козе скачут по брдини, играју се весело; овци пасут по долини са јагањци ту смјело. Пастир свирку надимајет, при потоках он свирајет: О златоје пролеће!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
На врху Ветреника, иза једне стене, појавише се неколицина и застадоше. Као да се Бугари чуде откуда овај прасак у долини када су они већ толико времена били мирни и спокојни. — Сигурно су осматрачи артиљеријски — рече командант.
Батерије се растржу на све стране. Око подне поче и бугарска артиљерија да шара по долини, тражећи нашу пешадију. Били смо и заборавили на непријатељске колоне, које су наступале ка Лерину, јер су се појавили
Сад радим план за напад. Добићете одмах. У долини се чује пушчана паљба. Предња пешачка одељења дошла су у додир. Плотуни пушака су све чешћи.
Батерије их сада туку разорним гранатама. У долини је земља узаврела. Сукљају црни димови, праћени громовитим експлозијама.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
И нећеш! — Ах, кад те треснем! — хтеде да појури река, али већ је у долини била: глас јој је био тиши, ток спорији. Старела је и дебљала река улазећи у море. — Сада си део мора!
На сва његова питања борови су и даље презриво ћутали. Орах се сети прича ветрова о долини, а и облаци су чуда причали! Је ли то та долина? Од зебње ораху застаде дах у грлу. Широка и пуста је била долина.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
до кољена — бити први уз некога бити у ријечи — говорити Бишће — Бихаћ Бјелопавлићи — племе у црногорским Брдима, у долини Зете благо без хесапа — небројено благо благосовити — благословити богаз — тесан пролаз Богатић — село у Мачви,
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Овако, заштићена буковом шумом, укривена у долини и с моћном крошњом над собом, она је била права тврђава, која може пркосити свакој олуји, чак и пролому облака.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Седе он на голој земљи у долини, заповеди клати их ка овце пред њим; дотле их клаше догод сав до врата му огрезе у крви.
И тако устаде; остало што још претече рече да исеку све тамо на пољу у којој долини, нека не задишу стрвине по мезеву. Пак већ потом мало времена и поживи те у тој му жалости и спокоји се.