Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Први пут небо ту засијало На људску срећу и на болове; Ходисмо туд где све је клијало, Само Бог и ја кроз те долове...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Али кад на кланицу Поведеш краву, дође ми да заплачем! Слушам рику кроз шуме и кроз долове: То трговци полазе у походе... Краве, телад, бикове и волове У камионима као робље спроводе!
— У нека јутра, Неке вртове: Сунце је пасло Мирне волове, Светлост буктала Уз долове; На гранчици је Зујкала пчела, Управо стигла Из другог села. Из ове туге, Самоће ове, Тамо нас зове Мирис зóве.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
небесници не би доста што чистом, бијелом плаштаницом покрише трагове стопица Божиних по земљи, но засуше све, брда и долове, да не оста нигдје, ни у присоју ни у завјетрини, голе земље, колико би дланом покрио.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Б) ДЕЧЈА 1. ЖИВОТИЊАМА ПУЖУ (да пусти рогове) 1 Пусти, пужу, рогове, Да хватамо волове, Да оремо долове. 2 Пуж, муж, пусти роге ван, Да ти кућу не продам Старом деду за духан! 3 Пуж, муж, пусти баби рогове!
волове витороге, јаворове јармове, кестенове заворњове, босиљкове ђулове, јаке воке и упутне тежаке; те ти орô брда и долове, сијао шеницу бјелицу: у струку ти били струкасти, у класу класати!
Ћипико, Иво - Пауци
— Не велим ја ... Око њих је тишина, чује се само зујање лептира и боја што их сунце буди; оно је већ освојило и долове у планини и завирује чак под литице. Осјећа се расијано чувство самоте и простора.
И обгрљени газе цвијетну траву. А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загрија и знојем осу, па журе прама старим буквама с раширеним сувим гранама, што
Гдје је то? Залуду, не волим му... Разговарају, а сутон се спушта лагано, и не опажају да је најприје захватио долове и драге и узлази, ка висовима планине, чија кршевита голет већ је посурила.