Употреба речи дом у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Змију у време зиме полусмрзнуту нађе сељанин, и из некаквог старопреданаго сујеверија сажали о њој, унесеје у свој дом и положи је под топлу пећ. А кад се ова разгрије и размрзне, почне по кући мошати се, звиждати и своју јед просипати.

криво и неразумно толкујући Христа Спаситеља речи, гди вели да се ваља одрећи и оставити оца и матер, жену и чада, дом и имјеније своје, а нећеду већ једном да се освесте да Христос придодаје: „мене ради и Евангелија!

У Атини то би се најпре питало, кад би се дом или добро какво хотело продавати: какви су комшије? Блажене непорочне нарави оних божјих људи гди комшија свето

мужа, и свакојако се мучила совјетујући га и увјештавајући га се остави пијанства, чрез које дан о дан потире не само дом свој но и здравље и памет, и душу, и тело.

— „О несмислена и нерасудна сатвари”: , — рече му мачка — „само од малопре си дошао у ови дом, пак чиниш толику вику и праску.

који не чува сарај и жене као Сарданапал, нити лови мухе као Дометијан, него обилази царство своје, као вредан домаћин дом свој, старе клисуре и кулетине даје разваљивати, и на њихова места воздвиже училишта, фабрике, хоспитале и овим

у једном дому не све време живота него само годину или месец или краће времена пребивати, он се стара да му је тај дом чист, уређен, за здравље полезан и колико више може бити пријатан, нити хоће без невоље да живи у ђубрету и смраду,

Кад је праведно и разумно старати се да су нам авлија, дом и постеља, село, град и предраго отечество у милој, пријатној чистоти и поретку, да у њима мирно и задовољно

су они остроумни и љубоучителни), у мало ће времена све друге постигнути и надвисити, зашто Греција је природни дом и пријатњејше обиталиште муса, и јелински језик, он је свију грација по превосходителству фаворит-језик, и био је, и

права мудрост с најздравијим разумом, с непорочњејшом и с чистјејшом добродјетељију соједињена, ту је право место и дом Евангелија и царство небесноје које нам се чрез њега обештава.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

по бедемима, види се са свих страна, из свих даљина; седми врх се диже на западу, у њему светли Стефанов царски дом.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

” 1. јануара 1815. године. Чекали смо овај дан и не би ништа. 2 јануара одем опет у 12 сати у дом где Харденберг пребива, тј. Но 1188. Питам: „Има ли штогод од фиршта?” Одговор: „нема, нема.” 3.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« који почитују господу, призивају је у свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао

почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране госте своје.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Није она само радила, она је измишљала нове и нове лепоте у шарама, па су се у Севића дом стицале жене и девојке да узму пре почетке од њених радова... Два момка а једна девојка! Баш није право!...

Та у твојој су кући одрасла!... Све село зна да су то добри радини!... Нису ленштине, као онај што на мој дом пљује!... Хајдете, браћо!... И сви се кренуше кући његовој... 9.

— Домаћине! Опет ништа. Он стаде песницом ударати у врата. — Домаћине! — Па ти си луд! — загрме глас изнутра. — Дом је — дом. Он је на земљи, а није на води!... На води стоји само лађа и воденица... Ја нисам домаћин него воденичар...

Опет ништа. Он стаде песницом ударати у врата. — Домаћине! — Па ти си луд! — загрме глас изнутра. — Дом је — дом. Он је на земљи, а није на води!... На води стоји само лађа и воденица... Ја нисам домаћин него воденичар...

” Па као настаде нека збрка. Он промени телом и створи се зрака месечева, па се диже право над дом у којем је света угледао. И срце га болом заболе.

И, како Дева каже, Турчину је пошло за руком. Сва Црна Бара пљује на дом Алексин... Ја сам говорио проти Николи из Белотића да оде до попа Милоја дату ствар изравна. — Па шта је рекао?

А данас, ето, дочека човека на своме огњишту, и он му у очи рече: „Неће девојка у твој дом и за твога сина!” Жене по ћошковима накиселиле лица, отпустиле усне, па скоро да плачу... Младен је био отишао.

,. А њима легло на срце да ме убију и осрамоте мртва, и да осрамоте онај дом, и све моје до седмог колена... Ја не дам!...

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Фала и вама, дражајша домаћице — вели рукујући се с њом поп Спира — ваш гостопријемни дом не може човек никад заборавити. Збогом!

Африка

Два младића који знају понешто француски хтели би пошто-пото да посетим баш њихов дом. Седим на троношцу у средини дворишта које се лагано пуни сељанима, децом и сумраком.

), сушених рибица, ђердана. Посета шефу: Франсис Беф! Његов дом је огромна урођеничка колиба која ме је подсетила много на слике старих римских летњиковаца.

итд. врло добро и да сам срећан што је тако и код њега. Он ми од своје стране показа свој дом. Прво што видех је то да су уз један зид неке камене степенице чији су басамаци дубоки једва по сантиметар–два и које

„И затим то још није најгоре: хтео бих саградити дом. На путу који ћемо заједно начинити ја ћу вам показати грађевине које сам сâм зидао, својим рукама највише, грађевине

Онда ће можда доћи нека жена која ће становати ту са мном. Да ли ме разумете? У најдивљијем крају подићи свој дом, сâм; од свога труда; у дивљини. То је највећа ипак ствар, градити.

Имати овде своју кућу и назвати је Нови Турмирел. Наш дом у Нормандији зове се Турмирел. Нови Турмирел; тако су некада исељеници заснивали Нови Јорк, Нови Орлеан, Нову

антипатичнији због тог дерана, а истовремено, једино што сам човечанскога видео у њему, изузев чежње ла дигне прави дом усред саване, било је то његово старање. Цео дан издирање на мармитона, брига где је, храбрење овога љубазним речима.

сви сматрају за непријатеља, где се успева угасити жеђ тек када падне ноћ, он би овде подигао себи кућу, засновао свој дом. Тај Каин, чији се дим није дигао небу и који сад лута мочварима.

То су кровови које црнкиње прво исплету од дугих саванских влакана, па га после само као шешир ставе на дом. На понекоме је још и фетиш од печене земље.

У ту своју жудњу увео ме је као у дом. Сада сам јасно увиђао да када ме је отпраћао даље, као са прага тих својих снова о домаћинству, који се свакако неће

Толико особеност тренутка победи човека. ИИИ Када је Ме умрла И птице са ње одлетеле, Када је сишла у свој дом, Она га је сама водила; Није могла ни да се миче, Није имала са ким да говори.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Они ће сад морати у ново назначена воениа места преселитсја. Њима је било дато доста времена, од три года, да дом свој и грунт распродаду. А остали има да потпадну под камеру Венгерску. „Па шта би сад хтели?

Шта има да прича да ћемо се селити? У последње време нити једе, нити пије. Није шала свој дом распродати, напустити, ни за половину цене. „А зна да ми, Исаковичи, нигде нисмо били срећни. Ето шта смо дочекали.

Валдензер му, међутим, одгурну руку, као да га је опекла. Молио би, каже, капетана, да његов дом не вређа. Они су припрости, и сиромашни људи, а сутра ће, можда, изгубити све што је његова жена, радом својих руку,

Стефана, а знао је и греческу црквицу, на тргу месара, Флеисцхмаркт. Седма кућа, поред те црквице, била је дом њиховог рођака, Копше, код кога је новаца имао. Копшу му је био и Трандафилович препоручио.

А за Валдензера и његову фамилију није више било места у Херренхаусу. Они су били пресељени у дом стараца и сиротиње, у Рабу. Валдензер се био спласнуо. Све је на њему висило.

Тај огромни Рус, са којим разговара, у снегу, каже да су њихови домови сад, тамо, опустели. Ваш дом, каже, „пустој дом“!

Тај огромни Рус, са којим разговара, у снегу, каже да су њихови домови сад, тамо, опустели. Ваш дом, каже, „пустој дом“! Тај див, који има облик великог медведа, каже му да су они, сад, туђи у свом завичају: „Ви иностранец там!

А том молбом, да иде, учинио се сумњив, и упропастио. Неки његови људи, изгладнели, напали су – прича Пишчевич – дом удовице, спахинице, Строганов, па је из тога произишла велика забуна и дрјака.

Теодосије - ЖИТИЈА

о правди и милости, о истини и суду, и што нама није угодно да не чинимо ни другима, додаде и ово: „Ако ко остави дом и браћу, жену и децу, богатство и њиве и остало, наследиће на векове царство небеско.

ради наслађења празничним славословљем и радосном похвалом пречисте Богоматере; уједно су хтели и да га приме у свој дом, да би тиме угодили оцу његову.

Молили су га да се моли за њих: „Дом наш је у твојим рукама, душе наше и ми сви смо“, кажу, „у твојој вољи.“ Јер његове добродетељи и родитеље задивљују,

И тако цар отпусти блаженога да се одмори. И дође у свој звани му манастир, у дом пречисте Богоматере Евергетиде, то јест Добротворке, јер је и ту са оцем био назван као ктитор.

прса бијући нештедно, изливајући вреле сузе и благодарећи и похваљујући к њему, рече: „Ко сам ја, Господе, и шта је дом оца мојега, да тако прослављаш Твоју милост на нама, и ниси презрео мољења мојега, недостојнога и грешнога ти

Показа се убица, дакле, и немилостив, јаростан и некротак и веома бешчастив. Утврдивши себи дом на стени у вишереченом Просеку, а та стена је веома висока — око две стотине сежања и више, а испод ње, као да се

— не сетивши се, бедник, да је таквоме речено: „Пошто си бешчастив веома и охолост срца твога узнесе те, уздижући дом свој на висини и у срцу своме говорећи — Ко ће ме свргнути?

Патријарх примаше светога много дана у дом цркве, и као новопосвећена учаше га свима црквеним правилима на његова питања.

да је небо на земљи, и говорио: „Господе, вазљубих красоту дома твојега“, освети оне који те љубе и оне који овај дом украшавају благолепијем. Ти их прослави твојом божаственом силом. Али није сад време да описујемо сву красоту цркве.

Краљ Радослав даде му да са собом понесе велики товар злата и сребра, а дао би и сав дом свој да је свети хтео узети.

према Богу и ближњему утврђиваше, и мољаше их да не враћају зло злим; да ломе хлеб гладнима; да ниште бескућнике у дом уводе; наготу да покривају и да своје по крви не презиру, свему добро настављаше према писаном.

Одатле оде у Јопу, и тако опет по други пут дође у Божји жељени, у свети град, Јерусалим. Уђе у свој манастир, у дом Јована Богослова, који уз своје учешће, први пут дошавши, искупи од Сарацина.

Црњански, Милош - Сеобе 1

тешких вина, као што је једном кришом побегао из једног хана, у Бруси, уплашивши се, тако је напустио и братовљев дом. Да брату отме жену, о томе није било ни говора. Чинило му се просто, изненада, да он ту жену није довео.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

¹⁷ У Црној Гори младу, при уласку у њен нови дом, посипају житом „да би унела добар плод“.¹⁸ Да је смисао ове магијске радње збиља тај да се младенцима обезбеди пород,

) Смисао обичаја је јасан: да невеста у свој нови дом донесе сина. Постоје, међутим, и сасвим различити магијски обреди, са истим циљем, у којима главну улогу игра мушко

Вероватно најпознатија басма за рађање синова јесте она која се изговара кад сватови уводе невесту у нови дом, и која гласи: „Около двора дупчићи, а у кућу синчићи“.

⁶ Када млада ступи у нови дом, обичај је да згази јаје или да раздува перје са тањира, да би јој и порођај тако лако ишао.

Зато се оно обављало управо на огњишту („на пепел“) да се дете „врже за дом, да не скита к’д порасне“.¹³ ЗАДОЈАВАЊЕ (ПРВО ДОЈЕЊЕ) Код Срба и других балканских народа обичај је да дете први

(Вулетић-Вукасовић, В., Караџић, 1901, с. 220) БЛАГОСЛОВИ У ЗДРАВИЦАМА НА БОЖИЋ — Да Бог да, да у ови дом бидне оволико мушкије’ глава, оволико волова и крава, оволико овчије’ брава, оволико јагњади и јаради, телади!

(Храни Бог моих детей!); Ваша кућа вазда свега пуна била, а мушкијех глава највише! (Пусть ваш дом будет полон всего, а особенно мужского потомства); Највиша је срећа у колевци (Самое большое счасть — то, что в

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

све који могу лако пасти исте судбине, за унапред знане невоље њине кад стану као облаци да се пласте, за дом око кога освану санте што их нико не отопи, не премости, за оне којима су само ласте под стрехом гости.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

« Видеће осамљене салаше у даљини, видеће зеца у трку, видеће задружни дом из чијег крова ђикља трава. Вратиће бицикл тамо где га је нашао, па ће ручати чорбу (»Што ниси јавијо, заклали би пиле!

Корачајући све даље, пронашао је и ону ниску кућу испод Кикевца, свој први дом, у коме су он и жена кришом од газдарице подгрејавали конзерве гулаша на малом решоу, а после под његовим зимским

Њихов дом им све више личи на мали пластични станчић-играчку, испуњену исто тако пластичним и привременим предметима што се троше

Матавуљ, Симо - УСКОК

Она прихвати: — Добар ни дошао и с анђелом дошао! — Уђи, господине — рече кнез. — Дом је божји и твој. Што имамо, дијелићемо! Хљеба и соли биће, а највише добре воље и љубави, која се подијелити не може!

али, ево одмах ти кажем, ако хоћеш, остани одмах са мном, или, ако ти се не буде стојало на Цетиње, врати се: мој дом биће и твој, и што имам, дијелићемо довијека!

Сви свети угодници божји, будите нам у помоћи, у дневу и у ноћи, сачувајте дом ови од болести, срамоте, биједе невидовне, сачувајте нам дијете наше Драгића и свијем живијем подајте здравље, а

Нека бог и за то излије свој благослов на твој дом и твоје братство! Од црквенијех врата па навише уза стубе, до краја ходника, људи се наврсташе на двије стране, да

Но да је удамо у њеки добар дом, док смо на вријеме! Милица побјеже у колибу. — Нека, жено! — викну кнез. — Зар од њечијег страха да је удајемо.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Његов дом у Пешти био је главни мађарски књижевни салон, његови списи, издани 1817, били су јако на цени, нарочито његове басне,

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Плао коло, тече зној, Де још мало, брате мој! Мало цупни, Мало лупни Да се тресе цео дом, Оком севни, Грлом певни, Као муња, као гром — Стреле, копља, бојни мачи, Јунак бије, а коњ тлачи, Звека, Јека,

Борећа се за дом, за огњиште, Заш не проли крвцу на бојиште? Не би око сузама потекло, Не би грло јао мени! рекло Од големи,

44. Ње више нема — то је био звук, У њен кад ја унишô бија дом, Страовито ме дирнуше тад ук Из ведрог неба, као страшни гром, Весела мога уби сав он пук, Из корена се љуљну

Стаде јунак, гледа дуго: Богме она — нико друго. 92. Мома шеће лако, ситно, Па у један дом замаче; Момку беше доста итно, Ал' он стаде, мислит заче: Бистар беше, добро мисли, Добро мисли, боље смисли. 93.

93. Он се за њом у дом даде И запита онде нешто. Од вас нико то не знаде — Не знам ни ја, али тешто! Та знаћемо све до сутра, Или барем

Баш је добро што ј' побегâ! 61. У дом уђе, пење с' горе; Већ се попе, па ј' у трему, Ама ко то, нуто море, Ко на сусрет ита њему? Ко му белу руку даје?

111. И напољу вијар дуну, Дом кô да се с места креће, А кроз избу ледно дуну, Утрнуше с' обе свеће. Глену врати — за час тили Кô мрави га свег

XВИИ Уђе у дом — ал' напољу Стоји вечер мирна, тија, Једва ветрић доби вољу, Да малчице проћарлија. Тио свуда и све тише, Тице

XИИ Стиже дома пунан праа, А уморан и сувише. Како стиже, с коња сјаа, Слуге коња приватише: Одма у дом он замаче, На душека одма паде, Туна леже, ни се маче, Оде мислит чудне јаде.

Оде викат из свег гласа! И већ цели дом узбуни, И сва с' изба већ напуни. Прва несвест веће прође, Али ето друга дође, А за другом дође трећа, Та бејаше

Свак би радо казат тео Ма нико је ни назрео. И нојца се већ примаче, И свак у дом свој замаче. А сутрадан нигде ништа; Трећи — срце им се стишта.

КАРЛОВАЦА У тебе је, бреже, рђав глас, На теби нема никакви крас, И осим што зелени стром На гробни дигди сени** дом, Ти сасвим стојиш овде наг — И опета си мени драг.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

И шта би ми онда казао драги бог, а? Раде, Раде, рекао би пријекорно и дигао свој свети прст, зар ти у мој дом шаљеш овако једно бесловесно бравче које ни бекнути не зна?

— Знам на који дом мислиш, долазио сам ја тамо. — Ето ти видиш. Водимо их тако, па ћемо овдје застати, одмарати се, ватру ложити.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе. — Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и умало што не паде. — Дом!

— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и умало што не паде. — Дом! Немаш ли кућу, него код ону стару вештицу си?... А, а?... — И опет измахну да те удари по глави.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

ПРОМЕТЕЈ На камену високом прикован, у окову се поноси титан, поругљивим се баца погледом на Олимпос, на душмана му дом.

МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ Срце моје самохрано, ко те дозва у мој дом? неуморна плетисанко што плетиво плетеш танко међу јавом и мед сном. Срце моје, срце лудо, шта ти мислиш с плетивом?

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Имало где рода не имало, ту је морало да роди и да буде и земљи тешко. Сељак постане богат. Заима се, огради дом, ожени се, купи стоку и сермију, нико бољи од њега у селу.

На то грожђе навади се ова ала, па га позоба сваке године. Сиромах сељак прода дом па ухвати свет на главу. Ова га ала доправи!

Цар видећи то, пољуби је и поврате се опет у царски дом. НЕМА ВЕЋЕГ ВРАГА НАД ВОЈНИКА Некакав војник служио дуго времена у војништву, нијесу га старјешине ништа

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

маман још с врата издржала праву бујицу псовки од те исте газдарице „која нема намере да у својој рођеној кући отвара дом за дојенчад, што пишке по каучу и дерњају се усред ноћи“. Почиње селидба.

Систем: Јадници (од Виктора Игоа). После се некако навикну на мене, а та гајба постане мој дом, док улица поред пијаце буде мој град.

И тако, када једна Београђанкица, после свих мука, најзад успе да стекне свој дом, децу и мачку и таман кад мало одахне и седне да пије кофијановић, њена деца морају да почну читаву ствар изпочетка!

што их не потрефи шлог када се увере да се маман још није преудала, да матори није збрисао у Легију странаца, а ја у дом међу васпитно запуштену децу!

долази време када, према неписаним правилима Жур-понашања, стиже ред и на вас да позовете оне очајнинике у свој топли дом. Одједанпут утврђујете, као да то никад нисте знали, да су све куће у којима сте се до тада гребали лепше од ваше!

Знам ја вас добро! Уколико их не стрпате у неки поправни дом за старце, где им је тако лепо (Чујем тако неки дан у трамвају: „Нису сами, имају с ким да разговарају, а станују у

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

врата и ролетне спусти: у замор-ружи певање је тужба; екрана оба глувилу препусти: од бољке твоје болују видици, а дом су њихов душини шљивици. Шта рећи себи, док још траје служба?

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Што је год у мојој власти, увјерени будите да вам нећу одрећи. МАРКО: Не знам како вам се допада мој дом, но ја кажем да вас радије имам него да сте ми рођени син; и моја се Јелица у томе слаже.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

ВРАБАЦ 40 БАЈКА О ДОБРОМ ЋОСИ 50 КУЋА ПОД ПЕЧУРКОМ 63 РИБАР И МАЧАК 72 ШУМСКЕ БАЈКЕ 82 ЈЕЖЕВА КУЋА 83 рођени дом.

ЦРВЕНИ ВРАБАЦ За шумом тајном, чаробном, негде у крају незнаном, Црвени Врабац има дом. Вјечита срећа ту се скрива и трепти радост сунчана, жива, читава земља цвјетни је врт.

ИИ А сада прича почиње дуга како су пошла четири друга да траже Врапца и његов дом: магарац Сивко и мачак Марко, псетиште Жућа и дјечак Жарко пођоше Врапцу Црвеном.

За шумом тајном, чаробном, негдје у крају незнаном, Црвени Врабац има дом. Тамо за ланцем планине сиве, Жарко и Жућа и сада живе, весели, срећни у крају том.

Нек перје петла краси твој дом, кокош нек седи у лонцу твом! Гускино крило лепеза твоја, а јастук меки паткица која.

га лија на конак свраћа, а јеж се брани и одвраћа: „Захваљујем се позиву твом, ал ми је дражи мој скромни дом!“ „Остани, куме“ — лија све гуче, моли га, зове, за руку вуче. Ал јеж, тврдоглав, оста при свом.

Ал јеж, тврдоглав, оста при свом. „Дражи је мени мој скромни дом!“ Шуштећи шумом јеж мери пут, кроз грање месец светли му жут.

Кад Јежић тако жуди за њом, биће то, богме, богати дом. Још има, можда, од перја под, печене шеве красе му свод. Та кућа, веруј, обиљем сја.

Вештак и мајстор у послу свом ради и чува рођени дом. ПРИЧА ДУГА О ЧЕТИРИ ДРУГА Магарац у госе био, знојио се и радио, све док није остарио.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Мора да је преживео тешке дане. Је л̓ га жена неговала? — Она само за њега живи. — Пипо воли свој дом? — Разуме се! Само два корака даље сретамо девојчице. Гледају ме радознало. — Поздравите господина.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

И позно у тавну ноћ разговор спокојно бруји, Док дремеж не свлада све. И страсно шаптање тада Кроз мирни прошушти дом — ал' и то губи се брзо, И сан лагано пада...

Фркће окисо коњиц и журно у село граби, И већ пред собом видим убоги и стари дом: На прагу старица стоји и мокру живину ваби, И с репом косматим својим огроман зељов с њом.

И у мирном часу тада Засија се румен жар, Дом се руши, стреха пада Стресајући дим и гар. Отимље се сила беса И развија грозну моћ — Јаук лети под небеса Кроз

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не озноји... Него изволите мени, у наш дом... Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Без промјене чисте твоје, много јадна! Куда ли ћу сад без тебе? срећо доме? Како ћу ти у дом стајат, с јадом стала! Луду ђецу подизати, прекукала! Трајат младост у нерадост, знаш ти, доме!

Луду ђецу подизати, прекукала! Трајат младост у нерадост, знаш ти, доме! Ево идем кукавица у дом куку! Када дођем у дом тамни, тамној мене! Шта ћу ђеци каживати, ђеци леле! Кад ме сретну ђеца у пут, срећо моја!

Трајат младост у нерадост, знаш ти, доме! Ево идем кукавица у дом куку! Када дођем у дом тамни, тамној мене! Шта ћу ђеци каживати, ђеци леле! Кад ме сретну ђеца у пут, срећо моја!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Отац ми је себар што на точку цвили, а кћер ми глођу вуци. Баш ништа ме за цркве душа боли, за силнога цара дом. За грчке иконе полегуша голих у робовском храму мом. Дао је њиној души опроштај гуслара сељачки пој.

Одлазио сам, често, на пиво и вечеру, у такозвани „Раднички дом“, на Славији, али шефове странке нисам марио. Сматрао сам их за неку врсту „касига“ у Еквадору.

доласка једне социјалистичке делегације из Пеште, пао сам у националистичку девијацију и био ми је забрањен приступ у Дом.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Вративши се са таквом надом у Данску, Шмиту је пошло за руком да за своја истраживања заинтересује дански краљевски дом и утицајне људе у држави, као и велике данске поморске компаније и предузећа за морске риболове.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

е се земља сва истурчи, Бог је клео! Главари се скаменили! кам им у дом! СВИ ГЛАВАРИ ПЛАЧУ, И КАД ЧУШЕ ИМЕ БАТРИЋЕВО, СВИ ПЛАЧУЋИ ИЗИДОШЕ ПРЕД ПОКАЈНИЦЕ.

Ти си нејак, знаш ли, у Црмницу, а Турцима пред кућом Црмница. Криву клетву на дом не понеси, јер је мука с Богом ратовати!

Ко издао, браћо, те јунаке, рђа му се на дом распртила; за његовим трагом покајнице све кукале, довијек лагале! СВИ ИЗ ГЛАСА ВИЧУ: Амин!

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

По који пут то дрвеће листа Новом надом или новим сном, И пролеће што у помпи блиста С варком среће уђе у мој дом? А брзо ће, опет, друже — је ли?

Свеједно је да л’ ме разумете — Ма ко био, желим да сам сâм. Јер осећам да у часу злом Дом се мирни претвара у храм; Знам, и њему брзо иде слом — Слом, ал’ с њиме треба бити сâм.

наших, и ведрих и тужних, Крај огњишта свога, ми утешно знамо Да у свету један пријатељ постоји Непроменљив: дом наш, и у њему своји. ЈОШ МАЛО...

Да ми је опет заволети драгу! Јер свет је блуда и разврата дом, Где чедност вене као рâни цвет. Да ми је живот лепоте и здравља, Кад чиста душа чисти дише зрак, И кад је човек

верујте ми, свет је мрак ћелије, Где чашу нада отров прелије У трци дана, у лутању том; И свет је греха и разврата дом, Где влада лупеж, или блудница; И свет је тешка, страшна лудница, И болница, и тамница за робље, И тужно, вечно,

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Но он... тобож’... да се не прекида, што је божијим вијетом свезано, хоће Стану у свој дом. А и одјељен је од синовца...“ „Сад ја разумијем боље здравицу вечерашњу!“ примјети сердар. „А сутрашњу ћеш још боље!

“ Па кад још чуше чија је, сваки је помислио: „Еј да ми је у дом!“ помишљајући неко на сина, а неко на синовца, јали унука. Након једног сата, Господар и главари изађоше.

посла; треба сирити, скоруп одвајати, готовити јело људима, кад увече навале; па све остале домаће послове, јер им је дом сада ту у планини, до Малога госпођин дне.

„Биће покора најзад, око ове цуре!“ рече Јока гледајући Стану. „Но да је дамо у неки поштен дом, док смо на вријеме; а ишту је ето! Баш и јуче долаз...“ „Прекини баба!“ викну сердар срдито.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Дабогда сâм да не знаш, а другога да не питаш! Дом ти се од мушкијех глава испразнио! Ђаво ти чорбу посркâ! Живео, дабогда, од петка до суботе!

Неко пољем — неко морем, неко водом — неко гором, неко у гроб — неко у дом! — Овако је казала баба куги, кад је неђе срела, а куга је питала: ђе су људи?

“ 2 ДОМАЋИНУ 1 Чаша ти пуна, рука ти дуга, срце ти весело, веселио те бог у овај дом, под овај кров. У твојој се кући свака срећа свила.

3 Помози, Боже! Сунце на исток а господин Бог на помоћ. Помози, Боже, весели, Боже, у дом домаћина и његове кумове, и његове пријатеље који су му овдје и друговдје и на све четири стране да би му се вазда

Ракија радост, ово нам, браћо, била највећа мрзост. Њу пили а вазда се веселили! У чији смо дом, помогао га господ Бог, њега и његове синове и синовце; браћу и рођаке, кумове и пријатеље, ове овђе и све друге који

А ја ћу напити у ваше поштено и јуначко здравље, срећу и напредак, дабогда! Ви, како дошли у мој дом ове године, дошли и до друге, па за године дуге; ви у мене а ја у вас вазда на сретни глас и на сретно мјесто, ако бог

Весеље им ово сретно и честито било! И за здравље свијех нас који смо се овђе састали у ови поштени дом, а под кућни кров. Била нам срећа на састанку како Ристу и Јовану на уранку па води Јордану.

3 НЕВЕСТИ 'Ајде, Љубица (или већ како јој је име), да ти је срећни пут у твој дом! Са твојом се домовином дичила и поносила!

Прво кћери, потоњи синови да се кћери прије разудају, да снахе заове не застају: да се два зла у дом не састају. Од синова један ти био као Петар наш, а други као Радоња ваш (помињући имена најбољих у братству момака и

Ајде с богом, моја кћерце! Из овога дома ижљегла у добри час!, а у други дом уљегла у бољи час! Да бог да, моја кћерце, да ти креши и реуши (тј.

И да ти сваки твој брат и пријатељ завиди па добро! И да ти у ови дом повратка више не буде; већ ако гостом кад дођеш!

Помогао их бог и њ'ов род и њ'ов дом и свијех нас који смо овдје данас. Па за здравље и добри живот домаћинови' пирница и узорница, који гођ се јунак

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” А чобан му одговори: „Нека | си био; пут те нанио.” Онда опет путник: „Кад сам дошао у ваш дом, за мене су брава заклали.” А чобан: „Кад људи долазе, за њих ваља месо да се и коље.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Зато и ја, укрепив своју немоћ, покренух се колико ми снага допусти, подигох врт свети, дом Пресвете Владичице наше Богородице, Приснодеве Марије, светога општежитија, и ћелије им довољне у Кареји, где да

Потом, опет, подигох овде у Ораховици место за тиховање, Светог и преподобног оца нашег Саве, за дом двојици или тројици, по речи Господњој: „Где су двоје или троје сабрани у име моје, ту сам међу њима.“ (Мт.

штујући, а према монасима велику смерност и љубав имајући, безнадежним нада, убогим заступник, ништим хранитељ, наге у дом свој уводећи одеваше их, сироте нахрани удовице оправда, слепим, и хромим, и немоћним, и глухим и немим уистину мати

(Мт. 10, 37-38) „Јер свако ко остави дом, или њиве, или имање, или жену, или децу, или браћу, или оца или матер имена мога ради, стоструко примиће и живот

сматраше, и красота живота овог као дим му изгледаше, а Христова љубав растијаше у њему и разгореваше срце његово као дом њему спремљен и сасуд пречисти Духу његовом Светом, пошто се неким усељењем у ум његов уселио Христос и водио га.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

брак архијерејем не може никад довека забрањен бити и да мирски свештеници, у чесном браку живећи, чада рађајући и дом свој управљајући, могу архијереји и архиепископи бити.

Први дан марта месеца дође у исти дом гди сам ја, на квартир, један од наших свештеника из Хорватске и у разговору каже ми да је дошао куповати нужне ствари

Онда стара госпођа заповеди своме капелану (то је био ови свештеник) да ме узме у свој дом; пробеседи нешто с њим гречески, пак онда мени рече: „Можете стајати у дому попа Марка, ако вам буде по вољи) месец

Одведе ме поп Марко у свој дом и нађе ми једног младог солдата Далматинца који добро гречески знађаше. Погодим га за цекин на месец да ми сваки дан у

У Бечкереку по случају дођем у дом једнога благообразнога господара, именем Филипа Сељаковића, који ми се каже да је ближњи сродник оца родитељнице моје

По неколико дана пођем с мојим учеником у Јаш, у дом ј великог принципског вестијарија, господина Георгија Балси. Од ове благородне фамилије прекрасно сам содержават био и

лондонске фортеце, зовоме Тауер, јошт бог га знао куд, док једва и једва дођемо у страну града именујему Хермитеџ, у дом нарицајеми „Чајне Хауз”, то јест „Хинеска кућа”. Овде кад уљеземо, нађемо дома госпођу гди нешто од финога беза шије.

Одлазио би[х] у дом мојега господина Ливи сваки дан у десети или једанаести час пред подне и с помоћу и настављенијем његове пречестне

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

циркулар, намијењен свијем манастирима и саборним црквама, у коме бјеху потанко испричане несреће што задесише дом св. Фране, те се дирљивим ријечима мољаше за братску помоћ.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

А враћају се с мишљу да је свет арена. И иду сада опет граду том На запуштен твој хум, у празни дом. СЕДИМ НА ТВОМЕ ГРОБУ Седим на твоме гробу сатима Ко живи крст у земљу зарити: О, тако, међу младим влатима Старити

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

успављујућим гласом, никад то неће заборавити: „Видим, Бог је благословио вашу кућу и нечастиви је напустио ваш дом... Господ и свети мученик, чијем дому служимо ми, мали и грешни створови, услишили су ваше молитве.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Александру НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ ЗЛАТОПРСТА Девојчицу, нађену у мочвари, нико није желео да прими у свој дом. А како и би?

— рече. — И реците им да се не враћам. Не тиче ме се ко ће владати царством! Ово је моје царство и мој дом! — Принц се окрете према кући. Али ту где је пре неколико тренутака била кућа са воћњаком, њихало се узрело житно поље.

С временом су дечаци са острва то схватили и престали да позивају дошљаке у свој дом. Чучећи на хридима, ћутке су посматрали како туђинци јаше на таласима.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

налазио конак дахије Кучук-Алије, чувен са удобности, који је у првом устанку, пошто је ослобођен Београд, постао прво дом совјетника Младена Миловановића па после и руског посланика Родофиникина.

на особит начин провукао кроз ногавицу; други су веровали да је то због тога што је оку судбине измицао мењајући дом и презиме.

начин провукао кроз ногавицу; други су веровали да је то због тога што је оку судбине измицао мењајући дом и презиме. Дом свог деде заменио је за дом свог поочима, као што је презиме свог оца, Добриловић, заменио презименом свог поочима,

Дом свог деде заменио је за дом свог поочима, као што је презиме свог оца, Добриловић, заменио презименом свог поочима, Чупић.

али се, већ после кратког времена, почео узнемиравати питањима о томе није ли га његов љубазни домаћин позвао у свој дом не само стога да га увери у своју наклоност него и стога што је он био уверен да ће Доситеј са собом повести и свог

Ако је из дома руског изасланика изашао са неком тмином у себи, Доситеј је, чим је ушао у свој дом, опазио како се у њему поново издваја, као расветљење, измаглица ведрине.

Мислило се да је прозебао на путу кроз Влашку а Доситеј је, радо, пристајао да се тако мисли. Није се вратио у свој дом у којем је радила Богословија, зашто да им смета?

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

И позно у тавну ноћ разговор спокојно бруји, Док дремеж не свлада све. И страсно шаптање тада Кроз мирни прошушти дом - ал' и то губи се брзо, И сан лагано пада... В.

Фркће окис'о коњиц и журно у село граби, И већ пред собом види убог и стари дом. На прагу старица стоји и мокру живину ваби, И с репом косматим својим огроман зељов с њом; А ветар суморно звижди

На празник светлога Маја похитај, љубазни друже, У овај мирни дом. Дарови божице штедре на столу одавна стоје; И поморанџа слатка, и сочни оливе плод; Мирисом нарда и смирне миришу

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Димокритос уведе Хипократа у свој дом, послужи га усољеним рибама, маслинкама, овчијим сиром, сувим смоквама, орасима и медом.

„Тако бар веле наши геометричари“, додаје Теокритос. „Наши геометричари!“, викну бесно Зенодотос. „Они су овај наш дом муза претворили у бакалницу. - Значајна расправа! Ја сам је прелистао. Шест комада папироса!

Нотр дам и Сент-Шапел су готске, Сентесташ припада раној ренесанси, Лувр и Туилерије високој ренесанси, Инвалидски дом бароку; Магдаленина Црква и Триумфална капија саграђене су у строго класичном стилу.

Али нас често посећују и срце нам разгаљују, а нова генерација, наша унучад, озарује, као нова зора, овај наш стари дом“. Из стаклене баште која се ту у близини налазила допреше до нас дечји гласићи и слатки дечји смех.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Тај његов једноноћни боравак у нашем мјесту остао је и за само мјесто и за наш дом незабораван, свијетао догађај. А за њега, вјероватно, само успомена на једну бескрајно тужну вечер и ноћ проведену на

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Имало где рода не имало, ту је морало да роди и да буде и земљи тешко. Сељак постане богат. Заима се, огради дом, ожени се, купи стоку и сермију, нико бољи од њега у селу.

На то грожђе навади се ова ала, па га позоба сваке године. Сиромах сељак прода дом, па ухвати свет на главу. Ова га ала доправи.

А чобан му одговори: — Нека си био; пут те нанио. Онда опет путник: — Кад сам дошао у ваш дом, за мене су брава заклали. А чобан: — Кад људи долазе, за њих ваља месо да се и коље.

— Не бери ти бригу, синко, — рече му татко, па одоше да је просе. Кад су дошли у њен дом, намерише је саму. — Помози бог, момо! — рече отац. — Како на кога, — рече девојка. — А имаш ли оца?

Кад је било време да воде девојку, дођоше сватови, улегоше у дом и почеше пити и певати по старом српском обичају. Наједанпут заурлаше пси на дворишту.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

ГОДИНЕ 225 ИДУ 227 ПОСЛЕ АЛБАНИЈЕ 228 ПОГИНУЛИ ДОМ 230 МЕЂУ СВОЈИМА 232 НЕДОВРШЕНЕ ПЕСМЕ 234 ПЕСМЕ УТОПЉЕНЕ ДУШЕ ПРОЛОГ ТАМНИЦА То је онај живот, где сам пао и ја С

И уместо ратар сад да пушку скине, И овенчан славом историјског хода Да се врати у дом, он и данас гине За одбрану земље и част свога рода.

Страх смо задавали душманину свом. Имали смо душу и крв расе здраве. А сад? Ко смо сада? И где је наш дом? Ено, по кланцима један народ цео Ради слику пакла — кожа је и кост.

” Нек чека! Јер иде сасвим доба ново, Сасвим нова мис'о, сасвим нови сјај. 1916. ПОГИНУЛИ ДОМ Без песама, жеља, потреса и смеха, Сарањени звуци, зима и топлота. Двориште је црно, црна је и стреха.

Двориште је црно, црна је и стреха. И црна су окна к'о црна доброта. И дању и ноћу обавија патња Мртав дом живота, као одјек ствари. Чини се да и сад му силази пратња За шум чим се јави, за поредак стари.

Десет месеци од мене моји су далеко. Пре тол'ко ја сам оставио њу, Завичај, децу и дом свој лепи. Тад зима беше, сад жита зру. А она не пише, а душа стрепи.

та: Све неки добри, од срца људи Ал' бити распет на крста два, То је тек тешко, не лечи се туди Отаџбина први, а дом крст је други. Још болови сасвим нови, али дуги. Не уме човек да буде јак Кад кише лију са свију страна.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Када сам посетио свој дом, искористио сам прву прилику да мом оцу и његовим пријатељима који су се окупили пред нашом кућом у недељу поподне и

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Навешћу две песме, једну која се пева при одласку из родитељског дома, другу при уласку у свекров дом. Када у Гњилану, које није далеко од Врања, кум, старојко, девер и свекар прстенују невесту, они јој – према

су ове речи узете, а која и носи наслов „Тајна рођења“, помиње се „црвена светлост дома где се не враћа“ и „умрли већ дом где се не враћа“. Умрли дом је утопијски простор смештен у пренаталну прошлост. Он је заувек затворен.

Умрли дом је утопијски простор смештен у пренаталну прошлост. Он је заувек затворен. Зато се блаженство у мајчиној утроби негатив

питомост моју је убила“; о тајни рођења стих: „Опевао сам муке твоје не склопив очи пред тајном“; о враћању у „умрли дом“, мајчину утробу, стих: „Тад бих се сваким стихом враћао опет у дом.

не склопив очи пред тајном“; о враћању у „умрли дом“, мајчину утробу, стих: „Тад бих се сваким стихом враћао опет у дом.“ Заправо је у песми то предњи план, или предње лице вукове мајке, док је у позадини наговештено њено териоморфно лице.

Уосталом болном и песнички префињеном чежњом, као у ова два предивна стиха: Каткад једрима сна допловим у њу као у дом. Када ме завеје плавила њених очију знак.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Ви сви знате како она има добро срце. Али смо зато ми позвани да поштујемо њу и њен дом, који је у овоме случају министарски дом.

Али смо зато ми позвани да поштујемо њу и њен дом, који је у овоме случају министарски дом. А ми, ако се будемо тако понашали и међусобно вређали исказаћемо тиме једно непоштовање према овом дому.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

(ИВ ) Баш ништа ме за цркве душа не боли, за силнога цара дом. За грчке иконе полегуша голих у робовском храму мом.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

мења место Онима који остају верни остаје само лаж Ал на истинитом месту је хладно На истинитом месту нико не диже дом Ледена птица ватре је једино знање О камену који жваће свој пепео О пепелу који уговара нову наду О нади из које она

Петровић, Растко - АФРИКА

Два младића који знају понешто француски хтели би пошто-пото да посетим баш њихов дом. Седим на троношцу у средини дворишта које се лагано пуни сељанима, децом и сумраком.

), сушених рибица, ђердана. Посета шефу: Франсис Беф! Његов дом је огромна урођеничка колиба која ме је подсетила много на слике старих римских летњиковаца.

итд. врло добро и да сам срећан што је тако и код њега. Он ми од своје стране показа свој дом. Прво што видех је то да су уз један зид неке камене степенице чији су басамаци дубоки једва по сантиметар–два и које

„И затим то још није најгоре: хтео бих саградити дом. На путу који ћемо заједно начинити ја ћу вам показати грађевине које сам сâм зидао, својим рукама највише, грађевине

Онда ће можда доћи нека жена која ће становати ту са мном. Да ли ме разумете? У најдивљијем крају подићи свој дом, сâм; од свога труда; у дивљини. То је највећа ипак ствар, градити.

Имати овде своју кућу и назвати је Нови Турмирел. Наш дом у Нормандији зове се Турмирел. Нови Турмирел; тако су некада исељеници заснивали Нови Јорк, Нови Орлеан, Нову

антипатичнији због тог дерана, а истовремено, једино што сам човечанскога видео у њему, изузев чежње ла дигне прави дом усред саване, било је то његово старање. Цео дан издирање на мармитона, брига где је, храбрење овога љубазним речима.

сви сматрају за непријатеља, где се успева угасити жеђ тек када падне ноћ, он би овде подигао себи кућу, засновао свој дом. Тај Каин, чији се дим није дигао небу и који сад лута мочварима.

То су кровови које црнкиње прво исплету од дугих саванских влакана, па га после само као шешир ставе на дом. На понекоме је још и фетиш од печене земље.

У ту своју жудњу увео ме је као у дом. Сада сам јасно увиђао да када ме је отпраћао даље, као са прага тих својих снова о домаћинству, који се свакако неће

Толико особеност тренутка победи човека. ИИИ Када је Ме умрла И птице са ње одлетеле, Када је сишла у свој дом, Она га је сама водила; Није могла ни да се миче, Није имала са ким да говори.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

У мој се дом набуташе (нагураше) петшест, ни саг не знам како. Баба ми стаде да запева и јала (полети) да закута (завије, заклони)

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Ниже шчадит јуних цвјета, ниже малих дјетеј љета, отроча њежно ведет приљежно за собоју, во всјех људеј дом погребајет в том незрел плод.

Ја полазим у отчизну, не већ име наго. Синови смо, Мати зове, љупке су ње р'јечи, Подигла се да дом строји, ког' боли да л' јечи. Сваки отчић то је дужан, ко се на њу нада. Прочно жели да се спасе и већ не пострада.

Минервин кому дом неприступан јест, Толмач же нуждан в беседи праоцев, Тај тебе чита, чтома слуша Буквонеискусан: све им јасно.

Њега ћеш видит самој у пени, а Мен’, коњаника, јошт неуморена Где јако г’ држим. Знај, тебе би, Слабачка, однео у дом лудих! 27. децембра 1833. Лукијан Мушицки ЈОВАН ПАЧИЋ ЉУБИ Дјево!

Прва река, Дунав стари, Брегове што Баје квари, Дом подлива баром ширном, Мени пређе игралиште, Сад је лађом пристаниште: Избродију место мирном.

јада Кад глас дође изненада, К’о из ведра неба гром, Да ја морам одлазити, Тебе, драгу, оставити, И мој возљубљени дом?

Моји вси пророци Славу возљубиша, Мене со отроци В пљени оставиша: Дом опшчи презрјевше, Возненавидјевше, О себје пекут еја.

Она јест вожда или цјеломудрије својеја младости оставила и завјет својего бога заборавила, зане дом јеја наклоњајетсја к смерти и јеја хожденија к погибели. Вси који к јеј преходјат не возврашчајутсја на пут живота.

Чрез разумнија жени дом устројајетсја, но безумна својим дјеланијем разорит сеј. — Глупаја жена всегда јест готова смјејатисја, охотно

Мора Славе бит војак, Срчни корењак. Кадар приде боја дан, Венц му плела бом, Ин че паде бојних ран — Падел је за дом. Потлеј гроб бом венчала. О јунаку врискала, Падел в бран је народа — Сречна Словенка!

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

(Гласно.) Опрости, кнеже, издајнику том! Тај издајник је сву крв пролио За Иван-бегов и за Ђурђев дом... КНЕЗ ЂУРЂЕ: „...Том издајнику?...“ Издајник је, да! Свака му длака седог темена Јасно сведочи срамну издају...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

камилавки, бескрајно дугих и широких рукава и облапорна срца на жуту јаспру, свраћале су њему и благосиљале дом његов и торове његове. И он им је давао много, премного, не бројећи, не устежући се, пуном шаком.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Јер проћи ће многа столећа, кô пена Што пролази морем и умре без знака, И доћи ће нова и велика смена, Да дом сјаја ствара на гомили рака.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

“ Не кун’те земљу, није вам крива — Стишајте јада ласкави звук! Немојте трошит руже убаве, Китећи њима мој вечит дом! Реците само: „Доста је славе — Веран је био народу свом“. 1858.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Јехова, дођи нам, Јехова. Славни Боже, дођи нам сад. (Један анђео:) О, Давиде, ти ниси тај Ко ће саградит овај дом. Твој некад родиће се син, Владаће тај над светом тад. И он ће бити мој син А отац његов ја.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Када сватови доведу младу у нови дом, онда она, прво, ступи на праг и ту буде напојена вином, а одмах затим сви сватови оду домаћем бунару; млада и

СЕЗ, 7, 21; 19, 139 ид, и Уѕенер, Клеине Сцхріфтен, 4, 96). У Далмацији кад сватови доведу младу у нови дом, она пребаци ј.

прецима приликом каквог новог догађаја у породици, а »нарочито у оном судбоносном тренутку када младу уводе у нови дом и у њен нови култ«. У Риму је тада младожења бацао орахе да би одобровољио претке.

Код нас, кад млада уђе у свој нови дом, младожењин брат просипа орахе (који бивају разграбљени као некад код Римљана).

, 332). По варошима у Херцеговини, када млада уђе у свој нови дом, подстакне на огњишту главње (као полаженик што чини), и остави на огњишту ш.

Лимун. У Горњем и Доњем Ораховцу л. се даје млади пред улазак у нови дом, а после ручка њени сродници и сватови измењују л.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

изјурио из цркве, псујући на сав глас и говорећи како смо гомила безбожника и ђавољих најамника који исмевају божји дом. То није имало никакве везе са божјим домом, ми смо се смејали и то је све.

Вратити га као залуталу овцу натраг у стадо, а не убити. Јелена: Дом властелинов је увређен призором ове незахвалности.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

) 152 ХИМНА ВЕКОВА 153 (НЕ ЗИДАМО ДОМ КАМЕНИ) 154 У ОСАМИ 156 з* 157 ЕЛЕГИЈА НА РАЗВАЛИНАМА КУЛЕ СЕВЕРОВЕ 159 КЛЕОН И ЊЕГОВ УЧЕНИК 161 (ЗАРОБЉЕН ПРОМЕТЕЈ

млади пастир слуша клик, и очи жудно склапа, И сања ведри драгин лик; И дух се с песмом стапа, Па бурно, страсно стари дом Облази жељом живом, и самац гором блуди с њом, Покривен маглом сивом. Ах, мили друзи!

И позно у тавну ноћ разговор спокојно бруји, Док дремеж не свлада све. И страсно шаптање тада Кроз мирни прошушти дом - ал' И то губи се брзо, И сан лагано пада... 1883. ВЕЧЕ Румене пруге већ шарају далеки запад, Клонуо почива свет.

Фркће окисô коњиц И журно у село граби, И већ пред собом видим убог и стари дом: На прагу старица стоји и мокру живину ваби, И с репом косматим својим огроман зељов с њом А ветар суморно звижди кроз

руже, На столу амфора блиста и скромна вечера с њом; На празник светлога маја похитај, љубазни друже, У мирни овај дом.

1891. (НЕ ЗИДАМО ДОМ КАМЕНИ) Не зидамо дом камени Против мрачне непогоде. Но храм славе и витештва, Храм витештва и слободе.

1891. (НЕ ЗИДАМО ДОМ КАМЕНИ) Не зидамо дом камени Против мрачне непогоде. Но храм славе и витештва, Храм витештва и слободе.

Пред домом жубори река, А дом је Касимов био удобна пећина нека. Имање старчево беше магарац и мазга једна, А помоћници верни здравље и рука вредна.

Штујући одаје туђе, Кмет се не реши одмах да у дом клисарев уђе. Али, збуњена здраво, и клањајућ му се нице, Клисарка навали с молбом, градећи љубазно лице, Да и кмет

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

ОПРОШТАЈ СА ЦАРИГРАДОМ 59 XВ ДОЖИВЉАЈИ ЈЕДНОГ СТАРОГ РУКОПИСА, ХИЉАДУГОДИШЊИ ОТСЕК ИСТОРИЈЕ НАУКЕ 62 XВИ ОЧИНСКИ ДОМ, ПРИСТУПНО ПРЕДАВАЊЕ ГАЛИЛЕЈА, ЊЕГОВА ОТКРИЋА И СУДБИНА 68 XВИИ ИСТИНА О ПРОПАСТИ АЛЕКСАНДРИСКЕ БИБЛИОТЕКЕ, БАШТЕНСКИ

себи толиког маха да је, као вихор, уништило сва дела грчке уметности и науке, нагомилана у Александрији, па и наш дом. То је био страшан дан.

нашу драгу господарицу хришћани нападоше на улици, одвукоше у цркву и онде каменоваше, узе нас један њен ученик у свој дом да нас сачува од пропасти.

XВИ ОЧИНСКИ ДОМ, ПРИСТУПНО ПРЕДАВАЊЕ ГАЛИЛЕЈА, ЊЕГОВА ОТКРИЋА И СУДБИНА Даљ Колико су ме обрадовала и освежила оба Ваша писма из

Наши стари су помрли, а мене и мог брата одвео позив на другу страну. Но обојица волимо свој очински дом толико љубоморно да га ником другом не дајемо ни на употребу, а сами га посећујемо тек с времена на време.

Ко би их све набројао и описао! То не мислим ни почињати. Али на једно скрећем пажњу. Велики дом, Палацо дел Муничипио, црква Санта Ђустина красна капела дел Санто, онај мали накит, лођа дел Консиљо, па и сама

Да ја морам одлазити, Тебе, драгу оставити, и мој мили родни дом!“ Тај гром било је једно препоручено писмо мога чика Андрије.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Био је уредник календара Орлић у Цетињској читаоници и председник друштва Славјански дом. У Загребу је објавио Изабране пјесме 1889.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Зар за комшије и ристијани? Та стока неје за тај раћија. А ристијани, кад излегну на пазар, донесу оди свој дом своја раћија и леб, сал чанче фасуљот што земат од менеме.

А после, кад одрастосмо, раздвојисмо се: она у свој дом, сељачки, ограђен гувном, стоговима сена и чопорима паса; ја у чивлук, млади бег, опкољен старим крезубавим ханумама.

ТАШАНА (са саучешћем): Тешко теби! А дом, кућа? САРОШ (грцајући): Никада. Никада постеља. У берберници, на клупи, да се је увек ширио од мене мирис од

Нек се памти на чији дом, кућу насрну! СВИ БРАТСТВЕНИЦИ (одлазе журно): Његову главу! МЛАДЕН (сам): А ја, ох, ја идем отрова да нађем...

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

менице, срамота, лаж, проклета лаж, лажемо се док можемо језиком лаж да држимо, и напослетку гробље, сиротињски дом. Зар то нису пропалице! Звона звоне, носе последњег г о с п о д и н а Влаовића. Дужан и ружан. Све продао.

Док је Бранко рано и одмах јасно истерао на пут позива, Павле се ломио кроз кризе. Није чудо. Дом и породица Бранкова, то је била нормална борба са сиротињом ситних грађана који случајно имају даровиту децу.

Дом и породица Бранкова, то је била нормална борба са сиротињом ситних грађана који случајно имају даровиту децу. Дом и породица Павлова, то је био даноноћни тутањ једне подземне, скривене борбе, неких гладних сила које не смеју да

” Али кад се сазнало да је Мимић поклонио у Дом за сироту децу све Јанино, од писаљке до постеље и постељине, мала пушка поче да нишани на другу страну.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Једном пре смрти погинуо је био као херој на Церу. То се догодило овако: Пред вече напусти дом, А имао је тада година шеснаест, И упутио се најближим путем којим се ловци веру.

Али умрли већ дом где се не враћа Одвући ће ме тајном до места смртног кошмара, И неће ми рећи нико тад - која је стаза најкраћа до

Ударом огромне љубави пробих прозор на зиду у правцу ње; и уморан се насмеших на дом јој убави - Растко, колико је светла та линија од тебе сад до ње!

муке твоје не склопив очи пред тајном Не питав за бол твој у Објаве ми звечју Када бих се сваким стихом враћао опет у дом.

муке њене, не склопив очи пред Тајном Не питав за стид њену у Објаве ми звечју Када бих сваким стихом враћао себе у дом Нит вучица ми уми влажним језиком вид Нит мрачну пругу беса низ ову вечну кичму да спреми ме за Сунца огањ, са њим на

ИИ Око поноћи се дигох малаксао сном, Замочих главу у воду, дуго остадох нем, Замочих руке надуте, и не погледах у дом: Свежина једина тада постаде брижни шлем, Противу дана који пода мном и сада чека Као заморна дубока река.

ме у Њему снађе небески бродолом, Зар у последњем часу, кад бесмо сатрвени, Талас нас Њега прели ко блажен дах за дом: Из очајања осмех превезе Нас у тугу, Од чела до паса, и преко груди, превучем Линију Ону дугу.

у сраму, да лежи са мном он, Да ја сам његов зао дух, он мени дух светао, Да нема неба нит греха где не може нам бити дом Да праштати ми верно није он никад, никад престао, У часовима патње ове да пати са мном и он.

Каткад једрима сна допловим у њу као у дом. Када ме завеје плавила њених очију знак. Затим је губим и нигде на њен не наиђем траг, Као млака светлост, драга, у

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Тако, први пут, након одласка из планине у сну виде своју жену, децу и дом. Жена се смешила, а суседи му добардан називали. »Све је то само сан!

Је ли чудо што у дом дечака из сузе рођеног поче долазити народ да тражи помоћ за своју болест или тугу? Постаде славан дечак из сузе

— рече бакица и упита је чиме би јој се могла одужити. Али, Лепотица слеже раменима: све она има! И породицу и дом, шта би још могла да пожели? — Никад се не зна!

Био је већ у узрасту кад се напушта родитељски дом. »Како ће наћи невесту? Како засновати породицу?« — будила се обливена хладним знојем Белкова мајка, са страхом

Окрете се Белко лево, па десно: свуда унаоколо ширила се празнина. С тугом у срцу поче Белко да гради нови дом, али дахтање није престајало. Коначно му се поглед спусти низ брежуљак.

Како су им сада биле мрске! — Како право имају оне на дом који ја морам да напустим? — повика дебели сељак кад виде како једна од рода уместо на кров — пада на ледину, и потрча

У једном од њих нестао је његов дом, али неко је на време успео да га извуче из пламена. Господарица куће чувала га је до последњег даха, а касније га

Станковић, Борисав - КОШТАНА

да видим њих, децу, дом, кућу своју. (Бесно): А оно? Кога имам да видим? Њега, с Циганкама по механама; и њу, мајку, што само плаче и кука...

руком) од »мрву мрвку« храни га, чувај, гледај, да, кад се умире, има ко очи да ти заклопи, свећу запали, да ти се дом, огњиште не угаси... А оно?! (Гневно): Ено га! С Циганкама! Ни оца, ни матер, ни Бога, никога не види и не слуша...

Што ме не пушти да идем. У свет да си идем. Тики, кој што прави, а он: »Митке, дом, у кућу да седиш, жену и децу да гледаш. Не скитај се, бре, и не крви, зашто ће те, можда, убијев!«...

Мој брат катил, мој брат крвник, мој брат — никад срећу да не види. Једнако: »кући«... (показује на кућу). Ете с’г дом сам, кући! (Седа, вади и меће испред себе јатаган, фес, кесу, муштиклу.) Де, бре... (Гркљану): Свири!

Немој, газдо! МИТКА (заваљује се, горко): Тој је! Зар ја не знајем шта иде! Иде, Коштана, јесен, дом, кућа, брат мој, м’гла, и гробје... Тој иде. Там ћу и ја! И Коштан, к’д чујеш да сам умреја, слузу да не пустиш.

Једно млеко смо сисали од нашу слатку мајчицу. И, боље ја, него он! Више у механу — не! Вино — не! Песна — не! Дом, уз огњиште! (Барата по појасу, тражећи кесу с новцем.) И, с’г Коштан, остај ми с’с здравје! Срећан ти пут! Путуј!

МИТКА Зар мене питујеш куде ће идеш? Зар ја да ти казујем? Куде? Ех, куде ја, туј и ти. Ја у мој дом, ти у твој! Ти плачи, и ја ћу плачем...

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

И свуда гдје је српска душа која, Тамо је мени отаџбина моја — Мој дом и моје рођено огњиште. 1908. Музи Горе нам плачу... Јауци су чести...

И како ја јездим, и мисли Језде ми преда мном; Оне ме весело воде У моје драге дом. Са свећом излазе слуге, Пас лаје зао и прек. Ја јурим уз завој скала уз оштрих мамуза звек.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

У помамни вјетар ударио, а у лик се манит обратио! Ко издао, браћо, те јунаке, рђа му се на дом распртила; за његовим трагом покајнице све кукале, довијек лагале!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Приликом првог увођења Жује у нови дом настаде једна непредвиђена тешкоћа: куја неће, па неће ни да привири у јаму.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

на вашу част предлажем слово вашем извољивању, кано поштеним и врлим изборли гостима сабратим скупа у овај божији дом. Рад сам вас почастити и угостити с божија ми датка словом колико се бољма узможе напредовати.

Блага вносит вса в дом наш са собоју, Ђавол мусит уступити са злобоју. Тешите се с того же Христос ва веки Царствовати будет в небе с

ПСАЛМ Ја ћу ући у твој дом Са сваким лепим и добрим приносом И доћи ћу с распаљеним милошћа срдцем Како но с великом ламбадом, ужеженом.

у једној вери и закону, те их не гледате ни потпомажете болестне лечећи, сужње из тамнице пуштајући, путнике у свој дом драговољно дочекујући.

« (И ту реч не зна се нашто то износи, крошто то рече апостол »осмога се месеца допраља дом царски«, ако не узбуде то рекао — тако ми се чини — за осми век онај будући, штоно ће већ онога света давање од Бога и

Та и приступи к њојзи, стаде је нудити ако јој је воља да дође к њему у дом лежати шњиме. И она му се таки обећа јер ће ити за њим куд јој рекне.

И он никако не кте али и њему таки то дотежа, дође им туђин спахија те се усели у њин дом и преузе му очевину. Бијаше код краља неки му удворица виловник делијчина зла и убојица, Вук, ни Мађар ни Србљин,

Нама доста друге бриге и старости светска посла и дуговања има; жена и деца су нам на врату, дом и кућа, а камо толики данци и порције.

Ружним имени се прозивљемо. И не само то, него само око на око виче и тужи се. Род на род устаје, суди се и при. Дом на дом, браћа на браћу, с једних рад жена растају се и своју срећу и живот губе.

И не само то, него само око на око виче и тужи се. Род на род устаје, суди се и при. Дом на дом, браћа на браћу, с једних рад жена растају се и своју срећу и живот губе.

А што ли дом и домаће што ту да износим с указивањем напред — и саму цркву нелепо је гледа, ако није у њојзи цифрастих жена! ...

Облачити се, а не згревати се. Удиљ зебсти, све радити и стицати, а ништа дома нејмати, и што у свој дом оставе донесете, и то ћу вам ка ветром одунути крошто но моја је кућа запустила, а ви сваки исто своје домове красите.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

! Зашто, Мане, дете моје? У зêм да пропаднем, оди срам и резилак! Жива ти ја! Узми си, доведи си дом невесту! Погле кол’ки човек стаде! Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!

Фрузина гу, ете, име... — Мори, зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — у Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче... Како замбак т’нка!

— Их, — гракнуше неке — што је брљиво! Неје те ни срам! Пи, какво зборење! Иди си дом! Несрећо бећарска!... Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...

— Их, — гракнуше неке — што је брљиво! Неје те ни срам! Пи, какво зборење! Иди си дом! Несрећо бећарска!... Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!... — Кој да си иде дом?! Ја ли?!

Иди си дом! Несрећо бећарска!... Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!... — Кој да си иде дом?! Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!

Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!... — Кој да си иде дом?! Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи! Каква ми је она тетка!?...

— Море, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет чини, та да се и ја малко одморим...

?... Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице! Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе! Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку како је адет у

Голем како катанац на магазу! А кључ си тури у џеп, па си иде! Куде си иде, што Праји кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује... „А ја си, — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.

„А ја си, — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом. На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође дете...“ „А за тој па да ми је!

„А ја си, — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом. На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође дете...“ „А за тој па да ми је!

А Митанча — што напраји? — Ешек! Што ће праји? Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности