Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ко зна о чему је премишљао; понекад је уздахнуо, болело га је нешто. Кад смо дома стигли, не хте да уђе у кућу. „Побратиме“, вели „имам с тобом нешто да разговарам; имам нешто да ти поверим, а нисам
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Но, — како се често случава — ко друге| лови, и сам уловљен буде, и ко за туђом вуном пође, сам острижен дома дође. Ловац, негде ту сакривен, устрели орла.
33 Два пса Један човек имао два пса. Једнога од њих научи ловити, а другога пренебреже дома. А кад би било до јела, једнако би давао обојима.
Онда ловац почне укоравати и жалити се на другога пса, говорећи: „То је баш наопако! Ја се мучим и ловим, а ти смрдиш дома, а кад дође до јела, опда: тȁ мени, тȁ теби!” — „Мучи, браше”, одговори му други пас — „не говори само у ветар!
Циглар га прода табагџији, при којему носећи коже на воду, дома и на вашар, рекне сам седи: „Сад сам дошао онде гди ми надлежи! Овај прави коже: он ће и моју скоро начинити”.
117 Папагал и мачка Неко купи папагала, донесе га дома и метне га у један леп кавез, гди он по свом обичају начне све што зна говорити и појати.
Дође дома па мачка, гледа га са свих страна, чуди се која је то беда. Запита га које и откуда. „Ја сам птица”, — одговори папаг
127 Старац, јаре и три пандура Старац купи на пазару јаре, напрти га сећ на плећа, и понесе га дома за празник. Виде га три пандура, и договоре се да му га како излажу.
но триста хиљада пандура да нам реку да јаре није јаре него нешто друго, нек иду они својим путем, а ми јаре носимо дома, зашто јаре ништа друго не може бити него јаре.
из које ће се птицама на њихову велику погибељ свакојаке мреже плести: зато, ако су своме добру паде, како сељани одy дома, да се све јединомислено и јединодушно сложе и да све оно на њихов вред посејато семе ишчепркају и позобљу.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Утом се отворише вратнице и уђоше Зарожани. Кмет Пурко још с вратница викну: — Домаћине!... Има ли кога дома? — Има, има! — одазва се Срећко, кућни старешина, праунук Мирјанин, и истрча из куће. — Јеси рад гостима, Срећко?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Чак је призивао и „добре” и „зле” духове: добре да му помогну, а зле да се отклоне од дома његова... Дуго је трајала та молитва његова; много је прошло док старац учини последњи поклон, метнувши крст на се.
Од твоје куће, Иване, остаће кућиште, а од народа из дома твога страшна приповетка!... Тако ми Господ гласа не чуо, тако ме не огрејало сунце сутрашњега дана!... 7.
— Најпре... овај... хтедох до Љубинка... — Добро, добро! — рече Алекса. — Видим ја да све бежи од мога дома!... Иди, Симо, иди!... Сима не умеде чак ни сакрити радости што се отресе тако лако Алексе, него просто побеже.
Све устало на њих као на бијелу врану. Све се склања од дома твојега као да у њему чума мори... На Станкову душу као да планина паде... Јадни његови родитељи!
Дошао је курјак до оваца... 7. РАСЦЕП Иван стиже дома. Био је весео и расположен. Радујући се што му посао иде тако за руком, он се стаде шалити с децом што му на сусрет
— Нико. Крушка приђе Маринку, погледа му оштро у очи, па рече: — Ти си будала! Онда се окрете осталима: — Хајдмо дома! Па окрете леђа и изида. Маринко је био као убијен.
Јуначки, браћо, да очувамо образ и светињу дома нашег, чељад нашу, те да нашу чисту српску крв не окаља крв поганичка и душманска!
4. „НА МИР” Баш лицем на Велику госпођу Станко стиже дома. Све живо потрча из куће преда њ. — Јеси жив? — Хвала богу! — А ви? — Све је добро, богу хвала!
И разговор се отеже до ручанице. Тада се постави совра. Попа и Јова дигоше се дома. — Да ручамо! — рече Алекса. — Данас нећемо!... И нама је празник — рече попа.
Мени је твој кров милији од мога!.. Ја бих, чини ми се дала ону кућу у којој сам се родила, само за један ћошак твога дома!... Станко је слушао, а душа му се заносила. — Јесу ли ти добри били у кући? — Као рођени!... Боље него рођени!...
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Она је исто онако стајала и као нешто очекивала, надала се нечему од Таје. — Чичо, ’ајдемо си дома! — Напослетку понудила Вејка Тају кад је видела да је сунце већ зашло и мрак почео да пада. — Ја!
— И опет појури по путу да скупља око себе. Мајка га опет сустиже. — ’Ајдемо, ’ајде дома... — Моли га. — Снег је, мећава, синко... — Одвраћа га она и скида са себе шамију, огртач.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А кад би губио на фараону, као да је од дечијих уста откидао. Па би се враћао дома, погнуте главе, стидно. Кад се вратио из рата, на Францеза, пре седам година, Трифун се још надао да ће далеко
Он је, после недељу, две дана, био заборављен, као што се заборавља, брзо, кад се стигне дома, неки лепи изглед са пута, неки пријатан доживљај на путу. Нека удобна клупа.
Исакович му онда рече да је росијски официр, а побратим ритмајстора Подгоричанина, кога је оставио дома, у Срему, а који се сели у Росију.
Теодосије - ЖИТИЈА
јеромонах манастира званога Хиландар, а написао Теодосије, монах истога манастира У сиромаштву свога знана, из убогог дома ума мојега немајући ништа да изнесем на трпезу доличну вашег достојанства, пуну речи анђелске хране, вас, праве слуге
си нас ради странствовао с небеса на земљи, у туђини леже, и напој их росом благодати твоје, да се напоје од обиља дома милости твоје и да искипе миро благоухано, којим ће умастити душе и лица слугу твојих који се тебе боје.
стварима, тако да је сваки који ју је видео мислио да је небо на земљи, и говорио: „Господе, вазљубих красоту дома твојега“, освети оне који те љубе и оне који овај дом украшавају благолепијем. Ти их прослави твојом божаственом силом.
Потом свети објави цару свој полазак морем у Свету Гору, у Атон, а цар спреми једну од својих лађа и из свога дома даде светоме сва блага земаљска која су на потребу, и обдари светога часним дрветом крста и моштима светих, и
И тако га отпусти у спремљени дом да се одмори. Султан заповеди да се из његова дома даје све што му је потребно, и запретивши рече да Божји човек не оскудева ни у чему.
дакле, са митрополитом у многој љубави одмараше, а султан заповеди да се удовољи свима потребним стварима из његова дома, докле год остане, тако да се митрополит дивио великој почасти од султана, коју указиваше светоме што се никада не
Оставивши га у својим топлим палатама, као што рекосмо, заповеди слугама да му из царева дома све довољно дају, а даде му цар и много злата да има на своју потребу, и да даје ништима који му долазе.
Потом и цар дође од пребивања у лову из гора у град, и пре свога дома дође у свој манастир, поклони се Божјој цркви, дошавши ка гробу светога, и радујyћи це због њега хваљаше Бога што се
По изласку из села и из Дома очева, у цркви светог и над апостолима врховног апостола Петра, више тог села, од старца који ту већ живљаше као инок
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Гостопримство „правог властелинског дома“ превазилазило је чак и најиздашније динарско гостопримство. Они су били неограничено одани пријатељи.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Игранка се одржавала у башти Омладинског дома. На једном осветљеном, бетонираном платоу вртеле су се италијанске потпетице, ђакчићи с ђерданима до пупка и фармерице
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
пассіоне) — страст, жеља, склоност патрон (лат. патронус) — покровитељ, заштитник, светац као заштитник породице или дома Пегаз (гр) — по грчкој митологији крилати коњ који је постао из крви Медузе кад јој је Персеј отсекао главу; од удара
Црњански, Милош - Сеобе 1
Са брда пак, и то највише осетише, допирао је мирис воћака, толиких воћака колико их, код њих дома, никада на једном месту не беше. Што их се више стишало и примирило у логору, све их је мање желело да заспи.
Учини му се да никада није овакве жене видео. Отпутовао је из дома братовљевог, кроз неколико дана, наврат‑нанос. И није се лако враћао.
Једва га извукоше, већ укоченог. Кад су га донели дома, настаде такав врисак и лелек по кући, да се нико и не зачуди кад она тихо, помодрелим уснама, нареди да га пренесу у
Беше му као да је стигао дома. Иста раван, иста река, исте баруштине, песак, врбаци, а иза њих плава брда. Из тршчака излетаху роде, а жабе
сад учини дражи од свега на свету и бољи од свих других пукова и никада пре тога нису му се чинили ни они што остадоше дома, тако достојни да им сване.
Чим је дакле покушао да њу достигне пред светом, а не својом сенком, као у оној страшној изби свог дома, морао је одмах да види да је то немогуће. Довољно је било да изусти њено име, па да епископ скочи. Требало је ћутати.
Наслутио је да му је цео живот до тог јутра био сан, а да ће сад почети живот сасвим други. Стигавши дома, љубазно и тужно се смешећи на свет који се беше искупио на мосту, пред његовом кућом, он је закључио, по гомили
Говорило се да га враћају дома и да му је исцурило једно око, да су му оба увета спала и да му је сад лице као глава у одераног овна, без коже, са
Сматрао је да је право да жену свога брата сахрани у близини братовљевог, а не свога дома. Док су му плачући прилазили руци, стајао је као укочен, не видећи ништа и не чујући ништа.
у испаравању његових милих коња, Исаковичев слуга кретао се, већ два месеца, први, међу свима онима који беху отишли дома.
Обрадова се при помисли да ће моћи да настави зидање цркве, насред села, и одлучи да, стигавши дома, дâ да му израде икону светога деспота Штиљановића, да остане и после његове смрти.
Већ скоро дома, на осечком мосту, Исакович, тако, би ражљућен још једном громопуцателно. Нападнут црним мислима, покуша да их
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
јесте и скривање светлости која се налази у кући, како је не би приметила ова зла бића која се врзмају око породиљиног дома.
Народна бајка психолошки и уметнички истанчано, у виду спољашњих догађаја: напуштања родитељског дома, лутања, авантуре и сукоба јунака са надмоћним силама (зли дар, опака маћеха, завидљива браћа, див, аждаја, вештица
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
да нема тога ко би се усудио да се противу њена дома роти, јер милост бога штити најпре царске дворе и колибе кудељница сиротих.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
свима јасно да смо кукавице и да никада нећемо освојити Европу, али чекале су нас добро познате кухиње, безбедност дома у који се враћамо и једемо охлађени паприкаш са пећи, читајући успут сутрашње издање новина.
и уме, тамо где су В-ићи месили земљу и набијали је својим квргавим табанима, подижући с муком зидове свога будућег дома од блата, плеве и ветра. Сећам се, била је четрдесет и осма и сваке ноћи се чуло пушкарање у близини караула.
пакла пећи на нафту, ни цицијашка топлота лондонских пећи на пени, то није отровни дах гвоздених наказа из студентског дома »14. децембар« код железничке станице, кад се будио посут хладним пепелом угља — то је ватра.
Из њених лепих, ружичастих усана шири се балон, који прсне са праском. Средовечни мушкарац излази из свог сређеног дома, само са једним кофером. То је, дакле, све што је зарадио за четрдесет пет година!
Матавуљ, Симо - УСКОК
дан, да се, откад је Котора, а у мирно вријеме, на јутрошње јутро град раније отварао да би народ могао на вријеме дома! А сад је мир, хвала богу!
Најзад стари бан гракну: — Хај’те, женске, напријед! Милице, Анђе, Горде, Киће, хај’те дома! Кажите баби да јој водимо госта, добра госта, ваистину! Кићуне, води и коња с мазгом, е ћу с дружином пјешке.
Све зна! — Које је доба ноћи, Јанко? — запита поп. Јанко погледа на часовник: — Ура до поноћи! — Хајде, жено, дома! — викну поп. На то Гојача прва устаде, па све за њом. Све редом почеше приступати и љубити кнеза у руку.
— Шта је, бабовићу? Куда ћеш ти по ноћи без вечере? — запита владика зачућен. — Дома, господару. Прекосутра ми се удаје сестра, па сам рад осванути онамо! — Рођена ти сестра?
Сјутрадан крену се сватови по дјевојку, а женик остаје дома. Цијелијем путем сватови мећу из пушака, а десни дјевер нуди вином људе, мимо чије куће пролазе.
С лијеве стране совре сједа стари сват од дома, па редом браственици и својте. Е, онда почињу здравице. Прву напија сватовски стари сват, а послије ње ставља новце
На то стари сват од дома дохвати погачу, па је сломи на глави, говорећи: „Из овога дома пошла у добри час, а у онај уљегла у бољи час!
На то стари сват од дома дохвати погачу, па је сломи на глави, говорећи: „Из овога дома пошла у добри час, а у онај уљегла у бољи час! Да се полажу хљебом и вином и сваким добрим чином!
За совром тада напија сватовски стари сват старом свату од дома. То је друга здравица. Тек трећа почиње вином. Њу пије домаћи стари сват у здравље сватова.
Најгори ти синови били као што су ова два стара свата! Излазиш из мога дома у добри час, а ушла у тај, у који се крећеш, у бољи час!“ За оцем благослови је и мати тако исто, ако је плач не омете!
И скиде струку с њега. — Шта је? Зашто? — пита попадија, а Јанко забезекнут, гледаше их. — Дошло му благо из дома! Благо! Триста жутијех дуката. И књига! — Разумијеш ли, Јанко! — дода поп, видећи Јанка непомична...
ја... — Разумијем ја то добро. Немам шта да праштам, него, јесте ли задовољни гласовима из дома? — Срећан сам, господине! Никада овако не бјех срећан! Ја немам ријечи, којима бих умио захвалити вам!...
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Из то мало школе изнео је знање да може читати и писати, вратио се у село, до устанка седео дома, и био у својој околини најписменији човек и писар.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
чича-Сиљана, и Јован узе чесницу и још неко тесто, а полаженику утрапи тепсију с печеним ћураном, и тако се крену дома: Јова с тестом, а г. Паја с ћураном.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' и мома из заседе Поскочила ома — Бежи, селе — ето беде — Бежи мајци дома! Бежи мома, ману рубље, Бежи л' дому своме? Све у гору бежи дубље, А момак за њоме.
„Ој стазице, кад ћеш витка Да се дома мени винеш, Ој сунашце мога житка, Кад ћеш опет да ми синеш!“ Тако путник тужи, поје, Па горицом даље ити, Ал'
Одо дома, лего у постељу Да одспавам своју рану вељу, Лего тако, па лего инако, Ал' не дође санак ми никако, Сад се тамо,
господара свога, Моли за њ'га Бога великога: „Та узми га када ти је воља, Ал' га узми са крвава поља, Само дома, јао, не умори!“ Тако љуба у молитви збори.
Збогом, мати, збогом, брате, драги, Чувати ме оће Боже благи. Идем врагу злобу да наплатим, Као јунак да се дома вратим.
купи гласе тије Па и носит лаган оде На 'ну страну ладне воде; А ту једна мома била, Баш водице заитила, Пошла дома, али саде Гласе слатке слушат стаде.
“ И већ среза и косу повеза, Па на земљу клону украј члана. А сунашце тону у запада: Дође доба да се иде дома; Зову цуре своју другарицу: „Устај, друго, устај, наша туго! — Ма што јој је те се не одзивље?
Он се наже, пити оде, Ал' тек што се напи воде, За срце га туга вати, Не мож' дома да се врати. Оце гледат бистро врело, Чини му се невесело: За водицом вода гони, Кô да неко сузе рони; Вода јечи
И мало сам још даље ошô, И открио сам врела ту бистрину; То срцу моме допало се је ома, Јер беше скоро кâ енонај дома. 29.
56. Устај море, да идемо дома! Рече један мени веселоме, Ја устадо, па за њима ома — Слатки санак све те преда мноме; О како се радова веома,
некуд поћи, И то скоро, јоште ове ноћи, На веље дело јеси погодила; Но ти си, мислим, Стојанова Мила, Ал' остан' дома, сад више ни речи! То теби милост, то ти Стојан пречи...
сека Да он иде сам у дворе, А она ће да причека Док се врати одозгоре; Јер поштена де ће мома Страном момку ић у дома! 35. Ал' наш јунак знаде и то, Те говори девојчици: „У то доба, срце, злато, Тако сама на улици?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Запитах га одакле је, можда однекле из околине. — А, не друже, ја сам из једног старачког дома, па сам ту скоро ... — Побјегао, а? — Не, не, иселио сам. Регулисао сам пензију, окућио се ... — Па шта сад?
друже: у рату, баш у четвртој офанзиви, ми смо овуда водили читаву колону дјеце, све избјеглице и сирочад из једног дома на слободној партизанској територији. — Знам на који дом мислиш, долазио сам ја тамо. — Ето ти видиш.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Нека, нека — прекида је мати. — Нека спава. Уморила се. Седи, Маријо, одмори се... Седи, дома нема нико да те чека. И мајка ти, држећи те заспалу на крилу, подаље, уз зид, седа. После отпочну разговори.
Продаде им све њиве и винограде. Он се пропи, пропаде — узедоше га душмани на врат! Сад је кријумчар. По недељу дана дома не долази нити што доноси... Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.
— Та не плачи! Што не кажеш, па да те оставим дома. Чекај! — рече он меко и саже се, узе је у наручје, однесе до међе, положи, скину са себе гуњ и покри је, да не озебе,
Док, ето ти матере. Улази погнуто главом напред, тарући руке о бошчу. — Па како сте ми? Како на дома? — пита их и уређује им изувене ципеле: окреће их тако, како би их они могли одмах, и не гледајући, да обују кад пођу.
њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти дâ, да однесеш дома, а сад ’ајд иди — отпушта га гледајући у њу како она стоји и чека на дете.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ПЕСМЕ МЕСТО ПРОГОВОРА МЕЂУ ЗВЕЗДАМА (Вилованка) У по ноћи превесељке, са нетренке теревенке, загрејан се дигох дома. На улици нема света, само што по снегу шета једна мома.
Спроведимо му пртљаг, браћо, тај. а дома је већ отпутовô сам. НА ПАРАСТОСУ ВУКА СТ. КАРАЏИЋА Парастос опет: вера, љубав, смрт Од неко доба виле српске
СПОМЕН НА РУВАРЦА Уочи нове године је било, наканô сам се дома подоцкан од вечере из друштва весела; са ближње цркве куцнуло је триред под кључем кад ми шкрину капија; на дванаест
је мора, излети и брзо нестаде у гори, цура се крсти, у себи збори: „Да црна коња, да црња јунака, из светла је дома, ал' је чедо мрака!” Тако збори цура, па се чудом крсти, у крст се већ слажу нехотице прсти!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
оном мјесту на којем се нађе; онда је он ухвати, те за се на коња врже и преплива на сухо, па се упути једном планином дома, али кад дође у највисочију планину, обазре се, кад ли му ђевојке нема.
Царев син кад то чује он одмах шњоме, те дома, па у цркву, вјенча се и до мало времена она остане ђетиња. Ови царев син није имао оца него мајку преко мјере злу
Увече у саму мрклицу, кад се царев син дома врати, истрчи му матер и јави, да му је жена родила троје мачади. Он одмах заповједи да је у исти час понесу насред
Она то учини, пак кренувши натраг кад дође до браће, намаже их, и у они исти час оживе, те сви дома. Кад дођу, обрадује им се они господар, а још више кад види оне три ствари, које је рекао цар да их нема, пак одмах
Цар се обрадује, притрчи к ђеци, а они к њему, ту се ижљубе и изгрле, па отолен дома, и у они исти час смакне матер, а оба сина ожени и шћер уда у један исти дан.
Кад се једне вечери, тако, враћао кући с овцама, зачује још издалека запјевку, и кад стиже дома има шта видјети: његов господар прошле ноћи нагазио некако на вилино коло, па му вилинска царица ископала оба ока, те
нађе у њему сребрну кутију и у кутији препирани памук а у памуку очи свога господара, па свирајући и веселећи се пође дома. Дошавши кући врати вид господару, а овај кад прогледа загрли својега слугу па га обасу златом и свакојаким благом.
Ови сиромах с великијем страхом узме повјесмо и плачући отиде дома и каже све својој шћери. Шћер га пошаље да спава обећавајући да ће она све то учинити.
овдје у планини испечемо и брацки поједемо, а да нико не казује кутњој чељади, јер није право да од њега једе ко је дома лежао, него ми који смо се около зеца мучили. Је ли овако, браћо? — Добра ти је!
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Мужу је сунце она, дома звезда, а дечици Мајка, С њоме рајска срећа, с њом задовољство цвета. ПРЕДГОВОР Оном који је с немачком литературом
Лалић, Иван В. - ПИСМО
шапатом, две липе иза куће: Ти си крив; ти си овде посадио нас обе у клизиште, на север, да штитимо ти темељ Рушевног дома — а много година је томе; Сада ти, поодрасле, чуваримо над кровом и крваримо у јуну мирисом свога злата, Шуштимо када
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ево како се одиграла читава та ствар и како се догодило да ми извисимо и останемо без дома свог. Ево како! Првог дана после рата, кажу, неки даса у кожном капуту до земље упадне у нашу кућу и извређа мога
Као и ранијих година (те дивне, нежне године!), матори је инстиктивно осетио да треба брисати из дома свог. За ту прилику аранжирао је неколико неодгодивих састанака са личностима од обостраног значаја.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Преброј авам потопљене дане и враћам се у моје Хашане. РЂАВО ОРУЖЈЕ У Бихаћу, иза дома Бачког, свако вече, чим би сутон пао, хитали смо на вечерње сијело под густ орах, широк, отежао.
Помените момчића сељачког, заробљена усред дома ђачког. Тако увијек, у Босанској Крупи, покрај Уне, као на граници, ја остављам чету успомена, ту ми гину моји
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Реке се замрзле рано, А снег од осам стопа пола је и горе крио. У једно студено јутро, кад мајка не беше дома, Мали се подиже Павле и оде ван нашег села И никад не дође више.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
дана заборавим по једну реч и сваке ноћи изгубим по једну звезду и сваког јутра кроз друга врата бежим из свог дома, бежим из корења.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Хајд’ у коло коледо, коледо! 20. Божић зове с оне стране: “Превезите ме. Ако нису људи дома, оно су жене.“ — “Јунаци су у бадњаке, не могу доћи; Старе бабе масло варе, опржиће те; Невјестице кућу ките,
— 33. Пала магла у приморје, Ал’ се види крајем мора Младо момче језди коња, Које нема љубе дома; То гледала млада мома С б’јела двора ње прозора, Сама собом говорила: “Далеко је двор од поља Рад’ пространа
ћу му: Поглед’ с оком Пут истрка удно поља, Ту ћеш виђет’ сваког лова; Ако буде млад на коња, Рећи ћу му: Вод’ ме дома.“ КРАЉИЧКЕ ПЕСМЕ 34. Ој Девојко плава! Чула ти се вала Чак до Цариграда.
Опремих га за козама, Кад у вече вече било, Све су козе дома дошле, Мога драга јадна нема. Узех другу и преслицу, Па отидох, да га тражим; Када дођох на пландиште, Ал’ га
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ни Бога ни господара. Наш Бог је крв. Завејаше горе мећаве снега, Несташе шуме, брда и стене. Ни мајке, ни дома не имадосмо, селисмо нашу крв. Немамо ничег. Ни Бога ни господара. Наш Бог је крв.
Ни Бога ни господара. Наш Бог је крв. Расцветаше се гробља и планине, расуше ветри зоре по урвинама; ни мајке, ни дома, за нас нема, ни станка, ни деце. Оста нам једино крв. Ој. Она је наш страшан понос.
Смрт моја зависи од певања тица, а немам ја дома, ни имена. Далеко негде стоје вите јеле, снежна лица, ради њих ми је, мајко, драго да си потиштена.
И, тако, без веза, стиже ме, ипак, родна, болна, језа. И, тако, без дома, ипак ће ми судба постати питома. Не, нисам, пре рођења, знао ни за једну тугу, туђом је руком, све то, по мени
се, поред Министарства просвете, и Двора, па смо допрли до Председништва, које је онда било преко пута Официрског дома, у такозваној Ристићевој кући. Загатили смо улицу.
Свуд се данас осећа да су хиљаде и хиљаде прошле крај лешина, рушевина, и обишле свет и вратиле се дома, тражећи мисли, законе и живот какви су били.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Ноћну тишину не ремети ништа, Ко мртва авет пустиња се чини — Само њен уздах са тиха ноћишта, Далеко од свог дома, у туђини.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Људи поскидали капе, а у свакој групи је по један коме из џепа стрчи написан родољубиви говор. И на балкону свога дома појави се седи државник, а громогласно: „Живео!“ проломи ваздух, и одјекну целим градом.
б. Стока, свака могућа, без разлике пола и узраста, напредује, такође по законском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. Чл. 7.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
3атим звони силно.) Мир, мир, господо! Молим, чувајте достојанство овога дома! Умољава се господин посланик који је опалио шамар овоме другоме господину посланику да тргне шамар натраг.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— »Не, нећу вас оставити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!
Послаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.
слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. — Е, може, може онда! — вели ћир-Ђорђе.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Петролејске сузе у трави; Попац, на стази, ту негде, слева, Наизменце са собом пева; Док рој комараца изнад мог дома Лебди као нацрт атома.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
куцала још тада, И у мучне часе народнога слома, Кад светлости нема на видику целом, Ја се сећам тебе и твојега дома, Деспотице српска с калуђерским велом!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Све је ово некаква наука! Без момчади ове те су овђе шест путах је јошт ов'лико дома; њина сила, то је твоја сила.
И није им без неке невоље, а без њих се никако не може. КНЕЗ БАЈКО Хајте, људи, да што послујемо, али дома хајте да идемо, да се с нама ђеца не ругају; па с Турцима како који може, а ја знадем, ђе ми шаке падне.
КНЕЗ РОГАН Навртите те пет шест овновах, да ручамо, да дома идемо. ДОЂЕ ДРАШКО ВОЈВОДА ПА СЕ СА СВИЈЕМА ГРЛИ И ЦЕЛИВА, ПА СЈЕДЕ МЕЂУ ЊИМА.
Да једнога би пријатеља, главом сина Зана рбичића, свога дома већ не ћах гледати, него кости тамо оставити. А он ме је братски дочекао, водио ме свуда по Млеткама.
“ Запријети кад од њега кренух: „Не смути ли, бабо, Црногорце, кунем ти се турском вјером тврдом: имаш дома десет унучади и три сина, сва три ожењена, — све ћу ти их затворит у кућу, па у живи огањ изгорјети!
РАЗИЂОШЕ СЕ ДОМА СВИКОЛИЦИ; САМО НЕКОЛИКА ГЛАВАРА ОСТАДОШЕ НА ЦЕТИЊЕ ДА ПРИТВРДЕ СВОЈ ДОГОВОР. СМРКЛО СЕ; СЈЕДЕ ГЛАВАРИ ОКОЛО ОГЊА.
ЗОРА ЈЕ, ДИЖУ СЕ, ПРИПАШУЈУ ОРУЖЈЕ ДА КРЕЋУ ДОМА. ЧУДЕ СЕ ГЛЕДАЈУЋИ СТАРОГА ИГУМАНА ЂЕ СЈЕДИ УЗ ВАТРУ. БРОЈИ БРОЈАНИЦЕ И НЕШТО У СЕБИ ЧИТА; А ОНИ, КАКО СЕ КОЈИ ДИЖЕ,
КНЕЗ НИКОЛА Знај, владико, и сви Црногорци, ја знам дивно како ми је дома; ама имам триста Дупиљанах, нек ме изда свако, кâ и хоће, задајем ви божју вјеру тврду — с Турцима се хоћемо
СВИ ИЗ ГЛАСА ВИЧУ: Амин! ИЗЛАЗЕ ИЗ ЦРКВЕ И ОТОЛЕН СВАКИ ДОМА. БАДЊИ ВЕЧЕ ВЛАДИКА ДАНИЛО И ИГУМАН СТЕФАН СЈЕДЕ КОД ОГЊА, А ЂАЦИ, ВЕСЕЛИ, ИГРАЈУ ПО КУЋИ И НАЛАЖУ
ИГУМАН СТЕФАН Ђе си био данас, аманати, те си дома тако позно дошâ? Стојâ у лов толико нијеси; раније си свагда доходио.
На небу им душе царовале кâ им име на земљи царује! ИЗЈЕДОШЕ ОНО КОЉИВО, РУЧАШЕ И СВАК ДОМА ОДЛАЗИ. НОВО ЉЕТО ИЗИШЛИ ИЗ ЦРКВЕ, СЈЕДЕ УЗ ОГАЊ, ПА СЕ НЕШТО ИГУМАН ЗАМИСЛИО.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Телеса јадна, болесна и трома Жéна и људи, болних од живота, Прате ме немо до мог вечног дома. Стога сам вес’о. А флауте цвиле Нестанак цвећа, љубави и патња, Жеља и нада што су сјајне биле, — Траље живота
како тихо изнад наше главе, На тракама сунца, кроз тренутке беде, У варљивој слици будућности плаве, Кроз подруме Дома и таванске греде, Нечујно, као сном без своје јаве, Велики паук своју мрежу преде?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
И даље шћаше конте да прича да га другови хтјеше слушати, но они наелак кренуше дома. Велика је врева у граду била; трговци, особито бакалини не могаху одољети послу.
поспремаху хитно; ћепенци и врата на некијем дућанима позатвараше се већ, јер трговци, већином православни, хитаху дома к дјеци; градски чистибаше метијаху улице; пси и докоњаци измишљаше да се насунчају. „Јеси ли се препао јутрос?
“ викну неко. Сви наврли к вратима те одигли пут неба главе: утоли граја, да би чуо муху да прозуји. „А ха! дома наши, дома!“ викну сад неко иза њих, ама викну такијем гласом да им је свима у ушима зазвонило. Сви се обрнуше.
Сви наврли к вратима те одигли пут неба главе: утоли граја, да би чуо муху да прозуји. „А ха! дома наши, дома!“ викну сад неко иза њих, ама викну такијем гласом да им је свима у ушима зазвонило. Сви се обрнуше.
Старац (по сјединама, а ни по чем другом) трену очима, па опет викну као и попријед: „А ха! дома наши, дома!“ али још јаче но пријед тако да се сви насмијаше.
Старац (по сјединама, а ни по чем другом) трену очима, па опет викну као и попријед: „А ха! дома наши, дома!“ али још јаче но пријед тако да се сви насмијаше.
„Јадник“, рече Ивана, „Бог зна шта је промишљао гледајући све ово ноћас, а ми га заборависмо! Ко зна има ли кога дома, и хоће ли већ икад свог дома видјети! А видите, млад је као капља, лудо дијете!“ „Ма видите, није он прости солдат!
Ко зна има ли кога дома, и хоће ли већ икад свог дома видјети! А видите, млад је као капља, лудо дијете!“ „Ма видите, није он прости солдат!
Али, тринаест година након тога, препородитељ Црногорства бесмртни Данило (први из дома Петровића) тијем истим камењем, сазда нови манастир и цркву под Орловим кршем, гдје је данас.
Но причајте ми гдје је који коначио, јер знам лијепо да нијесте ниједан из дома јутрос, без тога Бајице.“ „Ми смо баш код њега и ноћили, нас тројица“, одврати Саво.
Протече им тако доста времена, да један с другога очију не сврнуше. „Но сам ти грдан сан уснио, мој Перо, дома, прије но што кренусмо!“ „А шта брате да чујем!“ „Снијевах е нас четир Озринића идемо из дуге, а за нама носе носила.
Дјеца се разиђоше куд које једва чекајући да дома повиједају страшно прикључење. Јан и Елвира пођоше мучећи пут двора.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Куд год поступао, свуда ка срећу наступао! Куд гођ одио, дома долазио! Куд се гођ окренуо, свуд те срећа пратила! Куд ходио, срећан био!
На чуну катана. — (Кад се за кога хоће да каже да је рђав војник). Није био дома, кад су му кројили (каже се у шали, кад на кога виде какву хаљину — преуску и кратку или предугачку).
И гладан би га јео. — Одговори се у шали, кад ко за какво јело упита: како је. Из дома. — Одговори се у шали на питање: Одакле си? Кад спава круха не иште.
— На свом кориту свако псето најјаче. — Свуда је проћи (ходити), ал’ (најбоље) је дома доћи. — Свуд је добро, а у дому најбоље. — Мој стан, ја бан. — У своје воће кад ко хоће.
— Увече триста, ујутру ништа. — Што се говори а није истина, рашчини се као маглина. — Ко иде с преваром из дома, враћа се кући са штетом. — Ако коза лаже, рог не лаже. — Лаж свака на лажи остаје. — Лаж се брадом не може покрити.
— Не пири ђе те не жеже! — Не стоји кућа на земљи, него на жени. — Ни горе (све) посијеци, ни без дрва дома дођи. — Нуђену госту бројени залогаји. — Осветници из крви ничу. — Подмукло псето најприје ће ујести.
пушку наслонио, Асан-агу добро погодио, Међу очи под љево кољено, Мртав паде ага Асан-ага, Мртав паде, а жив дома дође. Жалило га до двоје чељади: Млада мајка и мртва љубовца. Чудне лажи, да је бог убије!
Ко ти зла мислио, зајмио га бог низ потајне лугове да тражи старе дугове; нити дугова наплатио, нити се дома повратио! 3 Чија је ова здравица, помогâ га бог и света Богородица.
Наше сестре и невјесте из дома ходиле а коло водиле, по холу се гиздале, свијем колом њи'але, све оглавља бијела, образа свијетла и гласа поштена!
И опет ти фала, мој бане стари свате, и спаси те Ристе и Богородице. 2 СТАРИ СВАТ ДОМАЋИНУ ДЕВОЈАЧКОГ ДОМА За дома и домаћина и његове среће и ћесе, за његовог племена и сјемена, стада и рала, живота и доброга здравља!
И опет ти фала, мој бане стари свате, и спаси те Ристе и Богородице. 2 СТАРИ СВАТ ДОМАЋИНУ ДЕВОЈАЧКОГ ДОМА За дома и домаћина и његове среће и ћесе, за његовог племена и сјемена, стада и рала, живота и доброга здравља!
Ајде с богом, моја кћерце! Из овога дома ижљегла у добри час!, а у други дом уљегла у бољи час! Да бог да, моја кћерце, да ти креши и реуши (тј.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
она иста ђевојка. Обесели се једно другоме, па му ђевојка рече: „Моли Бога ђе се моја матер није дома намјерила, него пошла да биље кроз гору бере да њим младиће замађијава и у звјерад претвара, као што је учинила
неба те сажеже ђевојачку мајку, и под њом се земља просједе, те јој кости сатопи, и тако царев син с ђевојком здраво дома одбјеже, ђевојку покрсти и вјенча је себи за жену. И Бог ми те веселио! 20. ПОБРАТИМСКИ ДАРОВИ.
” Чоек му се поклони, захвали и у руку га пољуби па оде дома и покаја се и као прави Хришћанин до дубоке старости живље. И Бог с нама! 21. КАЛУЂЕР И ЧЕТИРИ ГРЈЕШНИКА.
” Он тако и уради, и пошто се свак проврже какав је био, он их сазва све у сватове, пак с ђевојком дома пјевајући и лубардајући, и ту их части пићем и јестивом, па најпослије сваки својој кући, а он са својом младом оста,
мјесту на којему се нађе; онда је он ухвати, те за се на коња врже, и преплива на сухо, па це упути једном планином дома, али кад дође у највисочију планину, обазре се, кад ли му ђевојке нема. 25. ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА.
” Ови сиромах с великијем страхом узме повјесмо и плачући отиде дома и каже све својој шћери. Шћер га пошље да спава обећавајући да ће она све то учинити.
ђечици и жени; идући путем види једну тичицу шарену ђе крилима лепеће а њега гледа, те он њу ухвати и врати се с њоме дома.
ситком да не би побјегла, па се опет поврати за крух, али не могући нигђе ни откле добавити врати се јадан и жалостан дома без залогаја круха.
сто цекина што је за тицу избројио, него што се преварио и изгубио срећу на овоме и на оном свијету, и кукајући отиде дома.
” Па отолен свој пут, те дома. Казује оцу све шта је и како; | отац му се врло обрадује и велико весеље учини. Оне друге двије сестре пошто виђеше
срца у води неначетој, и како је попије доћи ће јој памрак у главу, те ће у гору побјећи, и кад се у гори нађе, већ се дома не врће, него ће се самодавити у пустињи или ће је звјерад растрћи; а када дође они чоек, оно је царев син, рећи ћете
Онда му баба доведе брата и поврати му говор и душу. Кад се браћа виђеше и за здравље распиташе, крену пут дома. У путу рече брат који бијаше удуречен: „Ах брате за Бога, дај да се повратимо и да избавимо оне људе који су
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
ПИСМО СТУДЕНИЧКОМ ИГУМАНУ СПИРИДОНУ ПИСМО ПОСЛАНО ОД СВЕТОГА САВЕ ИГУМАНУ ЛАВРЕ ДОМА ПРЕЧИСТЕ И СВЕТОГА СИМЕОНА СТУДЕНИЦЕ, КИР СПИРИДОНУ, ИЗ СВЕТОГА ГРАДА ЈЕРУСАЛИМА Благодат вам и мир од Господа Бога и
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Мога тетка Николе није тада било дома, а моја тета Марица ништа се није мешала у моју науку; њојзи је само мило било да ја идем у школу, било у коју било.
Ови, частећи једанпут нашега тадашњега епископа Георгија Поповича, ја, имајући познанство с слугама дома, помешао сам се с њима. Као под именом да ћу што послужити, пошао сам гледати владику на части.
Дајте, децо, пити!” Пак се онда окрене к госпођи дома, говорећи: „Како ја видим, ја сам вас с мојом беседом у невесеље довео; не замерите ми, није то моје намереније било.
Нуто мога посла! За част и гоштење чиним људе невеселе!” Онда госпожа дома устане, целује владики десницу, говорећи: „Милостиви наш и свети госту, не частимо ми ваше преосвештенство толико
Каже нам да се мучно прелази за велико наводњеније Тисе и Дунава; жали што његови синови нису дома, он би нас чинио пребацити на ону страну без плаће.
Сутрадан, неки Карловчанин, враћајући се с празни[х] кочија дома, довезе нас за неколико грошића у Карловце, гди преноћимо и рано ујутру почнемо путовати по пожељеној Фрушкој Гори.
шта би[х] ја рад овде описати, а не могу, нека само оде од пролећа до јесени, кад му драго, у [Х]опово, пак кад се дома врати, видиће [х]оће ли моћи све што је чувствовао исказати.
” дома поћи. И будући да је са мном лепо живио, каже ми што је намислио. То ти ја једва дочекам, откријем му с подобном повере
У дому квартира мојега на[х]ођаше се један ђак, | брат дома госпође, именем Антун. Ови при језуитам слушаше философију и кад год не би имао свога дела, всегда би заједно били.
” У то време дијакон Максим Ларисиотски, философическе класи ученик, спремаше се за поћи дома; дакле, и ја с њим — у друштво.
Петнаести дан дођемо дома и нађем мојега друга весела, здрава и румена. Но он се мени почне ругати да сам од сунца поцрнио.
Пођем драговољно. Допрате ме двојица до Свети[х] Четрдесет; они се врате дома, аја пођем на мој посао с уговором да кад им пишем из Корфа, да дођу узети ме.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бија сам у врага дома! Бија сам у папиној земљи, и тукâ се с Францезима. Дреждâ сам напољу по ноћи, киснуја, одија пишице по десет ура на
Кад се, након петнаест година, врну дома, ожени се једном слабуњавом, а већ зрелом цуром, која имађаше њешто свога. У војсци научи цревљарски занат, па је у
Толико бјеше доста да страх обузме ђаке. А кад још Чимавица заиска и доби допуст да оде дома на њеко вријеме, онда се страх усели у све слуге па дохвати и фра-Брну.
Са свакијем се Бакоња људски поздрави. Фра-Захарије не бјеше дома. Бакоња отиде ка зету Ошкопици и затече Криву саму.
Бакоња није могао доћи к себи. У силној вреви мисли и осјећањâ које изазва тај дочек, усред дома који се у њему учини, хоћаше најзад да превлада његов мушки понос јер му се учини и сувише смијешно да се чини стидљив
отпутова мало, а пошто се врати, нови пријатељ, Вицин брат, поче зидати прилично опсежну кућу, недалеко од парохијског дома. Све је село знало да је он пуки сиромах, те се нагађало да је то Вицина намисао, и да ће довести мужа, у уљештво.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ви нисте на јави. СЛИКА У РОДИТЕЉСКОМ ДОМУ О та слика на огромном зиду Хладног, скоро опустелог дома: Два рошава стабла и пут боје хрома Са неким колима што никуд не иду.
Камена кућо поцрнела од грома С траговима киша, века, ветра, бога, На твоме дну сам без говора и дома. НА НЕВСКОМ ПРОСПЕКТУ На Невском проспекту: канали И мост са лавом као стражом.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
причали су да су налазили, нарочито у близини Стамбол-капије, можда баш на садашњем простору Око Народног позоришта и Дома ЈНА, где је мали сквер под кестеновима и, ниже, на углу Југовићеве и Француске, делове палисада обложене необичном
тврђаву, и бој је, како је рекао енглески посланик Грегори, који је бранио српску ствар, на чувеној седници доњег дома, 17. маја 1863. године, у Лондону, бој је трајао сву ноћ.
У малом парку испред Дома ЈНА, под кестеновима који увек, осим у пролеће, орону и од испарења улице и од равнодушности пролазника, уз свој
Васа Чарапић гледа у високу зграду, са куполом, укосо од Дома ЈНА: зидана тридесетих година овог века, сачувана у бомбардовањима, она означава почетак Улице 29. новембра.
Лето је, траје 1819. година, месеци су прошли како је утекла из свога дома. У јарко августовско подне окупља се, у манастиру Каленићу, силан свет. Слави се празник, Велика Госпојина.
Сва од дрвета и са доксатом кућа је, изгледа, чувала нешто од исконске тишине. Ако је из дома руског изасланика изашао са неком тмином у себи, Доситеј је, чим је ушао у свој дом, опазио како се у њему поново
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Онамо, 'намо! да виђу Призрен! Та то је моје - дома ћу доћ'! Старина мила тамо ме зове, Ту морам једном оружан поћ'.
Ал' и мома из заседе Поскочила ома': „Бежи, селе, ето беде, Бежи мајци дома!“ Бежи мома, махну рубље... Бежи л' дому своме? Све у гору бежи дубље; А момак за њоме.
Ј. Јовановић 3мај XЛИX СПОМЕН НА РУВАРЦА Уочи нове године је било; Накан'о сам се дома подоцкан Од вечере, из друштва весела; Са ближње цркве куцнуло је триред Под кључем кад ми шкрину капија; На дванаест
Реке се замрзле рано, А снег од осам стопа поља је и горе крио. У једно студено јутро, кад мајке не беше дома, Мали се подиже Павле, и оде ван нашег села И никад не дође више.
И у мучне часе народнога слома, Кад светлости нема на видику целом, Ја се сећам тебе и твојега дома, Деспотице српска с калуђерским велом!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
још је одлучено да номофилакс републике, лично, а у пратњи двају сенатора, одведе славнога стручњака до Демокритовог дома који је лежао ван вароши и да га онде уведе у рад.
чланови славног александријског Музеиона и сва његова служинчад пуне руке посла да велики парк и многобројне зграде дома уреде и достојно припреме за дочек владаочев.
тога сеђаше Архимедес, пошто се за свој изостанак на дворским свечаностима на неки начин извинио, у соби за рад свога дома.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Просто се помамио. Запуштао је посао, готово ваздан проводио с њима, угошћавао их у уским могућностима свога дома. Није много користила ни вика и прекори енергичне Анице.
шешира с перјем „под ешарпом извршене дужности”, а друго је пасивно дотрајавање сред четири зида нашег тмурног дома, и међу нашим алтдајч креденцима, расточена трбуха под кордоном кућне хаљине, из које давно упијени мириси јелâ,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Само кад би крстоноше минуле поред каква богата дома, где су домаћице изнеле неколико карлица млека, заборавио би све мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле год
— У стању смо умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица куварица вашега дома носила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пандура у Танасијеву башчу за салату.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда му баба доведе брата и поврати му говор и душу. Кад се браћа виђеше и за здравље распиташе, крену пут дома. У путу рече брат који бијаше удуречен: — Ах, брате, забога, дај да се повратимо и да избавимо оне људе који су
А она кад виђе да га стићи не може, врати се натраг, а они чоек својој кући здраво и весело. Дошавши дома, покаже жени ону длаку и приповједи све шта му се прикојасило, а она му се почне ругати и смијати, али он њу не
Ови сиромах с великијем страхом узме повјесмо и плачући отиде дома и каже све својој шћери. Шћер га пошаље да спава обећавајући да ће она све то учинити.
Вуну острижи те продај и плати сено, а јагањце дај те узми паре, а овце пак отерај дома. Чобанин послуша, и учини све тако како му је девојка казала.
— Хај, хај, то се зна, а да како? — А да хоћу ли, мој златни ага, твој хљеб јести али ћу из дома донијети? — Твој, а да чији?
ага, пошто ме посијечеш и пошто ми одлети душа у рај, могу ли ја каквим твојим марифетлуком, а по вашем ћитабу, поћи дома да оно ђечице одраним? — Јок оно; како можеш, болан, без главе дома поћи?
— Јок оно; како можеш, болан, без главе дома поћи? — А да кад је тако, право да ти кажем кад си ме нашим часним крстом заклео, да сам волији с главом дома код
— А да кад је тако, право да ти кажем кад си ме нашим часним крстом заклео, да сам волији с главом дома код ђеце и моје, да опростиш, жене живјети него у вашем рају без главе.
Кад дође дома, каже чељадима кутњијем све, па придода: — Валај, ако ништа, напсовао сам га се што сам боље могао, да му нијесам
— Како, зло те смело, смје опсовати кадију? — запита ђед и отац. — Богме, кад сам на врх брда ижљегао, врћући се дома, једном сам руком начинио роге а другом њаке, па викао што сам више могао: ово, кадија, тебе, а ово ти суду, а ово ти
НЕ ВЈЕРУЈЕ (ТУРЧИНУ) Враћао се некакав сељак из Дубровника пут Требиња зими, и носио на леђима неколико ока кукуруза дома, па од труда, зиме, а може бити и од глади запјева иза гласа да се разабере: Ласно ли је пјану запјевати, а сиротној
“ Многи сељани почну плаћати, а многи одоше да из дома донесу, и међу овим посљедњим ево ђе иде некакав одрпан сељак и носи врећу окрпљену про рамена и упита: — Што сте ме
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И корење једе као хлебац бео, А смрт му је радост, добродош'о гост. Гле његовог дома! Глад израсла свуда. Ту се чаша жучи испија до дна.
Једна лепа глава. Мре постеља бела, Намештај, сви знаци љубави и поште. Уздах као стража заспалог опела, Погинулог дома није умро јоште. Је л' то буна мртвих, ствари и поретка? Ил' се збиља овде и сад неко крије?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ова седница држана је у великој сали Инжењерског дома. док смо седели на подијуму, очекујући почетак церемоније, посматрао сам ову дивну велику салу, и чинила ми се лепшом
Део овог поклона, нешто мало више од четвртине, требало је да се утроши на подизање административне зграде, будућег дома Академије и њеног претходника Националног савета за научна истраживања.
Ћипико, Иво - Приповетке
— пребаци јој, стојећи над њом. —Храним своје дијете, —опази она. —То можеш и дома... Поштена жена чува кућу... 'Ајде дома! —Поћи ћу . —Одмах! Нећу да те видим даље од куће...
—Храним своје дијете, —опази она. —То можеш и дома... Поштена жена чува кућу... 'Ајде дома! —Поћи ћу . —Одмах! Нећу да те видим даље од куће...
Ваља да те ишћем... Изиђоше на улицу. Жижица у путу опази да га жена прати и окрене се према њој. — 'Ајде ти дома, ја ћу доћи!... Ово су наши, мушки посли! — Како сте сви вредни! . .
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Навешћу две песме, једну која се пева при одласку из родитељског дома, другу при уласку у свекров дом. Када у Гњилану, које није далеко од Врања, кум, старојко, девер и свекар прстенују
У песми из које су ове речи узете, а која и носи наслов „Тајна рођења“, помиње се „црвена светлост дома где се не враћа“ и „умрли већ дом где се не враћа“. Умрли дом је утопијски простор смештен у пренаталну прошлост.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
П. ) достигне пред светом, а не својом сенком, као у оној страшној изби свог дома, морао је одмах да види да је то немогуће. Довољно је било да изусти њено име, па да епископ скочи.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
сасвим проређен а они изнемогли од глади и замора, окренуо се млади Кошутан својем побратиму и шапнуо да се врате дома. — Ни за нас сад није срамота: ето и Шумадинци се враћају, а дошли смо до границе... ... Неће бацити пушке.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Вал захитих, ал’ залуду — Тиху воду донео сам дома У маленом суду. Леандер И Летње ноћи, ноћи јасне, Ноћи жиле, ноћи красне!
А кад јарко сунце жмирну (Јер му сумрак трже сјај), Рука руку само дирну: То је био опроштај. — Дође дома млада мома, На лицу јој сунчев жар, „Где си, дико, за толико?“ Дочека је мајчин кар.
звека... јека... Неко трчи... ко си? стој! „Ја долазим из далека!“ (Из луднице утекô ј’). Куда журиш? — „Пузим дома!“ Зар га имаш? — „Сто и два!“ О сирома’, о сирома’! Теши себе како зна. Та што бунцаш! Буди свесан!
Тихо плови бродић мали по пучини И нада се ведрој ноћи, месечини. И бродари сећају се дома свога И у њему рода свога миленога. Сад ће у сну слатке песме да забрује, Јер се бродић завичају приближује.
Удовици с’ грло стиште Кâ да ј’ гŷши мòра нека, Па не може да изусти: „Нисам крала мога века!“ Оде дома празних руку, Деци својој без горива... Сиротица, незналица Не осећа да је крива.
Сусеткиње могу Да је преко гледе, Пакоснице могу Да је и увреде. То је страховање Њиног мирног дома, И рај њихов стрепи Од тог страшног грома.
Иди, пливај, праћакај се чила, весела, Ја те пуштам, радо пуштам и без откупа!“ Кад је деда дошô дома својој старици, Све јој редом приповеди што се догоди.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ДРУГА СЦЕНА Пређашњи. Стана долази. СТАНА: Помози бог, људи честити, Што царског пашу верно служите! А је ли дома паша Сулејман, Злочине раје отац милостив? И је ли здрављем доста угодно?
Хеј, да ми га је дома видети! ТРЕЋИ ТУРЧИН: А како ти се звао?... Јер и то морам честитом везиру јавити. А можда га и ја познајем, те бих
ЋЕРИМ: Станоје ће, уморан, с пута дома доспијети... А онде ће се до лудила збунити: јер је неће на дому застати. ХАСАН: Кога? ЋЕРИМ: Њу... Ту жену своју.
За њима сад, Докле се вуци нису спремили!... (Сви одлазе, Хасан остаје напослетку.) Хајд’ ид’те ви, А ја ћу лепо дома остати. ЧЕТВРТА СЦЕНА Пред Станојевом колибом. Главаш сам. ГЛАВАШ (лупа на врата): Чује л’ ме ко?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
вашој домовини Србији, чија сте нада ви, њени будући грађани; ви не знате да сте од ноћас постали голи сиротани, без дома, без крова, без коре хлеба, па можда и без родитеља...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ XXИВ Можда није то баш тако — — Можда бејах где на путу, Па се жељан врнух дома, Своме гнезду, своме куту. А преда ме ти изиђе, Окићена са бисери, Са бисери наше среће, Са три сина и две кћери.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
рода вашег уди Да за њима и у даљи моје горе груди, Да за серце све спомиње како му је било Прикривену под голубље дома вашег крило. Слатки спомен! Сад најпаче двоумију моме: Какова је судба опет ниспослана по ме? Идем — што ћу?
Нису могли пристаниште удобно да нађу, Гди да спасу безопасно дома нашег лађу: Гребенска м' је отчуждила, ради своје суше, Бистра Сава распалила жећу моје душе; Прво мјесто
скорије може навлачи чакшире, Једва чека, јадан, тек да добро сване, Лети без обзира, к'о из пушке тане, Нити иде дома пређе дван'ест сати, Чека докле почну софру постављати.
Михаило Витковић СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА МОТО на серпску перву Пјеснарицу Серпска мома Ил' је дома Или код овацах, Радећ пјена Као шева Милом свога срца.
А кад су се дома нашли, Наконче су снаши дали, Житом младенце посули, Па се село за трпезу, Да се почне гостовање Од три цела бела
Ал’ ко у поље неће да трави име разбира, Ко л’ на асталу памет дома не оставља млад, Нек не иде у Пратер да врелу душу расхлади, Јербо ће тамо на труд искра да падне нова.
ово страже на две стране стојеће, овоже царска и општинска робија, коју је народ обвершивати моро, људе от дома и послова домовини одвело је, и саме жене послове кућевне колико су могле обдержавале су, докле није болест несретна
Ето, данас сви, и то не мали послови дома нашег точно су израђени били, и опет сам ја имала времена мало и читању посветити, а сад ево певам, али не вама, него
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Из уста просипа крв и жуч и пену. Отворила уста, умире и снива Бесни танац, раскош Иродова дома. Бели осмех модрим лицем се разлива. Тако мру на југу. Салома, Салома.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Р. гранчице носе се на Цвети у цркву, а после се њима ките кућа и штала, »да одврате од дома и марве свако зло« (ЗНЖОЈС, 19, 168). Вода у којој су кувани р. и першун лек од трипера (СЕЗ, 14, 236).
Ћипико, Иво - Пауци
Завлада њиме некакова несломива чежња... за родним крајем. Кроз сузе сину му мисао: „Дома ћу!” Чињаше му се да је у томе још једини спас. У трен ока обуче се.
Дјевојка стајаше на истоме мјесту к'о укопана и плашљиво гледаше око себе. — Сада их липо гони дома! А данас си добио надницу! — очито весело јави се лугар. — Зна сам да је живина похупна...
— Гледај, како јй! — ругаше се једне вечери Цирило. Све ка по сировој кожи... Овдје се мрска, а код њега дома, да је било и капуле! Они, болан, и не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина!
— И за ме би било боље... одговори замишљено Иво. — Нисам никада задовољан пошао из села... — Ти би сад оста дома, — љутио се отац, — сад кад сам за те... — и ту га стаде права вика.
— То је други посао... — одговори блаже рубач... — Ма дајте козу! — Није дома, — упозна Иво Маријин глас. — Биће у загону, — вели опћински чауш и попође по превраћу.
Дјевојка се обрне к њему да види је ли кренуо. Он схвати њен поглед и добаци јој у хитњи: — Доћи ћу дома, видјећемо се! Дјевојка не одговори, већ боље пожури и замаче на завијутку кућа, између зелених маслина.
— И пружи Иву писмо. — То је дуга епистола. Ко ће све прочитати? А је ли мама дома? — Гори је! Ма проштиј, нисам све разумио!
Бићемо ка' сломљени! — А вечерас ћемо исто на бал! — И ја ћу с тобом! — јави се Ката. — За те је остати дома, — одговори он осорљиво, и одмах му се снужди лице. —А зашто је не поведеш?
— и упути се узбрдицом. На равници до њих, кроз вјетар, допре јачи звук хармонике. — А што ћеш рећи дома, гдје си била? — упита је забринут. — Увућ' ћу се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу.
На раскршћу, код крижа, нашли смо њих двојицу да се свађају. Цирило Јосу тура да гре дома. Он није хтио „Зашто ћу дома?” одговара. — „Хоћеш!” — „Нећу!” Док Цирило на њега замахне дршком од мотике.
На раскршћу, код крижа, нашли смо њих двојицу да се свађају. Цирило Јосу тура да гре дома. Он није хтио „Зашто ћу дома?” одговара. — „Хоћеш!” — „Нећу!” Док Цирило на њега замахне дршком од мотике. — Јеси ли видио да га је ударио?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
За њега Лауш каже да је скитара, баш тако каже: скитара. И пробисвет. Да је човек без свога дома, да му је свеједно живео овде или тамо, па ће му исто тако бити свеједно добије ли или изгуби битку са Брзаном.
Напротив. Она се ражестила. Црвенило јој је ударило у лице. Говорила је како она неће дозволити да добротвора њеног дома, човека који јој је спасао мужа од смрти, кољу ти дивљаци, а да њена војска седи овде у безбедности иза дебелих зидова
Најпре сам помислио да ће Доротеј своје страшило поставити испред улаза нашега дома не би ли испрепадао или барем обесхрабрио саборишке акрепе, али он на моје упорно запиткивање одврати да је направио
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Реке се замрзле рано, А снег од осам стопа поља је и горе крио. У једно студено јутро, кад мајке не беше дома, Мали се подиже Павле и оде ван нашег села И никад не дође више.
Под скромном сенком дома мог Спокојство леност пружа, Где мирно дрема мали бог У жбуну мајских ружа. Ту бурних жеља силна моћ Не мори људске
драги, то је јад, Најзад се све продаје. 1883. СПОМЕН Времена мрког мину вид, И немир прође војни, На мирног дома тврди зид Положен мач је бојни.
У крају дворишта равног гранати орах се диже, Ту кравар у хладњак седе кад дома с Амором стиже. Исприча кметици редом све што се од јутрос збило, И гледи кметицу нешто, па, Боже, здраво му мило!
Тако се десило чудо, те глас по селу пуче: Кмет се с општинским ћатом кô сарош по крчми туче! А кад га донеше дома, кметица, од грдне бруке, Затури с чуђењем главу, плесну се у снажне руке И подбочи се само.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Добивамо врло нељубазне одговоре или никакве, но место њих мрке погледе. Тек после дугог лутања стижемо до дома филозофовог. Врата су забрављена. Куцамо тихо, па све јаче - нико нам не одговара.
на зиду моје собе, коју често посматрам, претставља га замишљеног, у наслоњачи, у мраморној соби његовога господскога дома. Уђимо и ми унутра, и поклонимо се до земље. Наша посета свршила се брзо и успешно.
Тако сам, после двогодишњега отсуствовања, угледао опет зелене шалукатре мога очинскога дома, и у његову дворишту примио огромни кључ његових тешких гвоздених главних врата.
Тако се Миланковићи, погосподивши се разиђоше, у току последње стотине година, по белом свету, а њихова два прастара дома, у којима се још сачуваше Исајловићеви портрети Тодора и његових синова и још друге слике њихових супруга, синова и
Сазидана је, у стилу флорентинске ренесансе, на Храдшинском тргу, поред царског двора. Први спрат тог господског дома, осветљен безбројем свећа, пун је Гостију. Госпођа нема, да би њихови мужеви могли, несметано пијанчити.
Гајдаш је засвирао, а коло поведено. Иза бербе разиђоше се, и гости и синови дома, на све четири стране. XXИ НА СЕМЕРИНГУ.
сте сигурно родословно стабло некадањих власника са великим бројем предака; та то је понос сваког старог племићког дома.
Из његовог огромног кубета, обложеног нежним седефастим мозаиком, разлива се по унутрашњости овог дома бела тајанствена светлост. То кубе, то је Венерино небо.
на другој својој обали новим насипом, кида у своме бесу немилосрдно мој врт, капије, тарабе и шалукатре мога очинског дома, па и лепи павиљон, труну, напуштени и неодржавани.
Онда морам да мењам рогљеве, олуке и целе делове крова. Одржавање мог очинског дома прекорачује моје приходе; мораћу га продати. То сам данас увидео и одлучио.
Иза камина певаће нам попац. Ово је мој додатак нашој будућој идили, и ја ћу повести из свог остављеног очинског дома таквог једног малог и дискретног уметника Вама у госте.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Онда вади кесу са дуваном и пуни лулу. — Одакле ти? — пита га неко. — Ја?... Са границе. — Па куда ћеш? — Ја дома. Ма ђе ћу, грдан, на друго мјесто!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
У Београду, XИИ 1921. Прва песма Откровења ТАЈНА РОЂЕЊА О црвенило ми дотече из матере Светлост, чуј, из дома где се не враћа Пламени зрак, чуј! кроз пребеле шаторе За смешног младића (Коме се визија детињства повраћа!
Али црвена светлост дома где се не враћа, И крепко тело још звучно од химни и покрета Побркаће ме код начела и каљача, Побркати - ха дивоте!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— А сада устани и пођи! Далеко је Брег Светлости... ИЗГУБЉЕНИ КЉУЧ Око дечаковог дома растао је само песак. Једва би која бодљикава биљка успела да пусти корен и донесе некакав јадан цвет или плод.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
) И, с’г Коштан, остај ми с’с здравје! Срећан ти пут! Путуј! И ја ћу да путујем! Дома ћу, кући... И, жив из њума нећем да изиђем. Мртвога ће ме изнесев... Аха, камо батка да ми те дарује.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ми бога праведнога, све ми срце пуче за ђевојком, па помислих, стара моја мајко, боље ми је погинути овђе но срамотно дома долазити; па потегох даровницу ђорду, њом ударих Белил-агу страга по рамену и по десној руци, а зажмурих очи
Састаше се четири чауша у Призрену, граду бијеломе, код дворова протопоп-Недењка, али прота дома не бијаше, но у цркви бјеше на јутрењи, на јутрењи и на летурђији.
црном је земљом саставио; па он узе двије војеводе, одведе их двору бијеломе, угости их у бијелу двору, па их здраво дома отпустио, и бјеше их Раде научио да не држе вјере у Јерини.
Чауш виче, дабулана риче: „Хазур, хазур, кићени сватови! Хазур свати, и хазур ђевојка! Већ хоћемо дома путовати“. Дигоше се кићени сватови, отидоше двору бијеломе.
Куд те сила сломи преко мора надалеко четр’ест конака, преко мора, да не видиш дома, ни без јада доведеш ђевојку, а код твоје земље државине, земље твоје, Бара и Улћина, Црне Горе и Бјелопавлића, ломна
освануло јутро, те пукоше на граду топови, чауш викну, куцну далбулана, нек су хазур кићени сватови, земан дође да ти дома пођу. Сватови се на број искупише у шарену камену авлију.
’вако говорити: „Добро, мати, у земљи Талији: доста, мајко, робља наробисмо, а јошт више блага задобисмо, па се здраво дома повратисмо.
А Виде је красан пријатељу према тебе, према дома твога; сва је слика, мио побратиме! А и Виду није за те криво, без ријечи даће ти ђевојку; нит’ је проси, ни јабуке
одреди Турцима откуп. 65 Милић барјактар, Малета војвода и Виде Маричић нису познати историји. Према тебе, према дома твога, тј. према теби, према дому твоме. Све је слика, мио побратиме, тј. девојка одговара теби и твоме дому.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
посејали усева ради своје и наше потребе, — него браћо остала и добри људи, и ми, којино нисмо пољски радини, него дома у суху седимо, те нит нас бије злота ни киша, — да не лежимо залуду...
Улезе унутра, затече онде Какуса. Таки га крхну топузом у главу и уцопа га на месту. А своју чорду изведе напоље и дома их отера.
Оста лав изломљен лежећи докле они по лову ходише. А кад се вратише дома натраг, диже се полако лав и приста за царем ходити. Оде за њим у полате цароградске.
Препаде се и за жену, јер ће од господара јој погинути; врло узшеврда. Што да чини, брже по њега посла да дома дође. Кад дође, пита цара који је посао.
им о том није поменуо, ни за се, ни за које крвно дело, за продају ли, ил' низашто, кроме за млађега им брата, што је дома био остао, и искаше да га у други ход им к њему доведу.
— Како бог узхоће, тако да и буде — и запита их сву тројицу хоће ли остати на конаку онде, или ће се вратити натраг дома у Цариград.
И то већ њега ђаво распали, не паде му више на ум од жеље да иде се окупати, него таки узе жену за руку и пође натраг дома шњоме на вечеру.
И заповедише Димитријеву слуги да оне ступове има дигнути одонуд и однети из дома господина његова, пак опет рекоше му да оде унутра пред олтар где стоји ћивот светога Димитрија, те скоро да сними
О тому зададе му веру своју са заклетвом се како ће их он пак наскоро частно с поштењем здраве и читаве вратити натраг дома и послати их к своме отцу мирно.
И дођоше пред цара те их оковлаисаше, то му рекоше: »О цару честити, ако ти пустиш код себе здраву и читаву дома отити ову момчад, то знај, да ће они нама допосле досадити. И хоће војевати на нас.
« И преступи своју заклетву, те веру под ноге удари. Дозва барбира тобоже да се обрију и тако да иду дома, а заповеди барбиру пресећи им очне жиле те тако их обојицу послепи. Онда их посла к отцу дома.
Онда их посла к отцу дома. Каде то јадни им отац зачу и виде их што се од њих учини, напокон их к сестри послао, испуни се једа и лута чемера
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Стари Замфир није тих дана био дома. По свом обичају отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још —
— пита тетка Таска, а не може још никако да се издува. — Етее, — отеже Ташана — како да ти рекнем?... — Ама дома ли је? Није искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.
па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља“ кад си је, ете дом; дома си седи дете; три дин неје искочило из кућу!... Како може тој и да си помисли?! — Е, иди си, па ги питуј сама.
Туд се спацирује Манулаћ банкирче. — „Здраво-живо, Зоне! Што ти раде дома?” — „Здраво су ми дома, сербез си живују, сербез к ноћи лежу, спију, урањују теке у собу ми често нагвирују: Дома ли
Туд се спацирује Манулаћ банкирче. — „Здраво-живо, Зоне! Што ти раде дома?” — „Здраво су ми дома, сербез си живују, сербез к ноћи лежу, спију, урањују теке у собу ми често нагвирују: Дома ли си, Зоне?
” — „Здраво су ми дома, сербез си живују, сербез к ноћи лежу, спију, урањују теке у собу ми често нагвирују: Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...” Више се није могло трпети. Морао се тражити неки начин и лек злу.