Јакшић, Ђура - ПРОЗА
познавајући гостопримство мирнога сељака, нису пропустили да тога дана у Планинац не дођу; а сваки се, опет, домаћин отима како ће лепше и боље госта дочекати. Попа довео свога нећака чак из Старе Србије.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Запита га које и откуда. „Ја сам птица”, — одговори папагал — „родом сам чак из Индије. Овдешњи домаћин купио ме је данас, и малопре днео ме и ставио овде.
цара, који не чува сарај и жене као Сарданапал, нити лови мухе као Дометијан, него обилази царство своје, као вредан домаћин дом свој, старе клисуре и кулетине даје разваљивати, и на њихова места воздвиже училишта, фабрике, хоспитале и овим
Наравоученије Сваки посао гди прави домаћин не присуствује, слабо напредује, често пропада. „П у с т о м л е к о п с и л о ч у.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А кад буде време, вас ће позвати где требате; а вама ће овај козјаин (домаћин) у свачему на руку чинити”. И отиде и пашпорт однесе. То је било баш лицем на Свјатаго Димитрију мироточивога тј.
Пређемо, и ја и Чупић, чекамо док нас зовнуше у један врло голем чадор. Кад тамо, седи шест паша, ту је и наш домаћин Сирчић, и више од двадесет капетана. Седе, а ми стојимо.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Јамачно се сећаше ко је. — Да не буде то газда Милун? — Јес', он. Код њега ће ти бити добро. — Та оно добар је домаћин — одговори Среја мало премишљајући — али док видим... ласно ћемо. — Шта да видиш?
— Сад си, Срејо, ето без бриге. Стао си у добру кућу, бићеш као бубрег у лоју. Газда Милун је добар домаћин, а ти — вредан момак.
Уочи петровских поклада беше големо весеље код Срдана Мишића у Р. Срдан, доста имућан домаћин, жени свога јединца, дечака од својих 18 — 19 година. А и време је већ да га ожени.
Све се ужурба и разиђе — ко у кућу, ко у подрум, ко у млекар. Пред кућом остаде сам домаћин с гостима. Поп Мића поче, онако издалека, казивати зашто је дошао са својим синовцем.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Наједанпут, као да се нечему досети, смиче опанке с ногу: — На — вели - рајо, водај ми опанке! А домаћин, гологлав, прилази смерно, узме у руке узице од опанака, па вуче опанке по авлији... То се зове „водање опанака”.
Није хтео Иван гутљаја ракије без Алексе попити, нити Алекса без њега. Ако је весеље у кући Алексиној, Иван је домаћин, а ако у Ивановој, тамо је Алекса. Радост, жалост, зло, добро — делили су заједнички.
У кући живот. Ужурбали се млађи, спремају се на посао на који их је одредио седи домаћин. Ту је и чича Сима, кнез. Дошао да види хоће ли му кмет што наредити.
— Дом је — дом. Он је на земљи, а није на води!... На води стоји само лађа и воденица... Ја нисам домаћин него воденичар... — Па што си се закапијао?... Отвори врата! - рече Станко. Кључаоница кљоцну и врата се отворише.
Он саже главу и ућута. Наста тајац. Нико не умеде ништа рећи... Ногић, као домаћин, скрете разговор на друге ствари. Он је питао то за овог то за оног. Катић је одговарао кратко.
Откад памтим, онаког дјечака нијесам видјео!... Оно се види да ће бити кућаник и домаћин. Миран, послушан, поштује старијега... Дина ми, велим ти, врло сам заволео тога дјечака!...
И оштро око Крушкино смотри то... — То баш сведочи да ће он бити прави домаћин —настави Крушка — прави правцати домаћин...
И оштро око Крушкино смотри то... — То баш сведочи да ће он бити прави домаћин —настави Крушка — прави правцати домаћин... Маринко ми онда исприча све што је било, а ја му рекох: па иди, болан, потражи га и доведи к мени.
У својој кући био је у пуном смислу речи домаћин. Ту је он дизао и обарао по своме нахођењу У кући му је био ред као у кошници.
Мислио је да је у његовој кући свака његова реч светиња — па је тако и било. Једном речи: прави домаћин свога времена. Кад је Иван стигао, Милош не беше код куће. Отишао неким послом до Шокчанића.
Боже, што ти је срце материно! Мада је знала да треба чинити само оно што домаћин жели, да треба волети оно што он воли — опет јој се у души нешто закува.
Милош уђе сав блед као крпа. Колена му клецаху, а онај се хан окретао око њега... Као што рекох, био је то миран домаћин; никад се он ни с ким није парбио нити пред суд излазио.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ДРУГОВИ Кад се кроз хуку ноћног планинског ветра чуло да неко и по трећи пут закуца на врата, домаћин се диже да види ко је. У страшној ноћи чуло се како лају лисице.
А домаћин је опет видео у странца само његову тешку торбу која је изгледала пуна новца. Преконоћ, дигну се домаћин и његова жена
А домаћин је опет видео у странца само његову тешку торбу која је изгледала пуна новца. Преконоћ, дигну се домаћин и његова жена, задане путника и узму му торбу. Ни жена није познала свог некадањег мужа.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« — А онај задовољан доноси још један бокал. И њега испразни Аћа, па оде да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан размишља у себи како нема ништа лепше од учена човека, и како све иде као намазано.
Ах, чега ти ту све није било! Један спахилук, једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом! Домаћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто разговарају.
ујесен поп Спира, Аркадија и Жужа крунили кукуруз, а лети, кад су велике врућине биле, у њему је под комарником спавао домаћин сам главом.
Срце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлиска врата, ударало да искочи. Ваљда је зато и притисла левом руком груди, а десном дигла полако
Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази да ко од
деликатеса на једном тако опрљеном свинчету, и стога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, омастити брке сам домаћин.
— С драге воље, Нићо! Е, фала, фала. Па ’оће л’ ти доста бити тако једна ’иљадарка, а, Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов с креветца. — Ама не волем ти ништа што је фалично; а ти би ми, знам, дао!
? Ај? — А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин. — Та знаш, ми »беамтери«, к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег’ ви павори...
па поникад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерског господства. — Хе, хе — смеје се домаћин — па што онда пијеш вина, кад још ниси ни вечер’о!
— А би л’ се при’ватио малко? — пита га домаћин. — А има л’ штогођ? — пита Нића. — Та биће, Нићо, к’о за тебе. — И треба, и треба! — вели Нића.
овај у рог. — Па што се не »фатираш«, што кажу, изнутра, к’о ја? — пита га домаћин. — Е, »лако је ђаволу, што кажу, у риту свирати«, па и теби, газди човеку, прдачити се са мном.
— А зар си осетио, Нићо! — вели комплиментом задовољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино! — Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њено маторо
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
је Менко тако шенуо, те да би после између се причали: како тај Беглер-бег, Док Менко био млад, тек се оженио, нов домаћин, кад је купио десетак у Менковом селу бацио око на његову жену. Менко са још некима ухватио бега и избио.
А некад био добар домаћин. Имао жену и децу већ ожењену и разудату. Долазили би његови из села. Некад молбом, некад силом, везаног, одводили га
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
После вечере друштво се развеселило. Сваки је морао по једну песму певати. Јоца је певао „Тулумбашу”, као домаћин, Ружичић пак „Желиш ли бити моја”; затим замоле фрајла-Јулку, те и она лепо отпева „Куд блуде сада мисли твоје”.
Африка
Свуда око куће, покривене огромним сламним кровом, веранде испред просторија ограђених асурама. Домаћин, полурасплакан од радости што у овој пустињи после ко зна колико времена добија госте, боемски је и пустињски срдачан.
Аперитиви. Кратка упознавања набрајањем заједничких симпатија и пријатеља. Домаћин је познати писац колонијалних поема и романа.
Кувари нам спремају изврсну вечеру са вином и содом. Домаћин је велика и важна личност за околину; он купује производе лова за крпе, бразлетне, колајне и ликере.
„Сад ћу вам показати једну црначку породицу, врло богату, домаћин је брат од стрица једнога краља кога ћете у савани упознати.
је ваздан неправилних, угластих дворишта, где су се велики и деца излежавали или кретали слабо осветљени огњевима. Домаћин, увијен у плави огртач, с дугом ретком брадицом, обрадова се, али се не узнемири много кад нас виде.
Укућани не умеју да објасне откуд то задоцњење, ни кад ће се домаћин, Меј Н'гесан, опет појавити. Жене, обвијене у дивне шарене свиле, спремају кокоши за футу.
Врло млада. Други старац јој је отац, али није он домаћин, већ одсутни син, који је сам трговао и стицао. До подне Меј се не појављује.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Није нападао жене. Божич и домаћин су, међутим, гласно викали. Препирка је међу њима настала око тога: да ли ће се, после вечере прво играти фараон, или
Препирка је међу њима настала око тога: да ли ће се, после вечере прво играти фараон, или друштвене игре. Домаћин је предлагао фараон. Божич, и фараон, и друштвене игре. Игру, коју девојчице играју у Бечу, кад играју лопте.
Груди у груди, прислоњено. Мушко и женско! Пар који би ту игру играо, личио је на близанце. Први пар је био домаћин, са домаћицом, па је домаћица стегла, црвену, лопту, под браду, а Валдензер је отимао.
нема шта више да гледа, то вече, у том друштву и да ће најбоље бити да се он извуче, тихо, неприметно, и оде да спава. Домаћин и домаћица, међутим, почеше тад и његово име да вичу! У игри, кажу, сви треба да будемо једнаки. Нема изузетака у игри!
А да га је Божич задржавао. – Сад могу, каже, мирно, да вечерају. Извињава се, јер је домаћин, али се био препао, да му је капетан узео оно, што му је још једино остало у животу.
Кућа тог стаклара била је право чудо. Била је од камена, у приземљу, а од ораховине, на спрату. Домаћин је говорио да човек треба, од хладноће, да се склони, у ораховину.
Ујутру, ковач је – уз ритмичне звуке чекића – спустио кола са точкова, на саоне. Домаћин је био пристао да изнајми три вранца, из штале, које је Исакович био запазио, и зажелео.
А био је занемео, кад му Павле рече да је купац тих коња, а готов да плати добро. Узалуд се домаћин вајкао, да су то, у ствари, Вишњевскови коњи, да их је Вишњевски купио, да су то татарски коњи, чудовишта, Павле је
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Сви су били на смрт уплашени. — Откуд ти жив, бијели странче? — зачуди се сиви миш домаћин. — Па напољу пада читава киша од мачака. — Ја сам чувени Миш пророк — одговори бијели миш.
— Види, па ти би могао да будеш наш војвода! — досјети се нешто миш домаћин. — Сасвим си бијел, пророк си, а још имаш за пријатеља једног мачка.
“ Буде ли ме хтио мишји народ, примићу се за војводу — скромно рече Миш пророк. У саму зору миш домаћин разасла своју породицу по читавој околини да објаве свима мишима нека дођу на велику мишју скупштину код напуштене
Скитница од изненађења зину и пусти миша, а наш ти домаћин стругну у прву рупу и викну: — Бај-бај, мачору, до виђења! Желим ти други пут бољу срећу!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Донесу га. „Ауспрух” од десет година, мирис, сласт, снага особита. Домаћин сипа. — Хоће л’ бити, Чамчо, овај добар за Пољаке? Чамча кошта. — Особити. Кошта Кречар.
Кад се испеваше, домаћин дâ знак да се деца даље, а мати то све изреди. Осташе њих тројица и госпођа Сока. Он је волео када она до њега седи,
Пред дућаном и у дућану изгледа као Грк, Цинцар, као домаћин господарски гостољубив, изван куће одважан, предузетан шпекулант.
Ту је већ много господе. — Нобіліс хунгарус, — претстави га шљахтец свима. Господар Софра клања се. Дочека га домаћин гроф, па Софра честита му имендан, и то мађарски, само је титулу научио — доміне іллустріссіме. Чамча тумачи.
) — цена за љубитеље нечега која не одговара процени других купаца принципал (лат. прінціпаліс) домаћин куће, сопственик радње, газда, старешина провијант (итал.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
¹¹⁵ За одржање деце у животу прибегава се и обреду жртвовања животиња. Када у некој кући често умиру деца, тада домаћин, док свештеник чита опело, одсече петлу главу на кућном прагу.
Њихов обавезни саставни део јесте благослов у којем се бираним речима благосиља младожења, кум, домаћин итд., односно дочарава свет благостања.³⁰ БЛАГОСЛОВИ (ЗА ПОРОД И МУШКУ ДЕЦУ) — Да си благословен и ти и пород твој!
71) — Дај, Боже, дому овоме сретан подмалдак, највише мушкије глава! (Беговић, 1986, с. 62) — Дај, Боже, брат се домаћин синовима хранио, с унуцима китио и дичио, као што се кити и дичи Ђурђевдан листом и зеленом травом, а Спасовдан
ПОЛОЖАЈ И УЛОГЕ У ЗАДРУЗИ Домаћин. Улоге задругара у задрузи су јасно и хијерархијски подељене. На самом врху хијерархије као највиши ауторитет налази
На самом врху хијерархије као највиши ауторитет налази се „домаћин“, „старешина“ или „глава куће.“ Обично је за домаћина биран најстарији мушки члан, отац и деда мушких чланова породице.
Добар домаћин никако не сме бити свађалица, тврдоглав, пијаница, коцкар и сл., односно не сме бити напрасит, или непоуздан и лакомисл
У односу према својој чељади, добар домаћин је строг али правичан, разборит, ваљан организатор посла и поштен непристрасни судија у међусобним споровима чланова
Јер, како кажу људи: „Ко не уме да ради, тај не уме ни да заповеда“.¹⁸ Од тога колико је домаћин добар, мудар и окретан, зависи умногоме напредак читаве задруге.
Према стандардном опису структуре и дистрибуције моћи у задрузи, домаћин има тако рећи неограничену власт над својим „народом“.
, али је добар домаћин за све крупније издатке полагао рачун осталим задугарима. Дакле, домаћин има суверену власт да тргује али искључиво
, али је добар домаћин за све крупније издатке полагао рачун осталим задугарима. Дакле, домаћин има суверену власт да тргује али искључиво као опуномоћеник чланова задруге чије интересе он мора да заступа и брани.
задрузи и када дође до спора међу задругарима има улогу арбитра, и његова пресуда се беспоговорно уважава и извршава. Домаћин има право не само да доноси пресуде у интерним, породичним споровима, већ и да кажњава задругаре за многе ситније и
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Окренух је према светлу и у том часу открих да чиним потпуно, али потпуно исти покрет као онај домаћин у Бачкој. Плећка је била мутна, жућкастомутна, баш као и оне године када смо ловили зечеве по стрњици.
Матавуљ, Симо - УСКОК
И гостов поглед одједном пође по кући и чељади, те се устави на лијепој зубљоноши. Домаћин унесе бадњак и назва: — Добар вече и честит ви Бадњи вече!
И то бјеше милосни помен ђеци, али, тврда ти вјера, посад ако и нећеш чути пјесме, нећеш ни тужбалице! Затим домаћин наточи чашицу и наздрави госту: Е, дакле, здрав си ми, ускоче Јанко! Добро ни дошао! Нека ти је срећно!
“ — Доста, стрико, молим те — викну домаћин узрујан... дакле, желите да огласим Божић? Сви заграјаше: — Ела, молим те! А-ну почни! Без требе нећемо ни ми!
Прву напија сватовски стари сват, а послије ње ставља новце на погачу у име трошкова који је поднио домаћин, то дуго траје.
Њу пије домаћи стари сват у здравље сватова. Четврту пије њеки од главнијех сватова, и онда износи домаћин мараме и дијели их. Затијем се опет једе. Затијем викне стари сват њихов: „Ха, на ноге моји дјевери, дјевојку под руку!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
али за монархију са просвећеним, правдољубивим, мудрим и добрим владарем, који ће земљи бити оно што је добар домаћин кући, владати »мудрим и силним законима«, и наместо насиља, нереда и неправде, обезбедити мир, сигурност и правду.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
И Павле Постиљоновић и Јован Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног тунавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам
Дакле, прво ћемо почети са домаћином. Јован Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако напамет, нити тражим да ми верујете онако
ГЛАВА ДРУГА Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин. Стегла јака зима те 1891. године: баш сасвим онако како стоји у календару.
Као искусан и предострожан домаћин, он се уједно постарао за све. Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора, с којим се Јова ужасно мрзео.
— Сад је Јова био без бриге за печеницу. И кад се уверио да је све као добар и предострожан домаћин урадио, вратио се бацивши још један поглед на своју печеницу, која је на безбедном месту стајала.
Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником. Међу стотинама си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју
— Вид’ла сам... — вели она — хладне вам руке... — Хладне руке... ама врела љубав — уграби полаженик док се домаћин устумарао тражећи папуче. — Чуће се!
Изнеше печеницу на сто. Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала. Домаћин стаде сада, раздраган погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом испричао како се у своју
Ја сам звер у пићу. И »звер« се заљуља и умало не паде са столице. Настаде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.
« дере се Јова, па врти главом. Тако је често било, па тако и сад. Мораде се напослетку и полаженик умешати, да се домаћин остави шлифоване чаше.
— Е, сад, прико, ’ајде једно »Многаја љета«. Да ми помажеш, а ја ћу започети. Запеваше. Најпре домаћин, за њим домаћица, да спасе певање, а за њом полаженик, да изведе певаче на прави пут. Али баш тиме упропастише песму.
Устаде понова, диже чашу и накашља се мало. — Чујмо! — рече полаженик. — Чујмо! — прихвати госпоја Каја. А домаћин устаде и отпоче здравицу.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Па се некако подеси и то да свака кућа прибави своју „фелу“ најменика. Један домаћин увијек налети на свађалицу, па се ту поваздан ронда, богара и виле се потежу.
А кад ујутру, нема слике на њезину мјесту. — Еј, жено, овамоде, шта сте урадили с Вилсоном ? Изгалами се домаћин на жену, извика на дјецу, паде и нека ћушка, преметну се читава соба, кад у зло доба опази стара Ђуја изгажено
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
И шта сад? Узима те човек кога си сама желела! Богат, угледан, паметан. Добар домаћин. Кадија се због тебе није женио! То треба да цениш! ХАСАНАГИНИЦА: Како баш ништа, ама баш ништа не разумеш?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Нека — одговори му — Могу и да стојим. — Седи до мене, седи ко што приличи мужу, домаћину! — И реч „домаћин“ нагласи. Стојан је покорно ћутао и није сео. — Седи и говори! — Одједном је плануо старац и скочио са свог места.
Ко ће госте да дочека? Зашто си домаћин. Ја не могу. Видиш, имам работу у кујни, а нисам ни обучена... Остајем ја. Шетам се крупним корацима по соби.
Оставља мене, да ја — не да их дворим, већ само с њима онако, као сваки домаћин седим, разговарам. А она, не затварајући врата за собом, свакоме посебице доноси кафу у белим шољама.
— Ту смо, ту! одговара му мати, грцајући и трудећи се да се прибере. — Христос се роди, домаћице! Камо, где је домаћин?... — Ту је, ту је! — Показује на мене и нуди, чак и Цигане пропушта у собу.
И седа насред собе прекрстив ноге. — Свири, бре! — заповеда Циганима, који су се збили уза зид. — Шта, газдо? — Домаћин шта хоће! — И показује главом на мене. Цигани гледају у мене ишчекујући, а ја црвеним од забуне и среће.
Као да се није оженио и постао други, домаћин у кући. Никад речи, а камо ли што да не послуша, да не уради, а још мање одупре се оцу. Само једном.
Знам, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш! Или, ако би која дошла да штогод, какву ствар, урутку, узме од ње
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда он рече домаћину: — Забога, брате, шта је то? А домаћин му одговори: — Тако је, брате, увек код нас, да не можемо од тога звериња на миру ни ручати ни вечерати.
свога за новчић купљеног мачка, па рече домаћину: — Ја имам у галији зверку која би то све затрла за два три дана. Домаћин на то одговори: — Брате, ако имаш таку зверку, дај је овамо, ја ћу ти напунити галију самога сребра и злата, само ако
А после три дана није се могао ниједан ни видети. Онда домаћин за мачка напуни путнику галију пуну сребра и злата. Потом наш путник пође с галијом кући.
или слава“, па пође унутра; кад он унутра, а то на ватри велики казан, кува се у њему вечера, а поред ватре седи домаћин. Човек онај ушавши у кућу назове домаћину: — Добар вече! А домаћин му прихвати: — Бог ти добро дао!
Човек онај ушавши у кућу назове домаћину: — Добар вече! А домаћин му прихвати: — Бог ти добро дао! — па му рече да седне до њега, па га стане питати откуда је и куда иде, а он му све
Потом запита домаћина зашто он толико силно јело готови, а домаћин му рече: — Е, мој брате, ја сам газда и свега имам доста, али своје дружине никако не могу наситити, све као да ала
Сутрадан на походу рече му домаћин: — Брате, опомени се и мене ако где нађеш Усуда и запитај га каква је ово несрећа те не могу своје дружине никако да
Потом он опет запита Усуда: — У томе и у томе селу кад сам ноћио у једној кући, тужио ми се домаћин како му се говеда не даду него све натрашке иду; па ме молио да те питам шта би то било.
Он остане онде до крсног имена. Кад дође крсно име, домаћин убије најбољега јунца, и од онога часа марва се стане штркљати.
Кад дође крсно име, домаћин убије најбољега јунца, и од онога часа марва се стане штркљати. После тога домаћин му поклони петоро говеда, а он му захвали и пође даље.
Кад дође у оно село к ономе домаћину што је имао неситу чељад, домаћин га једва дочека: — Како је, брате, забога! Шта вели Усуд?
Кад домаћин то чује, каже жени, а она одмах умије и очешља свекра и свекрву, па их лепо преобуче, а кад дође вече домаћин их посади
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
стоји: „Путниче, уђи, преваре нема, сви који дођу гости су моји, ручак се спрема“ И потпис има оловком плавом: „Домаћин Мачак, шапом и главом.“ Пониже стоји, од истог писца: „Забрањен приступ само за лисца!
„Нећемо зеца Огњена вило, хајдмо у царство Великог Миша! Тамо су поља од самих рупа, пред сваком седи домаћин с брком. Рекнеш ли само да хоћеш друштва, мишева ево, долазе трком.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Знаш, она буба, батеријски наредник, увукао се у њену кућу, па се распилавио као да је домаћин — јадао се Александар, стежући вилице при помисли на младу сељанку.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин... Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са
Црњански, Милош - Лирика Итаке
која ће вас, можда, сетити Тагоре, мада мене сећа више Хамсуна, побудило је у мени ово вино, жуто као цвеће, и мој домаћин, који ми кува, и корача као балерина, а на врху морнарске капице има црвени, црвени помпон.
звонко, као нечији луди таламбаси, а прасак и грмљавина воде, над кућом, превијали су ме у мукама и пробијали знојем. Домаћин ми је довео лекара, али сам, од свеће коју су дизали над мојом главом, и од прашака које су ми сипали у уста, губио
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ја, ја, брате мој, јес', тако је... — Еј, људи, ми се заговорили, па и заборавили бардак, викну домаћин. — Ја, брате мој, нисам заборавио, но не знам ђе је. У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прелу.
рано је још. Док не средимо половину, 'оћу да је свако како треба, виче домаћин. Отпоче бардак да путује унаоколо. Људи се већ крсте, молитвају и пију како треба, ал' жене, то ти је прави џумбус!...
Па ко је крив? Зар он?... Та он је тако искрено желео да постане човек, »домаћин«, упознао се с много девојака и, после краћег разговора, видео је да свака има само две жеље: да се допадне и да се
Ја и домаћин, после онако добра ручка, пушимо и сркућемо по мало руменике... Дим од цигара колута се, стомак усрдно вари и изазива
За твога дуга учитељевања, ваљ’да си доживео штогод занимљиво... необично... — Тхе... не знам, вала — поче домаћин, Домишљајући се, ваљ’да сад први пут, да ли је у свом двадесетогодишњем раду имао какав необичан догађај. — Ха!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. Ча-Милисав позове и Срету. А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
се у крошњу која је са свих страна Затворена и где не допиру ни роса, ни слана, И ко што се, пред починак, помоли домаћин куће, Пред спавање и он са собом процвркуће, Затим се проврпољи, да се боље намести, И истог часа заспи, сто посто
шупље вретено шикнула у зелено и у црвено, на стабљици — таква се ствар десила — нашло се по два, по три кила, те домаћин (ко да је уснуо лудо) неразумљиво продаје чудо.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И због те своје слободе, ниједној својој другарици није завидела што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.
сваком новајлији, особито странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин. И зато се Софки то материно кићење и намештање куће пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Богами гомољиће нечесове, као јабуке. Шта је ово, браћо, запитах у чуду? — Кртоле ја! одговори ми домаћин. — Једе ли се ово? — Те како! Господар је набавио сјеме с мора. То је добро, јâ ништа мање од леба!
А кад то обреди, засједи поп, па се причај с људима подуго, иначе би се домаћин увриједио. Али се сердар дуго задржао од цркве до куће, јер на сваки корак сретао је и стизао људе из другијех села и
„Ево ти рука, ево ти срце!“ рече Адолф, загрливши пријатеља. „Једно и друго подај Елвири. Буди јој домаћин и отац и брат — и све. Све нека јој буде у теби, а накнађено ће јој бити, племенити човјече.
„А кучко једна!“ викну јој мати, која се бјеше притајила. Она је, истина, спавала кад је домаћин звао, али се бјеше пренула и таман их застала у потоњем, тако да је све разумјела: „А кучко једна! Хоћеш ми домазета!.
Неста шчињања, неста бриге, но готово весело гледаше у домаћина, тако је живо предочила све љепоте што јој је домаћин нанизао. Шта ћеш! Така ти је женска мисао, превртљива. А да речем имала је рашта и занијети се на така обетања.
Друге јесени удаде се Стана за неког постаријег човјека из Приморја. Удала се толико да се усиђелицом не назове. Домаћин јој умрије послије три године, а она се врну с једнијем мушкијем дјететом што га је имала, у род.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Што говориш, то мени, а што мислиш, то теби. — Ово је рекао при ручку неки Турчин, кад му је Србин домаћин, коме је он свакојака насиља пре ручка у кући починио, здравицу напио. Као злогук.
Шта нема у царевини. — Тако се приповиједа да је некакав гост на јелу запитао домаћина има ли паприке, а домаћин му одроворио: „Шта нема у царевини!“, па онда одмах к жени: „Трчи де к сусједу томе и томе те заишти једну паприку“.
— Дабогда и милост божија, наш брат домаћин које год изнио сјеме испод свога кућнога шљемена, те десном ногом крочио, а десном руком мануо, бога поменуо; бог га
Да бог да и милост божија; наш брат домаћин, које год госте жудио од светих мјеста: архијереје и владике, попове и калуђере, па кнезове и кметове, браћу
Куд год наш бан домаћин одлазио, од свуда к своме двору долазио; пред двором вољне и невољне находио, вољне у двор уводно да му вино пију,
бан међу браћу и дружину долазио, мјесто му чинили, част му наносили, нека би пријатељ имао гајрета; да би наш брат домаћин у цркву ходио, праведно се Богу молио, да би задужбине дијелио, прилоге остављао што би јак био, све од својега труда,
Вала, мили домаћине, и ејвала! Земља дала, да ти поможе господ Бог и свети данашњи год! 7 (ДОМАЋИН У ЗДРАВЉЕ ПРИЈАТЕЉА) Фала, брате делибаша! Како ти данас напио, тако бог услишио!
Стадо му у широко, а рало му у дубоко! За његовога тврдога и високога шљемена, брат домаћин на више подизао, под њим доста чуда и весеља учинио, да бог да и мајка божја!
У гумну му много, у кући му споро! Брат домаћин на своје сјеме ту своје племе дочекивао на лијепу просуру и многе добре и изабране кумове и пријатеље — на част и
(А он одговара): — Ја бих вам имао много којешта казати, ако имате гдјегођ мало вина да поквасим језик. (Домаћин ће му донијети да се напије, говорећи му): — Ево вина, ама тако ти баба Јешна родила сина, не лажи као што си научио!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
А домаћин му стане овако приповиједати: „Једном пођемо нас десетак су тридесет коња у Дубровник по со. Идући тако нађемо једну ђе
Онда он рече домаћину: „За Бога, | брате, шта је то?” А домаћин му одговори: „Тако је, брате, увек код нас, да не можемо од тога звериња на миру ни ручати ни вечерати.
” Домаћин на то одговори: „Брате, ако имаш таку зверку, дај је овамо, ја ћу ти напунити галију самога сребра и злата, само ако је
А после три дана није се могао ни један ни видети. Онда домаћин за мачка напуни путнику галију пуну сребра и злата. По том наш путник пође с галијом кући.
или слава,” па пође унутра; кад он унутра, а то на ватри велики казан, кува се у њему вечера, а поред ватре седи домаћин. Човек онај ушавши у кућу, назове домаћину: „Добар вече!” А домаћин му прихвати: „Бог ти добро дао!
Човек онај ушавши у кућу, назове домаћину: „Добар вече!” А домаћин му прихвати: „Бог ти добро дао!” па му рече да седне до њега, па га стане питати откуда је и куда иде, а он му све
По том запита домаћина за што он толико силно јело готови, а домаћин му рече: „Е мој брате, ја сам газда и свега имам доста, али своје дружине никако не могу наситити, све као да ала из
” Сутрадан на походу рече му домаћин: „Брате, опомени се и мене, ако где нађеш Усуда, и запитај га каква је ово несрећа, те не могу своје дружине никако да
” По том он опет за- | пита Усуда: „У томе и у томе селу кад сам ноћио у једној кући, тужио ми се домаћин како му се говеда не даду него све натрашке иду; па ме молио да те питам шта би то било.
” Он остане онде до крснога имена. Кад дође крсно име, домаћин убије најбољега јунца, и од онога часа марва се стане штркљати.
Кад дође крсно име, домаћин убије најбољега јунца, и од онога часа марва се стане штркљати. После тога домаћин му поклони петоро говеда, а он му захвали и пође даље.
Кад дође у оно село к ономе домаћину што је имао неситу чељад, домаћин га једва дочека: „Како је, брате, за Бога! шта вели Усуд?
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Он је већ велики, већ домаћин, свој господар... »свој господар«, али, ено, већ виноград на Ћошци оде, и ону њиву већ је начео, преполовио...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Каже нам домаћин увече, кад чује моје намереније, да у граду има бискупа влашкога колеђијум и да, чекајући ја прилику за поћи у армију,
Кад би год лепи дни бивали, и домаћин мој, мастер Лâрд | зовоми, кад не би лекције давао, всегда би ме водио кад по једној страни града, кад по другој.
расположење дожд, дажд — киша дождати - дочекати докопати — извршити, завршити долгота — дужина домостројитељ — домаћин, управник куће доношеније — достава досјазавати — достизати достодолжан — дужан достојинство — достојанство
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Еј, да није кров поплочан, или бар да је шира баџа! — одговори онај уздахнувши. Пошто она тројица поједоше рибу, домаћин дохвати с полице један земљани врч, духну у њ и нагло одмахну главом, јер милиони зрнаца прашине излетјеше из њега.
Четири дана непрекидно трајаше гозба. Домаћин и Срдар очатили би мисе, па би тек тада будили попа Илију. Онда би сви у шетњу на коњима.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Није она крива. Она кућу држи, имањем управља, у трговини помаже. Она је домаћин, а не Аћим, који на странку и политику растура његову муку. Па ја сам се поносио њоме.
Аћиму је мати више пута причала: под овим багремом, Василије, први њен домаћин, оштрио је ножеве. Био им је старешина, али је свим Преровцима који су полазили за њим он оштрио сечива за Турке.
љут мирис црнкасте слузи што од ножа остане на тоцилу, од трења вина и варница, јер му је мати причала: њен први домаћин Василије, кад оштри ножеве, заврне рукаве и ногавице, умочи нож у ћуп вина, раскорачи се, „јуници може да му прође
Ако је Ђорђе мали и неугледан, ако јој је и душу појео од Божића па наовамо, њен је то човек, њен је домаћин. да је сада овде... опет је отишао ради тих проклетих избора...
Ја ти нећу дати. Од Божића ни ја не спавам. „Преровци су га презирали и исмејавали. Мати је била домаћин куће, а он је увек био њен слуга и воденичар. Као да јој није био муж и чочек.
На јасеновима лишће је црно. Плугови никад нису били овако зарђали. Ђорђе, син, домаћин, недељама и месецима не ради, ноћу пије, а дању спава. Аћим на прстима пролази поред бачваре: да ли је и данас пијан?
’ А ја рекох: Благо мени, родио ми се домаћин. Нека буде као Василије’!“ А он, Аћим, увек се стидео кад је она помињала Василија.
Нека буде као Василије’!“ А он, Аћим, увек се стидео кад је она помињала Василија. Кад су јој рекли да јој је муж и домаћин погинуо, није веровала.
„Кад се врати, сваког Турчина који је од његове руке Мухамеду испраћен уреже домаћин и у софру за којом седи и у миндерлук, и секиром у праг. Тада само ћути, а ја га дворим.
Мати је умрла с домаћиновим јатаганом под главом. Првог мужа она је до смрти звала „мој домаћин“. Једном Му рекла: „Јатаган мојега домаћина има да се чува у овој кући док год мушка рука пали славску свећу и једе
Док се Ђорђе рађао, боравио је у Паланци и чекао да га Толин отац извести шта се родило. „Кажи му да одмах кући дође: домаћин му се родио.“ Тако му је поручила мати. „Нешто је много ситан“, рекао је чим га је видео, а радовао се.
се пуцало на крала све ће радикале повешати, а туђе је то и срамота је његова што он остаје међу јасеновима да постане домаћин и наследник Аћима Катића.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
му се овде указивала али се, већ после кратког времена, почео узнемиравати питањима о томе није ли га његов љубазни домаћин позвао у свој дом не само стога да га увери у своју наклоност него и стога што је он био уверен да ће Доситеј са собом
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Уз њу је била прикачена хладовита натстрешница. Ту седоше за сто. Домаћин приступи понизно Никији, а овај поручи јело и пиће.
Аристотелес слушаше пажљиво што му стриц причаше. Домаћин им донесе пржене рибе, хлеба, маслинки и два бокалчета вина. Они ућуташе и дадоше се на посао.
Одреци се радије своје научничке каријере, па постани домаћин и отац породице!“ „Морам, драга мајко, да о томе још размислим“. Наш Херкулес науке нађе се на раскршћу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— То је, то је, знам ја... ти други учитељи, то су твоји душмани... Ти си био... ти си могао бити красан домаћин и радник, али те они наведоше на клизав пут. Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихове користи.
Издржи тамо пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, живећеш на своме прагу и огњишту. — А она... Станка, шта ћу с њом?
На томе разговору затече их зора. XXИВ Враћајући се са крваве и богате похаре из Поморавља, где домаћин и један нападач допадоше тешких рана, Ђурица окрете, према ранијем договору са Новицом, кроз јагњилски потес,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад он унутра, а то на ватри велики казан, кува се у њему вечера, а поред ватре седи домаћин. Човек онај, ушавши у кућу, назове домаћину: „Добар вече!“ А домаћин му прихвати: „Бог ти добро дао!
Човек онај, ушавши у кућу, назове домаћину: „Добар вече!“ А домаћин му прихвати: „Бог ти добро дао!“ па му рече да седне до њега, па га стане питати откуда је и куда иде, а он му све
Потом запита домаћина зашто он толико силно јело готови, а домаћин му рече: — Е, мој брате, ја сам газда и свега имам доста, али своје дружине никако не могу наситити, све као да ала
Сутрадан на походу рече му домаћин: — Брате, опомени се и мене, ако где нађем усуда, и запитај га каква је ово несрећа те не могу своје дружине никако
Потом он опет запита усуда: — У томе и у томе селу, кад сам ноћио у једној кући, тужио ми се домаћин како му се говеда не даду, него све натрашке иду; па ме молио да те питам шта би то било.
Он остане онде до крснога имена. Кад дође крсно име, домаћин убије најбољега јунца, и од онога часа марва се стане штркљати.
Кад дође крсно име, домаћин убије најбољега јунца, и од онога часа марва се стане штркљати. После тога домаћин му поклони петоро говеда, а он му захвали и пође даље.
Кад дође у оно село к ономе домаћину што је имао неситу чељад, домаћин га једва дочека: — Како је, брате, забога! Шта вели усуд?
Кад домаћин то чује, каже жени, а она одмах умије и очешља свекра и свекрву, па их лепо преобуче, а кад дође вече, домаћин их посад
Кад домаћин то чује, каже жени, а она одмах умије и очешља свекра и свекрву, па их лепо преобуче, а кад дође вече, домаћин их посади у зачеље и прву чашу ракије и прву чашу вина њима да.
Од тога часа не могоше чељад ни полак јести колико су донде јела, а сутрадан и отац и мати престане се. Онда му домаћин да два јунца, а он му захвали па пође кући.
Кад запита може ли ноћити, домаћин га једва дочека и одговори му да може, зашто не би. Домаћин ради госта одмах закоље брава, и кад га изнесу за вечеру,
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Покојни Мозес Тејлор Пајн биоје мој домаћин и њему сам показао брест испод кога сам доручковао пре четрдесет година. Студенти су примили моје предавање са великим
Ћипико, Иво - Приповетке
СВЕТИ СПИРИДОН 77 ДАНГУБА 84 У СТРАСНУ НЕДЈЕЉУ 93 ПРЕЉУБ 99 ИВО ПОЛИЋ 121 НОВИ ХРАМ 131 ДОМАЋИН 137 ПРИПОВЕТКЕ НА ПОВРАТКУ С РАДА Хватао се први мрак када је пароброд пристао уз мост што се у море увукао и био
— Хоћеш, даће бог, — тужно одговара стара. — Али заспи, свиће! Заспи, соколе, заспи! Свиће! ДОМАЋИН Кад њих двоје стигоше до речице што кроз поље вијуга, сунце је било на заходу.
Миливој се тргну, скиде с рамена пушку и, потрчавши, опали. Арнаут замаче у шумарак. Миливој се устави, домаћин махне за њим руком и врати се к речици. Затим седе на земљу, изу се и пређе преко воде.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
запрека, па Јовча тргујући ружама бежи од ње, да би тек ретко и накратко навраћао више као страшан гост него као домаћин; а онда и на брак, јер се трипут женио, али му „ниједна није била добра”, па не би жалио ни новаца ни имања, а и закон
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Мисле да су и његови ћемери пуни дуката, као што је громка његова слава хајдучка. Међутим, капетан је танак домаћин. Није штедио ни код куће, ни при пустоловинама.
Смири се... Дошао ти је у кућу гост... Добро, гост... Не домаћин, не Мустафа, но ђаво из Кудриња... Али гост... Ради овога прага и ђетета!... Причекај... Затвори врата...
Само би прави домаћин, Кариман Кошутан, који је овај српски млин на Ибру присвојио чим је аустријска најезда запловила преко Косова, хтео да
А–а, јуначе, немој се омрзнути!.. Од ових чудних речи домаћин сасвим претрну, а Арнаути се сасвим збунише. Не бејаху они навикли досле да се једна Српкиња овако држи, нити овако
Зваше се чича Мојсил Златановић. из села Каменице у Горњој Морави, испод Новога Брда. Врло је имућан домаћин. Има дивну своју земљу, прикупњењу и од дедова наслеђену. Има и велику предио– ницу конопље.
Опет се он исправи и бодро коракну напред, назвавши добро вече на српском. — Је ли, побратиме, код куће побратим-домаћин? — Јесте. — А хоће ли госте, побратиме? — Па... хоће. Нема Друге. Заповиједај кад те је Бог донио...
Гости вечерали, па се задовољно прућили по простирачу с обе стране оџака дуж целе одаје, пуше и ћуте, а домаћин, Бац Хаџић, прекрстио ноге с леве стране огњишта и води мудри, арнаутски разговор. — Добро вече свима!
— Добро вече свима! — бодро поп проговори на арнаутском да би кући учинио част. — Добро си дошао! — узврати му домаћин и насмејано, али лукаво и намештено, пође му на сусрет чак до врата и загрли га по обичају.
— Није, побратиме — невољно изусти домаћин, не могући да се друкчије извуче из незгоднога положаја. — Ето видиш!.. Устани, помакни се!..
Зато га обузе бес, па збаци гуњ н рашири се на простирачу као бег н као да његова војска опсађује Беч. А домаћин се сасвим ушепртљао и збунио: хоће да сачува законе гостопримства, хоће да задовољи арнаутске госте, а добро зна ћуд
— Не по једну, побратиме, но колико можемо! — добаци му пакосно поп. — Колико ти душа хоће — опет домаћин крто кроз зубе. — И вечеру, побратиме!.. И то добру!..
— И вечеру, побратиме!.. И то добру!.. Но прије свега ја сам поп и Србин, а ти домаћин и слуга оџака и образа: ракије одмах да повратим душу!.. — Колико хоћеш само да сиђемо доле у кућу.
Петровић, Растко - АФРИКА
Свуда око куће, покривене огромним сламним кровом, веранде испред просторија ограђених асурама. Домаћин, полурасплакан од радости што у овој пустињи после ко зна колико времена добија госте, боемски је и пустињски срдачан.
Аперитиви. Кратка упознавања набрајањем заједничких симпатија и пријатеља. Домаћин је познати писац колонијалних поема и романа.
Кувари нам спремају изврсну вечеру са вином и содом. Домаћин је велика и важна личност за околину; он купује производе лова за крпе, бразлетне, колајне и ликере.
„Сад ћу вам показати једну црначку породицу, врло богату, домаћин је брат од стрица једнога краља кога ћете у савани упознати.
је ваздан неправилних, угластих дворишта, где су се велики и деца излежавали или кретали слабо осветљени огњевима. Домаћин, увијен у плави огртач, с дугом ретком брадицом, обрадова се, али се не узнемири много кад нас виде.
Укућани не умеју да објасне откуд то задоцњење, ни кад ће се домаћин, Меј Н'гесан, опет појавити. Жене, обвијене у дивне шарене свиле, спремају кокоши за футу.
Врло млада. Други старац јој је отац, али није он домаћин, већ одсутни син, који је сам трговао и стицао. До подне Меј се не појављује.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Некад је он био најнареднији и најзгоднији домаћин на цијелој Крајини. По далеким селима, касабама и градовима, по механама и хановима, на царским друмовима од Босне до
Имô је само једну једину кравицу. То му је био сав мâл. У јесен би му сваки живолазнији домаћин односио по један варићак жита и по шаку, двије грâ. Он се селу од своје стране одуживô како је и колико је могô.
Напуни ми чојек лулу дувана — вала му! — па ће на поласку: „Давиде, вели, паметан си и бистар домаћин...“ Писарчић (заједљиво се осмејкујући): Е, баш си бистар и паметан!
Не прекидај ме у ријечи, тако ти царског крува!... „Паметан си, вели, и бистар домаћин, али ћу ти јопе' дати један свјет.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И кад разгрнемо пепелишта снова, Стари ће се дани уз реч да помену: Слушаћемо ватру и веселост њену, Кô домаћин што се вратио из лова С песмом, с којом јутрос у планину крену. (1917) ПЛАВА ГРОБНИЦА Стојте, галије царске!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
тек видиш — у слободи. Ето, тако, иде му тај посао од руке. Е то је, видиш, домаћин човек, таквог зета дај, а не Боку. АНЂА: Шта ћу, шта могу, кад га она не трпи, каже: личи јој на петла.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И зато је отац пред бабом увек радосно, од свег срца чинио се мали, не он да је домаћин куће, газда, да доноси. Сваке суботе, увече, доносећи пазар, још с капије разузурујући се, скидајући колију, у исти
И после, и даље их је помагао, они као и пре долазили. Он постао добар, већ сасвим свој домаћин. Ипак, Младену је био непријатан. Непријатан као сведок који га је опомињао колико и колико... Једно вече одазваше га.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кад би, уочи Видовдана, полазила чељад из куће на оро, домаћин би свакоме предао по струк б. и рекао: »Да будеш као овај цвет црвен и јак« (Софрић, 16).
за уво меће жена која меси колач на Велику суботу (іб., 44). Б. се кити домаћин кад уђе у кућу и честита Божић (іб., 76); полаженик (СЕЗ, 32, 1925, 369); о свадби девер (СЕЗ, 19, 155); на Тодорову
, такво виме; како се у тору б. преокренуо, тако се у крави млеко преокренуло (Караџић, 1, 1899, 207). На Ђурђевдан домаћин или други ко од мушких ископа испод најродније шљиве б.
Кад се стока враћа из планине у тор, домаћин је броји шибљиком само од леске или д. (Врчевић, Помање, 50). Исто тако терају се краве само таквим шибљикама када их
, 28). На овом месту могу се споменути још неки обичаји. У Загорју када уочи славе домаћин послужи госте ракијом, они му даду ј. (БВ, б, 1891, 74). О Божићу људи се узајамно дарују јабукама (Беговић, 92).
не као лустрација): њиме, на Бадњи дан, бива посут бадњак, пре но што ће се сећи (на Гласинцу, ГЗМ, б, 1894, 381), домаћин (іб.
, 380), чобанин, кад дође да честита Бадње вече (Требиње, 379); о Божићу домаћин посипа полаженика, и полаженик домаћина (Гласинац, 381; 382), домаћица посипа вола (Гласинац, 382).
причешћивање леском, такође у Босни, упор. Босанско-херцеговачки источник, 10, 1896, 381 ид), и то најпре се причести домаћин, па онда сви мушки, па сви женски у кући.
(СЕЗ, 40, 81). Домаћин кад дође кући са бадњаком, бива у босанској Посавини посут кукурузом (ГЗМ, 6, 1894, 382); у источној Србији и у
Један од копача метне на оџак заструг са сољу, а остали унакрст умоче по један залогај хлеба и поједу. Обично још домаћин или његов син (а никако жена или кћи) украду са туђе њиве к.
Кад се овце из планине врате кући, домаћин их броји л. или дреновом шибљиком (Врчевић. Помање, 50). Пренос снаге имамо свакако и у обичају да трудна жена носи у
прућем подстиче се бадњак (СЕЗ, 17, 134); у Босни чак п бадњак може бити од л. дрвета: кад га домаћин донесе кући, он њиме окруни мало чађи по тавану и кућу прекрсти (СЕЗ, 32, 368). Стара л.
Ћипико, Иво - Пауци
Гости у кући осјетише врућину; низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, стога домаћин поведе друштво у одгојак до куће, гдје је, на отворену, зрачније и угодније но у кући.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
„Скоро сваки дан возим се горе, у град, прича нам наш домаћин. „Овде се окупља свакодневно сва дипломатија и племство. Ту саопштавамо један другоме новости, а ту, боме, и лепо
Госпођа нема, да би њихови мужеви могли, несметано пијанчити. Домаћин дочекује сваког госта пријатељским речима. „Умеју ли,“ тако нас ослови, „дубровачки властелини добро да пију?
Али воде - ни за живу главу.“ Са галерије одјекну музика оркестра. Домаћин замоли госте да пођу у велику дворану и седну за трпезу.
У средини најдуже стране трпезе посадише Тиха на почасно место, а преко пута њега седе домаћин. Са тога свог централног положаја, прати он са видљивим задовољством ток гозбе: сви гости једу добро, а пију још боље,
С времена на време, посматрам Тиха. Његова телесина добро поднаша пиће, али се чини да тешко дише. Чујем како му домаћин говори: „Данас доподне примљени сте од Његовог Величанства у аудијенцију која је трајала читав сат.
Високи је задатак науке да узмогне ту књигу прочитати.“ - „Ви нам рекосте малочас,“ обрати се домаћин Тиху, „да нам та књига претсказује тешка времена.“ - „Не могу да порекнем,“ одговори му Тихо, „тако је.
То се устима не изговара, али саопштава немим погледом. Домаћин је осетио нелагодност таквог расположења, па покушава да га одагна: „Чули сте, драги моји гости!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
« — »Слободно, слободно, Сароше«, одговарам ја, »увек, у свако доба. Истина домаћин, покојник није жив, није ту, али је ту његова домаћица, деца, и за пријатеље је његова кућа отворена«.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У складу с тим натписом, домаћин је све више волео да остаје у кући. Ревносни претседник се почео тужити на безброј седница.
— Све у кући и на имању замире, а њима свеједно... Као да спавају, као да су у заносу... Све нам је, Лексо, слабо: и домаћин, и коњ, и жито. Ствари у кући и у стајама попуштају.
Одавно туберкулозан старији господин, и богат домаћин, он је својом радњом управљао из Кредитног завода, или из стакленог контоара у дну радње, дебелим стаклима одељеног од
домаћина у његовој кући чекао ручак сваки дан, дешавало се да ту, без њега, руча неко друштванце младих људи, док би домаћин, прошао поред своје куће, наставио даље, до оне светло очишћене месингане ручице коју је требало повући па да се
У поноћ се по паланкама и иначе осети „глухо доба”, а после неке несреће, или злочина, још много јаче и јасније. Домаћин се и по трећи пут враћа да види је ли капију закључао, јер се „жене боје”. — „Угаси ту свећу, чкиљи као на гробљу.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
је намери наш плован отишао међу туђе пловке, влади није било познато, али је на њега тамо крвнички насрнуо плован домаћин и тамошњи гусани и тако испребијали и раскрвавили нашега плована да се овај са пола репа и полуголе главе једва жив
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Обећали смо да не пуцамо у птице! — подсети га један домаћин, али младић се наглас насмеја и подиже пушку увис. Звизну метак, чу се крик погођене птице и изненадни, оштри звук
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он више личи ва вредног посленика него на гневног ратника. Он поступа као добар домаћин усталац који се одупире поплави, гусеницама, скакавцима.
Југ је не само отац него и старешина, типични домаћин чврсте и цватуће породичне задруге. То се јасно види из песме Бановић Страхиња.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
с младожењом, ка пчела на цвету, ка новци у кеси, и птићи у гњезду, ка писмо у књизи и риба у води, прстен на прсту и домаћин у свом дому.
Коншије ни гости не смедоше му кроз њу кући долазити. Што да чини зато домаћин Тоас именом? Стаде се молити, казивати како је, што је њему она на квар у кући, говорити јој да иде од њега куд она
У господарскоме сваком дому лепа и добросвидна се разлог и управа има; домаћин ја ли послује свој занат, ја ли тек и онако на столици седи меркајући с позором на своју чељад што послују.
удовице да би себи сабрале штоно је Бог заповедио да тако буде: обирак, заборавак ли житу, воћу, винограду да не чини домаћин: нека оно остаје нејачим а што још из тога претече да буде пољским птицами и осталој животињи.
Ама домаћин врло мерка и слуша хоће ли му путник кад проходећи скинути с дрвета коју воћку да га довреба те избије, ружи, псује и
Који год хоће ш њима путовати, венчање ће и прстен придобити и домаћин се називати! И ПРОЛОГ НА НЕБУ У моме срдцу ми скрила сам твоје речи.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ! По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?! А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа! Нема веће нико да улегне на порту!...
Несрећо вртиваганска и коритарска!... — У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.
и што иска да си улегне у чорбаџијску, потакву фамилију... — Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин. — Е, бива ли тој од еснаф-човека? Ред ли је? — наставља тетка Таска. — И Зона, и Калина, и друга инка!...
Посматрала га је и дахнула је душом јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна. Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа.
гугуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.