Употреба речи домаћини у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Шта су мени ти Власи подгорачки и ти Срби Сумраковљани?... Ништа друго него гостољубиви домаћини, а ја бејах њихов гост из далека, примљен и угошћен, а по тим мрким планинама шетао сам се баш као наша господа по

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Кад су разумни и приљежни домаћини да имаду своје потребе, једно просто јело њима је и слађе и здравије него богатим десет.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Ту је Алекса Алексић, па Иван Миражџић, па Сима Шокчанић, па Јевта Поповић, и многи други, све честити домаћини. Требало је, рецимо, свршити какав посао сеоски.

велимо!... — Е, добро, браћо! Сад знате шта смо доконали. Та одлука, од тога часа, постала је закон свему селу. Домаћини се враћају кућама и према томе наређују својим млађима.

То су били прваци међу сељацима. Из младости добри другови, па су то остали и под старост као домаћини у домовима својим. Као што им куће гледаху једна у другу, тако се и ове старешине никад не раздвајаху.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

А што је најгоре, био је из јаке, задружне куће у оближњем селу. Браћа му први домаћини у селу. Кад му је мати била жива, она је ишла с њиме. Нарочито зими, кад се од куће искраде, она потрчи за њим.

Африка

белцу је немогуће пити воду која није филтрована; остала су пића обично љута а од горе још сасвим врућа од сунца. Домаћини износе чаше са џином, после кога ми жеђ постаје још несноснија.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Најзад се појавио и Божич, и госпожа Евдокија, са ћерком. Смејали су се капетану, што је тако поранио. Појавише се и домаћини и поче праштање, церемонијално.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Овце су се крале тих дана, као никад дотле. Чак су из других насеља губиле се, па су их домаћини налазили око куће Исаковичеве.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

И све што им покажу љубазни домаћини улива поверење својом постојаном солидношћу, богатством, без жеље да се остави површан утисак.

Распитује се невешто за летину, за цене стоке и цене земље, а домаћини се смеју и кажу да ће му поклонити колико хоће земље кад зажели да подигне кућу и још да ће му помоћи да је сагради и

Није у реду, говорили су домаћини, да тако изузетно велики човек станује као самац у хотелу! Одбио је и подигао чашу у њихово здравље.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Ехеј, домаћини, хоће ли ово бити кућа Раде Ћопића? — Хоће, хоће! — кликну дјед, обрадован госту, па ко то био да био.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Сви, чак и ја овамо, на крај собе, осетисмо хладноћу, коју он споља собом унесе. — Срећна слава, домаћини! Скочише к њему, скинуше му сури шињел, поставише га за софром.

Сусреће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини... Али када дође до чаршије и кад хоће да је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И затим, како се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.

Требила је марљиво пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу. На капији звекну алка. — Домаћини! Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласком. — Софке, удара неко! — довикну одоздо мати.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Трапеза би се всегда господски давала, како да су исти домаћини дома, и мистер Кларк, да могаше, би ме у своји недри носио; но, са свим тим, како ја, тако и он, једва дочекамо да

и мистер Кларк, да могаше, би ме у своји недри носио; но, са свим тим, како ја, тако и он, једва дочекамо да наши мили домаћини стигну. Они исти, за своју велику доброту к мени, испросе се од старога господина и пет дана пре дођу неже ли би дошли.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Ту пошту учинили покојнику домаћини Арнаути, јер им је погинуо, може се рећи, на прагу, у њихову млину. Њих двадесетак чучнуло унаоколо, прислонило пушке

У зло доба гласнуше се са куле домаћини, па сазнавши за намерника побратима, после дуж ега саветовања и оклевања сиђоше и подигоше букову засовницу са тешких

Петровић, Растко - АФРИКА

белцу је немогуће пити воду која није филтрована; остала су пића обично љута а од горе још сасвим врућа од сунца. Домаћини износе чаше са џином, после кога ми жеђ постаје још несноснија.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

она предосећања матера према својим првенцима, она слутња, бојазан, што су они ти који ће, не дај боже када им мужеви, домаћини, умру, бити домаћини, хранити их, чувати, бригу о њима водити.

према својим првенцима, она слутња, бојазан, што су они ти који ће, не дај боже када им мужеви, домаћини, умру, бити домаћини, хранити их, чувати, бригу о њима водити.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

године, на дан Трнове Петке, »протињачка« (тако ту зову овај обичај) изведена је на тај начин што су домаћини протеривали стоку са западне на источну страну кроз рупу дубоку око 1 м (уместо некадашњег тунела) са настрешницом од

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

И ова гувернантина соба могла је да прими још једног женског госта. - Ми, домаћини, становали смо увек угодно у приземљу, јер су његове собе, засвођене, а дебелих зидова, биле зими топле, а лети

Уз свирку и певање кренула је та поворка у Даљ, докле је требало више од сат хода. Ми, домаћини и наши гости, кренусмо доцније.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Готов ли је ручак за нас? ДЕЦА Нано, нано, даде нам бака цвеће. ТАШАНА (грли децу): О, о, гле моји домаћини већ ми дошли! (клечи испред њих дотерујући им одела): Па, где сте ми били? Код бабе? Како она?

Ви сте ми овде домаћини. Погле већ колики су! (Љуби старијега по глави): Погле шврћа мој колики је! Погле син мој, побратимче моје!...

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Споразумели би се вас троје једног дана против мене, а то не би добра донело ни вама ни мени, јер сте ви овде домаћини, а ја опет не дам себи сувише близу никоме...

” Према нама, због вере, Срби су старији и домаћини, па сметају када год могу... Треба се борити, отимати, децу имати, ортачити се са Србима тако да они буду ортак.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Их, да сад сретнемо учитеља Паприку! —подвикну Стриц. — Ехеј, казали бисмо, ми смо већ прави домаћини, бринемо се о једној кући у селу. — О правој правцатој кући. — Их, да нам је само још по једна лула!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности