Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Он се саже, загрли ме и хтеде ме пољубити... Ја сам вриснула и пала на земљу. Жена овога кувара, домаћица од те куће, утрча у собу, диже ме, плашљиво гледајући у љутитога господина; после ме изведе напоље, даде ми мој
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Нико се не нада ни шибици на истоку, а камоли звезди или зори. Само домаћица, скупивши сукњу међ колена, клечи пред отвореним шпоретом, и, као свитац који се пали и гаси, њено лице на махове
Још сунцем из тог сневања засењен, силазим из облака у кујну. Боса домаћица у кујни вари млеко, пева, разбија и пржи јаја - млеко тек што је помужено, јаја су с легала донета право у тигањ
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Стамена изнесе гостима столице пред кућу, пољуби попа у руку, па отрча опет у кућу. И домаћица приђе попу к руци и упита како је на дому, како поша са здрављем.
Вуја слуша тај разговор, а пробија га зној крупан као грашке. Утом се помоли домаћица на врата кућна и рече да је вечера постављена. Бошко и гости уђоше у кућу, где их чекаху остали кућани.
— протуњка Вуја. Попо лепо занеме. Бошко гледа забезекнуто час у попа час у Вују. Утом се помоли домаћица на друга врата, па видевши Вују — трже се и проговори забезекнуто: — Намештено је! — Е, хајде да се спава!
Попо страшно заврте главом на Вују, па пође без »лаку ноћ« да спава. За њим оде полако и Вуја. Домаћица их допрати с лучем до чардака, па се врати. — Је ли устао поп? — упита Бошко рано сутрадан.
— Је ли устао поп? — упита Бошко рано сутрадан. — И отишао — одговори домаћица. — Одиста? — Богами јест! Ја сам још пре сунца поранила. Видим нема коња за вајатом.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Дођоше кући. Алекса је ишао напред. Негова Петра изиде пред луде и смешкаше се, као добра домаћица, кад види госте на своме прагу. Али набрзо изумре осмејак кад виде она натмурена лица. Алекса јој рече: – Иди у кућу!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Станоје Глувић стидљиво изиђе напријед: — Да простиш ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се моја домаћица прије два мјесеца побабила. Дајте мени дијете и Иконију, док је оно још за сисе! Пазићу га као своје!
Али сјутра се промијени код цркве све. Истом поп исприча и кметовима и старијим људима, сви присташе, и кум-Нинкова домаћица, весела, узела дијете за руку, а тек учитељ као из мртвих: — Молим вас, браћо, и ви, господин-попо, ако дозволите да
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А домаћица стоји крај огњишта, зајапурена од врућине и од узбуђења и задовољства што је ствар свршена и зет упецан, па само вади к
Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе. — И-ју, господин-по
— И-ју, господин-попо, баш сте ви враг! А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица. — Хе, хе, појео их, милостива! — Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили? — Па појео, милостива!
— И-ју, мене жалосне! Зар толике крофне?! — Хе, хе, из ваше руке, па не зна човек шта је доста! А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила — то смртном човеку наравно да није познато!
тога доба поп Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на којој кућа стоји, имала у виду само економне обзире.
верујте, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна добра проста уређена кућица, у којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, да претходи примером, на пример својој ћерци, да ова буде временом добра кућаница и домаћица,
домаћица уме да води газдинство, да претходи примером, на пример својој ћерци, да ова буде временом добра кућаница и домаћица, да помаже матери у кујни, да, да... и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био. — Та шта говорите?
проста али укусна јела; каква пилећа чорба, паприкаш са ноклицама и једна српска гужвара — па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготовити ручак. — Та шта говорите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...
вулкану препуном гнева, хоћу рећи: планула би гђа Сида, и заборавила би све обзире које треба да има једна гостољубива домаћица. А узрока је било већ исувише. Прво и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом.
»Прође лето«, рекла би тек вредна домаћица, »окраћ’о дан. Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ’ајде седај опет за вечеру.
Цвркутаће испод стрехе, гложиће се и кавџиће са корисним кокошкама ови незвани гости, кад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце, и роде и ласте.
којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани време у доба кратких дана и дугих ноћи. Домаћица ће једна другој слати по пун тањир од заклана свинчета, и кобасица и крвавица и кожурица, и причаће једна другој
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Била је вредна. Сви су се просјаци ње бојали. Нарочито на гробљу. Тамо им је била као нека домаћица. Уређивала их је, пазила да ко чије место не заузме.
— Шта ће ти ракија? Хлеба да ти дам! — нуди га домаћица. — Хлеб сама једи! — одбија он увређено. И, с рукама остраг, још јаче набијеном шајкачом над очи, уноси се у њу
Хлеб је за просјаке. А Бекче просјак није! Ракију да ми дâш. Домаћица шта ће? Дâ му. И тако од једне до друге куће, напије се.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Лепа храна, фино пиће, гостољубива пријатна домаћица! Одлази он и у Ћирковићеву кућу. То му нико не забрањује, па ни сама госпођа Мица; штавише, воли — бар јој се тим
Африка
У овој се главна домаћица, болесна, нага и очајна, парила над нечим што личи на распаљене мангале. Иако требе да вечерамо ускоро у „бифеу“, Н.
Остали, лежећи, мирно гледају испред себе, тужни што морају и даље. Четрнаест младих домаћица у четрнаест колиба спремало је за сваког засебно по један кус–кус од проса.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Три пута је, каже, силазила, и три пута се домаћица, као бајаги случајно, стуштила за њом, да би јој онемогућила оно што је бабама немогуће.
Тресао је напудровану косу, у коју су му били увезали црне шепуте. Гости су били брзо распоређени по кући. Домаћица, која је у младости, можда, била лепа, имала је сад још само лепе, плаве, очи.
У једном ћошку стајао је пулт, за музику, а на њему Исакович угледа једну флауту. И ноте. Домаћица му је рекла да је њена ћер, баш тог дана, добила, из Ајзенштата, нову музику „Дер Зерстреуте“.
она коју буду изабрали, то вече, као најлепшу, међу Венером, Јуноном, и оном трећом, која је оцу искочила из главе. Домаћица, која је седела поред Исаковича, шапутала му је, кроз смех, да је госпожа Божич Венера, а она Јунона.
Мушко и женско! Пар који би ту игру играо, личио је на близанце. Први пар је био домаћин, са домаћицом, па је домаћица стегла, црвену, лопту, под браду, а Валдензер је отимао.
Домаћин и домаћица, међутим, почеше тад и његово име да вичу! У игри, кажу, сви треба да будемо једнаки. Нема изузетака у игри!
Исакович се онда, брже‑боље, поче праштати од домаћина и домаћице, а затим приђе, да јој пољуби, церемонијално руку Домаћица му је рекла да га је Франциска, коју сви у кући зову Францл, заљубљено гледала, што није чудо.
Сви су, очигледно, једва чекали да се разићу. Божич је отрчао први. Затим је и домаћица отишла, а са њом и њена гошћа. Госпожица Текла, вртела се, још неко време, око Исаковича, и фонтане, испред
Необична околина, необична кућа, необична домаћица, били су, за тренут, за сат, два, Варвару ошамутили. Као у неком сну, и она је била разголитила, грло, у врућини, а
Изненада, кад јој домаћица предложи да све то збаци, она се као пробуди. Виде пред собом ту, скоро голишаву, лепу, црну, жену, која јој се учини
Узвикнула је да мора кући. Неки лудачки страх био ју је обузео сад у тој кући, иако јој домаћица приђе, да је задржи, и пољуби. Неко неизмерно чуђење, где се нашла.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Шамика увелико одлази код Свирака, и Свирак Шамики. Госпођа Лујза је том приликом онде као домаћица, тако су фамилијарни. Ту ће бити и млађи Полачек, са госпођом Матилдом. И на њима се већ године познају.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(из паштровићке „добре молитве“) (Кнежевић, В. М., с. 241) — Домаћине, донеси нам вина, домаћица да ти роди сина. (Видановић, Божица, с.
старешина лоше обавља свој посао, да се карта, пије и да не мисли на опште добро задруге, задругари га тада смењују. Домаћица.
али и његова мајка, затим жена његовог брата или нека од старијих жена која најбоље обавља улогу која јој је додељена. Домаћица је женски старешина.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Крстиња, снаха јој Јоке Милунова с дјететом у наручју, Милица, пристав и њеки Шуто Мирков, младићак из браства. Домаћица бјеше висока и суха, а снаха јој омања, једра.
Пуро је био мучаљив човјек, што је ријеткост међу Црногорцима и бјеше здрав ко дријен, пуцаше од једрине! Домаћица му, Живана, бјеше му сушта супротност, висока, суха, болешљива.
Ками бјеше огањ! Двије-три руковијети врежине димљаху, да очи истеку. Те се гурасмо позадуго, докле домаћица не испржи њешто рибе, па викну: „Хајте, љуђи, да вечерате!
опанцима, бриђаху табани, а онако сустала, неиспавана за много ноћи, ухвати тврд сан, те се пробуди пошто сунце грану. Домаћица је мијесила. Она викну с врата малог Ђузу и рече: — Здрав освануо, Јанко!
Нагађали су да кост није сломљена, али почисто не знађаху. Затијем окупаше Крцуна, домаћица даде чисту кошуљу, те га наредише. Онда њих шесторица, онако мртви уморни, полијегаше.
Али се кнез тек тада издера: — Ха, Јанко соколе! Хај, Јанко!... Јанко зајеча на кревету. Домаћица стаде умиривати мужа, а њих двије с лучем отидоше к рањенику.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Паја с ћураном. То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана више старала него о свом законитом мужу. Кљукала га је све орасима по наредби Јовиној; почела је са
Код куће их дочека вредна домаћица, која се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише. Јова, како га је бог дао шаљива, поклони се жени и рече:
Пружи сву руку, и Павле осети отприлике онако као кад би му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке. Домаћица се увек умела понашати онако како часној жени приличи; пред мужем се увек држала у пристојној даљини од свакога, па
— Па шта нам доносите? — запита домаћица полаженика. — Зиме, госпоја Кајо! — вели полаженик. — Вид’ла сам... — вели она — хладне вам руке... — Хладне руке...
— Хладне руке... ама врела љубав — уграби полаженик док се домаћин устумарао тражећи папуче. — Чуће се! — додаде домаћица (онако полако), намештајући дуге шишке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова испод кревета тражио
— Сед’те, господин-Пајо, што стојите! — рече гласно домаћица. — ’Ајде, жено, послужи ракијом, па да се то руча, да не дангубимо — вели Јова, који се већ извукао испод кревета с
— ’Ајде, не причај ту, — прекиде га домаћица — него седи већ једном! — Слушала сам већ сто пута те твоје историје. — Море, не знаш ти ни стôту чест, иако си
— ’Ајде, седај већ једном! — осече се на њ домаћица. — Ево, ево! Тако! — рече Јова и седе. Отпоче ручак. Ја нећу описивати шта је све било.
Ко је год био полаженик, тај ће знати све то. Спочетка се више радило него говорило, јело се. Домаћица устаде да »транжира« печеницу. Јова не да нипошто, хоће он. Диже се ужасна вика.
— Извол’те вина, госпо’н-Пајо. И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљда била већ петнаеста.
озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору — а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала? — Како нисам, опрала сам их! — брани се госпоја Каја.
Јова прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још »јегером« био, а домаћица прави куглице од хлеба, па тек понекад баци и лупи г.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чије је: — Митино. Мита што лане умре. А оно му је домаћица — и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти
но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Па што лепа беше али што беше велика радилица и вредна домаћица. Цара Петра сусед цар Татарин поручи му једаред да му даде своју кћер за љубу, ако то не учини да ће доћи са свом
Борме се она ту неколико дана позабавила, дјевојчица јој већ поодрасла. Млађа сестра кô домаћица бавила се кућним послом и готовцем, те једноч не имаде кад да ишчешља дјевојчицу.
Кад се гошћа наклони на хајвар а граху ни мукает, онда домаћица рече: — Узми, кумо, и граха! А гошћа јој одговори: — Хвала, кумо, добар је и хајвар.
А гошћа јој одговори: — Хвала, кумо, добар је и хајвар. На то домаћица рече: — Али је хајвар скуп: ока по то и по то! А гошћа одговори: — И вриједи! КАД СЕ ХАРЧИ НЕК СЕ ХАРЧИ!
Тад му се синови застиде и одмах га ожене. ЦИГАНСКА ПОРОДИЦА Гријала се зими покрај ватре циганска фамиља. Рекне домаћица: — Ех, да имамо масла, као што немамо брашна, па бисмо узајмили у селу таву, те бисмо начинили госпоцку питу.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
На вратима је дочека домаћица: — Еј, веселнице, скапала си од глади. Да ти начиним часком кајгану ? — Не треба... не могу, промрмља Љубица, и
Стојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу. — Море, паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
столу се црвене лепо обојена, ишарана, па затим зејтињавом крпом обрисана ускршња јаја, што их је вредна и марљива домаћица брижљиво наслагала на округлу тањиру.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Добар човјек. Дошао је амо неких десет година прије мене. Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини. И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим.
да се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на велику корист економних домаћица! Па и он је доста пропатио! А био је красан петао.
! Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?! Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!
! Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?! А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред
збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
прозор постељину сваког јутра истреса, У сунце гледајући и тихо певајући; Што је у авиону стјуардеса, Што је домаћица у доброј сељачкој кући, То је, у поменутој улици баба -Вишња, Јуче, данас, а јамачно и сутра: Сила невидљива,
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље | провести, што
— Ево, газда Марко. Ово је мој серај. Ово је та, „ефенди-Митина кућа“. Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Еле, у пуном смислу ријечи, лијеп момак. Пошто приложише бадњаке и друге обреде трсише, сједе сердар и домаћица му, кћи, снаха и солдат — сви посједаше на сламу (како је обичај) и стадоше јести.
“ „Јâн.“ „Како рече?“ „Ето, чуо си како“, прихвати домаћица, смијући се, „име му је Јанко!“ „Здрав ми био ускок Јанко!“ рече сердар, па натегну јуначки.
Медик је вјешто дражио их. Мали Милун сједећи на бабину крилу, смијао се и он, премда разумјевао није њихове шале. Домаћица, снаха јој и кћи, гледаху на сердара, који мрачна лица, пушећи, гледаше преда се.
Но домаћица му, истиха ће: „Пејо, људи су подријемали, а и уморни су богме!“ Он се трже из својијех мисли, па као да надокнади шт
Јока потичући огањ, смијаше се томе. Сердар, измакнувши се зовну је, а дјевојку посла к рањенику. Домаћица му се примаче, те почеше шапатом да се разговарају о домаћим потребама што их дан доноси.
Бог нека ми у гријех не упише, посијао их је доста, кроз ову годину!“ „Е Божија воља!“ рече с уздахом домаћица, „ма сједи брајо, што стојиш!“ Поп наелак сједе. Наелак сними торбицу испод пазуха, па прислони уза чланак од ноге.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Причају како је просило некакво циганско дијете, па дошло пред нечијом кућом, и овако га упитала домаћица, а оно одговорило: „Најволиј’ удробит’“ (тј. и једно и друго).
Кад се гошћа наклопи на хајвар а граху ни мукает, онда домаћица рече: „Узми, кумо, и граха“. А гошћа јој одговори: „Хвала, кумо, добар је и хајвар“.
А гошћа јој одговори: „Хвала, кумо, добар је и хајвар“. На то домаћица рече: „Али је хајвар скуп: ока по то и то“, а гошћа одговори: „И вриједи“. Кисни, не мисли, стигло ме до врата!
Како сам постао, није ми подробац остао. — Рекао некакав гост гребући жђелу, а домаћица наспе опет пуну, говорећи: Откако сам доведена, није ми жђела огребена.
“ Митар је наш, не мари! — Рекла домаћица, кад је дошао комшија Митар па вечеру, па не хћела ништа више приставит’ него на намјерну, па тако више пута рекла ђе
7 Питала Циганка мужа: — Чији су ово силни коњи? — Наши. — А ко ову силу оседла? — Богме, сваки свога. 8 Питала домаћица циганску жену: — Али ћеш да ти изнесем пред врата хљеба, али да се огријеш?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Познамо се и поцелујемо. Кћи стричева, коју сам при сиси оставио, она сад домаћица и с[а] сином великачким. Питам за једнога комшију, чичу Мијаила. Нејма га; давно се преставио.
” Дâ се то овом човеку на смеј, да се неколико минути морао смејати. Пита домаћица: „Уàт ис дат? Уàј ду ју лааф со? Шта је то? Зашто се ви смејете тако?” А кад јој каже, учини се всеопшти смеј.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Није ли данас петак... Не мисли ти за вечеру... Камо вам остала дица? — Сраме се, па се сакрила иза таре — вели домаћица. — Ајде вечерајте, живи били! Стипане, дај да се и ми заложимо. И ти ћеш са мном вечерати, Јеролиме!
— Ајде вечерајте, живи били! Стипане, дај да се и ми заложимо. И ти ћеш са мном вечерати, Јеролиме! Домаћица метну своју здјелу на тле, а трпезицу донесе пред дјевера, па онда доведе Чмањка, Шкемба, Криву и Галицу да пољубе
Вратише се пред мрак, кад и Крива дође. Чмањак је спавао, а Шкембо се играо у пепељаку. Домаћица усу у лонац кукурузно брашно, које кнез измијеша.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Аћим прекиде Ђорђа. — Кад си способан, коју си изабрао? — Девојка је здрава, лепа, добра домаћица... Такву би ми и ти изабрао. — Кад си мене женио, ти ме ниси ни питао да ли пристајем. добро си, Вукашине, учинио.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
сунца, одразио је с мале површине стакалца негдје напоље, на мрку плоху самостанског зида, на збрчкана лица двију домаћица што на повратку с тржнице разговарају на улици, на њушкицу младе мачке која се труди да шапицом отресе свјетлосни
За Долорес Петар је довукао из своје канцеларије платнени шезлонг. Домаћица се одгегала у кућу на набухлим, нечујним ногама и послужила нас кавом у четвртастим шољицама, у којима је пливало
А ти, — искоси се на дечака, — пази да не упрљаш или не скинеш завој! И сутра дођи опет. За вечером се домаћица извињавала без краја и конца због тобоже скромног угошћења.
Али на дон-Петрову кућу болест не наилази, и шипак је вјечан. Кад се домаћица запути у кухињу, високе чаше у креденцу одзивљу се танким циликом на ступање њених набухлих ногу, које као да су
Мају је савладао сан. Наслонила образе на сложене руке. Долорес се опрости и пође с њом на спавање. Домало се и домаћица појавила на вратима са свијећом у руци да нам зажели лаку ноћ. Кад је све у кући утихало, Петар.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Гледај, море, да не наиђеш још на какве своје чакшире... да није и њих твоја домаћица донела на дар — одговори му писар и зацену се од смеја. — Е тога нема...
Као ван себе паде у један угао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути. Домаћица Вујова, видевши га овакова, не изненади се, јер је, за дуга века, доста оваквих призора гледала.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад се гошћа наклопи на хајвар а граху ни мукајет, онда домаћица рече: — Узми, кумо, и граха! А гошћа јој одговори: — Хвала, кумо, добар је и хајвар.
А гошћа јој одговори: — Хвала, кумо, добар је и хајвар. На то домаћица рече: — Али је хајвар скуп: ока по то и по то. А гошћа одговори: — И вриједи. ПОМО3̓ БОГ, ЗЛА ЖЕНО!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
С таквим начином енглеског живота упознала ме је њихова домаћица и то тако умешно да нисам ни осетио како се то збило. Скидам капу пред енглеском домаћицом која је, интелигентно и
Ћипико, Иво - Приповетке
Ето, к'о мишљах: гради се наша, 'ришћажка црква, биће на управи наши људи... Уто заплаче домаћиново дете; домаћица пожури да га успава, па, пошто умуче, утрне лампу.
Илија гине с дана у дан. А кад домаћица хоће да га чему подвори, вели јој: — Ко ће мени угодити када здравља немам? Да убије време, навече разговара с
— Једите, — вели им, — здрави били! Споља чује се врева светине и људски кикот, а кад музика прође поред куће, домаћица отвори врата. — Не отварај! — опази Илијина мајка у бризи за болесним сином. — Пусти, мајко, нека се веселе!
Петровић, Растко - АФРИКА
У овој се главна домаћица, болесна, нага и очајна, парила над нечим што личи на распаљене мангале. Иако требе да вечерамо ускоро у „бифеу“, Н.
Остали, лежећи, мирно гледају испред себе, тужни што морају и даље. Четрнаест младих домаћица у четрнаест колиба спремало је за сваког засебно по један кус–кус од проса.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Прошћеш, домаћица тога му сина преуда се горе у Локваре и преведе са собом малог Стојана, једино унуче Мијино... Тако је он, кукавац,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
да честита Бадње вече (Требиње, 379); о Божићу домаћин посипа полаженика, и полаженик домаћина (Гласинац, 381; 382), домаћица посипа вола (Гласинац, 382). Јечам се просипа под врбу, кад се за њу »венчава« грозница (ЖСС, 279). Ј.
О Бадњем вечеру (благослов, и аналогне враџбине, СЕЗ, 19, 71; 73; Караџић, 1, 1899, 213), о слави (домаћица такне ситом кроз које је сејала брашно за колач у таван, или у зид више главе, »да би толико растао к.
, 160). Онога јутра кад почиње сетва треба да домаћица рано почисти кућу и ђубре избаци напоље (СЕЗ, 14, 262). Пред сетву потребна је молитва.
Важнија је обедна жртва, која се састоји у изузетно обилатом ручку, са вином или ракијом, и који обично носи на њиву домаћица лично, и том приликом благосиља (СЕЗ, 40, 332; 7 163; 32, 9).
У селима Мајдану и Руднику код Горњег Милановца обичај је да се »оброће руке после сахране«; то мора да учини и домаћица пред насађивање кокошке или бојење пређе и човек пред полазак у сетву.
У Алексиначком Поморављу — у врачању ради млека домаћица уочи Ђурђевдана млеко »подсири у ведру« и стави га »на један велики бусен са доста траве«, а сутрадан ујутру, пошто
укућани бацају на полаженика и он на њих (СЕЗ, 64, 195 1, 160). У Ресави, на Божић ујутру, домаћица »са рукавицама на рукама поспе к. око бунара, и закити га босиљком« (ГЕМ, 28—29, 1965—1966, 197).
У Алексиначком Поморављу уочи Св. Андреје, ради врачања, кува се к. у свакој кући: кад падне мрак, домаћица изнесе у двориште три скувана клипа »мечки за вечеру«, загризе сваки помало и остави (на родно дрво или кров неке
Сви укућани једу к., а остатак дају живини и стоци. Један део к. домаћица баца кроз оџак — ,да нахрани мечку̓. Исти обичаји су у Хомољу, околини Бољевца и Нишави« — »остатак култа медведа —
Пред сваком кућом су викали: ,Сирца, зарца, мајо. Рикало, букало, пјевало̓. Домаћица их је даровала сиром, јајима и сланином. Веровало се да ће краве боље водити ако их ударе лилом.
поред кукуруза и жита (ГЕМ, 28—29, 205, Ресава); а на Св. Игњата домаћица изручи полаженику преко леђа сито или решето семена у коме је и п. (СЕЗ, 19, 69, Хомоље).
меси, кад се меси, како се ломи или сече. — О Божићу, на пример, у околини Зајечара (ГЕМ, 42, 1978) домаћица »меси већи број обредних хлебова«.
Ћипико, Иво - Пауци
— Увео сам те да знаш гдје ћеш доћи:. ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... —А куд ти је човјек? — упита је. —Пошао је у варош. —Мора да је будала.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Чинило се како не зна ни толико да сам овде ипак некаква домаћица, да сам жена господара ове куће. У реду, ја знам да је он монах и да му је забрањено обраћати пажњу на жене, али зар
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Зар један пијани кравар?! Зар она кметица једна До сада супруга чесна и домаћица вредна?! Он поче очајно пити. Лагано бркове сŷче, И страст га обузе силна да се ма с киме туче. И прилика му се даде.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Истина домаћин, покојник није жив, није ту, али је ту његова домаћица, деца, и за пријатеље је његова кућа отворена«. Али он се једнако снебива.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Гост, дотеран као увек, чист, закићен цветом, на једна врата. На друга, пред њега, домаћица. Шушти и мирише; дише на фине чипке што јој цепте по грудима; од дијаманата на прстима и у ушима сва „блицука” — реч
Отуда и особит тон у кући у којој је она била домаћица. Она је говорила углавном општа места, али увек с нагласком некога свога искуства, и тешко је било противречити јој са
— настави Ната у Миркову тону, интимно, суседски, пријатељски. — А где вам је домаћица? — Е, била, па је нема — развео руке Мирко, али као у шали.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— понови и онај дебели. Тек што је Мачак тако сам себе мало окуражио, иза окуке друма зачу се пјесма: „Теле риче, домаћица виче: Зашто ричеш, изјели те вуци?“ — Аха, ево Стрица! — повесели се Мачак. — Препао се па пјева.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
домаћин ја ли послује свој занат, ја ли тек и онако на столици седи меркајући с позором на своју чељад што послују. Домаћица му тка платно, а остала му чељад сва преду, слуге у наредби им сваки свој дат му посао послује.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир — иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао помало); тада чорбаџија брзо узме
озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш. Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — тол’ко! — и покаже два прста ширине.
А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена будибокснама; неки Тане „Домаћица“, неки Ване „Јагурида“, неки Гане „Мајкина душица“, — и све тако нека имена!
Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица. А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!
— У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке Калиопа и Уранија.
— Седи си, Доке! — нуди је домаћица. — Што прајите? — пита их дока седајући на миндерлук према њима. — Седимо си! — одговарају оне кроза зубе.
— пита је Ташана. — Седи си на једно кафе. — Несам си дошла за кафу, веће... — Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — никну Таска. Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.
— Несам си дошла за кафу, веће... — Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — никну Таска. Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе. Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.
— Па што чекате веће?! Неје даскалица, та да си седи у те године. — Што је па теб’ ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!... — Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?... — Мерак! — прекиде је Ташана.
! Па ја ви за кујунџију, ете, и зборим... — Како рече? Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш? — За Манчу нашога! Зашто гу не давате кад се деца, ете, бегендисују?