Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Мирише парадајз који се кува, миришу бабуре које се пеку на плотни, мирише купус који ври, мирише лук који сецкају домаћице бујне!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Наздрави што! — Е, у здравље нашег Страхиње! — поче чича Мирко узевши чашу. — Прво његове главе, његове домаћице... — Уха, чича-Мирко!... Не будали!... Нема он још домаћице!... — гракнуше сви гости у смеху. — А јест, богами!
— Прво његове главе, његове домаћице... — Уха, чича-Мирко!... Не будали!... Нема он још домаћице!... — гракнуше сви гости у смеху. — А јест, богами! — рече Мирко. — Видиш, ја се нешто претурих!...
Људи из села дивили су се дурашности Миониној. Свуд су је хвалили и њоме укоревали своје домаћице кад би се мало олениле.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А примеру супруга својих следовале су и домаћице. Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом да није баш испало онако као што се
су стигле из поља краве у село, и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле, и домаћице се једна другој хвалиле невероватном количином млека, тако невероватном да ниједна није већ ни веровала.
Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и женску чељад да им каже шта је чула. На прва три места рекла је да је повреда нанета гвозденим кључем, а на друга
— вели поп Ћира и рукује се с њим, па граби што пре на врата. — Фала и вама, дражајша домаћице — вели рукујући се с њом поп Спира — ваш гостопријемни дом не може човек никад заборавити. Збогом!
Напоменућу само то да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћице учинити може (мржња према гђа-Перси и љубав према гостима и сватовима), да ствар испадне што лепше.
На лицу јој неко блаженство, а уста упола отворила, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рéрне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и
из рéрне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице, и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост и милину од тога.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Сви су га знали, а и волели га. Колико пута бане у ма чију кућу, и затражи од домаћице: — Ракије да ми дâш! — Шта ће ти ракија? Хлеба да ти дам! — нуди га домаћица. — Хлеб сама једи!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Нити воли забаве, ни спорт, ни концерте, ни позориште. „Шетња није за домаћице“. Као мула ћути његов отац за ручком и броји свачије залогаје.
Африка
Иако требе да вечерамо ускоро у „бифеу“, Н. тражи да нам остале домаћице спреме футу. Футу је чврста каша од палмине репе, преливена најљућим сосом што се да замислити.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Збуњен, гадећи се Божича, Исакович се онда, брже‑боље, поче праштати од домаћина и домаћице, а затим приђе, да јој пољуби, церемонијално руку Домаћица му је рекла да га је Франциска, коју сви у кући зову
Госпожа Божич исприча Исаковичу, како га је чекала, како је до зоре била будна. Божич је смештен у собу крај одаје домаћице и домаћина. Текла спава у соби са ћерком домаћина. А њој је дата соба домаћичина. Била је сама.
Син домаћице, сваки, редом, ишао је, обично – са знањем родитеља – код њих, у школу. Коњи, међутим, у тој арени, били су, заиста,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Најповољнији је положај мајке, домаћице, сестре и девојке, а најнеповољнији је положај нероткиње, невесте и супруге. Овај изнијансиран став према жени добро
Матавуљ, Симо - УСКОК
У тај мах разврже се оро, те сви младићи посједаше иза старијих, а женскадија се зби око домаћице, у углу. Стево причека докле се обреде вином, па настви: — Одмах затијем ударисмо на други шанац.
Старији људи сијеку дрва за зимницу или тешу грађу. Домаћице по гладама имају пуне руке посла; треба њивити дјецу, треба сирити, скоруп одвајати, готовити јело и свршавати све
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Све се ужурбало да га што боље дочека. Устумарао се свет, а нарочито домаћице наше. Иду по пијаци и заредиле по бакалницама, па купују све што им за благе дане треба.
тепсију, а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како то само наше домаћице умеју. Пружи сву руку, и Павле осети отприлике онако као кад би му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.
Госпођа Каја се трже и запуши уши, а полаженик рашчешља бркове и отпоче »Рождество« уз припомоћ домаћице, а после и домаћина Јове. — Е, сад, прико, ’ајде једно »Многаја љета«. Да ми помажеш, а ја ћу започети. Запеваше.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
некако отпрве удјену под скут дједу, па се само њему обраћа за сваки посао, чак и за онај за који се питају искључиво домаћице. — Стриче, да однесем крави напој, а? — Однеси, имењаче, однеси. — Откуд је он сад њему стриц?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Сад ћемо заједно да једемо. Ако ли не? — нећу ни ја! Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.
— виче ч’а Јован пењући се. — Ту смо, ту! одговара му мати, грцајући и трудећи се да се прибере. — Христос се роди, домаћице! Камо, где је домаћин?... — Ту је, ту је! — Показује на мене и нуди, чак и Цигане пропушта у собу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— А шта раде? — Господин капетан се смеје, а господин потпоручник налева вино и вели: „У здравље наше домаћице.“ И казао ви, да му се спреми овде, јер ће и он доћи вод’, да спава. Наскоро наиђе и Александар, срећан и озарен.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено. Седи овде... Сипај, домаћице... Ах дај прво тањире... После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Гледам како сујеверне домаћице у Коморану истрчавају на капију, и просипају из лавора воду у којој је мртвац опрао ноге.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
топла соба, раздрагана лица веселих малишана, који једнако штрпкају око печенице, насмејано и ведро лице његове домаћице, пун, препун сто свакојаких ђаконија...
У среској кући журно се спрема, јутрос дођоше једна кола са стварима новог капетана. Тамо су Јула и Каја као домаћице. Намештају два кревета, столице и астал, јер само то беше дошло на једним колима.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ одговори медик махнувши главом, па изађе. Сад настаде опет тишина. Сердар извадивши чибук из уста, одиже главу пут домаћице, као да јој нешто напомене.
Све јој се чини да је нешто још у нереду, премда је кућа уредна; што ћеш, таке су вриједне домаћице. Па хоће и она да се мало уреди и улицка; па хоће малога Милуна, и њега да лијепо обуче, и да га измије, е му бјеше
“ промрмља Јока кад их видје. „А окле, ви људи идете?“ запита сердар. „Из Котора“, одговори онај први. „Добар вече, домаћице!... Ух! уморан сам!“ „Сједите, почините овдје!“ рече Пејо показујући им клупу, на којој мало прије сјеђаше Јанко.
Старији људи сјеку дрва за зиму, сјеку лишњаке, тешу грађу. Домаћице по гладама имају пуне шаке посла; треба сирити, скоруп одвајати, готовити јело људима, кад увече навале; па све остале
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
5 Здрав, бане, домаћине и банице, кућна домаћице! Дао ви бог синова колико у бога жуђели, снашица — питомијех ружица: да се с њима дикате, ка зец брзином, ка поље
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Епископ: „Добро! Кад си и ти наше госпође домаћице мисли, уздам се да и прочим гостима неће неугодно бити да с беседама један другог ползујемо; а то је наша архијерејска
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Па ја сам се поносио њоме. У околини нема чувеније домаћице ни газдарице од ње. Замисли се: кад је престао да јој се радује враћајући се с пута?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« мислио је свако у себи и бежао, а чичак је као мајска пчела слободно зујао градом. — Данг, банг! — летео је чичак. Домаћице су престајале да кувају, учитељи затварали школе, пекари одбијали да месе хлеб.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Са чашом у руци, одговара јој Бертоле: „Са благодарношћу примамо к знању саопштење наше домаћице, а господину предавачу захваљујемо што нам је одржао своје спиритуелно предавање, а нашој председници што му је“ - он
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
да памтим да се газдарица Вучка Стојановића из Трстеника зове Стоја, и да не заборавим ниједну особину ове Вучкове домаћице, а да син газде Коце Нацевића из Штипа ове године има да пређе у трећи разред гимназије.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Има тако људи који тек додиром својих руку уводе ствари у круг свога свијета. Гледао сам домаћице на тржници кад избирају рајчице или кајсије. — Пошто су ове?... А ове?... А ове овдје? ...
Њихово страдање најпослије гане домаћице у мјесту, па почну шиљати женама храну, сирупе против кашља, нешто топлог рубља, нарамке дрва за огрев.
(Наравно, то није ишло без претходног дугог скањивања: једва се осмјелила да упита дједа за дозволу.) Тад се домаћице у мјесту стану натјецати у таквим позивима.
Сваке недјеље или светка у свакој уследнијој кући ручала је по једна глумица. Свака је кућа имала своју миљеницу, и домаћице су се надметале и препирале у хваљењу својих сталних гошћа.
У рана јутра сусретао је домаћице које се враћају с тржнице с торбама препуним зелени, крвава меса, бритког порилука, а оне су са својих тврдих
Била је зора кад смо устали од стола. Из сусједне собе већ се био огласио предјутарњи кашаљ домаћице. Тихо сам се свукао да не пробудим Долорес.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Само кад би крстоноше минуле поред каква богата дома, где су домаћице изнеле неколико карлица млека, заборавио би све мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Укључивање у породични круг одвијало се кроз јединствени метод енглеске домаћице. За време свог осамнаестомесечног боравка на Универзитету у Кембриџу имао сам прилику да се упознам са њеним
Ћипико, Иво - Приповетке
Али, кад је требало замешати пуру мешачем, осетише и деца и Илија да нема домаћице, јер је Цвета, најјача у кући, увек то радила, трудећи се да је што боље умеша.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Сви су људи са оружјем и оно је око њихових седишта згомилано у праве дрвљанике. Домаћице им спремају саборске цицваре, а они пију као немани.
Крупна као планина, још крепка и јако једра као и многе богате сељачке домаћице и срећне мајке које су пожениле и разудале, она плавно корачаше низ ледину као какав арнаутски барјактар.
Петровић, Растко - АФРИКА
Иако требе да вечерамо ускоро у „бифеу“, Н. тражи да нам остале домаћице спреме футу. Футу је чврста каша од палмине репе, преливена најљућим сосом што се да замислити.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
доцније кад сам приликом шестонедељног парастоса Змајевог дошао био у Каменицу и том приликом, са одобрењем Змајеве домаћице Марије, прегледао Змајеву библиотеку н бележио занимљивије појаве у њој, наиђох и на свој примерак Славјанке, са мојим
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
мноштву призора дао друштвену комедију Србије свог доба, паланачке трговце, среске капетане, полицијске писаре, добре домаћице, мале и велике хуље, које с највећом отвореношћу говоре о својим неваљалствима, њихову комичну узвитланост кад пођу
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
горе, око сахат-куле, истина је била доста имућна, али оне одавно остале без матере, она и сестре јој, и цела кућа без домаћице била као обезглављена а још пуна њих, женскадије, те није баш изгледала као што треба.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Према томе да ли је (»домаћа«) бадњиданска ј. здрава или црвљива, гата се у Срему о здрављу домаћина и домаћице (ГЗМ, 13, 465). Комад те исте ј.
мотив купљења у народним приповеткама, В—Р ‹=Болте—Полíвка›, 2, 28). На Ђурђевдан ујутру домаћице полазе краве и посипају и њих просом; народ то схвата као одбрану од вештица (»кад... покупе п.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А тестамент, госпа протинице, ја писати нећу! — Ви сте лакомислени, госпођо Лазарић! То је ваша дужност домаћице, старатељке и поседнице, и грађанке! — Много је то заплетено за мене, што рекосте.
Српски не зна говорити, мада годинама ту живи, и углавном од српских кућа зарађује, јер Немице домаћице само оштре своје ножеве и маказе.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
без успеха: остаци кромпирових љуски, папира, прашине и чађи улазили су људима у очи и у уши, затрпавали улице. Домаћице нису ни отварале прозоре, али ветар је, свеједно, уносио прљавштину у куће. Чинило се да је и снег који пада прљав.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.
И он осећа да не може више овако остати! Укратко, чуди се како то може и једног дана бити без „домаћице“! Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена, а он за њу!