Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Саве, Стефана Првовенчаног, Доментијана, Теодосија, Константина Филозофа, Цамблака, Пајсија; Душанов законик је површно читао у једном млађем препису.
Из старе српске књижевности остало је неколико његових мањих прилога (о делима св. Саве, Стефана Првовенчаног, Доментијана, Теодосија), који нису без оштроумља и проницљивости. Дубровачком књижевношћу само се узгред бавио.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
историје и њен идеолошки тумач, своје најпотпуније остварење добија у Животу светог Саве од хиландарског јеромонаха Доментијана (1243).
века написао хиландарски монах Теодосије. У поимању светог Саве он је начинио радикалан заокрет. Све што је код Доментијана у обликовању Савиног лика било апстрактно, Теодосије је превео на конкретно. Он је пример средњевековног реализма.
Теодосије је од Доментијана преузео целокупну композициону грађевину и није морао да решава тешке историчарске проблеме, али је зато маестрално