Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Болна већ тако само по себи, без икаквог даљег дометка. Она удара црне наочњаке на наше очи, она спушта непробојну тмину око нас.
А ни то не волим. Ништа! Ставит ћy те на режим „господине”! Само тако, „господине”, без икаква дометка! Али што се само тако држи! Који му је бијес? Па шта хоћеш, човјече божји! Што би претендирао? Да клекнем преда те?