Употреба речи домишљат у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

У мраку се од мене ишчаури некакав сасвим други човјек, ни ја га сам познати не могу: домишљат, мудар, јуначан. Нит ми треба помоћи нити чијег савјета, довољан сам сȃм себи.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Ови глас зачу и један младић, сиромах но провртан и домишљат, па се слакоми на лијепу ђевојку и на половину царства, те оде к ђевојци, али не да је проси, него само да је види и

Ћипико, Иво - Приповетке

једно другом покоју реч, обзирно, полако, а он, наглух, не може да је улови, али вреба и на погледе и кретање и — домишљат је.

Ћипико, Иво - Пауци

Помоћи ће њему господин шкриван, није шупља глава: што он уради, — онако је, неће њему биљежник у очи ударити. А домишљат је враг!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности