Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Кад ова то чује чему се није надала, онда оде к људма, и измоли себи дозвољење да при њихови домови гди гњиздо себи начини.
Африка
Јаснозелени, свежи пропланци, ниски загубљени домови, дубокоцрвених кровова. У једном удубљењу између шуме и изненадне црне стене у води, урођеничко село дугих тамних
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тај огромни Рус, са којим разговара, у снегу, каже да су њихови домови сад, тамо, опустели. Ваш дом, каже, „пустој дом“!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
елеменат и ритмована, чак и стихована израза и квалитет праве дитирампске лепоте (Нека се преливају бачве с вином, домови животом и здрављем, а поља родом и берићетом, да бог да!).
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Фторо лето, будући кужни помор у Смирни, провели смо у школски прекрасни домови пољски, окружени с предивним башчама, преисполњеним сваким родом воћних древеса, лозâ и зелени које благополучна Азија
нама[х] почињу велике башче, пуне лимуна и поморанџи, с прекрасни созидати камени и различне боје мармара украшени домови. Рекао би ко, на[х]одећи се овде, не да је у турскога владенија острову, него усред Тоскане.
Овај ми каже да су ту две школе, у којима се јелински предаје, и да у лето учитељи предају у своји домови садовними, од којих је један близу града. Сутрадан пођем к ближњему.
утекли; јести и пити до изобилија, што нам год срце заиште; на једној и на другој страни брегова прекра|сне башче и домови цариградске господе; славуја сила неишчислима, који нам неусипно певаху.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Мање је било оних који су му се радовали, више оних који су га се плашили. Многи су се домови затварали пред њим: некада је Змај од Ноћаја доносио собом силу, сад је могао да призове насиље.
Кад су скеле скинуте, моћ је постала очигледна. У поређењу са том палатом, домови других српских угледника у близини Велике пијаце, чак и Гарашанинова кућа, чинили су се неугледним а сама Велика
Петровић, Растко - АФРИКА
Јаснозелени, свежи пропланци, ниски загубљени домови, дубокоцрвених кровова. У једном удубљењу између шуме и изненадне црне стене у води, урођеничко село дугих тамних
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тако једни и други и трећи ден прође, Когда св'јет на земљу и тишина дође. Тогда сја чињаше нес град б'јело море, Домови и тороњи — б'јеле морске горе. Сад брадати Руси движут своје лопате, Један другом вичу: „Гледај саде, злопате!
Что јест мени тако знојем главу мило? Ничто друго него мраз љуте руске зиме, От које се ујутру сви домови диме. Љута ноћу цича тако зиде стеже, Да их стоји тресак, све љутост'ју реже.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
СИОН Сион, кано старо селиште преорати ће се; а Јерусалим запустити ка воћњак обран, а градски високи горњи домови — луг и шума по њима узрасти, те у дубраву зверињу ће се наменити плачући се за пустош управаџија му!
Вечити домови тамо, и селишта многа, магазе пуне с благом, отворене стоје: небесно царство пре века и света приготовљено је — такво
ходиш у цркву на јутрењу, а ти, један злочестниче, око поноћи раниш, те на своју јутрењу сотонску идеш пробирајући по домови туђе жене кад су људи у цркви. Они се моле Богу, а ти куће поганиш.
у Цариграду и врло за много то држа; има две целе године што се је тресла земља, тако да су многе куле велике, полате, домови, цркве красне, манастири туштени попадали и људи се у њима погушили многи, и многи пак од тога страха помреше.
ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ЧЕТРДЕСЕТЕ О ЦРКВАМА И СОКАЧКИМ КУЋАМА Од пре, за благочастија, и свачији христјански домови, тако исте цркве по људској натури бивали су. А сад ето, саме цркве посташе горе и рђавије од кућетина при сокаци.
И со томе по земљи благо и свако имање од човека до човека преходи, једним нестаје, други га достају, градови и велики домови се собарају, села, вароши се харају, ватра их жеже, господа и спахије своју ирају муче сваким послом и великим данком
Где ли је шала и маскара, лепо и скупо рухо и гиздаве меке постење, високи и широки домови, красне полате и каштили? Где се денуше сви самоизелице, саможивци, пропалице и самовољници?
Јерно сви смо ми овде исто једни путници, дошли и кано гости по бирцаузи седимо, а не у наши домови. А бирт је љут и опак; како се што мало расрди на кога и није му што у вољу, таки на поље истера и за њим замакне
давно би сва мајсторија пропала и укинула би се; помало и сва би земља запустила и сронила би се да се градови и домови изнова не попраљају ни се покрпљају.