Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Слуга их пријави, они уђу. Гроф је одмах познао Чамчу. — Откуд ви, господар-Чамчо, овде? — Милостиви іллустріссіме доміне, ми идемо у Кракову на вашар. Ово је мој друг трговац. — Седите. Па шта ћете куповати у Кракову? — Платна.
Позивам вас сутра на ручак, да будете моји гости. — Опростити, іллустріссіме доміне, имамо још једнога сапутника; њега би морали у меани код Арона оставити. — А ко је то? — Један шљахтец из Мађарске.
) Господар Софра клања се, рукује се, али не говори ништа, гледа на Чамчу. Чамча ће га из блата извући. — Допустите, доміне спецтабіліс, у Мађарској не зна сваки шљахтец латински, не иде сваки у латинску школу: само они иду који ће бити
Господар Софра клања се. Дочека га домаћин гроф, па Софра честита му имендан, и то мађарски, само је титулу научио — доміне іллустріссіме. Чамча тумачи. Онда гроф претстави и Чамчу и Кречара као „купце”.
) — по истоветности илиџе — топло купатило изредан — нарочит, особен, изванредан иллистриссиме доміне (лат.) — пресветли, преузвишени господине! импертинент, импертинентан (лат.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
— праеѕертім код једног адвоката као ја што сам. Сам барон Јолић јуче се истим речма послужио. Молим, вели, доміне аміце. Немојте се солицитирати, рекнем ја — знате како се обично с баронима говори.