Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Главе и костш мршвих људи! Али што он хаје за све то, него каже јој управ: „Ко мари за јело, нека ти отвори. Мени донеси што пити, ако хоћеш да ти ја отворим.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” На то је муселим пристајао говорећи: „Е, кнеже, за твој атар донеси педесет гроша, па да пуштам кривца” и тако колико год муселим заиште, а кнез Калаба опет: „Лепо се дрво на поле цепа.
А он на то рече: „Иди, оче Јакове, донеси му што треба за писање”. Попа Јаков отрча на кочије и донесе ми дивит, перо и четири табака ̓артије.
добивао, и себи капитал начинио, и колико он донесе, то ми на Врачару за дан за два бијући се потрошимо, пак опет: „донеси!” као крадом, али то све Немци знаду, али кроз прсте гледе.
„Кума Стево, — повика — донеси дивит и ̓артију!” — Донесе Стева [Јевтић] његов. „Де — вели — узми, па пиши коме знаш и како знаш”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
»Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!
Газда Трпко уђе у механу, па викну своје момче: — А бе, дете, донеси ми онај пусат! — Шта, газда, пушки да доносим? — Пушки, пушки, бре, донеси! — продера се ћир Трпко.
— Шта, газда, пушки да доносим? — Пушки, пушки, бре, донеси! — продера се ћир Трпко. Отрча момче и изнесе некаке две цеваре и једну арнаутку као притку.
па им тек чисто поносито рече: — Ама, да ви видите друго нешто што ја имам — па зовну црквењака и шапну му: — Идиде, донеси од учитеља ону тицу! Навалише гости питати га шта је то тако лепо и ретко.
— А јеси већ пришио? — Још двапут да проденем. — Е, на ти овај кључ, па трчи часом до цркве те донеси попи петрахиљ и требник. Треба му, Похитај само! То рече поша, па остави кључ на клупици пред кућом и врати се унутра.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Петра му приђе. — Старче?! Он је погледа крвавим очима, али рече притајено мирним гласом: — Иди, бако, донеси ми чибук са чивилука... И старац тога вечера расплете косе и припали дуван... ИИ ДЕО: ОСВЕТНИК 1.
— Немој! Боле Други пут! — Ама реци ми: кога си још мислио завадити?... Шта си се уплашио? Мехо! Дај донеси Маринку мало ракије, нека човјек душу прихвати! На, пуши! Маринко запали лулу и сркну мало ракије. — Пиј!
— Јова беше код мене кад ми твој дечко дође. — Баш добро!... Седите!... А ти, моја добра бако, донеси штогод да се попије. — Не треба! — рекоше обојица. — Ех, не треба! Живу човеку свакад треба.
— рекоше обојица. — Ех, не треба! Живу човеку свакад треба. Кад очи склопи, доста му је и један сатљик!... Донеси, донеси! Петра оде. — Звао сам те, попо, да бих умро као хришћанин!...
— рекоше обојица. — Ех, не треба! Живу човеку свакад треба. Кад очи склопи, доста му је и један сатљик!... Донеси, донеси! Петра оде. — Звао сам те, попо, да бих умро као хришћанин!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Не! — И ја слабо... Ама шта да се ради сад? Чекајте!... Је ли то звижди? Ућута и слуша. — Аја... донеси ракије! Не може више ни да се пуши. Већ ми срце поцрне од дувана! Пи! Та ово некака шома. Парна! Пи, пи!
Ех, кака је била у мог мајстора кобила!... Еј ти, слепи мишу! донеси још ракије... Кобила као срна! Па само овако савије главу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити рече поп Спира и окрете се госту.
— И донеси столицу једну, две столице донеси. Имам чрезвичајне сремачке шљивовице, како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо
— И донеси столицу једну, две столице донеси. Имам чрезвичајне сремачке шљивовице, како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо?
Ај, шта велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добро диваним?! — И сланине донеси — наређује домаћин — и мало сува језика и једну окрајку ’леба.
— О, бирташу — лупа и виче Пера Тоцилов — зове те господин парок. — ’Ајде, донеси штогођ Пери — вели поп Спира — а можеш и мени. — Ракије, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.
Дед’ Жужа, дете моје, отрчи, ако те не мрзи, па донеси мало кромпира из подрума!« тако би благо рекла кад је наређивала што Жужи.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И то много. Имаш ли ти толико новаца? — Имам. Скупила сам нешто. — Радосно га дочекала она. — Па донеси. Да видим. И она, весела, отрчала колиби. Брзо се вратила с новцем који је извукла испод земље у разним завежљајима...
Африка
Ако су две чаше, онда једна није мала а друга велика, већ је једна велика а друга само почиње да буде велика. „Бој донеси ми чашу која није врло велика; која само почиње да буде велика; бој донеси ми чашу која је још пре почињала да буде
„Бој донеси ми чашу која није врло велика; која само почиње да буде велика; бој донеси ми чашу која је још пре почињала да буде велика!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Тако свега око десет акова. — Друго ништа? — И половаче ракије. — Је ли добро вино? Да коштам. — Јово, донеси из кола чутуру — рекне Софра Кречару. — Јер моћно вино?
Казаће: Сад да нам је ту Чамча! — Фала богу, нисам ни ја никог преварио, ваљда ће се и мене ко опоменути. — Саро, донеси вина, оног доброг. Госпођа Сара донесе и наспе. — Е, мој Јоване, да испијемо за душу нашег доброг Софре.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(из паштровићке „добре молитве“) (Кнежевић, В. М., с. 241) — Домаћине, донеси нам вина, домаћица да ти роди сина. (Видановић, Божица, с.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Него сав овај разговор ишао је на то да те на крају замолимо да нам покажеш како се по науци сијече! Донеси, Вуко, два јатагана с оружнице! — Нека те, ђаволе ђетињи! — викну стари Мргуд!
Оли да ти донесем чашу вина? Јанко се насмија и рече му: — Донеси метлу и крпу какву. Кад се дијете врати, запита га одакле је. — Добрљанин — одговори ђак. — Гдје је то?
— Обраде! — викну ђака. Ђак скочи из мађупнице. — Иди код Лаза и донеси овијем путницима по залогај јела и мало вина. Спреми им вина и за пут!... А ти, Јанко, сврати к мени прије поласка!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Купају се и седају. — Кајо, испеци нам по једну кафу, татли-кафу. Кајо, — дере се домаћин и враћа је, — донеси Лиру, песмарицу ону!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' витешка не плаши се Цвета. „Луду л“, рече, „удараш ми страву; Кад је тако, донеси ми главу, Да целивам мртва злата свога, Кад га жива грлити не мога...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
стрини и похвалимо јој се, а он пође позади нас, гледа, смешка се и пева своју омиљену песму: Механџи море, механџи, Донеси вино, ракију, Да пијем, да се опијем, Дертови да си разбијем! — — — — — — — — — — Пој, пој — а сутра?
— Донеси — пресече је он. Марика се врати и донесе те крушке у лепом, белом чанку, покривеном још бељим пешкирићем. донесе их,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Нијесам, — рече Грбо. — Јеси — одговори краљ. — Или ми донеси златну струку краља ђаволског, или нема на теби главе. — Хоћу.
Човек опазивши то, рече жени: — Донеси један комад хлеба те подај томе псу. Жена донесе комад хлеба и баци пред пса, али пас неће ни да гледи, а петао дође
Покаја се готово, али се досјети те заповједи једном оклопнику: Иди па убиј тога и тога човјека, и донеси ми везену мараму. Оклопник оде као вјетар и замало час врати се, предаде мараму и нестаде га.
боље удари магарца и кад се појави оклопник заповједи му: — Иди па убиј тог и тог човјека, узми му везену мараму и донеси ми. Замало час оклопник се врати и донесе му мараму.
војник своме другу: — Ја не смијем у град, јер нијесам им'о допуста него до синоћ, па ће ме казнити, него ти мени донеси овђе мало 'љеба и ракије, а за друго како ми бог да; само те молим да ме не прокажеш никоме.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Сад идем, да видим како су закључили с том наградом, па ћу доћи да вам јавим. СОФИЈА: Ајд, ајд, донеси радост мужевима. СВЕТОЗАР: Ја мислим већу женама. (Одлази.) МАКСИМ (Софији): Оо, красницо!
) Аратос ти таквог седења! (Устане.) Ја не могу ту. ЉУБА: А ти седи на столицу. (Отвори врата и виче.) Вучко, донеси кафу за Мајку. СТАНИЈА (која је седила): Па како да седим? ЉУБА: Па тако. СТАНИЈА: Да ми висе ноге?
ЉУБА (смеје се): Пробај само. СТАНИЈА: Не могу ти, кјерко. Него дај ми кафу, ако оћеш. ЉУБА: А ти донеси, Вучко, црну кафу. ВУЧКО; Јес’, и та не ваља. ЉУБА: Како да не ваља?
ЉУБА: Е море, Париз! Није шала. 9. ВУЧКО, ПРЕЂАШЊЕ ВУЧКО: Ево фрорнес. ЉУБА (узме служавник): донеси један и за фрајлу Пијаду. ПИЈАДА: Немој, Љубо, благодарим. ЉУБА: Зашто? ПИЈАДА: Не Могу богами, оцу да идем.
СТАНИЈА: Не могу ти ништа. НЕША: Е, није него јошт штогод. Оди, седи с нама. СТАНИЈА: Донеси ми овде нешто да једем. НЕША: Како би то било, побогу, мајка! Нисам те видео толико година, па да не ручамо заједно.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Како ти стоји огледало, а? А знаш да се дереш за плаћу. ПЕРСИДА (приђе кревету да намешта). СУЛТАНА: Тако, донеси пра још и с тавана, да ми сасвим прси изеш. Мислиш моја је мати била говедарка, као ти што си?
Оћеш да ми Чивутин замаже очи којечим? ТРИФИЋ: Па добро, де! Узећу ја. СУЛТАНА: Добро, де? Добро, де? Само ми донеси, пак ћу иј све изгазити! ТРИФИЋ: Сад кажи ми тко ти може угодити? СУЛТАНА (плаче): Ко ми може угодити?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Нека ти барка још брже лети, и кад је нађеш, мене се сјети, па ми донеси пећ.“ У зору Мачак заплови даље, пингвину поздрав са барке шаље, весело капа маше.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ — “Лако ћеш ми мајци уговети: Доцне легни, а рано устани; Двор помети, и воде донеси, И очешљај своју русу косу.“ 83.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
»Оче Јово«, рекне ми господин прота; »видидер сутра на пијаци каквог доброг шарана... штогод масно, знаш... па донеси мојој кући«.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: — Љубице, мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече. Фаћа ме треска, како грозница! Иска ми душа да се утоплим малко.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Предвече, од хладноће и буљења ни у шта Подивљаш и, ево, нос бришеш мокрим рукавом. Донеси Микеланђеловог Мојсија, нико се на њ Обазрети неће. (Шта он ту тражи, ког врага?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
КНЕЗ РОГАН А како те рањаху, војвода? Бјеху ли им лијепа јестива? ВОЈВОДА ДРАШКО Ту не бјеше јела изван леба, но донеси некакве преслачке, по три уре лижи докле ручај.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући се Софки: — Хајде да вечераш, Софке! Донеси, Магдо! Софка јој не одговори. Али јој мати не даде.
Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то. А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку. Да огласим! Нека свет види! Нека свет чује! И устаде. — Нека свет чује!
То овде... Тако... Дај још... Све донеси!... Пошто наместише собу и пошто је Марко још једном прегледа, чизмама утапка, нарочито крајеве, | око зидова, да не
— као кушајући га питају неки. — И ханове, и све! — па се окрену и викну жени: — Иди, мори! — Шта? | — Иди и донеси „оно“ — и показа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемери са новцем.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Стане!“ викну он, пред кућом, „донеси тај џевердар, па гађај и ти!“ Цура излети, пушком у руци. „На здравље ви Бадња вече и Божићни дани, браћоооо!
“ Женске, све три, нагнуше се да виде. „Коњ!... Е, види лијепо ли је навезао!“ рече Јоке. Јанко се смијао. „Донеси, Милуне, па ћу ти на њему направити човјека да јаше“, рече.
“ запита га Стане. „Ја, богме, хранио!“ „А ђе?“ „Под твој ковчег!“ „Ајде донеси, злато!“ Мали отрча у кућу, и мало затијем поврати се, носећи у руци неколико листића.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ти ћеш свирати. — Кад је некакав човјек полазио некуд на пут, комшије и познаници навале око њега, па један вели: донеси ми ово, други вели: донеси ми оно, а ниједан не даје новаца; онда некакво дијете изиђе преда њ и пруживши му пару
је некакав човјек полазио некуд на пут, комшије и познаници навале око њега, па један вели: донеси ми ово, други вели: донеси ми оно, а ниједан не даје новаца; онда некакво дијете изиђе преда њ и пруживши му пару рекне: „На ти, молим те, ову
не даје новаца; онда некакво дијете изиђе преда њ и пруживши му пару рекне: „На ти, молим те, ову пару, те ми купи и донеси свиралу“. А он му онда одговори: „Ти ћеш, синко, свирати“. ИИИ ПИТАЛИЦЕ 1.
лукави мегданџија, него не ударај прије, него све онако ради што и он ради, па кад видиш твоју згоду, удари, и не донеси нам срамоте ни крајњу.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Човек опазивши то рчее жени: „Донеси један комад хлеба те подај томе псу.” Жена донесе комад хлеба и баци пред пса, али пас не ће ни да гледи, а петао дође
дође зет кући, и он се шури врло обрадује, па му рече: „Частићемо се и веселити, само иди најпре на моме коњу те му донеси траве, али где коњ ногом закопа онде да накосиш, а не где је теби воља.” Он узјаше на коња и отиде по траву.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
“ А ја сам на све то рекао: „Амин!“ Када је дошао дванаести дан тога месеца, рече: „Чедо моје, донеси ми Пресвету Богородицу, јер такав имам завет, да пред њом испустим дух свој.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Можда је још гола, још се није обукла... Ох, да само видим! Чује се Васкин глас. ВАСКА Младене, донеси ми горње хаљине. ЈОВАН Пусти ме, бре, да ја однесем, да је само видим.
Сви су тамо само се ти извлачиш. (Враћа се посрћући): Ох, ово се не може више! Ја, не више. ... »Донеси воде, Младене! Поливај ме! Облачи ме, Младене!« ... И скида се, облачи, дотерује, а пуста јој снага врела, бела.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Таа-ко! — рече најзад Брне зијехајући. — Изуј се прид камаром, па ћеш онда ту лећи, а сутра зором узми онај суд и донеси воде са чесме. То јест, најприје ћеш одзвонити будионицу, па ћеш на воду. А казаће ти Грго ди је чесма. А сад лаку ноћ!
— Мали Јерковићу! — зовну Срдарина, прекинувши штиоца. — Шта велите? — одазва се Бакоња, ушав к њима. — Ајде ми донеси убрус из камаре, јево ти кључ! — Бакоња се обазрије, мигнувши Мачку. — А куда ћеш ти? — пита Срдар Мачка. — Ја...
— А куда ћеш ти? — пита Срдар Мачка. — Ја... онај... — Ти, онај, остани ди си, а ти, Јерковићу, донеси шта сам ти наредија. „Штиоц“ настави: „Блажени же слишав то от ангела, паде ниц на земју, и поклони се, и глагола...
— Шкопићу! — викну фра-Тетка. — Шта велите? — одазва се Мачак. — Ајде ми донеси ону кутију прашка из моје камаре! Заборавија сам га, а триба да га пијем с вином! Мачак немаде куд ни камо.
Послије тога ослободи се чак да понуди и Срдару своју службу. — Баш ми трибају мала клишта. Ајде и’ донеси из вигња! — рече Срдар. Бакоња сврну у нову мађупницу, гдје нађе Букара сама.
Лис се врати. — Кључ је понија Јерковић! — Јето ти сад! — вели гвардијан... — Ајде у вигањ, па донеси шта триба да разврнемо мала врата.
У сумрачак пробуди се Наћвар њешто вољнији. — Дижи се, Иве!... Устани, моје дите, и донеси воде! — рече благо. Бакоња, јако зачуђен, пође.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Рат су неком објавили... Ђорђе се намршти од гадне и мутне помисли. — Још донеси! Дај свима овим окламишима нек пију! — Викну и показа руком на луде у кафани. — Нек пију док могу!
Еј, врати се! Донеси ми ракије! Литар...“ Тога дана она више није ушла у његову собу. Ни ручак ни вечеру му није донела.
У средини те густе празнине гуше се откуцаји нечег малог, невидљивог. Сам. Подиже се и затреска песницама о врата. — Донеси ми воде! — рече кад Рака отвори врата. — Хоћеш ли ракије? — Воде сам ти рекао!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Шта да радим? — обрати се мајка за савет старијим, искуснијим галебицама. — Како да му помогнем да порасте? — Донеси му плаве рибе! — рече суседа слева. — Укради рибарима морскога рака! Можда ће од његова меса мали ојачати?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Гле, љуљани плави, ено каћунак! Загрли ме, иди, иди брзо, убери, брзо бери оне љиљане пуне руке, моје љиљане ... све, донеси ми, љуби ме, дај ми, закити се, украси ме, окити себе, молим те ...
“ Он је био црвен као рак, он се није смео противити. Он мало поћута, замисли се, па процеди: „Онда ми бар донеси књига. Молим те, пробери и донеси или пошљи, морам нешто радити.“ „Донећу ти, рекох, донећу ти, братац, како не.
Он мало поћута, замисли се, па процеди: „Онда ми бар донеси књига. Молим те, пробери и донеси или пошљи, морам нешто радити.“ „Донећу ти, рекох, донећу ти, братац, како не.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Јок, брате, није!... Каква ми је вајда од тога. Него све због њих... Донеси пет стотина, они све разграбе, и још морам да молим њих за који дукат.
те мора убити, а за ово ми само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у каквом склонитоме месту, па му узми паре и оружје и донеси право мени, ако ли, каже, не могнеш уз пут, онда ћу ја, вели, наместити њега на згоду овде.« То је све...
Пије се, весели се... то стаје доста. А код Вуја: донеси паре, па иди куд знаш. Сад ће да се живи!...« Напослетку одлучише да престану с пијанком и да Ђурица на неколико дана
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Човек, опазивши то, рече жени: — Донеси један комад хлеба те подај томе псу. Жена донесе комад хлеба и баци пред пса; али пас неће ни да гледи, а петао дође
— Како ја не бих знала, кад ја свашта знам? Та ја сам то и припомогла да ти дођеш за њ. Него, чу ли ме, хајде ти донеси они његов прстен да ја у њему нешто проучим, па ће те десет пута више миловати него досада.
Иди, укини ми ту јабуку, донеси ми је: ти мени јабуку, а ја теби твога оца трс. То чувши, оде он од цара. Кад дошао до лисице, али зло!
на крају онај златни кревет, ту лежи царева кћи; сад отиди тамо, па зграби цареву кћер заједно с поплуном и брзо је донеси овамо. Али је устима не дирај, не љуби је, јер си пропао заувијек и ја ти ондар не могу више помоћи.
— Нијесам, — рече Грбо. — Јеси, — одговори краљ. — Или ми донеси златну струку краља ђаволског, или нема на теби главе.
дође зет кући, и он се шури врло обрадује, па му рече: — Частићемо се и веселити, само иди најпре на моме коњу те му донеси траве, али где коњ ногом закопа, онде да накосиш, а не где је теби воља. Он узјаше на коња и отиде по траву.
— Бе, ако си ти, и ја сам, — рече му лисица — него иди у село па нам донеси једно улишће меда, а ја ћу те дотле овдје чекати. Медвјед оде у село, украде једну кошницу меда и донесе ју лисици.
— Добро, — рече хаџиница — хајде донеси паре па плати, а деди кажи: „Ко под другијем јаму копа, сам у њу пане.“ Дедо изброја паре и прими сина, а хаџиница
ТИ ЋЕШ СВИРАТИ Кад, је некакав чоек полазио некуд на пут, комшије и познаници навале око њега, па један вели: донеси ми ово, други вели: донеси ми оно, а ниједан не даје новаца; онда некакво дијете изиђе преда њи, пруживши му пару,
је некакав чоек полазио некуд на пут, комшије и познаници навале око њега, па један вели: донеси ми ово, други вели: донеси ми оно, а ниједан не даје новаца; онда некакво дијете изиђе преда њи, пруживши му пару, рекне: — На ти, молим те, ову
даје новаца; онда некакво дијете изиђе преда њи, пруживши му пару, рекне: — На ти, молим те, ову пару, те ми купи и донеси свиралу.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
„Великом господину Дунаву“, али је у молби коју му упућује садржан наш данашњи не само ужасан него и реалан страх: и донеси нам, вели му песник, „мало ваздуха од којег се не умире“.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Ију!... (Шчепа му руку коју је увезао марамом.) Несречниће један, битанго! (Анки.) Донеси воду да се испере. (Анка одлази.) Још каже није се тукô! РАКА (упорно): Нисам! ЖИВКА: Него шта си?
ЖИВКА: Носи натраг, немам кад да је пробам. ДАРА: Али, забога, мајка, Што не пробаш? ЖИВКА: Тако... Донеси после подне... ДАРА: Па то је часком. ЖИВКА: Нек донесе после подне, јер... не знам какав ћу ауфпуц.
ЖИВКА: Реци јој: ако буде оно, онда ћу свилени ауфпуц, ДАРА (прекида је): Немој ништа да кажеш госпођици, него донеси после подне халину. ДЕВОЈЧИЦА (оде). АНКА (оде за девојчицом).
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Што да не, ако је Бог дао, Богдана!... То ми закон не забрањује... Е, Вино и крметину само не спомињи... Дај донеси да попијемо по коју!...
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВАН: Па добро, ви му надените име како оћете. Видићете, сваки ће у њега погледати. ФЕМА: Донеси га, Жан, да видимо. ЈОВАН: Немајте ви бриге, псето поуздано.
ФЕМА: А, то је гурбијанство. Жан, привежи му ногу, па га донеси овде на канап, (Сари) нек седи са Финеском. САРА: Шармант!
Петровић, Растко - АФРИКА
Ако су две чаше, онда једна није мала а друга велика, већ је једна велика а друга само почиње да буде велика. „Бој донеси ми чашу која није врло велика; која само почиње да буде велика; бој донеси ми чашу која је још пре почињала да буде
„Бој донеси ми чашу која није врло велика; која само почиње да буде велика; бој донеси ми чашу која је још пре почињала да буде велика!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Остале су ми у земуници код командира. — Слушај — обрати се неком, који је стајао у мраку — трчи горе и донеси. Тек сам тада приметио његовог посилног. — Шта читате ово? — „Злочин и казну“, од Достојевског. — Ви сте ђак?
Драган узе мачку и поче да је чешка испод врата. Она завали главу и зажмире. — Донеси шољицу потпоручника Драгомира — рече командир посилном. — У њему смо изгубили доброг друга. Али умро је лаком смрћу.
— Јесте ли чули? Махнуо сам главом. „Нов свет“ — паде ми на памет. — Хајде донеси вечеру! — окрете се командир посилном. Ми се подигосмо да војник размести судове.
— Хајдемо!... Посилни!... Отвори ону моју паприкаш конзерву, и подгреј на баруту. Донеси чаше за вино, коњак. Земуница пространа и облепљена сликама голишавих жена, исечених из разних часописа.
Џамићу! — дозва свога посилнога. — Донеси још две столице. Командир му приђе и пружи руку, гледајући га љубопитљиво. — Здраво, друже Рацо!
Здраво докторе! — поздравља се капетан Бора. — Е, мило ми је кад имам тако цењене госте. — Џамићу, донеси посуђе за двојицу, и столице! — наредио је Радослав. — Алал вам вера — трљао руке Бора и окретао се по соби.
— Господин капетан има нешто да ти нареди! — обрати му се немарно Бора. — Донеси још два литра вина... — Шта!... За нас оволико само два литра вина. Пет! — грмну Бора. Војник истрча. — Хуууј!
Капетан је тада наредио да се остатак из балона подели војницима. — Где смо стали?... Посилни, донеси још! — викао је Бора. Џамић погледа у свога командира.
Војин се обрати Луки: — Кажем ти ја да ће ту нешто бити. — Да видимо... Али причај по реду. Посилни!... Донеси цигарете из мога сандука! — рече Лука и придиже се. — Причекај мало док се вратим.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
(Звони. Јоси, који се појави.) Донеси из практикантске собе две столице. (Јоса оде у практикантску собу.) СПАСА: Ако, да постојимо, господин-Вићо!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И сад, ето, човек хазну, бисаге с парама да му остави. А овом моме и донеси, и принеси, и води му рачун, аја! Хајдук! Ни води рачуна коме даје, ни од кога узима, већ само гледа кад ће дућан да
Ћипико, Иво - Пауци
и неке потркушице код њега можеш чисто јевтиније купити; и чека са дугом, и не тражи да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун.
— бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера? —Није баш то... али ..... —Пусти! — пресјече Раде... Божице, донеси твој ђердан! Жена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан. Носећи га, звекне сребро.
Јеси ли гладан? Хоћеш ли шта јести? — Зануђаше га брижљиво мајка. — Нијесам... Само сам прижеднио. Донеси ми мало разводњена вина ! — Чекај, чекај!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И кмет осети ово, и пошто по крчми гледну, Он, збуњен, отхукну само: „Дај, вели, донеси једну.“ И пође ракију пити. Он није имао моћи Да враћа кметицу своју са стазе којом ће поћи У све преласти греха.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Вечера је на столу,“ чу он где му жена викну баш у тренутку када му његови цртежи обелоданише тај важни резултат. - „Донеси ми брзо светиљку, за вечеру немам сада времена.“ Жена га послуша, вртећи главом, и остави га самог.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И кад знаш, онда? ТАШАНА (прекида је, с досадом): Знам то, Стано, знам. Добро, хајде донеси ми одело. СТАНА (излази и доноси одело).
(Вади и даје јој у руке бројанице са распећем): Узми и ово. (Виче): Стано, донеси воде, босиљак! (Ташани): Не бој ми се. Све то није ништа, и не сме ништа бити.
Знаш колико сам синоћ била срећна и весела, што сам се тога сетила. Сад ћу ја то. (Виче): Стано, донеси оно, што је за деду спремљено. Чује се Станин глас: Сад, сад, снашке. МИРОН (одбија): Не, не, Ташана!
(Циганима): Хајде бре! Шта се скањерате? САРОШ (Циганима): Заузимајте тамо места! (Кафеџији): Донеси им ракије. Улазе бегови. Испред сваког слуга, осветљавајући му пут, носи фењер.
не бој! Не дам ја тебе! (Умива га по глави): Како му бију жиле! (Слушкињи): Иди горе и донеси ми какав убрус да му вежем и стегнем чело.
(Слушкињи): Иди горе и донеси ми какав убрус да му вежем и стегнем чело. (Јовану): А ти ми донеси јастуке и јорган да га наместим и покријем, те да се одмори, спава.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ево ти кључ од мале касице, узми што ти треба... а новац ћеш наћи... у овој кући је ред и поштење... И донеси Нани једну лимунаду. Пред вечеру, ушао је код Нане Срба. Леп младић.
Доста шеге и параде с Нолом Перчиновом!... Донеси, Јулице, новине, да видим шта ме чека у свету и међ живим људима. — Јулица се врати с новинама и с три писма у рукама.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
на часак Из своје љубавне постеље Узјаши највећег шарана Проби оловне облаке И походи своје небеско родно место Донеси на дар белом граду Рајске воћке птице и цвеће Донеси и камен који се може јести И мало ваздуха Од којег се не
шарана Проби оловне облаке И походи своје небеско родно место Донеси на дар белом граду Рајске воћке птице и цвеће Донеси и камен који се може јести И мало ваздуха Од којег се не умире Клањаће ти се звоници И улице се прострти пред
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Хоће, а што? — Па ако би могла да потуриш и мој, да не бих плаћао прање. — Донеси! — одговорила је она љупко. — Ох, душо моја, како си добра. Донећу три кошуље и четири пара гаћа, анђеле мој!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Долази Митка. МИТКА (пева): Механџи, море, механџи, Донеси вино, ракију, Да пијем, да се опијем, Дертови да си разбијем.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад сједемо за столове златне, ти навали шећер н ракију, па донеси црвенику вино. Кад се ладна напијемо вина, о свачем ће Јуже бесједити, како који добар јунак јесте, изнијеће књиге
књиге старославне — да казује пошљедње вријеме; ти кад чујеш, вјерна слуго Лазо, а ти трчи на танану кулу, те донеси ону чашу златну, штоно сам је скоро куповао у бијелу Варадину граду од ђевојке младе кујунџинке, за њу дао товар и по
угледа Косту Циганина, па га поче богом братимити: „Богом брате, Коста Циганине, ево теби три дуката жута, донеси ми један лист хартије, лист хартије, књиге без јазије“.
би л' кога знана опазио, ал' прилази пошту књигоношу, па дозивље Милош од Поцерја: „Богом брате, пошта књигоноша, донеси ми један лист хартије, да ти градим једну ситну књигу“. То је пошта за бога примио, донесе му један лист хартије.
(ОБИЛИЋА) Лјепу шету пошетала Милица Лазаровица, љуби Лазарова, и она ми шеташе, вишњега бога мољаше: „Ти ме, боже, донеси на сваке на невољне среће, боже, ма ме немој дон̓јети на јунака израњана, ер су мени, Милици, љуте ране додијале, љуби
Немој ми се, брате, преварити да погубиш рањена јунака, донеси га двору бијеломе“. Оде Туре на воду Марицу, а кад виђе рањена јунака, узе гледат сабљу оковану: ману њоме, одсјече му
помаман, и прескаче коње и јунаке; пак дозива бега Костадина: „Побратиме, беже Костадине, иди, брате, безистену моме, донеси ми стрелу татаранку, у којој је стрели татаранки девет бели соколови пера; а ја идем с агом на кадију, на мешећеми да
досад си се Марковица звала, а одсад си Минина госпођа. Иди, душо, у ризнице доње, те донеси три купе дуката, да дарујем црна калуђера“.
Досади ми љута сиротиња све тужећи на Мусу проклетог“. Вели Марко цару честитоме: „Донеси ми суве дреновине са тавана од девет година, да огледам може ли што бити“.
“ Па Пријезда љубу дозиваше: „Иди, љубо, у пивнице доње, те донеси вина и ракије“. Узе Јела два кондира златна па отиде у пивнице доње.
Па дозивље сестрицу Јелицу: „О Јелице, моја мила сејо, донеси ми једну крпу платна, утегни ме, селе, од бедара, од бедара до витих ребара, да се моје кости не размину, не размину
лова дође, и донесе двије утве тице, двије тице утве златокриле, па дозивље Кумрију робињу: „О Кумрија, моја робињице, донеси ми два дејака сина — да им дадем двије тице утве, нек се ђеца њима забављају“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Чекај само! Еј ти дугачки — викну он на укоченог Стрица — брзо донеси једну добру шибу! Саме од себе пружише се Стричеве ноге-дрвенлије и зачас изнесоше дјечака напоље из разреда.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
залуду, деде право укажи ми твога милостника, који је то тај са мном пронашао се ортак у мојојзи кући, те ми напред донеси тога злочестника што је ту срамоту учинио и покор моме роду навео да му таки на пању главу с мојом дунђерском брадвом