Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Уздржана даха, прилазили смо лагано. Некаква грана ми наиђе на лице. Стиснух зубе, па је дохватих и рукама допратих до њеног правог положаја... Ено су и коњи привезани за ограду... А они из цркве нешто износе. Јест.