Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ПОСЛЕ „ОТКРОВЕЊА“ ВУК ВУК И Мати ме није родила испод овог огњеног зида Устима опрала очи, ја сам допузио до дојке Али пружена и сад јој рука којом ми Сунце скида И ветар сам и јутро дарива на обојке.