Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ама, да се не опијеш, зашто ће поручаш ћутеци, дор мртаф не станеш! СЛУГА (забезекнут): А, бе газдо, до саг несам служија ни газде у кафани, а декмол бегови.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
СВОЈОЈ ДУШИ Јучер си била душа хананејска, с грехом обтоварена, дор к земљи погрбљена, а данаске си се пак с божија слова исправила, те управо стојиш к небу гледећи!
Супроћ тога опет дигнуће се јаки големи ветрови халовити, те дор пооткидати ће с ногу људе и разметати там-овам једне од других с вихром у холују.
Пак тако су там-овам трчали на коњи по ветру онако оружато, дор су се спотицали и потурали бусајући један на другога.
А виде да управо човек ка њима иде. У томе пометнуше сву осталу бригу и страх с тога дор пребленуше дрхћући им од преплашена страха и преко мере се препадоше што из њих оним часом да буде!
А хлеба тај човек ни мало и не једе. И сами не знамо како се живи.« Их, кад зачу цар тај глас, дор поплаветни од срдиње горке.
Навалише дор ричући ка дивља зверад на царски град. Мњаху прогунути га. Ама ко то да искаже што се божије чудо тада свиде над њима,
5. Глад у Солуну Пак једанпут би у Солуну велики глад и ниоткуд ништа за ками зуби нису имали шта јести. Дор су гинули луди од глади и пак им на то свети Димитрије би за велику помоћ, те сам видимо се свуда указивао, по свих
туге и жалости узе гаскати и плакати јецајући, дерати се горко, с нарицањем изгубљена се затрена и много што шта. Дор се обнезнани од јада, једва се опет поврати.
И не то тек да су људи таки, а попови од боље руке иначи, него све једнако накимној мушко и женско пуно дор накукљано од врага пизме и злобе.
кишица ако и није врло угледна, она накисне и умекша за орање земљу и лепо угледно из ње свашто клија и цвета те се дор боји. А еда може бити много и високо ландач до својевољна кроте мало и тихо беседљива помудрији?
С Богом мучно ми је пачати се, тога се сплетања врло бојим, те и памет ми се заврће; дор ме несвестица из тога хвата. Рече ми: стигла те је честита срећа; а рада сам видети је и сазнати побољма.
Прогласник је страховит, ја какав ли је пострашнији му посилач? Колико овај тек блиста лицем те ми дор очи засењује и не могу да га згледам, то с каквим ћу очима мотрити код себе право сунце? Ствар ме страши.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Ама неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо... — Мори, сал дор не видим, — знајем си све убаво. Од мен’ ли ће скутате ништо?!... — Их, какво је брљиво! — вели јој Јевда.
— Тугооо!— узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук. — А ја дор чу’ то, — настави плачући Таска — а мен’ ми се ноге одсекоше, па како да несу моје ноге!...
дамно — давно датке — секице дегенек — палица дек — да демек — то јест дерт — жалост, бол довлет — богатство дор — тек дробан — ситан дрт — матор дуздисати — уредити ђене-ђене — некако ђулијак — мирис ружа еглен — разговор