Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Три Србина већ на земљу свали, Па сад пушку на Недељка пали, Али пушка од госе је гора, Згађа Срба, погодила дора Баш у чело де звезду имаше, Лаке ноге сместа га издаше, Паде коњиц са госом у траву; Скочи Турчин Недељку по
Али деде привати ме јако, Пусте су ме освојиле ране.“ Ово збори, љуља се да пане, Ал' Милета прима га са дора И на траву меће крај чадора, Њега меће, а мозак му гори: „А мој брате, говори, говори!...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
а касније постаје део свечане народне ношње доносац (вокатив: доношче) - доносилац, онај који нешто доноси дора, дорат - коњ тамнориђе длаке доход - долазак дробан, дробна ситан, мален, сићушан дубрава - дубова (храстова) шума,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
) Затијем војвода Бакоња опет појаха дора од мегдана, и крену се пред својима на дивове. Иду, иду преко ширине, све тутњи пусто поље под њима.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ја се бојим само Бога И укора свога, А за друго... а за друго „Кâ за дора мога“. Да, бојим се још нечега, Омладино мила, Ја се бојим још нечега — То ми ломи крила.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
„А кад ђогат под њиме сустане, он се онда ев' у град поврати, ђога сјаше, дората узјаше, па изгони дора на капију, све једнако Милош с'јече Турке.
“ Проговара љуба Анђелија: „Господару, болестан Дојчине, јесте тебе доро у животу, И Добро сам угојила дора“. Тад бесједи болани Дојчине: „Анђелија, моја вјерна љубо, иди узми дора дебелога, те га води моме
Тад бесједи болани Дојчине: „Анђелија, моја вјерна љубо, иди узми дора дебелога, те га води моме побратиму, побратиму Петру налбантину, да ми кује вересијом дора: хоћу исти Арапу на
моја вјерна љубо, иди узми дора дебелога, те га води моме побратиму, побратиму Петру налбантину, да ми кује вересијом дора: хоћу исти Арапу на мејдан, хоћу исти — ако доћи нећу“.
Једнак њега љуба послушала, она узе дора дебелога, одведе га Петру налбантину. Кад је виђе Перо налбантине, још је њојзи био говорио: „Снахо моја, танка
виђе Перо налбантине, још је њојзи био говорио: „Снахо моја, танка Анђелија, зар је мене побро преминуо, те ти водиш дора на продају“ Ја говори дилбер Анђелија: „Мој ђевере, налбантине Перо, није тебе побро преминуо, но се тебе побро
Анђелија: „Мој ђевере, налбантине Перо, није тебе побро преминуо, но се тебе побро поздравио да му кујеш вересијом дора — да он иде Арапу на мејдан; кад се врати, да ти потков плати“.
Анђелија лута и проклета, она плану како ватра жива, па одведе некована дора, те доведе болесну Дојчину. Вели њојзи болани Дојчине: „Анђелија, моја вјерна љубо, је л' ми побро дора потковао?
Вели њојзи болани Дојчине: „Анђелија, моја вјерна љубо, је л' ми побро дора потковао?“ Писну Анђа како лута гуја: „Господару, болани Дојчине, бог убио твога побратима!
“ Кад то чуо болестан Дојчине, он говори вијерници љуби: „Анђелија, моја вјерна љубо, оседлај ми дора дебелога, изнеси ми попље убојито“.
сеја је доносила платно; утегоше болана Дојчина од бедара до витих ребара, припасаше сабљу аламанску, приведоше дора од мејдана, турише га дору на рамена, дадоше му копље убојито. Познаде га доро од мејдана, па му оде силан поиграват.
дозивље свога побратима: „Изиђ', побро, да ти потков платим, што си мене коња потковао, потковао вересијом дора!