Употреба речи дорина у књижевним делима


Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

„Пуштај, пуштај!“ виче мома млада. Али Тале жури свог дорина, А гоне га три млада Србина; Они виде мому у јунака, Ал' не смеду бити из пушака, Увек пушка није добре среће,

Но да видиш пустога Турчина, Он устави претила дорина, Пушку малу на Србе обара И погоди једног сред недара; Ову баца, другу пушку вата, Згоди другог сред белога врата.

с Талом два-три пута, Ал' је Тале присојкиња љута: Вешто ману, окиде му главу, Обори је у зелену траву, То учини, дорина ободе, Па с Ајкуном унапредак оде. „Мируј, Ајко, срце, душо моја!“... „Пуштај, пуштај! Нећу да сам твоја!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Кад се мало одмори' на 'ној страни под Медењаком и привати' крува, — настави Симеун — узја' јопе' на дорина кô на горску вилу, па повади' сабљу из корица и подвикну грлом јуначкијем: „Ан банга баталијун гитара јорда Бања Лука,

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

богом истинијем да ти овђе никад доћи неђу“ Кад то виђе болестан Дојчине, ђе му Арап изићи не смије, он нагони дебела дорина на његова бијела шатора, на копљу му шатор претурио.

А кад дође млада у Котаре ка бијелој кули Смиљанића, у авлију коња нагонила и под кулом разјаха дорина, кад ево ти лијепе Анђуше, миле секе Смиљанић-Илије, брже лети низ бијелу кулу а да види какав јунак дође.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности