Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ипак сам отишао јер су проклете муве биле несношљиве; зујале су ми око носа као око какве цркнуте мачке. Доротеја сам затекао на купању. Најпре сам угледао његово мршаво кљусе како куња привезано за јову.
Пожелео сам да се вратим у полутаму шуме из које сам изашао на врелу песковиту обалу. Тада сам угледао Доротеја. Изронио је из воде. Дуга жута коса прекрива му очи, па мора да је склони да би ме видео. Био је наг, опаљен сунцем.
Ова је особито опасна, а чинило се, још само пре три дана, да се замирује. Прохор Чим сам видео Доротеја како улази на капију, знао сам да ће се нешто променити у нашем животу.
Гледам те несрећнике што леже у хладу липа у дворишту. Окупили су се овде као гроздови чавки, чекају на ред код Доротеја. Осећам неко млако задовољство што сам здрав и није ми баш непријатно што се они муче са својим балама и чиревима.
Опет тај скорели стари опанак. Дуго се уздржавао, а затим је пакост из њега грунула свом жестином. Сада се окомио на Доротеја. Каже за њега да је од цркве начинио сметиште.
Тако се прича понавља. Поново ми васкрсава у сећању оних неколико месеци по мом доласку у Вратимље. Као и на Доротеја, Прохор је на мене устремио своје канџе. У почетку је ћутао и пратио сваки мој покрет.
Зар људи нису изгубили дах кад је изашла у двориште да дочека ону двојицу калуђера, Доротеја и Димитрија? Зар онако расна жена може бити хладна? Гледао сам је, све на њој је дрхтало од жудње за мушкарцем.
Гледала је у Доротеја. Ушли смо код Лауша. Он стоји крај уског прозора. Дакле, већ је устао. Толико се опоравио да шета по соби и гледа
Богдан Никоме то нисам рекао, али не могу дуго трпети да не кажем. Видео сам сусрет Доротеја и Јелене. Онај скромни младић се готово саплео преко прага кад га је Јелена пресрела на улазу у горње двориште.
Људи су изгледали сувише сићушни, њихове црне ризе биле су сличне, и узалуд сам покушавала да међу њима препознам Доротеја. Он је додуше висок, али међу монасима има још неколико њих који су истог стаса као и он.
Затим не видим више ни Доротеја, ни његовог бојног ата. Тамо где је стајао малочас уздиже се громада облутака, белих као снег и на њој мала
Почео сам без околишења. Није згодно, рекао сам, да свакодневно одлази код Доротеја у одају, да му лично носи храну и да тамо предуго остаје с њим сама.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Бан Деренчић и његова сестра Доротеја из песме о боју на Крбавском пољу иду међу најтрагичније личности овога доба. И историјски посматрана, битка на
Погинуо је због своје дуге косе коју му је у милошти однеговала сестра Доротеја. Погинуо је и његов син Павлић. Вратио се из боја — захваљујући добром коњу и ноћи — само кнез Перазовић, Доротејин
Да су живе од горице стине, још би живе стине попуцале, ма да не би сарце дивојачко!“ Говорила млада Доротеја: „Ал' не лудуј, Перазовић-кнеже!