Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Лепо ми је. Пријатно. Уживам. Падам у наручје Доротеју и одједном видим да сам будна и да крај мене хрче Лауш. Зинуо је, у угловима уста му се отегла пљувачка.
). Богдан је слеп. Ништа не види. Није видео како је Лауш сваком калуђеру дао по једну одају, али Доротеју најлепшу и најсветлију, одредивши му најбољег слугу, само њега да пази, да њему угађа, постељу му прекрио раскошним
Зар је то случајно: Дадара каже да Лауш на тај начин хоће захвалност да укаже Доротеју јер га је овај излечио. У реду, нека је и тако, али зашто онда Јелена лично улази у одају код тога калуђера? Вида га?
ван зидина Куле, да смо ми једино јаки ако што дуже издржимо без губитака, јер време ради за нас а против њега. Доротеју разбојници неће ништа јер су и они хришћани: иако богумили, ипак се не усуђују да посегну за главом једног монаха,
Где је тај народ? Артемије Синоћ смо нас неколицина заподенули расправу о томе шта се могло догодити Доротеју ако су га разбојници ухватили.
Већ неколико дана овде се само говори о томе како ће Доротеју јавно судити за издају. Пипац Прошао сам свет уздуж и попреко.
Ово што се сада спрема, ужурбано и брзоплето, неће изаћи на добро. Лауш намерава да суди монаху Доротеју. То нигде нисам видео. Ни кнез знатно веће моћи, нигде на свету, не би смео дићи руку на свештено лице.
у суседној одаји подрума лежао је Доротеј. Ослушкивао сам звецкање његових окова. Никанор Момак који носи храну Доротеју (чини ми се да се зове Мито Крезо или Мито Чкрбо, не знам тачно) испричао нам је да наш заблудели брат нимало није
„Слушам ове људе како говоре о великим стварима и гледам овога човека пред нама.“ Збиља гледа према Доротеју и ја нисам сигуран да ли га види, или му је он само ослонац за очи док смишља оно што ће рећи.
Неко од њих је смислио загонетку: зашто је Лауш сазвао најпре главне људе сред глувог доба ноћи на суђење монаху Доротеју, а затим га ослободио казне и кривице, препустивши то манастиру.
Не, рекоше док се Никанор не врати, ништа ми нећемо предузимати. Матија Доротеју и мени нико не прилази. Избегавају нас као да смо шугаве овце. Не обедујемо у истој просторији са братијом.
Најзад сам му рекао: „Доротеју, ако из овог твог дрекала потече једна једина кап ракије, носићу те као коњ на овим мојим грбавим леђима од зоре до