Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А он ослабио, боже, па поцрнио у лицу, а на глави му неки стари подерани шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дороц му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.
« А после га као уједаред нестало, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се утом тргнем. И сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.
Сипи ситна киша, па пробија и сиротињски дороц и газдинску кабаницу; пада једнако и прави по путу блато преко чланака.
На глави шубаре јагњеће или астраганске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не видиш више опанке — које какав гурман шаров или зељов хоће у сласт да поједе кад се
— вели Нића улазећи. Па и он се заједно са природом и селом променио. На ногама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који дува и оглашује сâте и буди село, и дуга дренова буџа коју вуче
— Добро дош’о, Нићо, — дочекују радосно укућани и скидају му и кабаницу и дороц. — Ала да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман за лопове!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
О сиротињи — Јавор 1875; прештампано у Радонићевој књизи Молска мудровања ИИ, Нови Сад 1878, 114— 32 — забележио ово: „Дороц му је од сами’ закрпа и конаца, као год у Шиподера, војводе, умрљао се, забуђавио, рогозом се препасао, изгледа као