Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сва кола са арњевима. — Седите, још да доручкујемо, и ми и кочијаши. За све је приправљено јело и пиће. Седну и једу. Сва породица се сад око њих врзе; дошла је и
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ — баш као да смо наумили да доручкујемо у девет навече. Мислим, било је у његовом гласу нечега што ме је терало да га уједем за ногу.