Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Та причекај, пријатељу, 'оди, поседи мало, сад ће част бити готова!” „Начаст ти твоја част; части се с ким си се и досад частио”, одговори паметни бик, пак оде својим путем.
А курјак остане јаучући и себи говорећи: „Досад си лагао, а сад си баш долагао!” Наравоученије Овако се најпосле свакому догоди ко се у неправду, лаж и превару
Давно се чита у цркви: ком се даде много, млого ће се и искати од њега. Ал' се је то досад разумевало да ће се само на другом свету искати, пак су се млоги при том есапу добро находили.
Вели јој орао: „Седи ти с миром, и ходај тако пониско како си и досад, боље ће за те бити; зашто сложеније твојега тела није за висину начињено.
Зато у сваком претпријатију потреба је добро на ум узети: с ким имамо дело, ко је ко, и какав је, и како се је досад с људма владао.
И ако их је ко досад, или за незнанство или за што му драго, ненавидио, нек престане, — ово је паметније и боље, телу и души и свему
” — „Јошт једно остаје, пак ако и ово не будеш хотела, а ти мораш страдати како си и досад: хитрост и лукавство лисичје.” — „Нећу ни то,” — рече овца — „ни | то ми није мило.
Али има на годину толико хиљада карагроша! Горе јошт за њега, по томе може много гори бити, а паметнији не, ако није досад био. Може ли то бити, и како?
то је за толико било за | колико је он главу у чабру држао; да сад из тога позна краткост живота, који му се је досад дугачак представљао и чинио, и да се унапредак опамети и уразуми.
Ја из совершенога искуства ово утверждавам, јер сам провео сав живот досад и с сељани и с богатим људма и господом, и познао сам ову истину у сваком народу и језику међу којима сам живио.
А да што ћемо сад? Ништа, ка' и досад. Коме, као и мени, није инат мио, ми ћемо се Григорија Назианзина држати, који овако вели: „Παντί βροτώ ευϕρονούντι
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
То си и сам могао досад да научиш! А ако ниси научио шта да говориш, бар си могао научити да ћутиш! Ако ти пред сваким будеш говорио као
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
се, а жене у препрати, и опет почну се разговарати: шта је ово, какав је ово нови обичај, те нам ни у цркву као досад не даду нови попови улазити?
знаду да су дахије убиле Хаџи-Муста-пашу, и да је Дервиш-бег, син Хаџи-Муста-паше, одма везиром постао, и да је све досад у цара просио, да му допусти да на дахијама оца свога освети, и да му је напослетку сада цар допустио и ферман дао да,
Он опет каже ми: „Пишите ви оној двојици, како сам ти јуче говорио”. Сад ја узе̓ размишљати, јербо мислим да није досад Црни Ђорђе комегоде писао, па се бојим да он од једну руку не пише, а ја од другу, пак ћу му покварити план и посао.
Ја онда рекнем: „Кад ме ви, господине, тако советујете и слободите, и кад није ниједно досад прешло писмо од Црнога Ђорђа, ја би̓ написао како било да било, но ја немам овде ни дивита, ни пера, ни ̓артије”.
Но човек у толикој пространој вароши, а никада досад толико у гомили кућа не видевши, шта ће пређе да види и да му се начуди: древноцарствујуштему Кремљу, црквама, или
дела и имена, но само што нам је говорено, у памети смо носили, и као купци свуда се показивали; а сад сам већ одонда досад свашта претрпљавајући поборавио, и мало ћете имена записати̓ наћи, и то нека из политике незаписата, а нека и из
Он неке пусти, а пола и̓ поапсио, и у апсу досад су петорица у гвожђу умрла. Искали смо да и̓ по нашему закону са̓ранимо, и није дао.
А сад су мене код вас опали, да сам од Турака новце узео, и да ми одсад ни ти ни други као невери веровати као досад нећете.
Зато ми је жао, зато сам сада у овом магновенију забун и смућен, од мене ништа засад не гледајте, нити могу као досад што радити”. — „Ене га сад! Ја не кажем да си неверан мени и народу. Но кажем да си луд.
стра̓у, гледајући ону тројицу без глава, док један рече: „Господару, нисмо имали међу собом свога војводе, опрости нам досад, а одсад ми сви за нашим војводом а он за тобом у гору и у воду!” А и други сви: „У гору, у воду, за нашим војводом”.
Бегу Новљанина и Осман-агу Фочића и њи̓ову војску, пак ми да идемо нашим кућама, а ви останите у миру и с нама као и досад у љубави и комшилуку; или дајте да и̓ ми истерамо или побијемо”.
је Афиз са царским ферманом, нека иде царским друмом, преко Мораве, Јагодине и даље Београду, куда су од Косова пак досад везири у Србију улазили и излазили.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
На пакост његову први је комшија газда-Раки, и досад се већ неколико пута свађао и судио с њим по општини, све око потре, па ето и сад му се некако измакла назимад те
Па још оно његово званично понашање! Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга
А сад, видите ли само, како је разговоран и како се смеје... Сад као први пут код вас... Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план. — Није до данас. Ово је тек први пут.
Све је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, и што капетан сад,
Баци молим те, ако си ми кум! — Платио сам. Како да бацим? — Хе, мој куме — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио! — Зар ову главу? — Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!... Ја сам је и набавио капетану.
Среја узео ћемане под пазухо, па се покуњио и замислио, јер му се досад никад није десило да тако прође са својом свирком... А од бакшиша нема већ ни помена.
Пође у собу и погледа нумеру коју се досад никад није сетио да погледа, кад и ту № 25! Баш тај ће Му број дохакати најпосле...
Јеина стоји једнако на печурци, а поп више ништа не говори о лепоти њезиној. Досад су попова деца ишла у школу код учитеља Грујице, и сам је поп говорио да ће их оставити ту код њега нека изуче и
»на приват«. Сад се нешто присети, па их извади из школе и даде у варош да уче. Досад су сви сељаци до једног волели учитеља да не може боље бити и хвалили се њиме: нигде ниси могао ниједне за њ чути.
исте учињени; али је поменути учитељ Грујица самовласно присвојио себи ту ретку тицу и на моја поискавања и молбе ни досад ми није дао. »Још имам навести овде да он — Грујица.
— Јеси, море, још где био у служби? — Нисам — одговори нови званичник. — Па шта си досад радио? — Учио сам. — Занат? — Нисам, него школу. — Па што ниси још учио?
Надао се утврдо да ће добити Београд, јер већ две године служи у овом срезу, и, богу хвала, није досад још никаке лудорије учинио.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И страшно се беше решити на тај корак, тим страшније што Лазар досад не чу слична примера... Али сад, кад му и један стар човек вели оно исто што му једнако његова црна мисао шапуће, сад
— Онда ништа више. Ја рекох да се смуши, тако ме нападе... Поп се замисли. Њему то никако није ишло у главу... И досад је било Турака у Црној Бари, али се нису мешали у сеоска посла... — Па, нека буде, најпосле.
А да се није још и јутрос где са Станком сусрео?... Срце му страховито залупа. Њега обујми зла слутња. Досад је мислио на све друго, али сад сва његова мисао беше Лазар... — Можда се сусрео, па погинуо! — помисли.
” Није могао да се освести... И досад се бојао Станка, али сад је обамирао само када му име његово на памет падне. Он је слутио неку црну несрећу.
Никад те више нисам волела него сад, јер би ми сад било убити се, кад те видим љутита, као ударити длан о длан!... И досад је твоја рука падала на моје раме и обвијала се око мога паса, али овог чуда није са мном било!...
А што тражиш да послушам, послушаћу. А зар ја нисам и досад слушала! — Јеси, али... — Шта? — Али ово је сад друго!... Бар мени се чини да је друго!... Пре је ту био и бабо...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
светлост тог непознатог поноћног сунца, које је слутио, и у које је само он веровао, и које ће проћи путем којим је досад прошла само његова узнемирена душа.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
прси и предаде му сина, прво сузе, па онда пољупци почеше падати на пуначко детенце које се нимало не срђаше на свог досад невиђеног оца И жена је плакала — то се већ зна! И друга једна постарија жена иза ње — и без тога не иде!
Сви те воле! — Јок, јок, знам ја! — Како знаш, радости моја, кад ти с нама ниси досад ни говорила? Ја бих пре умрла него што бих дала да ти неко рекне окорне речи! Опет обе јецају и загрле се. — А ђеда?
Ни ђеда није сву ноћ тренуо. Први петли запеваше, први весници новога дана и живота. Аноци се никад досад није њихова песма учинила тако лепа.
Сад ме ништа више не боли! То бјеше пошљедња његова ријеч! Прошло је од то доба досад шест година. Ја сам лутао по свијету, док ме наш рат не позва кући. При свршетку добијем заповијест да идем у Б.
— Добро. Онда је прво: немојте да ласкате. — Хоћете, тј., да кажете: немојте ни одсад да ласкате као што ни досад нисте ласкали? Она лако поцрвене. Баба међутим донесе меда и ораха, па опет изиђе.
— Међед — прошапута она као одговор на Карлосово кашљање. Би ми необично пријатно. Досад никад није у мом присуству говорила ма шта против ма кога члана наше куће.
1. И 187.. Почињао сам ти, душе ми, досад двадесет писама и сва подерао. Већ су два месеца од мога последњег писма. Ти си писао, молио, запомагао — ја ти ипак
А моји: моја мати, мој побратим, моја земља? Осетих се остављен од света и пљунуо на све што сам досад волео. Сам самцит, с њоме у мом загрљају.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« Ето, тако је отприлике живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено да су сви попови једнаки, један к’о други.
већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газде досад променила, и да им место није било у соби.
И то су само крупније ствари које досад споменусмо, а где су тек оне ситније?! На пример живине! Шта је и какве је све те било у авлији! Прави Нојев ковчег!
« — »Јесте, — одговара и гавран. — Досад је бријао туђе браде, а одсад неће смети ни своју.« А Шаца као опет наставља: »Јуло!
Сутрадан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира. Поздравили су се, разуме се, хладно. Досад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица с пута, — па
— Е, да!? А откуд то сад, господар-комшија?! А зашто као да не можете разговарати?! К’о и досад, драги комшија и колега. — Та...
— Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине! Ју, боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!
— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега. Па како онда? — Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја досад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!
Ово му је сада ваљда девети или десети пут да је у инвентару ствари датих у »ауштафирунг«, и сам бог зна где је све досад био, и где ће још бити!
Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно: »Јуф!« — Дакле? — устаде гђа Перса, која је досад к’о на жеравици седела. — Дакле, шта се свршило? Је л’ дош’о и онај?
Међутим, поштовани читаоци, који су и досад поклањали вере самоме писцу и ником више, знаће да је све то једна измишљотина и да се ствар сасвим друкчије развијала.
пасијом«) и на њену несрећу села је баш у она кола којима је кочијашио један који је другима радо извртао кола, па их досад многе већ тако задужио.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Па како код вас, пошто рана? — Скаче. — Тако и овде. Камо среће да сам пре два месеца жита накуповао, могао сам досад најмање две хиљаде хаснити. Сад се два трговца уздуж и попреко разговараше.
Баш су сами били. — Јесте л', господине, добили од мене писмо? — Јесам. — Па нисте ми досад ништа на њега одговорили. — Нисам био у ствари начисто. — Ја сам дошао да просим фрајлицу Савку. — Драго ми је.
Африка
То је највећа ипак ствар, градити. Оно што сам зидао досад, или сам продавао или поклањао црнцима. То је било увек тако ружно.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Оваква времена, откад је свету, није било. МИШИЋ: Хе, хе, хе! Не бојте се. Нећете пропасти, кад нисте досад пропали. Та ви знате штедити! ЈАЊА: Штедим, господин, од невоља, зашто си нема.
Жао ми је само таки красни коња. КАТИЦА: Ја сам досад плакала, а свему је тому папа крив. Колико сам му говорила да погоди за шупу мајсторе, који разумевају. Аја!
Црњански, Милош - Сеобе 2
па затим поче да прича да је, до сада, кроз Вијену, отишло једно стотинак сербских официра у Росију, јер је било, досад, лако. У последње време, међутим, то више није лако.
Вели, досад мишљаше да смо сви ми једнаки, сви синови истог национа, привилегисаног национа. А научих, вели, у Вијени, да тога
Кад је њен муж, опсова, и кад удари коња и одјури, Ана погледа за њим, па поче да шапће сама себи да је досад, у браку, сањала, као што девојке сањају, пре удадбе, али да је ето дошло време да се пробуди.
Све што је, досад, брбљала, о љубави, само су уображења, девојачки снови и мушке лажи. Тако јој је о браку говорила и мати.
се он није родио да буде Циганин, и живи под чергама, и проси у страном свету, него да хоће да буде господин, што је и досад био.
„Имао си, апостоле, право! Требало је кренути, давно. Али, досад сам те, дугоњо, слушао, јер је тако од Вука остало. Одсад ћу све како ми моја тиква буде дошаптавала.
Чудну кућу, за какву никад досад није чуо. Од липовог дрвета. Коју тамо, целу, тесле, израђују, тако, да, после, само балване састављају и кров на њу
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ова осећања, готово несвесна, често су узрок разноликог начина мишљења и делања. Досад се није успело да се ове нијансе похватају са довољно тачности.
год.), које су Дробњаци делом асимиловали а делом истисли. Последњи су се остаци Кричана досад одржали према Дурмитору на десној обали Таре. Лужани су били исте судбине: 1455.
посебно мијачки хаљетак јер је раније ношен и по целој западној Македонији, у којој су га понеке старе жене очувале. Досад се нарочито одржао код Мијака и код Голобрђана на левој старни Црног Дрима. Вишњеве боје су и чарапе и појасеви.
године, и университет (1874. год.). Југословенска академија је досад издала знатан део великог српско-хрватског речника под руковођењем најбољих лингвиста, као и врло значајну грађу која
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АЉОША: Пре три месеца! ПАВЛЕ: Још пре три месеца? Но па то је довољно времена; ви сте се извесно досад измирили са таквим стањем? АЉОША: Не, господин инжењер, ја љубим Лидочку, ја много љубим Лидочку.
Све ће се скрхати, све; разуме се, пропашће и ваших пола милиона динара, колико сте досад уложили у ово предузеће. НОВАКОВИЋ (престрављен): Мојих пола милиона? Зар могу, забога, пропасти?!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Даривао сам је са двадесет и четири дуката. Извучем после дишпенсацију и венчамо се, и тако досад срећно живимо. Купио сам јој после један ђердан од бисера, шест низова као грашак, дао сам за њега шест хиљада
— Сад нећу више никог питати; хоћу одавде управо у Кошицу. — То је још горе. — Већ горе не може бити, него што је досад. Но пре него што ће се из Житомира кренути, Кречар се поболе, падне у врућицу. Сад је тек беда.
Но Пера се не поправља. Господар Софра дуго промишља. Госпођи Соки досад још није ништа о томе говорио, али једаред већ мора. Приликом заподене разговор.
Лепо су је укопали и искрено су је оплакали. Велика промена у кући Кирићевој. Газдовство велико, а нема ко ће као досад управљати, нема Софри саветника, искреног пријатеља. Деца не разумеју.
Шамика је добар, лудо добар, ал’ се не жени; досад се још није оженио. Пера је лопов. Благо теби. Ти имаш једног сила, ал’ честитог; тај не иде никуд, само гледа своју
Сажалителан поглед баци на њега. Волела би да га више није видела. Досад барем у сну, у фантазији, пратио је лик млађаног Шамике; код ње је Шамика увек био младић као Ахил.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Никада досад она није била изложена пожуди, нити је ико, осим њеног мужа, био тако крај ње, у близини. Да јој се ово десило друге,
Идући нечем ванредном, што је као небо осећао да све покрива и завршава. Тако да му се све што је досад чинио, не чини лудо и узалудно, а будућност да му буде схватљива и у њој да се ово празно, грозно чекање на мир
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Ти си, брате, тридесет и шести овог лета... – Па, што не ставите црну тачку? – Досад, фала богу, није нико погинуо, а и да јесте, црна тачка се по пропису не ставља у насељеним местима.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— И неће бити друге службе данас? — На што друга?! Напојали смо се бога од прије зоре досад! — Бјеху ли у цркви сви из куће? — Нико осим кнеза. Пристав је имао посла око пецива.
ни пола кантуначе ракије, а да сам је ставио пред четворицу калућера, које бих ја изабрао, од цијеле кантуначе не би досад ђавоље капи остануло. Али, нећемо тако — заврши узевши послужавник с више чашица... — Чек’ коме ћу најприје понудити?..
— Готово све, само нијесам кадар писати. — Па како ћемо онда? — А како сте досад? — Мучио се старац те скрпљао, па кад запре, онда наставимо нашки. — Ја се чудим што уопште не пишете нашки?
А куд оде пристав? — Да-ти, оде на погреб — одговори Милица. Медик се окрене Јанку: — А сад, момче, држи се као и досад и стисни зубе! Ја, видиш, видам по нашки, а ко зна боље, може бити него по учевну!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ОТАЦ: Ја знам да Марић тражи десет хиљада. МАТИ: Ал ако се буде у девојку заљубио? ОТАЦ: Зашто се није заљубио досад? МАТИ: То је ништа. ОТАЦ: Ајд, остави се тога разговора. МАТИ: Да, остави се тога! Треба да усрећимо дете.
ЖЕНА: Јесам ли ти ја што крива? МУЖ: Ниси. ЖЕНА: Па зашто си срдит? МУЖ: Та нисам срдит, разумеш ли? ЖЕНА: Досад си ми свашта казивао, а сад нећеш. МУЖ: Иди једанпут од мене. ЖЕНА (мазећи се): Нећу да идем, знаш.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
СМРДИЋ: Нама нису познати. ЖУТИЛОВ: Срамота од нашег магистрата што нису досад публицирати. СМРДИЋ: Па зашто и не публицирају? ЖУТИЛОВ: Јер су сами конзервативци по службама.
Каква је боја српска? ШЕРБУЛИЋ: Шта, Српкиња, па не зна ни каква је боја српска! НАНЧИКА: Што нисам досад знала, то ћете ми казати ви. ШЕРБУЛИЋ: Ја... ја...
ЗЕЛЕНИЋКА: Ха, ха, ха! Србљи би хтели нешто, а неће да рескирају. Нек пропада не само колико је досад погорено и опустошено него и двапут још толико!
ЗЕЛЕНИЋКА: Шта, шта? То није војвода! ЛЕПРШИЋ: Ко је куповао барут досад, куповаће и одсад. А видимо да из Русије све иде. Зато није требало људма вољу кварити.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Одавно, вели, посматра рад свију политичких странака, и досад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао, једино стога што је хтео да их хладно проштудира и
мислим тако... И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљати. И онда кад сте ми досад, драги читатељи, веровали, допустите ми да и на крају ове приповечице будем тумач господин-Пајиних мисли.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Цикну хајдук кâно љута гуја: „Јао пушко, остала ми пуста! Увијек ми досад вјера бјеше, Па заш сада невјеру учини.“ Те је узе и опет потпраши, А загледа бијесног Мехмеда, Пушка пуче, Турчин
(УКОР) Де си, душо, де си, рано, Де си данче мио, Де си, сунце огрејано, Де си досад био? Та синоћ се теби млада Баш зацело нада! Сунце зађе, паде тама, Аја оста сама!
Једанпут опет срећу он ужива, Сунашца њему неста на истоку, Па гле га опет на небу високу; Све обасјало, што с' досад утаја, Те рајске краје милог завичаја.
47. Још он пита злато своје, И ту малко стаде шала, Да му каже, колико је Драги досад већ имала. Наша декла ту уздану, И суза јој једна кану. 48.
Већ избија десет сата, А још назад нема злата. 64. „Та де мора досад бити? Ко задржа драга мога?“ Уједанпут ђерђев ити: „Та ево га, та ево га! Знам ја кроке свога мила!
Он је теши, овако је кори: „Мучи, злато, лудо не говори, Та и досад у бој сам одио, Па ти свагда здраво доодио, Сан је, веруј, сан је лажа стара, Мозгом крене, па срдашце вара.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Заклео се у душу, у вјеру, у шта хоћеш, па опет слагао ко пас? — Јок, то се досад није чуло у овој околини уозбиљи се дјед. — А да је коњ пакостан и завидљив, да туђу срећу очима не може гледати?
— Хоће, вјеруј ти богу — потврди маштовити Ђуро. — Охо-хо, људи, досад смо имали вучје свеце, па вјетрене, па женске, па ове, па оне, а сад, ево, стекосмо и лоповског.
— Вид и Соја — зачу се глас моје мајке, истањен и паћенички, једва га препознадох. — Је ли досад кажњаван и осуђиван? — Ово му је први пут — утаче се стриц Ниџо с лагашним призвуком самилости.
Тамо се износи свакојака бакарна стареж и, док то калајџија стручно прегледа, Рожљика га пропитује гдје је све досад био, шта је видио, шта има ново и тако даље.
Да их нијесам ни имао, морале би ми досад израсти. Оволика војска и ордија, мој мили брате, не храни се и не држи без стотину руку.
— Па гдје си ти мени, куме Петре, досад био? — пријекорно се загледа Пантелија у дошљака. — све штокуд по стражама и осигурањима, па никада да те видим.
И де ти сад погоди зна ли један оваки сȃм да једе. — Не зна — увјерљиво рече коњокрадица. — Ја сам их седморо досад отхранио, то ти мене питај. С лаким зрачком наде командир погледа у чупавог притвореника и насмијеши се.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Рекао си, и с правом, да жене уносе неред... ХАСАНАГА: Рекао сам да не долазе одсад, али су досад долазиле. Само она није нашла за сходно...
Кад стигнеш кући, одмори се, седи у башту, узми нешто да везеш, дуго гледај у неко дрво. Загледај се у оно што досад ниси ни видела.
ХАСАНАГИНИЦА: Све то изгледа лепо кад се прича. Али ту има нешто мутно... Досад сам осећала само бол. И зато што губим дете, и зато што се са мном тако поступа. Али сад осећам страх...
Чудна ствар... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Не знам због чега отежемо! Шта си сад запео? Досад је могло да буде готово! Немо, бре, да си такав, изнеси то дете, шта те кошта, па да ми идемо даље!
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
| Ја добитка од моје књиге никаква не иштем, само да се хоће толико новаца наћи да типограф плаћен буде. Он досад није никакву српску књигу на штампу издао, зато сумњава се предузети је на свој трошак; не знајући какву ће срећу
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда се ђаво расрди, па му рече: — Кад ти досад ниси ништа научио, нећеш никад ништа ни научити, него иди бестрага куд те очи воде и ноге носе.
Кад је дечко догнао говеда, не знајући низашто, одмах, као и досад, удари шибљиком о кров и рече: „Прилп“, па одмах у кућу, и доспије на ручак.
али га не пуштају унутра: онда он отиде у кућу управо царици, па јој каже да је и он љекар и да има траву којом је он досад ишћерао неколико ђавола. Царица, као свака мати, скочи брже-боље и одведе га ђевојци у собу.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Шта вам се чини од императорства архидуката Аустрије? ПУТНИК: То не знам шта је. досад се звао император Аустрије.
ПУТНИК: Какво је то бесплатежно пристаниште? Ја нисам досад чуо да се за пристаниште гди плаћа. ДОКТОР: Али гди је трговина слободна? ПУТНИК: Аа, слободно пристаниште.
ДОКТОР: Сви десеторица? МАНОЈЛО: Сваки, кажу, оће да купи за себе, јер досад нису читали. ДОКТОР: Што досад нису читали, требало би и казнити; но у ово време, кад је критика изишла, заслужују
ДОКТОР: Сви десеторица? МАНОЈЛО: Сваки, кажу, оће да купи за себе, јер досад нису читали. ДОКТОР: Што досад нису читали, требало би и казнити; но у ово време, кад је критика изишла, заслужују паметнице; подај им бадава, нека
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Јест! Али ако Срети дође ћуд, па окупи батином? Охо, милостиву госпођу батином? То не иде, зашто би нашој госпођи досад била леђа као чивит. Боже мој, да нешто прођем обучена сокаком. Како би сваки погледао, како би се чудили и дивили!
СУЛТАНА (клекне пред Трифића): Ако Бога верујеш, опрости ми, нећу више бити као што сам досад била, ја ћу те увек љубити и почитовати. ТРИФИЋ: Иди, луда жено, ја немам с тобом ништа! (На страни.) добар лек.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Где си досад био?“ А Гиле ти, ни пет ни шест: „Извео ме“, каже; „на вечеру онај балет-мајстор из позоришта што носи кошуљу на цветић
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Но гле, ја забрбљао, а не питам те како си досад животарио. МИТА: Како? По нашем обичају: ако се ко жени, ја проводаџија; ако је даћа, ја држим слово почившем; ако је
МАРКО: девојко, ти ћеш мени с том модом донети какву беду у кућу. Ја се с баронима нисам ни досад мешао, па не желим ни одсад. ЈЕЛИЦА: Кад смо примили визиту, сад не би било галант да му абсагујемо. (Куцање на врати.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Стигосмо најзад ријеци без брода, пред нама пјени зелена вода, нико је досад прешао није, јер по њој безброј вртлога врије, путника вуку у загрљај. Ово је виле водене крај.
„Кад слога буде опет ћу доћи — Огњена вила понови тише. — А дотле, богме, као и досад, живите тако код старог Трише.“ Пропе се пламен у таму крова, обави вилу веселим крилом.
Јежа примити нећу!!! ОГЛАС ДИВЉЕ СВИЊЕ Ја, дивља свиња, Брљанић Брља, јављам свима да знате: никада досад ручала нисам на књизи ђака Мате. Откуда прича о томе кружи, ко ли ме тако свирепо тужи?
Стајао на самом прамцу, као свећа, прав и крут, крстио се и чудио како лаћа знаде пут. Све је досад била шала, сад ваздушни чека пут, ваља ићи авионом, па је деда забринут.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ТАНАСИЈЕ: Па разуме се! Јер, реци ти мени, Агатоне, ко нама гарантује за ту тетку? ГИНА: Ко зна колико је ствари досад већ изнето из куће? ВИДА: А колико ће се тек изнети док прође четрдесет дана. САРКА: Ју, мој будилник!
су сви поседали, а он остао на ногама): Разговарао сам, дабоме да сам разговарао и нисам завијао онако издалека као досад, него рекох: Ти знаш, синко, законе, али их знам и ја, па 'ајде да се понесемо.
Где може она сама да изађе на крај са светом? И ево да ти кажем шта сам већ досад у твоје име учинио: наредио сам свима овима да се селе. Ти би имала невоље са њима, али ја умем и да подвикнем.
Од овога тренутка имате мене да сматрате за шефа фамилије. ТРИФУН: Буди ти шеф коме си и досад био, а не мени! САРКА: Ни мени, боме, не. АГАТОН: Вама ја и не мислим да будем шеф.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Јеси ли разумео? Пешадија је досад злоупотребљавала артиљерију и тражила да се отвори ватра чак и онда кад то последњем каплару ћорне на памет.
смо сада у рату, и мојим људима је потребно да знају само четири команде: плотун, брза паљба, јуриш, и на бајонет!... Досад је мој пук изгубио шездесет процената. Остатак ће изгинути у следећим борбама... Е, лепо, нашто да их мучим!
ако хоће да дође. — А... не би било рђаво. — Његове се усне развукоше у осмех. — Али када није дошла досад... сумњам — и преко лица пређе му сенка нерасположења. — Да покушам, а надам се... — Хајд, види.
“ Проноси се легенда од уста до уста. Причају да је то пророчанство неког видовитог сељака, и што је он досад прорекао, све се обистинило...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља. Како нам је досад могао један отаљавати !...
Само не знам шта би. — Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати. — Хм, досад смо куповали од Смиљке, по седам за грош. Даће ваљад’ и сад тако... — Ево ти грош, па купи и спреми.
Она помисли да се то и он жури за послом. Међутим Гојко је досад спокојно шетао по трави, и тек кад је ну спазио, почео је немирно тумарати, као да је у неком послу.
Не грешите се, људи ! — Таки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, тако мора да буде. досад се уписивало сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба
— Дивљаци. Као да нису досад видели човека. Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље ? — Научени су. До сад су учитељи уписивали само
Љубичини ђаци већином су досад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагали снопље...
»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали досад: ено још их учи како се то игра«. Затим се окрете својим несташцима и строгим тоном врати их на своја места.
Сви троје се насмејаше и ућуташе. — Па где си, болан, досад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. — Море... шта ја!
»Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним ? Зар то ја чиним од истине... ја, који досад не смедох погледати у женско!... Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти. Шта је ово ?!...
Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти. Шта је ово ?!... Хм... то је нешто ново, што досад није било, то се сад нешто почиње, мора бити... Али шта ?
деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није досад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв...
Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето!... Па сад ти разумеј женско срце! И шта је она могла досад мислити?... Не, не... изабрао је незгодан тренутак, то је извесно. А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“Лице кварим те сокола раним, Сузе роним те сокола појим, Ја га раним да ми абер носи, Да ми носи и да ми доноси, Досад ми је три абера дон’о: На двору ми до три кукавице, Прва кука никад не престаје, Друга кука јутром и вечером,
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Покрај кантарџинице. ГИНА: Чула сам. ДРОБАЦ: Боље би било да си виђела. ГИНА: Ако се досад нисам нагледала... ДРОБАЦ: Теже ти је вјешати мртваца него живога. ВАСИЛИЈЕ: Ко су ти људи који су обешени?
(Улази Благоје, са флашом у џепу) БЛАГОЈЕ: Шта је Дробац тражио овде? ГИНА: Па добро, Благоје, где си ти досад? БЛАГОЈЕ: Ишо да чујем вести са фронтова! ГИНА: Видим, пуна ти флаша вести!
СИМКА: Као да је у центру. БЛАГОЈЕ: Биће да је негде између Фото Лазића и КњиЖаре Дебељевић. СИМКА: Досад је обично пуцало ноћу... А Гина стрепи због Секуле? БЛАГОЈЕ: Кукумавка! СИМКА: Ко зна у шта све могу да га увуку!
ГИНА: Како могу да кажем да га познајем, када муку којом га муче не познајем? ДАРА: Досад га нико никаквом муком не мучи! Треба њима Секула жив и здрав! ТОМАНИЈА: Мисле да може много да им исприча!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Да употребимо све боје, лелујаве боје, наших снова и слутњи, звук и шапутање ствари, досад презрених и мртвих. У форми то није богзна шта! Али, делимо ритам сунчаних дана, од вечерњих ритмова.
Видео сам да нико не иде куда хоће и приметио сам везе, досад непосматране. Крај мене су, тог дана, пролазили Сенегалци, Анамите; срео сам једног свог доброг друга, који се враћао
Највећи утицај, који се још шири, то је Енгров. Кубисте, које су, досад, потпуно налазиле своје основе у Сезану, пронашле су их сад у Енгру.
Често, кад смо падали дубоко у воде, застајао ми је дах, од неке магле, коју нисам, досад, нигде видео; жуте и тешке као сумпор.
И док су, досад, љубави координиране, и љубавно биле везане само ствари напоредо, ја ћу везати љубављу и оно што је далеко једно од
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Таман он оде, а ја седох и зароних главу међу руке. Никако не могу да верујем да је све ово истина што сам досад видео у овој земљи, док опет неко закуца на врата. — Напред!
— Баш добро што сте дошли, господине, те ћу се тако мало одморити. Досад сам радио, па ме, верујте, већ глава боли! — рече министар и погледа ме клонулим, помућеним погледом.
у нашем народу у старом веку”; а мој син пише дело: „Утицај штедње на културни напредак у народу”; а моја ћерка је досад написала две приповетке, опет за народ, у којима се износи како вала штедети, а сад пише и трећу: „Раскошна Љубица и
Ја немам деце, али ће држава послати моју свастику да учи сликарство. — Госпођица свастика има дара? — Та она досад није сликала ништа; али, ко зна, може се очекивати успеха.
други би се, брзоплет, већ десет пута досад умешао међу нас, или почео ма с ким разговор, а он толико времена седи сам самцит и само ћути.
Стекао је више популарности, него ико до сада. — Можда ће њега изабрати?... — упитам. — Више него сигурно, јер ово досад што је кандидата, све су старији, и после тога и време их већ прегазило, а овога је јуче кмет пројахао.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
дирка га Анђа. Јово ћути, па само ломи кукурузе. — Очију ми, он се љути на ме!... — Шта ће се љутити, ко је се досад љутио на припевање, одговара Благоје Чворић. — Ка' да ти то, Блажо, навраћаш воду на своју воденицу? — Јок ја.
Он је и досад размишљао о тим стварима, а како да не мисли сад, кад је већ на прагу важних догађаја?... Али ето, осим плашње, ништа
Али да л' ће га и сад срећа послужити?.. Понови у памети све досадање значајније испите, и дође до закључка: да га досад није срећа остављала. Па ваљада неће ни сада! Кад је могао досад добивати најлакша питања, можда ће моћи и сад...
Па ваљада неће ни сада! Кад је могао досад добивати најлакша питања, можда ће моћи и сад... »А шта би сад могли да га запитају?« помисли у себи.
»Јустинијан!... зелени и плави!...« Како се то још јутрос није могао сетити, те се бар не би морао досад овако мучити. И то се још над књигом сањало!
И владаоце сам дочекивао, и министре, и... 'нако... свака чуда видео у мом веку, а 'вака чуда не видех досад... — Како, болан!...
Ко вас оно 'нако обрука? — Шта, читао си? вели Митар. — Јесам, брате, па не могу да се начудим. Оно се ником досад није десило. — Како ником, болан! Па чиме ти се пуне данас новине него 'наком грдњом! Али чекај још малко.
! црњи си ми од ђавола, живот си ми отровао!... Све ми је црно у овој пустој кући!... Чудим се само шта сам чекала досад... — Шта!... ја црн?... А ти?... ти што ми цедиш крв као вампир, што ме систематски мориш да ме у гроб отераш! ...
истог тренутка кад исказа ту давно спремљену реч и кад угледа њено страшно дејство — жена испусти детињу руку коју је досад држала, отвори очи јако, погледа га, па полако пође из собе...
»Оче Јово«, рекне ми и хукне као да је џакове носио, а ја већ знам да је досад цедио шљивовицу с братијом у кафани »код плована« (отац Сима је пио само шљивовицу, а комовицу, вели, није могао ни
чки да се је оженио, а да баба Сока не заслужи хаљину и дукат као проводаџика. Она је већ двапут досад била у ч’а Глишиној кући и искала Кају за добре прилике, но снаша Јула обично је говорила да је још рано за то, да јој
И отпочне журно да се облачи; видело му се на лицу да је љут, а како не би: досад си био капетанов таст и уживао поштовање свију варошана, а гле сад по највећем мразу хајд’ у село!
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ДАНИЦА (улази споља): Оде господин Срета? ЈЕВРЕМ (тргне се из мисли): Где си била досад? ДАНИЦА: Па тамо, у ходнику. ЈЕВРЕМ: Је л' се није чуло тамо шта смо разговарали ја и господин Срета? ДАНИЦА: Није.
СЕКУЛИЋ: Кажу: Секулић, служи свакој партији. А што брате? Ја сам војник, тако сам васпитан, војнички. Досад сам био у овој команди, сад прелазим у ову. Не питам ја ко је старешина, него: „Разумем!” ЈЕВРЕМ: Па јесте!
ЈЕВРЕМ: Па рачун, што су пили гласачи. СРЕТА: Ама, не говорим ти ја то, него сто четрдесет и два гласа имаш досад. ЈЕВРЕМ: А, је л' има толико? А биће још. Је л'? СРЕТА: Море, била би цела варош, само да не беше оне бруке.
ДАНИЦА: Кога овога? СПИРА: Па овога што ти је до сада био вереник. ДАНИЦА (изненађено): Како досад? СПИРИНИЦА: Па досад дабоме, јер сад више није. СПИРА: Ти реци јасно: није више, јер је Јеврем све прекинуо.
ДАНИЦА: Кога овога? СПИРА: Па овога што ти је до сада био вереник. ДАНИЦА (изненађено): Како досад? СПИРИНИЦА: Па досад дабоме, јер сад више није. СПИРА: Ти реци јасно: није више, јер је Јеврем све прекинуо.
ИВКОВИЋ: Али ваш положај мора бити врло непријатан? ДАНИЦА: Досад је био, ал' сад више не! ИВКОВИЋ: Како то? ДАНИЦА: Ступила сам у отворену борбу противу оца. ИВКОВИЋ: Ви?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд. Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право
— питају опет. — Срећно, Ђорђе, да частиш! — Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће? Ово досад пустахилак беше! — Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче! Мићо!
! Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. — Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то? Шта хоћеш ти управо од нас?!
Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство, воћарство, кованлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради. Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска права;
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
„Забога, Цицо, где си досад била? Ниси се ваљда у црној земљи крила? Брже би дошла из седмогодишњег рата... — Четири сата.
Није важно! У шталама царским нек ме тад запосле! ЖАЛОПОЈКА ПРЕД ПРАЗНОМ КАСОМ Такву жалост никад досад не опева моја лира: У благајни Краљевине остадоше три талира!
То важи и за књигу моје лирике, коју је, досад, понајбоље представио Љубомир Симовић у Плавом колу СКЗ; то је применљиво за песнички опус сваког песника који, будући
Добили су две-три награде, ушли у школску лектиру. Допуњавана, скраћивана и проширивана, књига је досад имала четрдесетак издања. После су дошле остале збирке, да јој праве друштво.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Потребно је било да се која од мрежа, досад употребљавана за риболове у дубинама, преустроји тако да се не замршује, не изокреће и не преврће на великим дубинама
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Све су наше главе изабране! Момци дивни, исто кâ звијезде; што су досад ове горе дале, сви падали у крваве борбе, пали за чест, име и свободу.
Иако је земља поузана, двије вјере могу се сложити, кâ у сахан што се чорбе слажу. Ми живимо као досад братски, па љубови више не требује. КНЕЗ ЈАНКО Бисмо, Турци, али се не може! Смијешна је ова наша љубав.
А мени се кâ у зарок стјеца, и рекâ бих, ето га низ поље. СЕРДАР РАДОЊА Гледај чуда, што је јадни човјек! Ми се досад ништа не сјећасмо најбољега нашега војводе. А ђê био Драшко Поповићу? СЕРДАР ВУКОТА Ходио је до у Млетке Драшко.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
— бол и страва, Немир живи; а њих можда трава, Мир жељени с неба чува плава; Док тог срца у златној самоћи, Које досад невоље су тукле, Не покрије величанство Ноћи Развејане акорде умукле.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Ја мним нијеси досад бивао у боју?“ упитаће Мишан, гледајући пут истока. Румен обли лице Петрово па нагло одговори: „Нијесам имао кад, а
Па, да ти право кажем жао ми је и досад, јер није у тијем годинама, да може удовати... Дакле, што би ми? Ко би нас припазио још ово мало дана?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ а ђаво му онда из зида одговори: „Анатемате тебе и твојијех ђака! јер то ни ја досад нијесам виђео!“ Из (пре-)пуна чанка није греота одсркнути (тј. где има доста, оданде није греота украсти!).
на све четири стране да би му се вазда купили на пуну сопру (софру), на добру вољу, на поштен глас, на свијетал образ; досад, добро а у напријед боље, а подржи му их, јаки Боже, и овако.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ На то се вјереник ражљути, пак му рече: „Мучи, ничиј сине, ако си све досад истину говорио, ту си најпотоњу слагао.“ 10. СЕЉАНИН И ГОСПОДАР.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
(Улази Госпава) ГОСПАВА: С ким се онај напољу нолко убеђује? ИКОНИЈА: А гдес ти досад? Ниси ваљда све соним воскаром? ГОСПАВА: Пусти ти њега! ИКОНИЈА: Јесте л се провели, ил те прерадио?
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
слуге него осећања пробуђене мушкости, ко зна од кад си лом затајаване, у њу заљубљеног човека кога, као таквог, није досад познавала, само замишљала, сањала. Годи јој да настави истраживање у том правцу. Полагано се издиже, седа.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
И да не дођоше Турци, да их не смире и помире, досад, бог и душа, било би и[х] јошт толико; и не знам би ли ко остао непроклет.
сам из Хопова изишао и куд сам прошао, за пристојно и потребно находим приложити овде један разговор којега сам сврх досад издате материје с једним ученим пријатељем имао, којему, како би[х] што сложио и начисто преписао, пре него бих
Ја: „Молим те, љубезни, кажи ми чистосрдечно, што мислиш о овом што си досад читао. Могу ли се надати да ће на какову ползу бити?
јест, ревнитељ), учини се као да си прави ревнитељ, и говори што год можеш себи вообразити да се правично може против досад мном написатих ствари рећи.” Зил[отиј]: „Као какав ревнитељ [х]оћеш да ти говорим?
” Заклиње ме да му кажем како ја то знам. „Искуством“, одговорим му, „познао сам да је море лажљиво, већ ме је досад више од десет реди уплашило, пак после престане и буде лепо, зато га се већ не бојим нити верујем ни његовој доброти
„Кураж, мон ами!” — одговори ми један од њи[х]. „Промисал небесни који те досад није оставио, неће ни одсад. Кад све потрошиш, што год имаш до последњег новца, ако между тим не нађеш начин да можеш
Ако ми ко за ману припише што ортографију нисам пазио, нека изволи расудити да ми досад на нашем дијалекту с нашим словами граматике нисмо имали. Ја у мојем списанију само сам на наш чист изговор сматрао.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Липо! Али ћеш чути истину, па чини како знаш. А истина је ово: у Зврљеву досад није било лупежа, паликуће, убојице, ни другог вражјега створа, кâ што ће бити овај Бакоња!
Ајме мени! Ајме мени! Како нисам умра на мисту!... — Е, сад се већ нема рашта крити — поче Балеган. — досад сам крија ради мира домаћега, а сад се већ нема рашта крити! И ја сам га видија!
А шта ми помаже да се дозна ко је кривац? Коња више ја не види’, јер је он досад на турској граници... — Тако је, вире ми! — прихвати гвардијан.
— пита Брне, чудећи се што он дође у то доба, а знајући да нема времена на претек. — О, брате, пук навра, кâ никад досад! — вели Тетка дувајући... — Добро је, добро! Има сами велики мисâ досад близу стотину (тј. плаћених великих миса).
— О, брате, пук навра, кâ никад досад! — вели Тетка дувајући... — Добро је, добро! Има сами велики мисâ досад близу стотину (тј. плаћених великих миса). А помисли, теке је десет ури! Још ће пука доћи!
Ја га мислим задржати и на ручак и на вечеру. Једно што је богат, како се види, а друго што је из они крајева одакле досад није нико долазија. Зато, брате Брне, триба да га својски приватимо, збогу млого разлога, а највише... — Па зови га!
Мени је жâ несритне дивојке. Ако ја будем и даље ишâ, она се неће удати, а било је прилике и досад да се уда... Разумиш ли? Бујас потврди главом, слегну раменима и изађе. Тада Бакоња бризну у плач, у силни плач.
Неће живити даље од Божића, а све ће његово остати једноме му лупежу синовцу, који се и досад накрâ. Барем тако ми је брат приповидâ. А... — А ко ти је брат? — прекиде га њеки.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ја чиним тај корак: ал са њиме гле Као да вучем корење и вреже Из нечега што сам досад звао тле. Ево ме где лебдим у ваздуху сад Тренутак један ван земаљске теже. Мој повратак нови биће опет пад.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Морао си досад да их поцепаш. А ја нећу да си вагабунд тамо и да ме брукаш. Шта ће ти католици да мисле о нама Србима кад тебе виде
Ја четири сина имам. Сиромах сам човек, надничар... Ако ме убијеш, деца ће ми поскапати од глади. Аја сам тебе досад могао стопут да удавим. — Нећу. — Закуни ми се у децу. — Жива ми деца. — Ти немаш деце — дрхти. — Удавићу те!
Више је и не мучи. Осећа да ће бити. Зна. У пићу само себе сатире. Спашће га. Рекла му је да ће добити сигуран лек. Досад није. Ни после неће. Свака жена бар једанпут у животу згреши. Стаде: зар с Толом? Мојим надничарем?
Наследника да ми родиш. Што ти је незгодно? Не дам ништа Вукашину. А Тола је јак и све га жене хоће. Досад је све мушку деду имао. И ти ћеш родити мушко. Он ће да ћути, мора, не сме ником да зине, платићу му, убићу га!
Ако сам досад нешто ружно о лудима рекао, нисам то учинио што ми је за њих љубав у мањку. Помрчине ми ове најмрачније, да само њу
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Младић се загледа у лепотицу и зачуди: досад је није видео у околини. — Одакле долазиш? — упита је, али лепотица се само осмехну и не рече ни речи.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Бр. Радичевић ИX УКОР Где си, душо, где си, храно! Где си, данче мио? Где си, сунце огрејано? Где си досад био? Та синоћ се теби млада Баш зацело нада'! Сунце зађе - паде тама А ја остах сама!
грешан према Теби, Ја нисам иш'о путем Твојим светим; Ја сам се само старао о себи, А никад Тебе Мајке да се сетим! Досад сам био себичан и ружан: За своје боле ја сам само знао, Без осећања да сам Теби дужан, И да Ти ништа, ништа нисам дао!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Гле, идејо, искро бесамртна, досад су те струје и потоци океана овог заносиле, сад нас ево на извор чудесах, сад нас ево у царство свјетлости, на
Од удара овог свевишњега бездне хладне засуте атомом, које досад име не познаше до сна хладна и тишине мртве, не зефира, не луче, не гласа - сад их моћна потресе десница, те јој
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А после, две разне судбине: онај јунак гине од цепанице, ова пропалица од мача. Бар према овоме што сам досад прочитао.
Али обећавам ти: вршићу службу као и досад и све ће добро бити, надам се. Па се једва растависмо из загрљаја и ја пођох уском стазом која води ка резерви.
Расплакале су га шумадијске чарапе. Дабогме. А зашто? Зато, брате, што од своје границе и од неколико година па досад, све што је видео за њега беше ново, различно од његовог, непознато: и природа и клима, вароши и села, и храна и
сем љубави од њега ништа не жели и, слободан свих обавеза што га узнемирују, нека је добар само да је и даље воли као досад. Јест, ништа друго од њега не тражи мала, несебична міѕѕ Поунд, нека се не боји и не узнемирава.
ону реч чуо онда, кад се спуштао низ ове исте степенице одакле га је оборио страшан широк удар по глави после кога све досад није могао да управља по својој вољи мислима и да их везује. „Али није у томе ствар, него зашто...
— О, — одговори љубазно господин Леђенски — па ти добро знаш да то никад није био мој обичај. Нити сам те питао досад, нити ћу те питати одсад.
Тако сам ја мислио и држао се тога све досад; а како су други о томе мислили то, Бога ми, не знам и не могу знати. Тек малочас, кад сам сео за сто, паде ми на ум
Мало ли је он досад издржао и мало ли га још у животу чека да издржи! Осећао је, даље, Митар као да му се душа поделила на две равне
Та опомена била је просто у томе: да се овако као досад више нити сме нити може, и да се догурало до оне крајње тачке и границе, толико опасне, и кад се одлучно мора кидати:
стишај то зечје срце као да си на оптуженичкој клупи и чекаш пресуду, па напред у име Бога, преломи ствар о којој си досад само сањао, а давно морао да преломиш.“ Ето, са овим речима судија је необично енергичним кораком пришао огледалу.
Међутим има нешто што досад никад нисам износио, а о чему данас знамо само нас неколицина, у које спада и мој стари друг Бранко Поповић, професор
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И само то је бог. Бог је наличје Смрти. Један облик борбе против смрти, и ништа друго. (И, досад, изгледа, једини колико-толико ефикасан облик те борбе.) Гдје нема смрти, нема ни бога.
Кад би ме неко продрмао за рамена и разбудио те ми рекао: „Слушај, човјече! Све што си досад доживио и искусио, све је то пуки сјен и причина: ништа се од свега тога није стварно догодило, све си то само сањао!
И дивио сам се само што и други то чудо не виде. XXИВ Прочитао сам ово што сам досад написао, и праснуо у смијех. Што ли сам се дао у филозофирање! То ми је слабост од дјетињства.
Све што су људи, бар досад покушали измислити и поставити на његово мјесто — „друштво“ , „човјечанство", „бесконачност свемира“ , „бесмртност
— А што каниш даље? — изненади ме питањем. — Па... као и досад — одговорим неодређено. — Кад путујеш? — Сутра у подне, брзом пругом. — Куда? — Према југу...
До бољег рјешења, то ћу предати у похрану на жељезничкој гардероби. Али јавља се и мали досад непознати осјећај стрепње над драгоцјеношћу; у ковчегу су и арци мог дневника, које сам исписао у болничкој доколици.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ех, луд ли сам што се ја о моме сад бринем? Зар није све једно: зар ме није и досад презирала! Све је пропало, и младост, и они лепи снови о будућности, све, све!... Шта да се ради?...
— Како... ја шта ћу? — Хајде у гору. Ђурицу удари као муња по срцу. Све досад сматрао је ту мисао некако онако, као и сваку мисао која је далеко од дела.
други провалили зид, те извели Ђурицу, он одмах закључи да ће имати посла са великом, организованом дружином, којој је досад био потребан јаван одметник од закона, и она га је нашла у Ђурици. Али опет, зашто да проваљују зид ?
Оваква задовољства није он у свом веку доживео. Она, која га није хтела досад погледати, сад се разговара са њим и још како: шали се. »Нишани ме пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим.
Мало доцније стиже и Ђурица, који је све досад био прикривен у Војковцима. Вујо их све почасти добром вечером, па онда стаде да их опрема на посао.
Али, што се може догодити сваком ратнику, догоди се и њој : од толиких стрела, које досад срећно пролетаху поред ње, једна се закачи и убоде је.
Она сама опажаше да није са њом све у реду, или бар да није онако како је досад текло, али се још не могаше домислити својој незгоди.
Та она је тако лепо видела оне чудне погледе, који се не могу ни снити ни замислити. — Бар она досад није никад тако што сањала!...
— Слушај што ти говорим! Власт ће дознати брзо; у то не сумњај! И ситније ствари по селу се рашчују одмах, а ова је досад облетела унакрст по селу; а што зна цело село, то се не сакри од власти. Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањујеш?
готово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да напада плаховито, грубо (ако се може рећи да ово досад није грубо), без осећања и без икаква сажаљења.
Готово плашљиво, раширених очију Ђурица погледа попа. Ова страшна мисао, која му досад не дође на памет, порази га као гром.
»али зна да нисам рђав човек!...« — О, попо, да знаш како ми је то... Нико ми досад није тако говорио... а ја сам све са њима, од детињства... с оцем... — Јесте, синко, знам ја.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ко би у ту земљу отићи могао, тај не би никад остарио нити умро; али тамо не може нико отићи, јер који год је досад у ту земљу одлазио, сваки је главом платио.
кад изиђе, каже ми да си ти рекао да онај сав камен наситно стучем, те ја отидем, па опет девет година удриде, ево све досад, па видиш каква сам се начинила. Па ме још ни сад не би пустио, да нијесам утекла.
и у разговору с њима стане се фалити шта је он јунаштва починио, па онда запита њих: — А јесте ли и ви штогођ учинили досад?
Кад је дечко догнао говеда, не знајући ни за што, одмах, као и досад, удари шибљиком о кров и рече „прилп“, па одмах у кућу, и доспије на ручак.
Онда он отиде у кућу управо царици, па јој каже да је и он љекар, и да има траву којом је он досад ишћерао неколико ђавола. Царица, као свака мати, скочи брже-боље и одведе га ђевојци у собу.
Мали му рече: — Ја нећу ништа него да се никога не бојим. А овај му рече: — Нијеси се ни досад бојао, па одсад нећеш ни толико.
Онда се ђаво расрди, па му рече: — Кад ти досад ниси ништа научио, нећеш никад ништа ни научити, него иди без трага куд те очи воде и ноге носе.
шта бити од ти њива и шума, и ту ти се они свађају и свађају, кад једаред, дошли они до његовог вишњовца, који је све досад пивô; ту ти старији зграби њега и убије с њим млађег, а вишњовац јаукне и осуши се.
Он одговори: — Госпођо, ја сам дошао да ти кажем шта је народ решио: досад смо ти давали по једну плећку као данак за Божић, а сад велимо да и оно ребара иде уз плећку!
— Разумјех, ефендум; него да те нешто питам: хоћу ли кроз седам година више радити и служити те него досад? — Хај, хај, то се зна, а да како? — А да хоћу ли, мој златни ага, твој хљеб јести али ћу из дома донијети?
А она њему: — Девет ми манка, а десетога ћерам. А ти, ухвати ли којега скакавца? — упита баба. — Ухватио бих ја досад и стотину, него су одвећ лукави и плашљиви, па сви преда мном бјеже.
На то се вјереник ражљути, па му рече: — Мучи, ничиј сине! Ако си све досад говорио, ту си најпотоњу слагао. КЛИНЧОРБА Приповиједају да је дошао солдат баби у кућу и искао да му да штогод за
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
У ЛЕГЕНДУ “ЛЕПОТА” Да л' се ова бајка у истини збила, Тамо где већ нема ни руина стари', Где ноћ заборава све је досад скрила Осим ње, што иде са несталих ствари Уз облик ветрова и говор дубрава, Као дух умрлих преко наших глава?
Све се досад преживело. Нема више Ни времена ни потребе да се страда. И док негде страшно лију тешке кише, Сад судбина, као мајка,
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
такве врсте изумитељ је поред варница дужих од сто стопа произвео струју небројено пута јачу од оне која је икад досад произведена на уобичајене начине. 2. Високонапонски предајник.
неки изумитељ имао толико среће као и ја у томе, нарочито што се тиче коришћења властитих усавршених направа у рату. Досад сам се уздржавао да јавно изразим своје мишљење о овом питању јер ми се чинило неприкладним да се бавим личним
Ћипико, Иво - Приповетке
—Увреди би се... —А нећеш да се светац увреди... Умешће нас... Да, биће рода од маслине ка досад! — и насмија се шрезриво. — Ма моја душа ванка тега... Учинићу ча будем могао. — Ваља, — потврди Букало.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ја се, разуме се, не осећам позваним да говорим о уметности уопште, него једино о књижевности. У ствари, све што сам досад рекао има једну једину сврху: да ме приближи оном доста уском аспекту или стајалишту са кога бих желео да изнесем
Не треба тражити бољи пример од српског језика. Он се досад различито звао: одвојено српски и хрватски, па српски или хрватски, најзад заједно српскохрватски.
О тој се реформи досад толико писало да се, изгледа, више ништа ново не може рећи. Па ипак, не можемо а да не приметимо да се занемарује
Ни песму на којој ћемо се овде задржати нико досад није анализирао, ни посебно, ни узгред. Премда су је помињали, на њу су се освртали и неки од најбољих наших
Мислимо, разуме се, на нашу културу, којој је књижевност саставни део. Али код нас, нажалост, досад није испитиван однос између књижевности и културе, па обично избегавамо да о њему говоримо, што је у Дучићевом случају
Увид у све, у периодици разасуте, Драинчеве списе досад није био могућ. Сада се, као на длану, нуде свима нама да на њих бацамо нов аналитички поглед, одређујући им у исти
Евроазијство се у вези с Драинцем досад није ни помињало. Али се као његов књижевни програм не узима толико ни касни балканизам колико рани хипнизам, коме се
) а меморишу се у природнојезичкоме систему. Из свега што је досад речено чини се да је довољно јасно како се овде има у виду једна особена и сразмерно мало испитивана страна природнога
Био је то кључни прелом, који је ваљало озбиљно проучити, а све досад то није учињено ни у стиху ни у прози. Чак се није ваљано анализирало ни шта је стварно Вук узео као основицу
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Јер,ето, шта си ти свршио – ништа. Нити имаш школе, нити знаш језике; трипут си досад отпуштан из службе. Зар није? ЧЕДА: Дозволите... ЖИВКА: Хоћеш да кажеш: кад си такав, што смо дали дете за тебе?
ДАРА: Он је чиновник, мајка! ЖИВКА: Море, какав чиновник! Час у служби, а час напоље. Јесмо ли трипут досад трчали за њега да га спасавамо? Него тако, заћорила си се, а ми попустили, па сад трљамо главу од бриге.
Него тако, заћорила си се, а ми попустили, па сад трљамо главу од бриге. Добро, што смо досад трпели, није нам се могло друкчије па смо трпели. Али сад, бога ми, може нам се, па не морамо више да трпимо.
ПЕРА: Нисам, бога ми! ЖИВКА: Не могу просто да верујем! ПЕРА: Па право да вам кажем, госпођо: он је досад био само сиромашни чиновник, мала плата, а знате како је, женске коштају, па куд би ту сиромашан чиновник са малом
ЖИВКА: А шта би ти, теча-Панто? ПАНТА: Право да ти кажем, Живка, мени ми за мене није. Провлачићу се како сам се и досад провлачио, али ми је за ово дете. (За њим стоји Миле, дорастао дечак.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Али се приповедно време у Нечистој крви - које досад нико није пажљивије испитивао - почиње убрзавати и одмах после свадбе, па још више после газда-Маркове погибије, а већ
И досад ће отуда, као некад отац му, тек покаткад долазити овамо у кућу подно вароши. Опис Томчиног враћања у Турску, који је
чак и прилично висока осетљивост Станковићевих ликова за простор у коме се налазе или кроз који се крећу - на шта се досад у критици није обраћала пажња - очигледно није само индивидуална него је и општа карактеристика, која је, како се то
А ипак, код њега и овде налазимо - на што се иначе досад није обраћала пажња - извесно занимљиво варирање, тако рећи испробавање извесних наративних могућности.
света коју код младог Црњанског налазимо постоје - као њен битан део - две помињане равни: непосредно видљив свет и „досад непосматране везе”.
Боја и сенка очевидно нису ништа друго него исте оне - визуелно испољене - тајанствене „досад непосматране везе” (сагласности) између човека и природе на којима је Црњански градио своју песничку слику (модел)
новостворени - сами по себи занимљиви, они су још занимљивији због врло специфичне улоге: служе за успостављање оних „досад непосматраних веза” о којима је Црњански говорио у своме песничком програму.
А, опет, чим се синтаксички склопови почну расклапати као у досад показаним примерима, неизбежно се дезаутоматизује и активира интонација: појављују се, видели смо, нове паузе, мења се
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА и ЕВИЦА ФЕМА: Једанпут за свагда, ја нећу да си ми таква као што си досад била. Какве су ти те руке, какав ти је образ испуцан и изгрђен, канда си од најгоре паорске фамилије.
ЈОВАН: Па шта сте ме звали? ФЕМА: Звала сам те да ти дам регулу да не будеш као досад, или као што су ове дроље. Прво и прво: ти се нећеш више звати Јован. ЈОВАН: Него? ФЕМА: Ханц.
ФЕМА: Кукавицо, то је ноблес... Ти нећеш више радити као досад, само ћеш за мном ићи, мене и највеће мадаме ...мадаме, враг им матери, нисам могла отоич погодити ...
ЈОВАН: Дакако. Ја сам њен пединтер. Сад морам све другојаче уредити него што је досад било. Видите овај орман? Напоље ш њиме, мора соба бити празна, зашто кажу да људи од моде све празно у соби имаду.
Петровић, Растко - АФРИКА
То је највећа ипак ствар, градити. Оно што сам зидао досад, или сам продавао или поклањао црнцима. То је било увек тако ружно.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ја бих желео Да од тог липше стара дртина! РАДАК: Не разумем те — Ал’ кажи лепо и разумљиво Шта си на свету досад чинио?
ИСАК: Тужна би кáжа отуд испала Шта сам на свету досад чинио, И опет све бих могô казати Са једне речи мучним теретом: Ја сам робовô! ВУК: Много си казао!
И зато... ТРЕЋИ ТУРЧИН: Бе, аферим, бабо! СТАНА: Зато им треба зубе вадити. А ако досад нису вађени, Треба им сместа главу одсећи, Да више не лају!... ПРВИ ТУРЧИН: Машалах, бабо!
(Показује на теме.) Ал’ признат морам да нисам смео На њега досад јавно напасти, Све док ми није дирнô зеницу! А сада слушај, верни Ћериме!
Тек после мало иде разговор. ЋЕРИМ: А ђе те тако уплаши, ефендум?... ХАСАН: Мене?... Јок! А ни ја нисам досад кушао Да њега плашим зортом каковим! ПРВИ ТУРЧИН: Зато се и ухајинио! ДРУГИ ТУРЧИН: Вјере ми, зато!...
КОЛЕБАН (гледа кроз прозор): Још са њим иду тројица. ХАСАН: То није досад чинио! КОЛЕБАН: Нешто се данас друкче сетио. ХАСАН: Муке ће бити, Ћерим-ефенди! ПРВИ ТУРЧИН: Страшно изгледа.
ИСАК (меће руку на пиштољ, а шапуће с Ћеримом): Настрану, кажем, сад ће планути, А досад јоште није слагао!... ЋЕРИМ (шкрипи зубима): Змијо погана!... Свуд си ми на путу!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Затим се окрете свима официрима који су били ту и рече: — Господо, данас ће Турци нападати можда жешће но икад досад, наше је данас само да це бранимо, будите спремни на то, за по часа полазимо на позиције.
— Где сте ви досад? Ако се не варам, вама је наређено да се у 7 часова јавите мени у штаб, а сад је девет — питао је ђенерал.
Зашто их не бијете и не једете? Боље да их ви поједете но Турци. Војници поскидаше капе: — Вала, господине, досад нисмо смели, а кад нам ти велиш, ми ћемо одсад клати где год ухватимо.
— Баците ту глупу пушку из руке. Шта ће вама пушка? — Зашто? Ја сам се овом пушком досад борио. — Али кад вам кажем баците је; баците је одмах ту на земљу.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XВ Теби, цвете, теби певам, — Та ја досад нисам певô. Ти си мене распевала, Што је твоје, теби ево. И досад сам волô сунце, Што ме истом сад огрева;
XВ Теби, цвете, теби певам, — Та ја досад нисам певô. Ти си мене распевала, Што је твоје, теби ево. И досад сам волô сунце, Што ме истом сад огрева; Волело ми срце славља, Кога сад тек разумева.
Волео сам Српство мило, Већма него сама себе, Ал’ сад ми је стомилије, Јер у њима нађох тебе. Све, штогод сам досад волô, Тим сам само тебе сневô. Теби, цвете, теби певам, — Та ја досад нисам певô.
Све, штогод сам досад волô, Тим сам само тебе сневô. Теби, цвете, теби певам, — Та ја досад нисам певô. ХВИ Ој, месече, много ми је криво, драгу си ми у чело целивô, Ти у чело, а сунце у лице, Рујна зора
“ И тада ми исповеди, Што јој стидак досад скривô, Исповеди: „Ја осећам Испод срца нешто живо.“ Тек то рече, а исток се Зарумени, — дивна слика — Да л’ од
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ја се већ и не сећам више у колико сам све борби досад учествовао. Али знам једно: лакше подносим борбу у првом стрељачком строју, него ово подмукло прилажење.
Капетан Радојчић га прекиде. — Када сте тако успоставили фронт, да видимо шта је било шеснаестог. Досад сте се углавном слагали. Причај сад ти Светиславе. Светислав поче: — Освануо је шеснаести стептембар.
Али тргао сам се. Можда бих га тиме поколебао, и невољно му улио уверење о блиској смрти. Они су досад били спокојни и сваки је веровао да ће избећи опасност.
— Видите ли? — говорио је Драган. — Нека оде један да донесе мој фењер. А ви сте данас слатко спавали. — Досад. А шта сте ви радили? — Посвршавали смо послове. Сада нас нешто зове командир. — Помаже бог, људи!
Они ће наредити кад треба да буде. Вероватно сутра на ноћ. Све припреме које смо досад извршили остају. — Командир се обрати Драгану: — Ви сте извршили поделу људи и показали места? — Све је готово.
Осећао сам како ме нешто стеже око груди, а пред очима ми као нека магла. Досад су се наши односи развијали без икакве сметње и сви су конци били у мојим рукама. Али сад се појавио и трећи...
И то све у име неких виших циљева, неких идеала, за које они нису дали ниједан нокат досад... Тома ме наговорио да свратимо у једну кафану и да им напишемо писма, која ћемо предати чувару куће.
Али ми смо били мало поодмакли. — Офанзива таквих размера какве досад није било на Солунском фронту. Са своје стране чудио сам се откуда да изаберу за офанзиву баш овај, најнезгоднији
— Тежиште напада је опет на нама, Србима! — упаде Ћирић. — Као и увек досад на Солунском фронту допуњује командир. — Мој пријатељ показао ми је и директиву Врховне команде, која ће у току
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Пре би досад вода громови севала, Славујевим гласом сова пропевала, Пре би сунце зрака лишило се свога Досад него Ана обљубила кога.
Пре би досад вода громови севала, Славујевим гласом сова пропевала, Пре би сунце зрака лишило се свога Досад него Ана обљубила кога. Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити.
Пита л' тебе тко за мње: „Знаш ли оно тко је?“ — „Досад“ реци, „није г' вид'ло око моје; Неверно, чула сам, његово је срце.
прста знаком: С овом ћу ја, јер јој жетве у Сербији зјело, Тисјашчу крат обновити свакојако пјело; Љубов пјети, ка и досад, невиност пастира, Сеоскога славословит задовољство пира; Воспарити да велича заслуге мужева, Чананије моје виспар да
содержанија ових стихова, живост предмета, богатство и раскош красодаванија и оконченије многогубо пренебреженог досад стихосочињенија зајемљују да ћеју свим просвјештеним, род и језик свој истино љубјашчим Сербом, Серпкињама, да и свим
у првоме издању није било; тај непроучени и неправедно потцењивани песник заслужује много више уважења но што смо му досад указивали.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Свачем ја знам верак. Нит ми требају какве справе, ни каурске лумере. Шта ће ми тај гад? И досад је свијет брез тог био, па је некако живио...
„Шта ћемо, по Богу браћо!“ Добро. Шједићемо, пићемо и разговараћемо се ко и досад, док се људи не скупе, па... — Теби је, Симеуне, увијек, до некакве бреспослице! Глава, болан, игра.
Ми смо сељаци с овим судом досад задовољни били, па би жељели и одсад. Не дижемо се, не бунимо се, не тражимо од Земљане Владе никакве прáве кô газде.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Колико имамо коњаника пандура? (Броји на прсте.) МАРИЦА: Ја сам чекала све досад да ви ту своју дужност испуните. ЈЕРОТИЈЕ (сам себи): А треба и распис председницима...
ЈЕРОТИЈЕ: Ама, питао сам то! А, јест! Тасо, дедер читај депешу. ТАСА (чита): „Према сазнању и трагу досад уоченоме”... ЈЕРОТИЈЕ: Прескочи то! Одавде, ево, одавде читај!
МИЛАДИН: Никад ти, господине Жико, нисам споменуо досад. ЖИКА: Немој никад више у животу ни да поменеш. (Звони.) МИЛАДИН: Нећу, господин-Жико!
Чекај, брате! Неће тај твој Јосиф да се истопи за дан-два, нити ће Трбушница да се расели. Чекај! Где си чекао досад, чекај још који дан. МИЛАДИН: Па ја велим...
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
и мисаоности, с друге се враћа завичајној западној Србији, њеним пределима, прошлости, као и свакодневном животу, који досад нико није песнички обликовао као он (изабране песме Хлеб и со, 1985).
Ћипико, Иво - Пауци
И нигда досад ћутљива планина не осјети толики жагор, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек шапорењу потресених грана,
Он ју је познавао. По селу се говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети. Иво застаде и склони се испод крошњате маслине. Бијаше му додијала врућина.
Грем баш да видим ча је донија, — рече напрасито главар, диже се и пође у двориште. — Ча си чинија досад? — упита слугу. — Китило је, — одговори он. — А јеси ли ча напртија? — Ништа! — Ни мало дрв'? — Мокра су ...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Доћи ће тек за недељу дана да види има ли каквих промена, али се више неће пењати овамо свакодневно као досад. Да ли му је тешко да долази уз стрме падине до Куле? Можда сам и ја претерала. Можда сам била наметљива.
Коњи су добри, ухрањени, истимарени, седла нова, самари за товарне коње нови. Све ново, досад неупотребљавано. Лауш хоће да се покаже пред краљем.
Као да се размножавају попут гамади. Не видим да су их поколебали губици које су досад имали. Дадара ме обично одмери хладним презривим погледом и одврати нешто грубо.
Хоћемо ли се бацити блатом на његово лице које је све досад зарило истинском светлошћу? Покажемо ли грешном људском стаду како је чак и Доротеј склон опачини и греху, показаћемо
У овоме трену и на овом месту ја сам најзад оно што јесам и то сазнање ме испуња неком досад непознатом самилошћу према самоме себи. Видим себе одозго са највише куле како стојим у тами као утвара. Изгнаник.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Па од чуда и срамоте Заигра му срце живо, Што ни у сну није снивô И његов се усклик оте: „Кô у љутом досад боју, Срећо моја, ти ме прати! А да стигнем пану своју, Љубав ће ми крила дати.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И још бољи у оба случаја; јер, досад болести, а и сада, ево, невоља нас довела на разговор; а кроз невоље су људи најближи род.
” И Бранко је писао песме. И ни њему ни Павлу редакције досад нису ништа објавиле, иако су добијале охрабрујуће одговоре уредника.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Откад је овог нашег, као што га видимо, света, пак досад, и докле год људи буде, било је, има и биће моралиста који непрестано на људе вичу, псују и прете, и с трипода
одрицали, то ја опет велим да је највећи филозоф искуство, и могу у овом магновенију 50 њи избројати који досад јошт ништа мислили нису, и ако нас надежда не превари, ни одсад, премда су впрочем у таквом положенију гди би се и
»Како је досад наш Роман без служитеља себе помагао?« — питају моји читатељи. И ја одговарам: онако исто као многи у наше време
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Како сам данас плодан писац, вероватно бих био и плодна жена, те би у том случају досад већ имао комплетно издање својих целокупних дела, док их овако као писац, још немам.
Комшија бакалин, који је досад говорио само о туђим предлозима, тек сад стиже да изнесе своје сопствено мишљење: — Ја бих њега у трговце, али не да
само што се сваки догађај опширно записује, већ се историја све више и више простире и на оне делове света о којима се досад није водило рачуна.
Земља ће, као и досад, бити Сретенова глава, а за Месец узећемо овога малога из друге клупе. Тај мали из друге клупе био сам ја.
Имајући да бирам измеђ' љубави и рачунице, изабрао сам као лакшу љубав и идућег часа место двојке, коју сам досад имао, добио сам јединицу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Привремено је узео један део земље, али име Србиново никад неће уништити. Ви сте достојни синови ваших прадедова и досад сте служили верно краља и отаџбину... Ми вам одајемо хвалу, а и будућа поколења биће вам захвална за све жртве...
Из земунице изиђе стари лекар, и обрати се мени: — Је ли, тобџија, гађају ли ову осматрачницу? Рекох му да досад још нису, али лако могу, ако нас само опазе аероплани. Он погледа унезверено около себе, и љутито махну главом.
У неизмерном очајању које је обузимало земљу, зашто и они не би подносили опште јаде заједно са својима?... Досад их је носио неки колективни занос. Досад је још било неке наде.
Досад их је носио неки колективни занос. Досад је још било неке наде. Али сада, пред болним сазнањем да већина народа остаје, одушевљење се гасило, дух је
Бре... Бре!... Шта се тада сручи на моју главу!... И како ја не водим рачуна, и како се он чуди што нисам досад све коње погубио, и како ово... како оно... и да ће он мени да одузме батерију. Испадох ти ја најгори човек!...
Они су сви одобравали — Али, људи, шта ћу ја чак у Пирот, кад ми је кућа у близини Крагујевца!... — Е није него!... Досад си се верао по гудурама, а сада ти је мало Пирот. Кажи хвала и на томе — добацује капетан Вела.
војници на топовски поредак са шесторним запрегама, те им је необично што не чују оно вечито клопарање топова и кара. Досад њихова колона била је тешка и гломазна и пред њом су се са страхопоштовањем склањали родови оружја.
Каже, биће му лакше. Паде као врећа, те га склонисмо поред пута. Досад је већ умро... Познато је већ да се биљке у тами очајно издужују, да би се дочепале светлости.
Велики број сплавова и малих бродова преносио је војнике. Досад је већ хиљадама укрцано. Из једног брода покуља црн, густ дим, док из оџака других бродова бије трептава јара.
Кола одлазила и враћала се натоварена храном. Сва она расплинута осећања, која су досад људе чинила равнодушним као да су каналисана овим оштрим командама. Војници су постали окретнији, хитрији.
— Аух — учини неко. — Одакле гађа? — запита Лука. — Просто не знам. Досад није гађала — одговара брижно командант дивизиона.
“ — То није требало наглашавати. Ми смо тако и досад радили — вели мало увређен командант дивизиона. — Сем ако они не мисле да истерамо топове на гребен, па да нас тамо
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
”И ослободићеш, пустићеш преко књига, наше звуке; Ко је измеђ ветрова досад разазно наше јауке: Једини ти си кроз рудокопе речи свирао ове захуке, Једини ти си свиралу пробио за наше звуке.
”И упутићеш, упутићеш срцима наше звуке, Ко је из олујина досад издвојио наше јауке: Једини ти си кроз рудокопе речи свирао ове захуке; Ти, кроз планину, свиралу дубио за наше звуке.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Узгред смо досад већ више пута дотакли и градацију — поступно ређање све јачих и јачих слика. По себи се разуме да такво ређање оставља
Када Милош ситну књигу прими, књигу гледа, а сузе прољева. Пита њега тридесет чобана: „О Милошу, наша поглавице, и досад су књиге долазиле, ал' се нису са сузам' училе! Откуд књига, ако бога знадеш!
Кад то зачу Вукашине краље, он дозива слугу Десимира: „Десимире, моје чедо драго! Досад си ми био вјерна слуга, а одсаде моје чедо драго; ватај, сине, коње у интове, и понеси шест товара блага: иди,
га коби Стеванова љуба, загрли га, па га и пољуби: „Богом брате, Ваистино слуго, вишњим богом и светим Јованом! Досад си ми верна слуга био, одјако си богом побратиме, немој будит господара мога; јер сам, јадна, зао санак вид'ла: гди
стајаше у пољу Косову, на бојно се копље наслонио, бојно му се копље преломило, пак на њега Турци навалише, досад мислим да је погинуо; ал' не виђех Вука Бранковића, не виђех га, не вид'ло га сунце!
Буди њега слуга Голубане: „Господару, Краљевићу Марко, и досад си на војску ишао, ал' нијеси тако дријемао, ни из руке чашу испуштао!
Па сједоше рујно пити вино, вино пити и веселити се; ал' говори Мина од Костура: „Чујеш, Јело, и срце и душо! досад си се Марковица звала, а одсад си Минина госпођа.
Гледа књигу Сенковићу Ђурђе, гледа књигу, а сузе пролива; ал’ га пита Сенковићу Иво: „Родитељу, што сузе проливаш? досад су ти књиге долазиле и кроз твоје руке пролазиле, али ниси суза проливао“.
Ал’ беседи Ђурађ Сенковићу: „Драго чедо, Сенковићу Иво, јесу досад књиге долазиле, ал’ овака нигда дошла није; ако ли је кад и дошла ’вака, а баба је онда млађи био, па се није од књига
Већ чу ли ме, драга нано моја! Ако јунак буде на конаку, питај, мати, доброга јунака а је ли се досад оженио; ако бог да и срећа донесе те с’ не буде јоште оженио, ја ћу млада баш за њега поћи, јали за њга, јал’ већ ни
Послије је више зато нијесам штампао што сам све очекивао нећу ли је у народу гдје од кога чути; но досад нигдје им спомена.
дорат доро — в. дорат досле — досад дослужити (чашу) — не препунити дослук — пријатељство достојање — имање, очевина дотирати — дотерати дохакати —
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
А мене свако псето, чим ме спази, одмах држ за ногу, за тур, за табан, гдје прије стигне. Досад бих трипут оптрчао земаљску куглу, толико сам се набјежао пред псима.
— Зато тебе воли твој Сивац — тјешио га је Николица. — Ех, чудне ми његове љубави! Досад ми је појео два и по шешира, рукав од кошуље, буквар и мој најбољи цртеж на коме је била наша кућа, дрво, бунар,
Николица убрзано затрепта и у чуду се загледа у своју кују. Пази, молим те, па и Жуја је женско, а он се тога досад није сјетио.
Стриц избуљи очи и од чуда забаци шешир на потиљак. — Ау, ау, па ја се тога досад нијесам ни сјетио! Заиста, Јованче уопште није добио батина, ни једне зврчке.
— Их, досад нијесам ни знао како је лијепа ова наша шума — оте се и нехотице Јованчету. — Чини ми се да сам тек сад прогледао.
— Богами, право кажеш — дочека дјед Алекса. — Мени је сваки учитељ досад недјељом читао новине, а овај буљи у мене као рак и пита: „Хоћемо ли да тргнемо по једну љуту?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Они се моле Богу, а ти куће поганиш. Ама ево ти је већ приспео твој рок да преузмеш за то плаћу што си досад чинио. Или ти мниш да се је то утајало од страшнога божијега ока, којено свашто изгледа и мотри!
Врло лепа миризма из ћивота му, пише се, да излази. И може бити да и досад онде стоји, како овде за њега се пише. Ако га не узбуду однели куд Римљани кад су харали Цариград, и многе су свеце и
И то он таки послуша и учини, те би свет. До њега је пуста била она гора; он је први насели. Тако и досад то бива. ЦАР, ЛАВ И ЗМИЈА Грчки цар Теодосије изађе с господом једанпут у лов подалеко међу планине.
Право, рече, то говориш како вам закон Мојсеов заказује да нејмаш свога ти венчата мужа. Таквих си их досад петорицу променила, а и сад тога шестога што имаш, није ти прави муж, него неваљало ш њиме се држиш.
А што тадар отрже се и оде с упором непокорно овамо, то већ пропаде, оде, и досад онако. Како што и сами знамо то и видимо многе туђоверце око нас, те нас јоште коре ругајући се хулом нашему закону.
« Тако и би то, те и досад сву србску земљу Турци држе. Каде то дочу јадни Амира, за добар свет себи прими тај говор од њих и рече: »Ђерчек, може
сукоби и белај ме снађе те нападе ме опак дауџија ка љути душман, а мој ближњи друг изобличивати ме и злом обносити! Досад ка свака царица почитовата сам од свакога била. А сад сам ка нека врло злочеста хороспија прогоњена.
« Тако то од онога доби пригађа се и бива и досад по свету та смрт. И на коју страну напусти јој Бог владу нека ти људи с постом, с мобом, покајањем, с деобом сиромаши
— Пак на то рече слепац хромцу: — Та помагај, зашто ти ниси мени и досад казао. Та ја ако сам и слеп, те ништа не видим, то бар сам здрав на ногу и снажан сам у леђи, могу те носити.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре. Боже здравља! Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте!
Из те кујне се већ досад пет девојака подсвојкиња удало. Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале
Е, што искате више?!... — Неје спроти трговачку и чорбаџијску кућу... — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада
Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана кујунџије дућан — преко обичаја, као никад досад — стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и
И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и задовољства. А Мане седи са кардашима и вес
донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на ну мислио и гледао кад се та песма певала.
Искапи чашу вина, али је не погледа како је досад увек чинио. Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових.
— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре? — Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре! Овој си ја делим сас друство, али оно што је салте моје!...