Јакшић, Ђура - ПРОЗА
И мирно сам по вас дуги дан моловао. Беху то по већој чести цртежи из прошлог устанка — досада су сви већ упропашћени; сâм сам томе узрок, а између њих морало је и лепих бити. Ја се још неколицине тих шкица сећам.
Снâ. Николина, као прва комшика, клела се да је досада већ петорици срце изела, а нашега Милисава да је, још док је ђаком био, неким мађијама опчинила, те већ нема дана кад
учитељ, а Милисав се трже и зачуђено погледа у свога учитеља; као откуд учитељ да познаје његове тајне мисли, које он досада ником није поверавао?
Кнеже Радоване, Милисав није кућу запалио! Он досада није ни мушицу увредио... — Ти пиши што ти ја заповедам... — Ја, кнеже, нит’ имам пера, ни хартије, — извињаваше се
Сремац му досада никад није у кућу долазио; зато је још с брда упро своје старе очи и, лагано корачајући, разгледаше целу околину, а на
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
и 12. јануарија на београдским капијама мечи исекли, а числам глава 96. — По казивању земунскога терџомана досада 173 (главе) и да су исти тај дан из крагујевачке нахије донели осечени̓ серпски̓ поглаварски̓ глава у Београд 50.
страже да свакога Србина који би преко Саве у ову страну бегао и тражио свом животу спасенија — примају, јербо досада није то за неко време допушчато. — Г.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И НОЋ 115 ДУША 116 НОСТАЛГИЈА 117 НАПОР 118 САПУТНИЦИ 119 ЉУБАВ 120 СОНАТА 121 ТАМА 122 ДОСАДА 123 СТРАХ 124 ЕКСТАЗА 125 ЗАМОР 126 РЕФРЕН 127 ВРАЋАЊЕ 128 СНОВИ 129 КРАЈ 130 САТИ 131 СТИХОВИ 132 ПЕСМА 133 СУЗА 134 Р
То је само Једна мутна жеља прошла неосетно, Ко би знао за чим, ко би знао камо. ДОСАДА Цело послеподне на мом прагу седи Досада, и гледа налакћена мене.
ДОСАДА Цело послеподне на мом прагу седи Досада, и гледа налакћена мене. Очи су јој мутне, челичне, студене, А усне замрзле и образи бледи.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ала ми је и то лађа! Санћим онда иде брже од кола! Да је човек сео на каку му драго мрцину — где би био досада! Пиха! Шта велите, на добром коњу? Сви коњички официри воле да говоре о коњима, па ма то било и с калуђерицама.
Немам ја својега имања, ни дај боже! Све је ваше и онога храма. Много би њојзи било да јој одредите и ово што ја досада држах. Шта ће женском чељадету толико имање, а бог зна чија ће она бити и у чије ће руке доћи!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Дошао јој Шаца много милији. Није ју вређао као досада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи. Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако
Јако јој жао што је онаква била. Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бити таква као досада. Ишла је сваког дана у башту.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Имала је она свога човека, младића и наочитога. Зна она шта је срећа. Него је чула, каже, да досада никад, нико, међу њима, није ударао на образ жена у Махали, па мисли да је ово, што се њој десило, некаква мађија.
Он сматра да је то била, глупа, шала, али шала – а није било намере да се императрица исмева. Свему је томе узрок, досада, мирнодопска, и завист, међусобна завист, која међу Србима влада.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Због тога ћу дати само класификацију Јужних Словена. Од свих етничких група на Балканском полуострву којима смо се досада бавили, Јужне Словене најбоље познајем. Од 1887. до 1915. год.
Осим тога, и кад би била рационално изведена, досада сакупљена антрополошка факта су недовољна за праву антрополошку карактеристику јужнословенских група; вреде само неки
Али главни правац у коме се досада изражавала осећајност и афекти овог темперамента јесте српска национална идеја, и од њих су постајали хајдуци, ускоци,
Али амплитуда дара по правилу није велика. Највећи број тзв. даровитих давао је досада мале резултате. Махом не разраде послове (не само на делу већ и у мислима) до крајњих конзеквенција.
Иако се реалистичке црте осећају у целом централном типу оне нису свуда подједнако развијене. Досада су највише дара за пословну активност показали људи од Призрена и из моравско-вардарског варијетета, нарочито они од
Црњански, Милош - Сеобе 1
је осетио сада први пут и коју на својим одласцима у рат, до сада, никад, није осећао, придружи му се и она непрестана досада, коју је већ добро знао, што га је пратила, увек, до првих битака.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
та лица која видим у пролазу, ти зидови о које се очешала моја срећна и лепа досада из педесетих година, све ће ми то једнога дана сигурно затребати, али како да задржим све те призоре када тако брзо
Усијани камен под стопалима, зујање мува, досада и прашњави облак усред кога тутњи стадо оваца — то је било све чега се мутно сећао.
Седео је бахато, окружен својим друштвом у поретку потковице. Препозна им истог часа карактер; сировост, безнађе и досада гладна насиља осећала им се у сваком покрету; у олабављеним краватама и спуштеним стомацима, подвезаним каишевима с
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
у правом смислу речи, и ако се данас броји у књижевност то је у недостатку чега другог, и зато што је то тако досада примљено.
узела размере једне велике националне прославе, и његов спомен прослављен као ничији досада. За своје сувременике и непосредне следбенике он је био велики човек.
1833. пише о њој Вук Караџић: »Пренумерација је код нас права прошња и велика досада, како списатељима тако и скупитељима; али како немамо још праве књижевне трговине, она је опет једини начин не само
У државном издању почели су излазити Граматички и полемички списи Караџићеви. Досада су изишле 3 књиге (И, која обухвата време од 1814—1818, изишла је 1894; ИИ, 1818—1835, 1894.
године. Досада је од те Вукове преписке изишло седам великих томова (И — 1907, ИИ — 1908, ИИИ и ИВ — 1909, В — 1910, ВИ — 1912, ВИИ —
Даничић, увек искључиво филолог, хвалио је његов језик »као суза чист« и изјављивао да досада ниједан Србин није тако певао. И поред тога, успех није тако брзо долазио. Тек када је око 1860.
живота србијанског, прва комедија из сеоског живота у српској књижевности, добар почетак домаће комедије који досада није много премашен. Тај комад још и данас се одржава на репертоару.
Он је једини српски писац који је уметнички сликао сувремени црногорски живот, и у томе га нико досада није претекао. Његово сликање Београда, сложеног, разбијеног, помућеног београдског живота, није успело.
Бацивши се на новинарство, растурио је велики број својих стихова по српским и хрватским листовима и часописима. Досада је издао песме патриотског смера, Родољубиве песме (Београд, 1912) [ и »књигу стихова« На прагу (Панчево, 1913)].
Вељко Петровић бави се и новелом, сам вели да »све више нагиње новелистици«, и досада је дао приличан број врло занимљивих приповедака, у којима или психолошки анализује неврастеничарску душу модерног
Том малом и несавршеном, али оригиналном и импресивном књигом, Даница Марковић је досада најбоља песникиња у српској књижевности.
СИМА ПАНДУРОВИЋ Један од најкарактеристичнијих нових песника је Сима Пандуровић (рођен 1883**). Он је досада дао две збирке стихова: Посмртне почасти (Мостар, 1908), Дани и ноћи (Београд, 1912), поред тога неколико превода у
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
вођ: ,,Не остаје нам друга припомоћ, делила само, превара и ноћ, ком не досади мржња до сада, том љубав нек је смртна досада.
” Сви остали се брадом зглађују, те газанскоме реч повлађују: „Не убисмо га мржњом до сада, нек му је љубав смртна досада: не остаје нам друга припомоћ делила само, превара и ноћ.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Пошто попи каву, замоли ханџију да му поврати аспру, говорећи му: — Баш ти лијепа хвала што си ми чувао досада аспру. Дај је ти сада мени, ја ћу ослен чувати. Ханџија се кобајаги зачуди: — Какву аспру иштеш?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Бескрајна досада и све што уз то фура ... —Француски? —Знаш шта? Кад моја професорка француског дочепа неког сиротог писца за гушу,
— А зашто и да вас примају? — мислим се ја. — Идиоти једни, личите на добро увијене сарме, а из вас базди досада! Не прође ни минут а да не опсујете или не скинете сако; као, топло вам у њему, даме се, наравно, неће љутити што
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
У Мртвилу све почива, Нигде нема створа жива. Свуда пустош и досада Царује и влада, Нити срце штогод жели, Нит' се чему нада. Расејано поглед блуди, Тромо иду часи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Већ смо се навикли на све невоље овога дуготрајног марша, па нас је почела помало мучити и досада. Чак ми се и Танасије жали: — Мршава посла, господине наредниче... По три сата маршујемо, док наиђемо на село.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то досада плашила. — Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом.
Х Љубица се већ прибрала, размислила, умирила се, па иде на рад као и досада. Шта ће, кад јој је таква судбина! Погнула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.
Тако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наступа полагано некаква хладноћа, досада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за разговор. Гојко све више зебе...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ПЕСНИК 58 НОВА СЕРЕНАТА 59 МОЈА РАВАНИЦА 61 ШАЛА 63 ДОСАДА 65 ПОД КРКОМ 66 НА УЛИЦИ 67 СМИРАЈ 69 ПЕСМИЦА 71 НАРОДНИ ВЕЗ 72 ЉУБАВНИЦИ 74 МОЛИТВА 76 ОДА
И кад тада останете насамо имаће твој мужић грдних мука. ДОСАДА О, како ти је име гадно, ал дивна судба, драго моје јадно. Плачи само од туге и миља и остани увек драга неродиља.
Враћамо се у Крф путем који води кроз та гробља. Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца није на њих потрошило досада ни толико колико кошта, на Крфу, магарац. 1925.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Шта радите? — Радимо што су и досада чинили! Правимо изненађења сваког дана, чинимо свечаности; а сад ћемо, како нам ствари рђаво стоје, морати измислити
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Поплави га свега сумор и досада, а мисли му се наједаред разведрише и навалише читавим потоком једна за другом... Беху то јасне, али тужне мисли: »И
Дође му као да ће полудети. Сутра испит, а он ни пола предмета није прегледао, а јадно ти научио. Поче да мисли. Досада је вредео као одличан математичар и у опште врло добар ђак. Испити су му свагда ишли »као по лоју«.
Досада је вредео као одличан математичар и у опште врло добар ђак. Испити су му свагда ишли »као по лоју«. Досада није знао шта је то пасти на испиту.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Па ипак! Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне персоне просто пленио и, да се
А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. У ово село је дошао право са позорнице. Као глумац прошао је доста света: Далмацију и
Бразилија! Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Тамо, на Петловом брду, надомак Београда, Где је беспослица радосна и где је слатка досада! Где се дечаци, још, такмиче у скоку удаљ, И где мирише нешто црно-кисело: дим, или угаљ?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Двадест их је досада казала, и сама је себе обличила; на њих више но педесет главах што су оне свакоју изјеле, а све ђеце која су помрла и
Него сам се једном покајала; волија сам поћи под гомилу са свијема те смо тога лика но зла чинит како смо досада, да ако ми лакше души буде. (и плаче баба) КНЕЗ ЈАНКО Чудна врага, видите ли, браћо? Хвала Богу, има ли вјештицах?
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Слободе наше, што је волела Живот без мржње и без немира — Све је то беда, моја премила; Друштво је тешка, мучна досада, Коју је хладна судба спремила За наша срца, робље свемира.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Чак и када му се син родио, и када Му је жена побегла, на принчевом лицу био је исти израз. Мучила га је иста досада, иста туга. — Можда принц чезне за већим царством?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Викну мома, па ти брже За жбун један зађе, А момак се чисто трже, И чудо га снађе. „Јао мене, и досада Шетах ја по горе, Али не чух још никада Да славуји зборе“.
Сама сам била сред гомиле хучне; Морила ме је чама и досада, И вређале ме речи песме звучне; Повратку бејах и самоћи рада...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
у искиданим сликама, лудо брзо, пролазиле су поред њега све прошле несреће, све болести, сви сукоби; и сва одвратна досада паланке у којој се годинама распадао згади му се грозно.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Али и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве ствари он не може никад ништа смислити. И досада је други за њега мислио, најпре отац му, па после Вујо, а он је умео само извршити оно што му се каже.
У први мах је ова загонетна појава наљути, али пошто се неколико пута понови, стаде да размишља о њој. Досада је важила међу девојкама као стари ратник, о коме се прича да га куршум не бије.
се на брзо изређаше и претурише преко његове главе, наступише у њему други погледи на његов живот, задатке и поступке. Досада је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајности, које се мењају свакога дана, онако исто, као што се мења небесно
Због свега тога и он сам измени своје поступке према другима. досада је у нападима бивао присебан, пажљив, готово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да напада плаховито,
Станка је мрзела на ово своје стање, и мислила је досада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе. Али сад, ова блажена и срећна жудња, која се виђаше на лицу му, као
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Бре, све је добро досада; али да видиш сада јада, када га мати опази без коња, па још када сазнаде да га је вук појео, стаде га грдити и ружити
Него, чу ли ме, хајде ти донеси они његов прстен да ја у њему нешто проучим, па ће те десет пута више миловати него досада. Давно се рекло: у жене дуга коса а кратка памет, те ти и она повјерова баби, па излеће брже-боље к њему у одају.
по реду ко је и оклен је и шта је доживио — овако као ја вама па му најпослије рече: — Честити господару, мене је бог досада чувао, а твоја кћи колико је мени мила толико сам и ја њој, него да нам и ти дадеш дову па да се узмемо.
завика телал: — Би ли ико могао излијечити краљеву кћер, ево има неколико дана да је ослијепила, а удавала се је досада пет пута, али јој сваки муж прво јутро осване мртав. Ко излијечи, даје краљ што год узиште.
Излаз̓те да видимо какав начин одсада бољи но досада међу нама. Види га један најстарији миш, па завиче дружини: — Ко је мој, близу рупе стој!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Апатија и клонулост — речи ствари; А досада преко свега мили, тиска, Тежња среће видна, празна — нигде чари, Нигде ичег да се жали, да се иска.
Ћипико, Иво - Приповетке
Крију се у њих и плачу. БРАЋА Писмо, што су га у овај час примили, браћу узнемири и увјери о ономе о чему су досада сумњали.
Куће, вртови и сами надстојни крш уобличили се заједничким уредним обликом, досада од ње никад неопаженим; дрвета лимуна и наранча истичу се мрким прелијевањем зеленила, из кога вири прожутјели сочни
стална мисао одмах на поласку заметнула јој се у глави и прати је цијелим путем: воља да се подаде друтоме животу, досада наслућену, чим прво стигне до намишљена мјеста. У томе јој прође оно мало дана до Ђенове.
узалуд око тражи крај, дјевојка се топлим осјећајима опрашта и поздравља са старим свијетом и скрушено, као нигда досада, пригиње главу и подвргава се своме удесу; очима потражи Лазу, као да хоће да се увјери да ли и њега исти осјећај
Не знаш колико си ми досада јада задала! Бродица пристаде уз згодан шкољић; обоје искочи на крај; она га чека док бродицу нареди, па онда путањом
— и обрне се на другу страну. — Устани! Да си друга жена, била би то досада учинила! — наставља Марко и стоји над њом. —А што ћу ти? —Ништа, ма воља ме је да устанеш!
—Пјевају од невоље! — смрси, и мјесечина трагом униђе у кућу. — Да ми је знати гдје си досада био! — јави се из постеље сестра му усједјелица. — На вечери, као и други људи, — одговори Дангуба мирно.
Пријети, опомиње...Дај ми руку! — Што ће ти моја рука? — одврати навлаш презриво жена од њега. — Иди гдје си досада био! — Морача!
Кад се Илија повратио из вароши, причиња се настајних дана да не чује ни оно што је досада чуо, и тобоже је невешт, када га жена штогод пита, на што му се не свиђа да одговори.
Још два дана. —И право нам је!... Осрамотисмо се.. —Нека, ми ћемо радити као и досада.... —Павле, ја сам одлучила... —Што? И ја сам одлучио сто пута, па која корист?...
Он се чуди њиховој дрскости и гледа их у чуду, као да их није у школи досада видео, и чини му се да су много јачи и одраслији од њега.
сигурно жена му, окреташе оргуље што од себе пуштаху разнолике звукове, час веселе час тужне, звукове каквих он досада никада није чуо.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
и питање које се логично памћење: зашто је овај проблем, упркос огромном значају за науку о књижевности, досада био занемариван?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Провидност лепоту опседну да плане Кад презиром казни све излишне дане Где досада је врлина без наде Пепео одблеска који упознаде Испражњен југ и посвећене руке Сјајем нове звезде за прастаре муке Кад
Краков, Станислав - КРИЛА
По броду много малих угодних кабина. Много тајни. Што више шампањца у телу, жене су све лакше. Иначе ѕплеен, цафард, досада. Као и на фронту. По поноћи моторни чамци враћају госте. Ноћ је топла и пијана. Звезде се веселе.
Горе су биле планине покривене снегом, а за њима су биле друге, исто тако беле на којима се умирало. Страшна досада као мора притискивала је људе. Осетио је и Душко овде у шатору крај већ пијаног Руса.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
он одговори: — Праштање није нужно, пошто ја не увиђам моју кривицу, а награда је такође излишна, пошто сам се ја и досада борио без икаквих награда. Ђенерал прогунђа нешто, мајор припаса сабљу, обрну коња, ободе га и брзо це изгуби у шуми.
а овај би се кукавац вратио онако исто го у Азију, какав је отуда и дошао, и аргатовао би тамо и даље, као што је и досада аргатовао, да израни своју породицу и плати велике државне дације. Дакле шта је овај низам?
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ „Само ћу јој — то ми с’ може — Друго име сада дати, Досада се љубав звала, — Отсад ће се тугом звати.“ XXXВ Много ли је загонетно У природи што се стиче.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
После нервног надражења као да је њоме овладао замор и нека досада. Одговарала је равнодушно, као да је реч о личностима које су далеко. — А онај господин, чији сам глас чуо...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Не трошите новце! Нашто су вам школе? Кадетенштифт начините боље. Нашто реторика, нашто ли стихови? И без тог су били досада топови. Нашто нам физика? Знамо ми натура куд вуче. Нам нису от потребе јура.
некадашње Павловићеве Серпске народне новине), ч. 13. од 19. фебруара 1842. доносе овај допис из Новог Бечеја: „Досада смо сваких фашанга преко Новина српских нашој браћи на знање давали како се балови са српским играма весело проводе, а
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— ако Симеун није досада попио толико ракије да би се на њој, кад би се пуштила кроз бадањ, могло самлети двадесет улчека сирове зоби!
Ћипико, Иво - Пауци
Одумио је овога Божића повести из кола прву која му се свиди. А некако досада био је тешке среће. Први пут, било му је тада дванаестак година, доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме.
— Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом. Ћутке с ногоступа загазе у снијег, досада ничијом ногом неоскврнут.
Уђе у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плочу, као што је и досада радио. На сунцу снијег се топи па испод сњежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека док се не наточи.
— Раде! — јави се жена. Добре ли сам среће, жедна сам! Раде се окрете и зачуди. Досада нигда је још није виђао у планини, а ријетко је виђа и у селу, откада је одбјегла и за другог се удала.
И њих двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише се у ми слима близу, као да међу њима досада није ништа друго било до склада и љубави. Раде погледа у сунце. —Идем, Машо! —Збогом, Рад!
И жао му што је досада осјећао њену силу над собом; цурио се пред њом као пред попом Враном. А веле људи, дође му сада на памет: да је поп
—Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа. Она сагледа у његовим узиграним очима ватру и вољу као никада досада. помисли, „човјек је!” и примаче се к њему. —Што ће ти кобилетина? — пита га. —Напојићу је. —Другдје има воде за њу.
—Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла! Па било је и досада, ако и ријетко, тога код нас... А Војкан, удовчина, накресан, па... би што му драго! ..... Удовчина, среће ми! Ха, ха!
Као да се одијелио од свега свијета, и, као никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у себи своје битство и моћ живота.
сложити, а зна се да од господе никада сељаку користи, па се боје сада, кад се сложише, да не буде и грђе но што је досада било. Али ипак мора да има нешто!
Што ће њему, оронулу, стару, толико благо? А колико је здравих, младих, жељних живота уништио он досада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — Куд су, драги боже, синови Војканови?...Гдје ли је он?...
И годијаше његовој души досада још неосјећана, нова, сеоска идила. Срчано поздрављаше по ливадама расијане тежаке, одјевене у бијело; годило му је
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
М. М. Х. 145 ПОСТАНАК ЉУБИЧИЦЕ 146 ОБУЋАР И ЊЕГОВ СИН 147 МОЈОЈ МУЗИ 149 ДАНАЈА 151 (ДОСАДА, МАГЛА И ТАМА...) 152 ХИМНА ВЕКОВА 153 (НЕ ЗИДАМО ДОМ КАМЕНИ) 154 У ОСАМИ 156 з* 157 ЕЛЕГИЈА НА РАЗВАЛИНАМА КУЛЕ
На олтар љубави твоје Ни бакар не пада више. 1890. (ДОСАДА, МАГЛА И ТАМА...) Досада, магла и тама... На слаба колена своја Ја звучну узимљем лиру, и својом уморном
На олтар љубави твоје Ни бакар не пада више. 1890. (ДОСАДА, МАГЛА И ТАМА...) Досада, магла и тама... На слаба колена своја Ја звучну узимљем лиру, и својом уморном руком Додирнух сребрне жице.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Да покушамо као што смо и досада радили: да одемо онамо где су закони планетског кретања пронађени и објављени, па да онде мало привиримо.
дуж површине наше Земље повлачи за собом још једну, много значајнију, последицу: наша Земља није кугла, како се то досада обично мислило, него је спљоштена на својим половима.
Овако подударање астрономских рачуна са свима досада утврђеним климатским променама квартерног доба показало је несумњиво да су климатске промене биле изазване
зазјапи пред нама широк ров, а у њему заблештатше дуги редови степеница, односно седишта античког позоришта које је досада само делимично раскривено.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
БЕГОВИ (грлећи се са Сарошем): Где си, бре, како си, Сароше? Уби нас досада без тебе. Нема весеља без тебе. (Седају и изваљују се по миндерлуцима.) РЕШИД БЕГ И знаш као да си погодио.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Погреби у паланци: или богаташки театар, или сиротињска досада. Гробар с лопатом и момак из Погребног пале цигарете. — „Саклони и сачувај свакога!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
) — досада ДОКАЗАТЕЛСТВО — доказ, разлог ДОСТАТОЧНИ — довољан ДОСТАТОЧНО — довољно, довољно тачно, на задовољавајући начин ДОС
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ја сам, разуме се, бацио око на пару, и отада па све досада тај ми је укус остао неослабљен. Али, у тренутку кад сам корачио да узмем пару, ње неком мађијском силом нестаде са
“ Био је крупан; кошчат, узнетих рамена и унапред опуштених дугачких руку, те је изгледало као да је досада ишао на четири ноге и малочас се пропео.
ја, рецимо, не бих одговорио, овако завршавао: — Ти брајко: а) не знаш данашњу лекцију; б) ниси знао ниједну лекцију досада и с) по свему судећи, нећеш знати ни убудуће ниједну лекцију.
— Господине начелниче, — отпочех снисходљиво и изјавих жељу и молбу. — Шта си био досада? — Па... био сам поднаредник. — А јеси ли што учио? — Нешто мало... у војсци. — Доста, брате, сасвим доста.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
“ У души ми је одаја пространа, У њој свако вече једу јегуље пржене. ЛОВЧЕВО БДЕЊЕ Ја и осам европских досада Поседасмо да играмо карата: Имена Дантона, Робеспијера и Марата Спомињемо уз смех.
Болни, згрчени и хладни, ја и осам досада И три вође револуције, играмо се, картамо. А на картама да су слике љубовца наших, о јада; И наших очева и пријатеља,
Где сам то сада? Верујте да је онда тек оно: кад ме досада савршенству води; онда ми је досадно, онда сам опет стари Словен у чуну који језером сивим броди, и пун јунака чија
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
своје правило којено не може се ни доконавати, нити оно ваља што и чати, ни Богу је пријетно, него једна грехота и досада људска, пагуба души и телу. Из тога своме иночаству ништа хвајде нејма, покор и укор...
Еда може лонац лончар бити, ил' му сикира ковач? Поглед и ход свакога човека указује какве је собом ћуди. Где је досада, онде је и псовка. Истина никаква не чува се у чијој беседи. К чему памет не служи, оно се ни дочути не може.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обично проводио. Али „свако чудо за три дана“, вели народ.
мајка, јасно и разговетно изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала богу, нико није „скочидевојку“ узео, па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар отишао у калуђере, у