Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Слаби јакому, кад их је много, често досаде. Паметан ни у најслабијему не жели себи имати непријатеља; ко зна што носи дан, што ли ноћ.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кирасир се на то осврте, са изразом досаде на лицу, и рече му да је Гарсули отпутовао из Темишвара, а да не би било лепо да узнемирава Енгелсхофена.
нису ни сањали да тај официр, који је ушао у њихова кола, није на путу, него у бекству, и да, крај све те његове досаде на лицу, може, ускоро, да их попрска својом крвљу. Седео је тако нехатно.
Весело. А не као Серби, огорчено! Исакович се праштао, од секунд‑секретара, са изразом досаде на лицу, као што се и од Кајзерлинга праштао.
Ни она није тражила њега. Сусрели су се изненада. То је Божија воља. Уназад сад има шест‑седам година порођаја, досаде, дечје дреке, сиромаштва, жениног брбљања. Скоро и не говоре, после последњег детета.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
ћу да ти радим 8 И ти хоћеш да се волимо Можеш да ме правиш од мога пепела Од крша мога грохота Од моје преостале досаде Можеш лепотице Можеш да ме ухватиш за прамен заборава Да ми грлиш ноћ у празној кошуљи Да ми љубиш одјек Па ти не
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Онај се још знојио по темену и по томе сам знао да се плаши. Од неког ко из чистог мира или досаде завитла књигу насред часа увек је могуће очекивати и нешто горе.
јер зна колико волим млади грашак, а онда бих већ испричао да она књига није бачена са стотину предумишљаја, већ из досаде.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Желела је да види шта ће јој девер учинити, кад једног дана потпуно полуди. Желела је да се то догоди, просто, од досаде, због празнине у којој, безданој, чињаше јој се каткад да виси главачке.
куће, започе да хуји и брекће Велики, светао комад неба био је осветлео и један зид у изби, у којој се превртала од досаде и очаја, скоро плачући, госпожа Дафина, изгубивши иза пећи једну своју златом везену папучу, а другу код врата.
Аранђел Исакович остаде јој једино, са својим чудним рукама, којима се први пут предаде као од досаде, али којих се сад радо сећаше, сваким даном све више. Осећала је да је све узалуд.
Имао је, прекодан, шта и да гледа. Између његових јаркова, од досаде, кад би пуцњава помало престала, његови војници тумарали су, падајући у баре.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
НА ЗЕЧЕВЕ 49 ЧУДНОВАТИ ПРОЛАЗАК КРОЗ ГРАД САРАЈЕВО, БЕЗ ЗАУСТАВЉАЊА 50 ДЕРВИШИ СИНАНОВЕ ТЕКИЈЕ 54 БЛАГОСЛОВЕНО ВРЕМЕ ДОСАДЕ 58 ЧУДО СЕ ДОГАЂА БЕЛ АМИЈУ 62 ПОРАЗ 66 СЕЗОНА ЛОВА НА ЗЕЧЕВЕ 73 САГА О КОЛОНИСТИМА 76 29. XИ 1972.
Један тип у тој филмчуги доследно каже: »Благословено време досаде...« Благословено време срања! Е, ту је мало фалило па да не повратим на неког типа испред себе, на часну реч.
на основу музике Димитрија Тјомкина, и нечег другог је било ту: можда излизаних панталона на коленима и послеподневне досаде, било је у том немуштом свирању и звекета великих стакала хотела »Европе«, иза којих се мувају лепе жене и славни људи
Да ли је то био Синан? БЛАГОСЛОВЕНО ВРЕМЕ ДОСАДЕ Врела улица. Мртве, спарушене муве леже у августовској прашини избледелих излога, Бел Ами и Пуфко убијају време.
однети према другом граду, у коме ће бити толико заокупљени споредним стварима да ће им недостајати благословени дани досаде. – А тако би било добро да певуши Бел Ами протежећи се у столици. – О, завежи, молим те! — каже Пуфко.
Овде се живи дуго и споро и углавном се умире од старости и досаде. На ниском каменом зиду преко пута опасне кривине, свакога дана окупља се петнаестак стараца и стрпљиво, попут
прашњав, суморан, подједнако удаљен и од мора и од брда, без реке, без прошлости и будућности, без ичега сем вековне досаде, која је затровала дух многих поколења.
При том имаш емоција колико и електрични вибратор! Мора да ти је после досадно, а? Мора да скапаваш од досаде када се од тебе очекују нежности! Зашто лепо не залепиш неке новине на таваницу? Имао би шта да читаш! – Далеко су!
парама; све су даље једни од других, а између њих на крају излета она уморна реченица-рампа, казана са уздахом пуним досаде: »Ружо, молим вас, припремите купатило за малога...« ЗАМАК Ох, боже, хоће ли већ једном завезати!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Углавном, Јанку се ређаху дани једнако и брзо, јер не осјећаше досаде. Ако је била претежнија преписка с војводама, сердарима, кнезовима и са свећенством из седам племена, владика је
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Није ли тако? (Извуче.) „Како обично време проводите?“ МЛАДОЖЕЊА: „Нема веће досаде него непрестано са женом седити.“ ДЕВОЈКА (смеши се): То је оно што сте ми отоич казали. (Извуче.) „Шта сад мислите?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Вучо је отргао дечју песму од учмалости и досаде у коју су је слаби, закаснели грађански песници били гурнули. Без њега би се тешко могао замислити процват што га је
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
док се будете неутешно гојиле, килограм по килограм, све од муке и нервозе, клопајући све више и више, из несреће и досаде, јер вам је нека будала казала да се муж хвата на клопијановић — ђавола се хвата на то бућкало!
И баш кад састављам тестамент умирући од досаде, бакутанер се изненада присећа да смо оставили отворену воду у купатилу! Ту тек започиње прави провод!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Седмо певање Издише пејзаж. Губи се мрење с Реке живота. Бели лијандер досаде тупе тоне у време које не тече, чији се калем не гласи брујем него у рђи Месеца смрклог гори у тврђи Камене нуле.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Богу се досаде молбе, огрне свој топли ћурак, И зовне Светога Петра. Петар му истину каже, Зашто та жена плаче. То буде Господу
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Војници, већ малаксали од несанице и замора, поседали поред топова, чупкају и гризу траву. Да ли од досаде или глади?... Комора нас није стигла. Али ипак, нико се не жали. Стижу и предњи делови главнине пешадије.
Преко њих су скакутали неки жапчићи, а над главом у оној шаши су шушорили миши. А кад већ досаде, онда се придигне неко од људи и лупи песницом у греду. Примире се за кратко време, па онда наставе свој посао.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Ми вам, додуше, понекад правимо штете. Често вам, 7 из несташлука, чинимо мале досаде и пакости, али вам можемо и користити.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. — Добар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажавањем. Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима који су се једнако свуда водили.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. — Па де... онако... које је казнио досаде... и зашто?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Учествовала је у борби, ал донекле, Грмела је против досаде и сивила, Волела је у празно да врисне и да одјекне, И то је све што је у биткама чинила.
Од пустоши и досаде завеса се наборава: У какав се то бездан спустих у тражењу заборава? Много спавам, каткад сањам госпу једну милоусну,
вукли смо се џомбастом ленијом, играли се и досађивали, крали воће и поврће по баштама дуж пута, да се, опет из досаде, често и потучемо.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Само једна љубав не чили у пари Пролазности; само једна се не мења; Само своја земља не лежи у бари Досаде; и поред свију искушења, Све се више воли што се већма стари.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Амен — одговори одмах Брне, па с изразом велике досаде на лицу додаде — затворите врата. — Зашта одма не затворите? Одите наприд, ако оћете, и сидите!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Она је молила Бога Да јој бар место каже на коме оконча Павле, Те једном да види јоште умрлог јединца свога. Богу се досаде молбе, огрне свој топли ћурак, И зовне Светога Петра. Петар му истину каже, Зашто та жена плаче.
Попа, Васко - КОРА
слепом мрљом ситости Месечарски зев Усред зубате плиме И сањиве осеке Презриви порцулански зев У златном кругу досаде Стрпљиво очекује Неминовни ковитлац ХАРТИЈЕ Аурелу Гаврилову Дуж плодних плочника Гађење скупља Преживеле
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
онај бол тамо човечнији је, слађи је, привлачнији, људскији од оног грозног, очајног грицкања хладне смрти, умирања од досаде, од оне јадне труле и гнојаве чаме прошлости.
Онда стављам руку на његово раме и тек тада осврће се он тужно и вели ми: „Умрећемо овде од досаде.“ Ћутимо. Цуре стреје. Заиста ћемо умрети од досаде.
“ Ћутимо. Цуре стреје. Заиста ћемо умрети од досаде. Повучем га ја за руку: „’Ајдемо, велим, гос’ Илија, да сиђемо доле у кафану, да одиграмо једну партију домина, да
И сваког дана понешто. Дођу беспослени сељаци и досаде му пробајући оне влашке везене свирале и двојенице, које он држи у некој плеханој кутији од бонбона.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Има у њој нешто стабилно, непогрешиво, као у вожњи железницом. Но каткад зна да се јави и нешто неугодно, као клица досаде, у том комотном и сигурном посједу љепоте, у том искључењу сваког ризика, сваке могућности изненађења, сваке стрепње.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
П. ). Желела је да се то догоди, просто, од досаде, због празнине у којој, безданој, чињаше јој се каткад да виси главачке ”.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
иза леђа цвет сасвим логичан: Буднима трн, уснулима ружа Нек свако буде насамо са својом срећом Ено муње високо изнад досаде и наде Између блата и ватре ми смо за ватру Поздрављам те непоткупљива зоро света ОСЕЋАЊЕ СВЕТА Проницљива ватро не
Краков, Станислав - КРИЛА
Снег је вејао. Ветар је јаукао са рањеницима. Све се претварало у огромну тугованку досаде и бола. Смрзнутим рукама војник је покушао да за вије дуван. Високе борове шуме указале се.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Сада без ознака Затвара их мирно у мртвачки ћивот. Сада пун досаде богова се сећа И смеје се Богу који васкрсава. Ах, живети можда некад беше срећа!
И нећу му рећи да се за то кајем.'' И рећи ће Господ: ''Рај ти нећу дати, Ту болницу где се од досаде пати. Ни пакао нећу: створићеш га рајем. Награду добијаш кô ни један човек: Бићеш вечно ништа од данас и довек.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Знаш, татко ти је куповао по толико... Младен му одговара. Одговара му радосно, без досаде, јер зна да му он зато досађује, запиткује га, што га воли, што му је мило да он, Младен, тако добро ради, он, син
Ћипико, Иво - Пауци
— одазва се царинарски чиновник, и запјева једну бећарску пјесму. — Ма'ни! — примјети Иво. — Касно је! — Пјевам из досаде. — Пусти га! Благо њему! — шапће доктор и гледа испод себе. — Да изиђемо! — предложи Иво. — Сада! Камо?...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Зар не бих полудео од досаде, Господе? Дадара У долини се догодило нешто језиво. Јутрос су у цик зоре себри нашли обешеног о уже, исплетено од
је повукао крајеве и сплео петље; седмога дана све се окренуло тумбе, судбина се уморила од једноличног понављања и досаде. И сам њихов долазак био је већ наговештај. Стигли су готово истовремено. Сели су близу једно другом.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Богу се досаде молбе, огрне свој топли ћурак, И зовне светога Петра. Петар му истину каже, Зашто та жена плаче. То буде господу
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тако, под покривачем а од дуга времена и досаде, покушах да поновим у себи речи теткаНастине, али од свих остаде ми у памети само реч натрчак и та се реч страховито
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Боже, ослободио сам се свих веза, свих морала: Гушим се, зар, у плазми досаде; да је једна кап бар супе остала Кроз победу се ову смешну да прикраде.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Пође Ведран за шумом и виде — под кореном липе кључа извор! Дивота! Дечак се наже и напи воде, па од досаде поче да у извор баца грумичке земље. Кад, изненада, крај самог свога уха зачу уздах. Ко би то могао бити?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
СПАХИЈАМА, ВОЈИШТАНСКИМ ВОЈВОДАМА А што да речемо за земљодршце, кнезове, спахије, војиштанске војводе, колико зла, досаде, зулума што не чине! Сами са злом живу, ни друге остаљају мирно се живити с нагоном их на зло.
Где се људство много састаје, онде је и о свачему договор! Не можемо ни код куће свеудиљ чамити...« Од досаде ли, хуљења укорна, пизме, и намћорства, наскакања са злом друг на друга, — то, такво ли, по вашару зло перење хвајдише
појање, све изокола мушко и женско, мало и велико што је год сулудо, стиче се тамо на слатко и забавно, без никоје досаде зурећи, провирујући и слушајући задуго једно вражије тркалиште, за грехоту свима. И није им то за муку.