Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
А букавац је сваки крупан. Поп, загледајући кљун и канџе, рече: — О, па ово би, што се тиче, и човеку, на прилику досадило!... Него баш лепа ствар да стоји тако у соби. Вредно је, што се тиче на прилику, да човек има тако ретких ствари.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Па тако и прекосутра, тако да се то досадило не само Меланији која се унтерхалтовала, него и свима у комшилику, па чак и баба-Тини, која се још пре педесет година
— А што ми не хофирате? — запита фрау-Габриела одједаред оне око себе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај вас!... Какви сте ми ви тенцери!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А после, снахе, браћа му — испочетка и оне га гледале, не пуштале, стид их било пред светом, али после им се досадило и дигле руке од њега, те отада он могао слободно да иде, дрхти, скупља око себе по путевима и проси одбијајући хлеб од
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
ИX Љуба се опет са чика-Гавром договара куда ће сада. Већ му се досадило толико путовање, па нигде ништа. — Шта ћемо сад, чика-Гавро? — Тражимо опет ’дегод.
Љуба каже чика-Гаври да је задовољан. Приповеди му све, па напослетку и то дода да му се већ досадило друге партије тражити. И чика-Гавра на све пристане, те зове остале унутра. — Изволите, ми смо готови.
Сад се тек ствар заплете, богзна ко ће јој краја видети! Рогозићу се већ досадило што тако дуго траје, а заплет све већи. Сад тек види да ће га Бабоња надмудрити. Рогозић се од једа разболи.
Африка
ствари које су носили, и по њима се види да немају никако воле да иду дале; не што би били уморни, но што им се већ досадило. Да бих их расположио а да би ми прошло време, делим свакоме по шачицу кориа и по парче шећера.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Живети, како се дотле живело, у генералату Темишвара, и Потисју, није се више могло. Није то било досадило само њима, Исаковичима, много се хиљада народа на одселеније у Росију спремало.
Бајевич му рече да је то Јока Стана Дрекова, коју је муж, у Тријесту, осрамотио и напустио, јер му се досадило да чека. А што пита?
– као да га никад није видела – рече да је Јока, Стана, Дрекова и да ју је муж, у Тријесту, осрамотио, и оставио. Досадило му да чека, па је нестао. Она наставља пут, брату, у Росију. А биће сигурно повратка, и Дрекову.
А на дворишту тврђаве, непомични, остали би само мртви. Волкову се то брбљање Исаковича било досадило и једва је чекао, да тог официра види да је отишао.
Две године му се то чинило весело, али му се досадило. Има овде, у Токају, да гледа многе јаде и многу несрећу. Пролазе људи, жене и деца, па нестају у жутом лишћу.
Нестали су сви, у Росију, у снег, у тишину, као у неком великом, завејаном, гробу. Досадило му је да гледа то. Да ли Исакович замишља, како је то тужно? Треба неко млађи да дође на његово место.
Исаковичу се било брзо досадило да слуша то, па је бежао од Вишњевског, и крио се, одлазећи, чамцем, на реку, низ воду. Клизио је тако лако, и,
Исакович је све то слушао, седећи са Вишњевским у башти, а признавао је, да му се већ и живети, због свега тога, досадило. А камоли слушати како њих Србе сви варају.
Извињавао се. Росијски капетан, каже, треба да извини. Много се протува мува на граници, а већ му се било досадило и то, да му јављају да ће опет неко, са именом Изаковиц, проћи. Куд нађоше да буду, истог имена, толики.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
дана „сеирио“, седећи прекрштених ногу на чардаку и пушећи, како ја премеравам дубине тога језера, и кад му је ваљда досадило гледати како „кулучим“, позвао ме је и питао, шта радим.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Једноставно је увукла главу у оклоп и направила се да спава. Коначно је и Рашиди досадило, па је извела један од својих жабљих скокова, и отпливала низ реку.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ево неких басми забележених у Алексинцу: „Кад нестану на овај свет леб и вино, квасац и петлови, онда се детету досадило“, или: „Земљо богомајко, дадо’ главу за главу, дадо’ тело за тело, дадо’ злато за злато, откупи’ роба од гроба, а
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Шта сам ја богу загрешила да стално морам да се кријем? Досадило ми је то све! Завршила је с предјелом, прешла на цигански котлет и мешану салату. Ех, Жужи!
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Ти лијепо знаш, синовче, да је твоја радост и наша радост, да је твоја жалост и наша, да, као што нам се не би досадило уз тебе се веселити, тако нам није дојадило ни уз тебе туговати, а ипак се, ево, договорисмо да те молимо да прекинеш
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Куд се деде Лепршић? ШЕРБУЛИЋ: Ено га гди се разговара с неким страним. СМРДИЋ: Ајдемо. ШЕРБУЛИЋ: Већ ми се досадило без посла бити. (Одлазе.) 4. ЖУТИЛОВ И НАНЧИКА СТУПЕ ЖУТИЛОВ: Но, шта си хтела отоич казати?
Сремац, Стеван - ПРОЗА
То се тако понављало из године у годину неких десетак петнаест година — док се није најзад досадило и шефу и практиканту Јови.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Шта је било, наша стара машина за прање веша жели да се убаци у друштво! Досадило јој да чами у купатилу, шта ли? Зажелела се конверзације. Иначе, зове се „Зануси“.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! те у наоколо, док се једној није досадило, те подвикне: »шта муцате, брате мој, бардак овамо!« Једна викне: није у мене, друга, трећа, све тако.
— Па знате то сви, тек кад смо почели, 'ајде, де! Војевали ми с Турчином, па, рато к'о рато, досадило се и бољим јунацима, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па никако да смисли, како би малко забушио.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Ал' онако два-трипут, као што и приличи мужу; ал' није, да кажеш, душмански. Па она сад каже: досадило јој, и отишла од мене, као да ће негде наћи боље. Него тако, женска памет!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Док тако стајаше, нико не спусти очију с њега. Има људи који би ваздан могао гледати, да ти се не би досадило; такав бјеше тај. Прва помисао, видјевши га, била би: чудне мушке снаге!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Једни кажу да се брату досадило њено кукање и јаукање, па је он проклео те се претворила у тицу, а једну кажу да се бог на њу расрдио што је тако
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
А сутра, вала, нећу ни радњу дотварам! Могу једном и нешто за своју душу! ИКОНИЈА: Чудо то? ГОСПАВА: Досадило ми стално отварање рупица! А и један векавејац, воскар, има опела, води ме на ручак, у „Венецију”, земунску!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Изгубићу све што сам до сада стекао. добро је што ова будала Тола ћути. Пијан је, па дрема. досадило му да ме уједа за срце. Аћим ће ме надживети. Симки, врата су тесна. Лош им је живот.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Кројач, сад већ наш парничар и противник, чекао, чекао па му се наравно и досадило. После неколико година, дакле, он тужи суду купца, мога садашњег клијента, тражећи да му овај плати дужну суму за
па се ништа под милим Богом не чује до шум њихових крила и оно зујање, њега нешто гуши и стеже у грудима, да га удави. Досадило му се све и дојадило, па му већ постало одвратно да слуша стално и непрестано како негде тамо на крају села клепеће
се волови бране од обада, а ноћу опет слуша како крекећу жабе и лају пси, и само и све то, и ништа више — све му то досадило и дозлогрдило, дакле, онде седећи под оним багрењем испред дућана, толико да се једнога дана, у оном страшном изгледу
и бојним песмама, мање-више увек иста комедија били, и све је то толико пута било и битисало да се и самој Историји досадило, док се то, на пример, за оне друге мирнодопске људске радње никад не би могло рећи.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица приђе Пантовцу и рукова се са њим. — Је ли ти се досадило, побро, чекајући? — запита га овај. — Богме јесте; излудих од муке — одговори Ђурица. — Ха, сињу ли му душу...
— Знаш, брате Ново, досадило ми се робовати за другога. Гини, мучи се и пропадај свакога дана, а за кога? — Све за њега.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он, богац, рече цару све како је било, од почетка до краја, те, кад му је већ досадило копати дрвеном лопатом, он спопаде железну и у то га ухватила стража.
Одио он, бродио, све витрове протукô, ал̓ из витра никад да викне правда „јој“. Већ му досадило и тући и ићи, кад једаред дошô он у нику чудну шуму, а у тој још чуднија колибица и прид њом још чуднији дида.
Еле, народ давао, давао, па се свакоме и досадило, како сиромаху тако и газди... Најзад се договоре да оду пред Јерину, а предводиће их један сиромашак човек који нигде
Морали су јој све потанко исприповиједати. Већ се момцима било досадило бабино пропиткивање, пак се договоре њих тројица како ће бабу преварити и насадити.
Ћипико, Иво - Приповетке
Тада се Илија, коме се од много беседа досадило, диже, плати рачун и из крчме са женом изиђе. Павле пожури и стиже их у путу.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Држи се Турчин, жено!.. Не брине он што Аврам Луковић и Настасије Кромпир уз гусли не оставише ни ђавољега Турчина... Досадило ми И дојадило све то. Све је то силом узбрдо. Сва та надања и чекања.
Петровић, Растко - АФРИКА
ствари које су носили, и по њима се види да немају никако воле да иду дале; не што би били уморни, но што им се већ досадило. Да бих их расположио а да би ми прошло време, делим свакоме по шачицу кориа и по парче шећера.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Сав срећан, кад би му се досадило код куће, он би излазио. — Код Младена... — говорио би жени и Јованки одлазећи и поштапајући се, како је одмах од
Ћипико, Иво - Пауци
кад је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита што јој је, милујући му дебелу руку вели му: — Досадило ми у граду .....
Тајник уврштаваше закључке у записник. — Мени је већ досадило, — рече Пиеро Иву. — Изађимо! — Останимо до сврхе ... — Тебе занима? — и насмија му се у брк.
— Да, он то и заслужује! — потврди његова пресвијетлост. Па, пошто се сигурно и њему досадило, и од умора није му мило да на упите одговара, обрати се одлучно к оној тројици из села: — Али, господо, можете се
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
било ратова, и кад већ нису више онако слатко могли уживати у јурњави за јеленима по шумама Вратимља, пошто им је то досадило, дочекали су као освежење Јевђенијеву враџбину.
А ја сам све то посматрао са спокојним смешком, па кад ми је досадило да их слушам, отишао сам мало да одспавам, а поподне сам отишао на Мораву да се окупам.
Пошто ми је убрзо досадило да сатирем та јадна безглава шумска бића, бацио сам се на лов пастрмки у брзацима Белог потока.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Како су се у нас режими често мењали, те Бертолд час одлазио у лудницу а час излазио, једнога дана, кад му је то досадило, пријави се власти и затражи званично уверење да је паметан, те се отад Бертолд, имајући такво уверење, буса у груди
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
“ и „Налее-во у фронт! Од пешачких команди само смо то знали. А када би нама и војницима већ досадило, онда командујемо: „Напред марш!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Како који Марку долазаше, Марка зове, Марко не говори, већ он сједи, пије мрко вино. Кад се Марку веће досадило, он пригрну ћурак наопако, а узима тешку топузину, па отиде цару под чадора.
стаде бесједити: „О мој синко, Краљевићу Марко, остави се, синко, четовања, јер зло добра донијети неће, а старој се досадило мајци све перући крваве хаљине; већ ти узми рало и волове, пак ти ори брда и долине, те сиј, синко, шеницу бјелицу, те
“ „Море, Турци, не газ’те орања!“ „Море, Марко, не ори друмова!“ „Море, Турци, не газ’те орања!“ А када се Марку досадило, диже Марко рало и волове, те он поби Турке јањичаре, пак узима три товара блага, однесе их својој старој мајци: „То