Употреба речи досадити у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

И они — дахије — почну зазирати од тога, што су Срби са свим кнезовима научили војевати; помисле да им они досадити могу.

бешчесном смрћу морити, но сабљом којом се јунаци губе; а знај, Фочићу, да ће моја крв и пред Богом и пред људима теби досадити!” — Он је хтео скупљеном народу говорити, но Фочић повиче: „Водите и̓ даље”.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

« А онај би му обично одговорио: »Море, учо, боже здравља, ето недеља, па ћеш се начитати да ће се досадити и нама и теби.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

угледају галију издалека где иде, пак рече доглавник цару: — Сад га погуби како изиђе из галије, друкчије му не можеш досадити.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

угледају галију издалека где иде, пак рече доглавник цару: „Сад га погуби како изиђе из галије, друкчије му не можеш досадити.

Кад маћија види да јој овако досадити не може, отера је од куће кад јој је отац некуд на пут био отишао. Она ишла не знајући ни сама куда, најпосле заиђе у

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

угледају галију издалека где иде, пак рече доглавник цару: — Сад га погуби како изиђе из галије, друкчије му не можеш досадити.

нагазио на мртву људску главу и прегазио је с коњем; онда му глава проговорила: — Што ме газиш, кад ћу ти мртва досадити?

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

(Узима са стола тањир на коме је раније била чаша с цвећем.) Почећу да лупам све по кући, па им се мора досадити. Друкчије не могу изићи са њима на крај.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

панталоне па да се испоље, тек ја сам, пошто сам их навукао, за ноћ постао такав одметник и разбојник да ми нису могле досадити ни хајке, ни потере, ни уцене.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Кад краљеви на нас војшит неће, како ће нам раја досадити, кад нас има, у седам дахија, у свакога по магаза блага? Каква блага? Све мека дуката, а све пуста блага лежећега.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

рекоше: »О цару честити, ако ти пустиш код себе здраву и читаву дома отити ову момчад, то знај, да ће они нама допосле досадити. И хоће војевати на нас.

Колико је људи толико је ћуди. Нити која злоба може икад добру досадити, а ни лажа истину премоћи, или кривда правду преломити.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности