Африка
Сваки час он је склапао очи и отварао их опет као са досадом. То више није био млад човек, већ читава рушевина младости што се одржава и изванредном жилавошћу, и тесним дебелим
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле је прошао туда, у рату, на коњу, а сад је то видео, узгред, са досадом, па је тако и причао. Петар је, исто тако, видео Беч, са коња, у галопу, Ана га није видела уопште.
Срећом, Петар је видео само, да му је жена трудна, а није видео, како га, често, са досадом, посматра, испод ока. Павле је, највише, гледао, да то двоје приближи, као да је он крив хладноћи тог брака.
Очекује је на лето. Не може без ње. Умреће ако му не дође! Варвара је са досадом читала фамилији, то писмо. Оно, што је таст писао, из Неоплатенсе, Ђурђу, било је неочекивано.
је, у исти мах, као нека машина, почео и Исаковичу да ставља питања, иако је капетан стајао пред њим задуван, са досадом која је била очигледна.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— допирало је сада мукло стењање кроз камене зидове манастирског конака. – Сачекаћу напољу... — рече млада жена са досадом и оде на својим дугим бакарним ногама у сенку зида ка густијерни. Напила се воде из лимене шоње везане зарђалим ланцем.
члан комисије је куњао, други је нешто записивао, трећи зурио у празно; остала двојица су је гледала са очигледном досадом. Већ трећи дан како испред њиховог застртог стола дефилују таленти и обожаваоци.
да је новац само глупа одштампана хартија и ништа више, да се може јести и ван оног недељног стола притиснутог мучном досадом. Убеђује је да се вода сме пити и кад је човек ознојен, а да му ништа после не буде.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Кад виде да нема оваца, ето њих и на краву. — Ма ко ће ти на краву? — с досадом се отреса голема, прекрупна момчина, један од оних које су, чини се, правили у купусној каци па их оставили да се сами
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Седимо шћућурени у земуници и с досадом слушамо монотоно шуморење кишних капи. Шљапкају војници по влажној земљи, мокри и прозебли...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А нека огњем опржена и насмејана села у Прованси, увијена бедом, узалудношћу и досадом која гуши. Понека огромна варош, у којој бесмо, у којој је грмљавином и топотом јурило неколико хиљада точкова, никако
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Беше ми нејасан тај одговор, те га наново запитам: — Какве будалаштине? — Свакојаке — одговори овај с неком досадом, и зену равнодушно. — дакле, свиње и будалаштине?! Ни о чему другом ниси више слушао?...
— упитам. — Власт! — Па зар против себе? — Сигурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици. — Можда је збор противу народа? — упитам. — Можда — одговори онај на исти начин.
— Познајеш ли Мику? — Познајем! — вели с досадом, кисело. — Диже фабрику? — Будала! Он и фабрика!... Е, то ће тек бити фабрика. Којешта!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
СТАРЦИ У ЛЕТО У време годишњих одмора Пландују, ал далеко од мора: Заседну, свако пред кућом У друштву са досадом текућом И све тако, седећи, Питају се: „Ко је следећи?” Открила им се нит најтања: Сласт чистога трајања.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Дођох, — кратко, са досадом, чуло би се како он одговара. А већ кад би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Малиша је преводио питање и одговоре, а преводио је управ с досадом, те је застајао и отезао, па одједном обрати се сердару: „Овај господин, он је официр, Шваба, као што видиш.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ВЛАДИКА (гледа за њима, Јовчи): И срећан си, Јовча. Сва ти деца добра, и синови, и снахе. ЈОВЧА (с досадом): Деца добра, ама им матере не ваљаше, те их отерах. А и ову бих... ВЛАДИКА А немој, Јовчо, доста си их. Доста!
(Загледа ближе): Био си богат, силан. Што год си зажелео све је било твоје. Хазне, бисаге с парама... ЈОВЧА (с досадом, прекида је, одмахујући руком): Море, и сад то имам. НАЗА (загледа још пажљивије): друго шта има?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ Аћим је опширно испричао све појединости о догађајима са Чакаранцем код „Орача“. Он је зевао, с досадом га слушао и ниједном га није погледао. „Чакаранац мора до избора бити мртав! Чујеш ли, Никола?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
свет с дуге стране Таче те да ти укус згране Ту птица без птице друго поста Речи без смисла поклон за госта Што својом досадом се забавља Сви смо ми болесни од здравља Од сунца коме је најближа Наша рана недостижна ИИ О хладна ватро која
Петровић, Растко - АФРИКА
Сваки час он је склапао очи и отварао их опет као са досадом. То више није био млад човек, већ читава рушевина младости што се одржава и изванредном жилавошћу, и тесним дебелим
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Посматрала је и она мене, али са извесном досадом на лицу. Погледала је чешће на другу страну, као да ја и не стојим поред ње.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Та свечаност пуна чаробности неке Тако је далеко — пуна чаме гнусне. Он немарно дише мирис младе смреке И с досадом гризе испуцале усне.
Врућ, запахнут миром и музиком боја, Са досадом Човек сву ту раскош мотри, Лежи сиров, крвав, пун длаке и зноја, И тражи у сунцу да свој одглед смотри.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Наша ћуд Весеље нама гради. Безбрижни Бахус, жив и луд, Где грожђе своје сади, Наравствен нектар, прекор строг, С досадом нек се баце; Уклон'те дакле с места тог И воду и мудраце!
“ Да, то је доиста мучно! Ко сваког с радошћу прима, Тај с тешком досадом, најзад, и леђа окреће свима, Јер љупка спољашност тада пред нама изгуби цену Кад човек обману позна и пустош осети
Тамо у густом хладу где лисје трепери лако, Одећу с досадом скинув, он леже заморен јâко, И заспа, кô свако дете. А свиња, не мислећ дуго, Загрокта на своје прасце и оде на место
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Иде, али услед те своје набрекле снаге не сме чврсто да стаје. Зато иде брижно, малаксало. ТАШАНА (с досадом Стани, показујући на двориште и грају): Шта је то тамо? Опет чивчије?
Ено ја сам (показује на двориште, кујну) већ то све спремила. И кад знаш, онда? ТАШАНА (прекида је, с досадом): Знам то, Стано, знам. Добро, хајде донеси ми одело. СТАНА (излази и доноси одело).
Добро, хајде донеси ми одело. СТАНА (излази и доноси одело). ТАШАНА (са истом оном досадом, мало се покреће, да би је Стана могла што боље оденути).
ТАШАНА (неугодно, с досадом зауставља матер): Ох, не то. Та није то. Не знате ви. (Оставља и матер и Стану и иде, изваљује се на миндерлук до
Како се њој не досади да само нега двори, чува?!... СЛУШКИЊА (с досадом): Остави то, остави. Ти сваки дан, свако јутро, само то па то: »Како може да га гледа, како јој се не досади?
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Неизвесношћу, сумњом, досадом сам звао Страх ништавила крајњег Што ме мори. Ниједна визија није него визија смрти: Али у зоолошкој башти су и
Марка! Са утехом као да би подносили И овај пакао, Кад би за њим долазио ма један гори; Неизвесношћу, сумњом, досадом сам звао Страх ништавила крајњег Кад ме мори.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Лажу они, лажу! Него знају како је отац прек, па једва дочекали да бату код њега оцрне. ВАСКА (с досадом): Ћути, молим те! Цео свет лаже, само он, твој брат Стојан, не лаже.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Та гомила света досадом ме кињи, И другови сами терет су ми сињи; — А та је сва мени стога дошла чама Што се моја драга сад зове ''мадама''.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тако да не себе каха и у забун меће с навалом беседљивом, а ни слушаоце сврх мере с тробоњеном досадом заглуша. Знајући за то премудри цар и пророк Соломон изговори ове речи: »Има, вели, томе време кад ваља говорити а с
радину и честиту другу ти верну за цела живота мразиш цангризајући је, наједаш пецајући с многом маном и с досадом, с поднашањем се с прекором и укором.