Употреба речи досаду у књижевним делима


Африка

То је црни повереник удесио себи харем у ком ће убити своју досаду. Једемо брзо, ћутећи. Мој пријатељ треба да жури како би пре ноћи стигао у Бобо.

Црњански, Милош - Сеобе 2

И он је мислио да је њихова свађа привремена. Он је од уживања у младој жени прелазио у досаду мушкарца, са женом коју има десет година. Да је и он њој досадио, и те како, то Трифун није ни сањао.

Да име моје не срамотимо. А ти, дугоњо, да им, по смерти мојеј, на досаду не идеш, нити у госте, нити на посјешченије. А отити во своје отечество, ни по смерти мојој, желатељ нисам.

Црњански, Милош - Сеобе 1

до реке, и, иза ње, до брда у плаветнилу, осети и то, у тој даљини, да није ни он рођен за сву ту неизрециво отужну досаду и празнину у којој се нашао.

Па ипак је осећао да није рођен за сву ту неизрециво отужну досаду и празнину, у којој се нашао, и која га је терала на исте мисли, као у оној чамотињи под Штрасбургом.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

1255) — Пијанца и дијете бог чува. (Вук, бр. 4245) — Дјеца су сухи град. (Сиромаху су чоеку честа дјеца тако на досаду како гођ да га највећи град — сухи тј. чист, само без кише — бије. У Дубровнику) (Вук, бр.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Читава једна индустрија труди се да их снабде предметима помоћу којих ће избећи досаду. Играти се шуге — то вам је једна веома стара игра у којој дете које нема среће јури другу децу покушавајући да их

Најзад, пронашли су оно што су тражили: био је, дакле — пијанац! Пустили су га да потоне на њихове очи у досаду и пиће, помажући му свесрдно у томе, да би се својом трезвеношћу издигли изнад њега и тако доказали себи да су бољи.

Матавуљ, Симо - УСКОК

приједмет опће симпатије и приједмет маштања у чамотињи мирнога градића, који, након велика метежа, дубље осјећаше досаду једноличности! Дешавало се да принцип носи воду улицом, а да га најугледнија господа и госпође поздрављају клањањем!

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

не знате шта бисте учинили са овим суботњим, тако дуго очекиваним изласком који се претвара у ништа, у прах и пепео, у досаду, у један величанствено огромни зев и реченицу: „Нисмо ти ми више, стара моја, за ове ствари!

Драјери, Сјостреми, Пудовкини, Ајзенштајни и Грифити — све ми се то некако помешало у једну општу црно-белу коцкасту досаду, кеве ми!

Захваљујући том типу из киоска, могла сам у огромним количинама да укокавам досаду чак и на летовању, чак и на неком блесавом пустом острву усред среде океана.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

обична хладноћа, која наступа изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!... О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

О колико пута кад нам над постељом сат ућути, и на твом побледелом лицу од миља приметим досаду луталицу... О колико пута тад устајем сам, погурен и црн па се загледам кроз мутан прозор у пропланке далеке.

Безгранична пустиња, пред кишом, кад чун на реци, кола друмом, миле, кроз језовиту тишину и досаду што се наднела над земљу.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Димитрије не зна за досаду: По цео дан шпарта по Београду! Ту укори, тамо изда заповед, Надгледа поредак и распоред Улица, трамваја, сати,

Кад човек, најзад, јабуку присмочи, Угриз му је нежан као пољубац. Ја не волим односе крње и кусе, Ни досаду преношену с колена на колено! ...Кад се човек сретне с јабуком, ту се Догоди нешто крепко и поштено.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Тако му протекоше једна за другом, четир године. Једнолични његов живот и досаду му, прекидаху једино грофова писма, који га је соколио и тјешио будућношћу.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Заишти премудрости, да поживиш. Исправи сведочанства у разум. Јер онај који кори зле, примиће себи досаду, а онај који кори нечастивог, порећи ће себе. Не укоревај зле, да не омрзне тебе. Кори премудрог, и заволеће те.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Само замагљених очију зури у даљину, а на лицу му цвета туга. Шта сада? Како да од принца одагнају досаду? Како да га излече од његове страшне туге? Већали дворски мудраци. Извећали да принцу поклоне најређи морски бисер.

Принцу је било досадно. Баш досадно, па ето! А онда, једнога јутра, кад више досаду није могао да поднесе, принц збаци са себе принчевско одело и пође да тражи своју срећу.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

млад, нити толико наиван да не бих знао зашто: они су на мени тражили ма какав смешан повод те да прекрате ону мучну досаду до новина.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Није он ни Станку омрзнуо. Само осећа неку досаду, кад му се она јави у мислима као препрека његовим плановима... Незгодно му је што се понеки пут мора водити рачун и о

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

до реке, и, иза ње, до брда у плаветнилу, осети и то, у тој даљини, да није ни он рођен за сву ту неизрециво отужну досаду и празнину у којој се нашао”.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

“ Старац риби поклони се: „Рибо-госпођо, Не даде ми бака мира, прости досаду! Ето видиш, њојзи треба ново корито, — Оно старо јуче нам се уздуж распукло.“ А риба му одговара: „Није т’ ни бриге!

Краков, Станислав - КРИЛА

Тамо су копали ровове, гинули и тужили. Жалили се на цафард, на досаду. Писали су дугачка писма, која је ретко ко примао. И сви су тражили жене.

Све је било тако мирно и бело око њега, и досадно, да је он на крају заволео ту једноликост и досаду. По том је навикао да гледа бароничине истурене груди под кецељом, и да осећа мирис њеног тела.

Ипак није био весео и лицем му се разлило жутило. Около се магла дизала и откривала сву досаду поља битољске равнице, на којој се гдегде дизала минара, и пушили репови прашине над уранилим поворкама камиона.

Петровић, Растко - АФРИКА

То је црни повереник удесио себи харем у ком ће убити своју досаду. Једемо брзо, ћутећи. Мој пријатељ треба да жури како би пре ноћи стигао у Бобо.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

О тај луди руб, та ивица, брид с чије оштрице се отискујеш или у раље смрти или у слуз, муку и досаду. Најзад сам горе.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Сљедователно они људи који трговцима лађе и амбаре празне и с тим већи Верѕцхлеіѕѕ чине, не само што нису републики на досаду, него од велике ползе, да и нужде јесу, qуод ерат демонѕтрандум.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Ваљда бејах и сноб... али после свих великих екстаза, отупим чак и досаду да схватим. Не, не! Зар ипак само комад бога, бачен у свет, немајући никаквог сродства са оним што ме окружује; и

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

у кући Мана кујунџије несрећа. Она лепа идилска тишина претвори се у паклену досаду. Јевда као убијена, а Мане зловољан.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности