Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Доситеј Обрадовић БАСНЕ ИСТИНА И ПРЕЛЕСТ ПУТ У ЈЕДАН ДАН „Антологија српске књижевности“ је пројекат
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 20011. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Доситеј Обрадовић БАСНЕ ИСТИНА И ПРЕЛЕСТ ПУТ У ЈЕДАН ДАН Садржај Предисловије о баснах 3 1 Орао и лисица 5 2 Орао
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
се ипак у том није слагао с њим што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, и замерао му што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — тако писао и говорио о српским сватовима и другим веселим и лепим обичајима.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ова је акција почела већ крајем XВИИИ века. Велики српски писац, пореклом из Баната, Доситеј Обрадовић, чија је породица произишла из српских досељеника са Балкана, студијама и путовањима по Европи био се сродио
да би од Србије створили јаку кнежевину, модерну државу и „да би могли дисати слободним ваздухом слободне Србије“ (Доситеј Обрадовић). Националне тежње се манифестоваше већ у доба илирства, а нарочито 1848.
Најтипскији представник овога новог духа је велики писац Доситеј Обрадовић, који је највише допринео да се српски народ окрене западној цивилизацији.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Фенелонов (Фéнелон, 1651—1715) Телемах у Француза, Доситејеве (Доситеј Обрадовић, 1742—1811) адаптације Езопових бајки код нас, Пушкинове (А. С.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ЖЕФАРОВИЋ 39 ВАСИЛИЈЕ ПЕТРОВИЋ 40 ПАВЛЕ ЂУЛИНАЦ 42 ЈОВАН РАЈИЋ 44 ЗАХАРИЈА СТЕФАНОВИЋ ОРФЕЛИН 50 ЈОЗЕФИНИЗАМ 54 ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ 58 ЈОВАН МУШКАТИРОВИЋ 76 АЛЕКСИЈЕ ВЕЗИЛИЋ 78 ЕМАНУИЛО ЈАНКОВИЋ 79 ГЛИГОРИЈЕ ТРЛАЈИЋ 81 АТАНАСИЈЕ
обраћена је нарочита пажња писцима који су значајни као творци идејних и књижевних покрета, као што су на пример Доситеј Обрадовић и Вук Караџић.
У почетку XИX века Сима Милутиновић помиње да је Доситеј Обрадовић признавао да га је Качићев пример охрабрио писати народним језиком за народ; Павле Соларић га назива
Ту су се штампале Славенно-сербскія въгомости (1792. до 1794), Собраніе разныхъ нравоучителныхъ вещей Доситеј Обрадовића (1793), велика историја Јована Рајића (1794. до 1795), као и друге мање важне српске књиге.
За живота, и дуго после смрти, Рајић је био прецењиван. Доситеј Обрадовић писао је о њему: »Наш Рајић, предраго и пречасно име«; за Павла Соларића он је »начални писатељ наш«; за
ЗАХАРИЈА СТЕФАНОВИЋ ОРФЕЛИН Доситеј Обрадовић, Јован Рајић и Захарија Орфелин су три најзнатнија књижевна радника српска у XВИИИ веку.
рода«, просвете за све сталеже, писања на народном језику — свега онога што ће мало затим почети да проповеда Доситеј Обрадовић.
Сам Доситеј Обрадовић га је зато јако ценио, и 1786. писао: »Гоњеније силнији и ситије од њега није њега могло уплашити!
И тога јозефинизма има у знатној мери и у српској књижевности XВИИИ века, и Доситеј Обрадовић и сви писци који су се груписали око њега, и који би се могли назвати његовом школом, углавном припадају
Главни српски писци, Доситеј Обрадовић и Јован Рајић, славили су Јосифа ИИ као ослободиоца Србије. и поред свих тих верских и националних разлога,
* Сви важнији писци српски са краја XВИИИ века убеђени су јозефинисти. Доситеј Обрадовић је почео писати за време владе Јосифа ИИ, у тренутку општег духовног врења у Аустрији, и главна његова
се јављају први рационалисти из чијих ће редова изићи главни српски писци на крају XВИИИ века и у почетку XИX века. ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ Све до Доситеја Обрадовића српска књижевност нема књжевног, правога писца. Он је главна.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Доситеј Обрадовић ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Доситеј Обрадовић ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ Љубезни Харалампије, Здравствуј!
У Лајпцигу, на 1783. Априла 13. Твој брат и слуга Доситеј Обрадович
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Од Змаја цветну обрсти леју, понешто штрпну и Доситеју. А једне ноћи потера стиже, пред њом Доситеј с Хопова, старински поклич ори све ближе: „Љубезни держите лопова!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Бан Јелачић, на коњу, сред Загреба, показује мачем на Маџарску, и заборавља да спусти руку. Доситеј елегантно скида шешир, и улази са Калемегдана у хотел „Круну“, а никако да уђе.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
САН 181 ТЕОДОРА 183 ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ 186 САМОУБИЦА 188 ВЕЗЕ 190 СИМБОЛИ 192 СОНЕТ 193 РАВНОДУШНА ПЕСМА 194 АМБИЦИЈЕ 195 ДОСИТЕЈ 198 ГРОБНИЦА ФАРАОНА 201 СУМРАЧНЕ ТЕЖЊЕ 204 РЕДОМ...
дана и прошла лепота; Кад ми дођу моје старе, дивне ноћи, Моје ноћи плâве — Звезде свих снова прошлости се јаве! ДОСИТЕЈ И Вера Пнео је клицу свог живота плодног У жару својих раних идеала, С вером у други живот изван зáла, Кад је,
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Доситеј Обрадовић ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Доситеј Обрадовић ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА Садржај ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА ДИМИТРИЈА ОБРАДОВИЧА НАРЕЧНОГ У КАЛУЂЕРСТВУ
бог свет држи, всесрдечно желећи пребивам до последњег мојег издиханија душом и телом сав ваш У Лајпсику, 1783, Доситеј Обрадович августа 15.
Прође то лето и зима. На пролеће постригу ме и даду ми моје пожељено име Доситеј. Како сам тај пост провео, мучно ће ко веровати.
” Љубећи те, љубими мој, и честитајући ти нови год, пребивам сав твој. у Лајпсику, Јануарија 1, 1789. Доситеј Обрадовић РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ ат (хат) — коњ атар, ајтар — воља, расположење, пријатељство ашче — ако баба
волновати се — колебати се, таласати Волф — Кристијан Волф (1679-1754), главни представник немачког рационализма; Доситеј је у Халеу слушао предавања његовог ученика Јохана Еберхарда воображавати — замишљати вообразити — замислити,
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Били су заједно и 1. септембра те године када је старац Доситеј, својом беседом, отворио Велику школу тамо, на падини према Дунаву.
Примицало се подне каснога лета, Доситеј је говорио а одасвуд се, из безличног неба, отварао бездан блеска што се, над кровом Велике школе, сабирао у светлосни
Сви су веровали да долази смак света а Доситеј је изненада, ноћу, у том хуку неба и мора распознао сагласје исконских сила.
Уистину, живот је био занимљив. Сад се, Доситеј је то осећао, издвајао из њега, као измаглица. Нека равнодушност, слична блаженству, све више га је обузимала.
Вероватно да би се и из тог призора могао искамчити смисао неког склада, али је Доситеј већ био одвише уморан. Гробље се простирало нешто изнад овог парка који се данас зове Студентски а у којем је, ево, и
Ова доцније неугледна кућа у којој су, за време Првог устанка, боравили многи угледници, у којој је умро Доситеј, постала је, у току деценија које су следиле, текија, и срушена је крајем прошлог столећа.
Свако поподне, док промиче кроз Студентски парк, од споменика Јосифу Панчићу ка свом споменику, Доситеј потврђује, у себи, исти утисак: да се све време које је провео у Београду, оне три и по године, последње у његовом
Кад је Доситеј, у првој половини августа 1807. године из Земуна, лађом, стигао у Београд ослобођен од Турака, повели су га, од пристан
У малој соби у коју су га сместили, са ниским прозорима, Доситеј је одмах нашао оно што му је било неопходно. Из те се собице отварао поглед на Дунав, ушће и на Земун, какав није
Потресен чудом у тим светлостима, Доситеј је разабрао да је дошао до оне границе разумевања са које одлазак из живота изгледа без значаја.
Више од двадесет година пре Пирхове посете двору, и Доситеј је желео да га оставе у тој одаји али га, у томе, нису могли послушати.
У њој је, те јесени 1807. године, владало спокојство од неког уређеног живљења. У жељи да се што пре опорави, Доситеј се враћао малим задовољствима.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Леп је паун, и красан, и с перјем се дичи, али би се постидио да зна како кричи, — каже бесмертни Доситеј Обрадович. САРА: Дакле, ништа нема од свадбе? РУЖИЧИЋ: Химен само два једнака серца стеже?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
73 ПЈЕСН ВО ВСЈА ДНИ 75 МАДАМЕ 78 МОЛБА ДЕВОЈАЧКА 80 ПЈЕСН НА МОРОВУЈУ БОЛЕЗН У 1796-м ЉЕТУ БИВШУЈУ 83 ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ 85 СВЕ ШТО МЕНЕ ОКРУЖАВА...
Србија је за Орфелина и Доситеја очевидно судбоноснији доживљај и егзалтација него за Суботића и Боројевића, иако је Доситеј, у своме бечкоме респекту монархијског ауторитета, потребу борбе против Турака правдао одметништвом дахија од султана,
Њега нико ваљано није познавао, нико се њиме ваљано није умео ни служити, иако је о томе маштао већ Орфелин, иако је Доситеј у томе правцу учинио први заиста озбиљан корак.
XВИИИ век Непознати песник ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ СВЕ ШТО МЕНЕ ОКРУЖАВА...
И потоци с хладном водом сви са мном уздишу, — Проливајте, очи моје, горких суза кишу. 1793. Доситеј Обрадовић ПЈЕСНА НА ИНСУРЕКЦИЈУ СЕРБИЈАНОВ Сербији и храбрим јеја витезовом и чадом и богопомагајему их Војеводи
Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди! 1804. Доситеј Обрадовић ГЛИГОРИЈЕ ТРЛАЈИЋ РУСКА ЗИМА Листопада седмог, навечер, при свећи, В мојеј малој собицје за књигом
” „Мармонтел је, додуше”, — пише П. Поповић — „указао да су те речи (наиме, у Мармонтеловој причи Доситеј има укупно три песмице сличног постања. — М. Л.) песме, а Доситије је од њих одиста саставио песме.
О њој в. белешку: Доситеј Обрадовић, Сабрана дела, ИИИ, Бгд, Просвета 1961, 395. — Ако се прво издање Доситејеве песме и није сачувало, на
само њих 12, а осим њих још 11 других које Вуловић не спомиње; то су: Захарија Орфелин, Јован Рајић, Јован Авакумовић, Доситеј Обрадовић, Лука Милованов, Еустахија Арсић, Михаило Витковић, Јевтимије Јовановић, Владислав Стојадиновић Чикош, Сава
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Удео народне компоненте у славеносрпском књижевном језику стално је растао. Године 1783, Доситеј Обрадовић, централна фигура српске књижевности 18. века, изашао је с новим језичким програмом.
Иницијатор промена био је просветитељ и рационалиста Доситеј Обрадовић (1739-1811). Рођен у данашњем румунском Банату, он је свој духовни развој почео двоструким бекством, са
У првом периоду свог живота Доситеј као одбегли монах путује највећма по земљама православног југоистока, упознајући тако све народне и све културне
). У другом периоду живота (од одласка у Беч 1771) Доситеј се сасвим окреће Западу: упознаје земље средње Европе, слуша предавања на универзитетима у Немачкој, борави у Паризу и
в., један од водећих просветитеља средње и југоисточне Европе, превођен још за живота на румунски, Доситеј је зачетник нове српске књижевности, с огромним утицајем како на наредне генерације писаца тако и на њене даље токове,
Литература се везивала за традицију 18. в., за Доситеја, Видаковића, Мушицког. Доситеј је деловао као учитељ разума, "српски Сократ", Европејац. Видаковић је у роману произвео више безначајних епигона.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
издао Емануел Јанковић. Од књижевника у епохи просветитељства издвајају се Захарије Орфелин (1727–1785) и Доситеј Обрадовић (1739–1811).
век, у европско време појаве и поступне артикулације“ књижевности за децу. Доситеј Обрадовић свакако представља најзначајнијег аутора просветитељства.
Желећи да поучи српску „јуност“ својом романсираном аутобиографијом Живот и прикљученија 1783, Доситеј у предговору јасно истиче да је намењује младим читаоцима; он верује, као прави просветитељ, да је душа младог човека
пута, детињства, одласка у манастир и изласка из Хопова у свет како би стекао што више знања, има васпитну намену: Доситеј на сопственом примеру показује снагу младалачких илузија (жеља да постане светитељ), али и значај доброг учитеља
Кипријан Рачанин: Буквар (рукопис и преписи) 1739. Рођен Доситеј Обрадовић 1753. Буквар словенскиј, словенским и глаголическими буквами (Рим, два издања) 1755.
(Беч, бакар) 1765. Захарије Орфелин: Мелодија к пролећу 1783. Доситеј Обрадовић: Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића, нареченога у калуђерству Доситеја: њим истим списат и издат
разуме и направлјенију сердца от госпожи Марии ле Пренс де Бомонт, И део (ИИ део 1793, ИИИ и ИВ део 1800) 1788. Доситеј Обрадовић: Басне 1789. Емануило Јанковић: Зао отац и неваљао син или Родитељи, учите вашу децу познавати!
Наравоучителна весела игра за децу у четири дејствија, преведено с немецког од Франца Ксавера Штарка Доситеј Обрадовић: Живот и прикљученија (други део) 1795. Рођен Тимотије Илић 1799.
Константин Маринковић: Откровеније Америке од Кампеа 1811. Умро Доситеј Обрадовић 1814. Вук Ст. Караџић: Мала простонародна славено-сербска песнарица Стефан Живковић: Прикљученија Телемака,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
) — У XВИИИ веку (у другој половини) Доситеј Обрадовић видео је у Далмацији слепог певача Марка. Сем тога, Доситеј је оставио и једно драгоцено сведочанство о
) — У XВИИИ веку (у другој половини) Доситеј Обрадовић видео је у Далмацији слепог певача Марка. Сем тога, Доситеј је оставио и једно драгоцено сведочанство о распрострањености јуначке песме у то доба: „Старији официри и солдати