Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
по речима Милице Стојадиновић, на сваку књигу која није написана према Вуковим идејама »бацају анатему као калуђери на Доситејева дела«.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
ЗМАЈА ОД НОЋАЈА 31 УЛИЦА ДОБРАЧИНА 38 УЛИЦА ФИЛИПА ВИШЊИЋА 45 УЛИЦА РИГЕ ОД ФЕРЕ 52 УЛИЦА ЗМАЈ-ЈОВИНА 58 УЛИЦА ДОСИТЕЈЕВА 67 УЛИЦА КАПЕТАН-МИШИНА 74 СТАРА ЧАРШИЈА 82 ДОРЋОЛ Мимију „Дорт—јол је турска реч и означава
УЛИЦА ДОСИТЕЈЕВА Остарио је, а још је волео да путује. У сваком новом пределу умео је да пронађе ону смешу склада и несклада која је
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
(Орфелинова) најбоља песма... У инспирацији може се поредити с њом само Доситејева Востани, Сербије, а у коректности форме и од његове је боља, тако да је то најбоља песма што је дао XВИИИ век код
, Беч 1793, 295, у тексту Аделаиде, пастирке алпијске, повести моралне из Г. Мармонтела; још за живота Доситејева праштампана је у два издања истога Собранија (Будим 1807, 378; Будим 1808, 378; ако су то одиста два различита издања.
Тирол је наравно знао да је песма Доситејева, иако ју је, као и још неке друге песме, узео не из Доситејеве књиге него из савремених рукописних песмарица (поуздано
ИИИ, бр. 10(в. такође и: Глас 176, 1938, 63, белешка бр. 8), да је онде назначена као Доситејева, али „у држ. издању Доситејевих дела (1911) нема” је; песма се међутим налази и у томе издању на стр. 355а. В.
355а. В. Ћоровић, а изгледа и В. Стајић, нису знали да је песма Доситејева: в. Ћоровићев предговор Српској грађанској лирици XВИИИ века, Бгд 1926, XXИИИ, примедба друга.
— М. Л.) песме, а Доситије је од њих одиста саставио песме.” Битно је следеће: песма је Доситејева, не Мармонтелова. — Колико је она била позната још и средином прошлога столећа најбоље показује случај Николе
прилика којима је био дубоко незадовољан, као основ поставио Доситејеву, и поновио је читаву у онолико строфа колико Доситејева има стихова.
с’ диме док успире до пламена жаре, Тако нови календари наше време пишу, — Проливајте, очи моје, горких суза кишу. Доситејева песма била је популарна и у Србији средином XИX века: њу пева једна личност у непотписаном кратком драмском тексту
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
). Она су жанровски хетерогена, у њима има анегдота, басана (омиљена Доситејева форма), приповедака, понекад стихова, у једном случају чак и драма (Лесинг), затим моралних есеја, философских