Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
али баш најпосле Да не беше све то санак досле? Ово реко, па се лећи спрема, Јера ми се нешто позадрема, Но док место ја тражи по мраку, Гледну малко небу и
Четир дана стаде тако, А он при свом све једнако. 57. А ја опет, ка и досле, Удри гуди све једнако, Док не догна понајпосле, Те с' опрости са мном вако: 'Видим да ти несам мио Кâ до сада
јој сину, Засени јој очи младе, Кроз срце јој срећа мину, На груди му сретна паде, И леп јој се заче данак, Какав досле још не био, Кô најлепши какав санак, Ма се брзо изгубио; Учас неста луче медне, Притискоше тмине ледне.
У срце се сам удрио, Још једном га покосио, Ваља њему ране трпит, Па кâ досле јадно крпит Докле једном Божа воља Опрости га свих невоља. А шта ради слатко чедо, Како у свет Бог још не дô?
Ето, ето уваћена, Ето њега савезана Што дрмаше околином, Кано виор облачином; Он већ грома свог не држи, Да кâ досле света пржи, Савезане у њег' јако Силне руке наопако.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
»Шта је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви пријатељи — »овога чуда досле не беше у селу!« Острвио се свет, па воли само инат и свађу.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
мојим шатором, ти, владико, и главни сердари, само да сте цару на бјељегу, за примити од мене дарове, па живите као досле што сте. Јаки зуби и тврд орах сломе; добра сабља топуз иза врата, а камоли главу од купуса.
Ћипико, Иво - Приповетке
Али једнога дана нада да ће видјети своју кућу сине им у души као нигда досле. Узеше их по други пут на испит, а овога пута учини им се да је судац с њима пријатан и добар.
тих пустих висова осјетише се као риба кад се из мреже измакне и морем заструји, — осјетише бесвјесно, као никада досле, сву љепоту свјежине, свјетлости и простора.
— Сада кријеш ту срамоту, а досле разблудила се, на по гола, прама сунцу! — пребаци јој, стојећи над њом. —Храним своје дијете, —опази она.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Па позвао кнеза да он отпочне. Једну нечувену и недоживљену досле... Колашин пропада. Не може више да се брани. А кад он пропадне, до врха Копаоника неће се више чути српска реч.
Од ових чудних речи домаћин сасвим претрну, а Арнаути се сасвим збунише. Не бејаху они навикли досле да се једна Српкиња овако држи, нити овако тврдо срце покаже.
ограђеном кулом Хаџића у Црколезу поп Буњак, некако равнодушно очекујући да му се после велике лупњаве и вике отворе, досле вазда гостољубиве, арнаутске вратнице. Уосталом, и побратимске.
Али у исто време поп спази досле незапамћено чудо: нико му од гостију не прихвати поздрав, нити се покрену из свога положаја.
Гости као да осетише жаоку, па се један за другим почеше усправљати и седати, окрећући се попу као да су тобоже досле спавали и тек сад га приметили: — Добро дошао, попе! — Како си, попе? — Јесте ли сви здраво, попе?
— Хајде море, никад више! — А зашто, побратиме? — Зато што држава и није за вас... — Нијесам то досле знао... А шта је теби Србија учинила, побратиме? — Свашта!..
Ћипико, Иво - Пауци
Надаху се: рађаће к'о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опет ће се исплатити труд. Људи занијели се трудом и добићем,.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Женска страна мудро проговара: „Господару, Црнојевић-Иво, ког су љубе досле сјетовале, кога досле, кога ли ћ’ одселе, с дугом косом, а памећу кратком?
“ Женска страна мудро проговара: „Господару, Црнојевић-Иво, ког су љубе досле сјетовале, кога досле, кога ли ћ’ одселе, с дугом косом, а памећу кратком?
дорат доро — в. дорат досле — досад дослужити (чашу) — не препунити дослук — пријатељство достојање — имање, очевина дотирати — дотерати