Употреба речи доста у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

који земљине тресе умирује, а краљеве и цареве са прахом прљаве земље равна; па ни он неће светом да дрмне, да грмне: „Доста, ви насилници! Доста, ви угнетачи људи и народа! Доста је суза и крви пало да ваше богате гозбе зачини!... Доста!

а краљеве и цареве са прахом прљаве земље равна; па ни он неће светом да дрмне, да грмне: „Доста, ви насилници! Доста, ви угнетачи људи и народа! Доста је суза и крви пало да ваше богате гозбе зачини!... Доста!

Доста, ви угнетачи људи и народа! Доста је суза и крви пало да ваше богате гозбе зачини!... Доста! Одсад су сви људи и народи слободни!...

Доста, ви угнетачи људи и народа! Доста је суза и крви пало да ваше богате гозбе зачини!... Доста! Одсад су сви људи и народи слободни!...“ Бог ћути, и људи ћуте...

И он је, сиромах, доста пропатио! И низ њено бледо лице потекоше сузе. После ме погледа, жалостиво смешећи се: — О, пријатељу, ала си ти

Ужасна времена, где се дијамант за крпу продаје!... Где се парче окорела хлеба животом купује!... „Ово ће ти бити доста“, додаде тужним гласом, „да до Београда доспеш; а кад ја преболим и кад ме пусте из тавнице, и ја ћу за тобом...

“ Од свега тога разговора мени је једно мозак пореметило: чула сам да је и чича Марко затворен, а то беше доста да ме до лудила доведе. Чича Марко затворен! Мој рањени љубавник у тешкоме гвожђу!... Шта ће бити од њих?...

— Да, да, ми који по свету путујемо, много смо штошта видели и упамтили; много добрих, а, богме, смо и злих дана доста дочекали... Та ваљда ће дати бог да нам и ово не буду последњи дани!

боли: знао сам његове бриге, познавао сам му прошлост, а тако исто и садањост, па велим: што да га мучим кад се и сам доста мучи... Сиромах!...

У тај мах се и мени доста допала. По беломе се лицу просуло оно жарко руменило, а очи јој севају као варнице. Кад су се и они пустили, побратим,

— Лепо, Милисаве, — вели уча, — ти си добро момче и доста се ваљано учиш... А јеси ли ми што реграције донео?... — Јесам, учитељу. — Па шта си донео, де кажи, благо учитељу!..

Затим извуче из недара једно парче конопца, растезаше га, пробаше да л’ је доста јак... Па онда задовољно прошапута: — Ово мало труди милион ока барута да запали, а ово парче конопца читав град да

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

науми к себи је домамити, говорећи: „Сестрице, ту ти није најбоље, стрмено је место, можеш се убити, а ни паше ти ту доста нема; сиђи у долину, боље ће ти бити”. „Јест, баш!

„Доста већ, — одговори лисица и по кожи се познајеш да си од старине”. Наравоученије Ваља знати да је крокодил једна страшн

да смо ми и од лабуда бељи, — то је памет, и ако баш нико то неће веровати; хоћемо ми јер нам је то драго; то је нами доста, он нас вара како ми запевамо. Хоћемо ли да нам он много говори и да нас чини смејати се?

Послуша зограф и поправи папучу. Онда ти се он понесе, пак почне нешто и о ноги беседити: „Доста! — отвешта му Апелес. — Папуџија нек не иде даље од папуче.

Зато: мир и љубов, ко хоће да је христјанин; ко ли пак неће, а он нек се тако не зове; доста је лагао, нек престане већ.

А при томе и доста добро нарав деце познајем, јер сам с њима свуда имао дело за заслужити мој хлеб. Знам да кад се мало приобикну

Није доста што нас људи лове и једу, што нас пси терају, што нас орлови истребљавају, него миш да протрчи и лишће да зашушти, стра

Но то знам да не би доста било. Дакле нека се учини порез на говорџије. Прво, ко хоће у време јела да говори, кад сви други једу, начаст му, —

Многи у умереному состојанију доста су се вредни показивали, нити су ружну фигуру чинили: незадовољни с тим хотели су, штоно Латини веле, пер фас ет

зависти или незнања оговара и туђа парчета нами пришива, кад ми само знамо да он лаже или да се вара, то је нами доста, начаст му његова лаж, а завист и злоба највише мучи који је у недри носи.

„кад год дођем” — каже — „на који поток за напити се, не могу доста да се нагледам моје красне коже! Веруј ми, секо, да сто очију имам, имао бих шта гледати.

Ко ником није дужан и с својим трудом праведно живи, он је доста богат и свободан. А кад је већ ова басна за калуђере споменула, и ја ћу нешто о њима проговорити, који сам неколико

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

О ВИНУ Ако су господи Грцима и Латинима спремали гозбе с оваквим винима, краљеви наши, кукавци нам сињи, доста су их и поштовали Латини! Је ли ово из мочвари захваћено? Слично киши! Да га пије, повратило би и море!

Боље и гуја да пљуне у лице! Боље и шлем с више рупа него у свирали! Ако смо од овог узимали причест, доста смо милости Божје и имали! С чорбом по прслуку, са шталом у глави, знам ја, винопије, како вам је било!

Стрељане нас вешају, поклане нас гуше, не знамо зашто, а није ни важно. Судијама је већ свега тога доста! Смењују стрелце, отпуштају војнике, џелате вешају - они им као криви.

Граница ти иде испред носа! Преко прага гледаш ко преко границе! Али њима ни то није доста, а тебе ни то није отрезнило! Како можеш да ми кажеш да јесте?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Тако су опет полазили и Пореч узели. Београдски везир нема доста војске, зато почне купити и он под плату војнике. Порез је био 7 и по до 8 гроша на по године како је у хатишерифу;

(Жао ми је што не знам све из Србије официре, а наравно било и̓ је доста који су остали и на Француза ишли, осим само Ваљеваца што су били — и мало је који дошао.

сви кнезови у Шундин хан, где сам ја (Алекса) био на конаку, и нађемо да су пашине речи све истините, и ако он не држи доста војске, то ће освојити видинске аге и субаше, пак ће пет пута више сами узимати, него што ће од нас искати везир да му

На то му алај-бег рече: „Ја сам ти казао и с моје душе скидам, а доста смо ̓̓леба и соли заједно појели!” (Баш сам ово све слушао, кад моме оцу говори.

дахије међу собом позавађали, и они ће се скоро између себе потући, зато молимо: преправите џебане и официра, а војске доста имамо, да нам помогну да дахије одавде отерамо.

” Кнез му одговори: „Имамо ручка доста, а и тако је петак; али баш кад хоћеш а ти удри”. Турчин запне шишану, пак окрене најпре на отворена врата на петла, а

овога Дел-Амета, са царским ферманом да он може подићи Србе и све зулумћаре и субаше у град сатерати, па кад се доста војске накупи, доћи ђе Дервиш-бег Мустапашић и довући топове и све дахије и субаше по̓ватати, и пашалук од зулума

љево да палимо?” Ја му кажем да сам дао веру да за пет дана нећемо ударити; али због тога сам ја то учинио, што је доста Турака у Свилеуви, и што сам тамо 200 најбољи̓ момака у помоћ послао, да оне Турке разбију, пак онда сви скупа на

Сад лајтнант рече: „Та ви међер имате доста и добре војске, кад ви можете на три места победити уједанпут онако силне Турке, као што и̓ ми познајемо какви су”.

Ја кажем да ми војске имамо доста и да Турцима нимало у храбрости нећемо уступити, „но дајте нам џебане, пушака и топова и вешти̓ официра, па ћемо ми

да Хаџи-Бајићи исплате триста талира Живковићу; па онда пренесем преко Саве и дам Стевану Живковићу, а он мени џебану. Доста барута и олова беше прилично, и два џака готови̓ фишека.

И дођемо у Земун, у ђенералову башту. Седи генерал с леву страну и официра доста; у реду седе Турци, око 10-12 њи̓, о десну страну; дадоше нама тројици у зачељу три столице.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Није богзна какав газда. Има нешто баштине и мала, петла и ради као мрав са својом Стојом, па има свега доста у кући.

То јутро беше некакав свечаник, па се искупило у механи доста људи. Неки сели по клупама пред механом, неки у механи за столове, па тако у шали и разговору седе и пијуцкају помало.

Није право да штетујем... — Напослетку и вреди... — рече један од општинара. — Само да није окрњена. — Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати... А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...

— Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела. — Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а?

Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак до заранка. Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде. Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.

— упита Пајо. — Ко? Он, ето ко! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још

А кад је већ сабор он и сâм дође да заради коју пару. Осим тога, Сретен је у неку руку и мајстор. Зна доста добро качарски и столарски занат; гради ведрице, каце, бременице, вучије, чаброве, столице, столове, лотре — готово

— Да је мајстор у том послу, то знам, али нисам знао да му се толико плаћа. — Плаћа да видиш, газда Милуне, доста добро! — настави поп. — Њему је кашто падало по четири-пет дуката само од једне свадбе. — По четири-пет дуката!

— зачуди се Милун. — Ја шта ти мислиш. Најмање од весеља мора му пасти барем сто рпоша. — Е то је доста, доста... богами! — рече Милун машући главом.

— зачуди се Милун. — Ја шта ти мислиш. Најмање од весеља мора му пасти барем сто рпоша. — Е то је доста, доста... богами! — рече Милун машући главом.

— Помало, ћато петла се. — А 'оћеш ли остати и од Ђурђевадне код Станоја? — Вала, ћато, нећу. Доста сам га служио. — А што нећеш? Станоје није баш тако рђав газда. — Може бити; али ја не могу.

— Може, може... — одговори Милун. — Та шта ће уговор — прихвати Среја — доста је код, поштених људи и реч. — Оно тако је — додаде Видак — али опет боље је да има и написмено.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

То се зове „водање опанака”. И вуче их све дотле док се Турчин не смилује и не рекне: — Доста! И толико понижавање, и опет се отрпи!... Како може да се трпи?... Мора се!... А зашто? у селу је живео субаша.

То су очи његове, врло чудновате очи: час плаве, час зелене, час сјајне, час мутне, а доста пута и крваве. Оне те гледе некако чудновато, па кад му речи слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи погледаш — прође

Ковао је вазда планова. Жеље му беху веће од царских... Имао је оштро око да све запази, имао је јако памтење. Доста пута, као беспослен пас, тумарао је по селу и око села.

Говорило се о вршидби, коју је требало сутра почети. — Богами, децо, пожурите. Има се доста посла ове јецени... Ето, морамо и овога женити... И показа руком на Станка.

И рече: — Залучујеш телад? – Ја. — Колико ћеш имати „зимкуља”? — (Краве што се музу преко зиме.) – Пет. – Доста... И умукну. Више не знаде ништа рећи. А и њој није било боље. Чула је све што је данас било...

— Казао сам! — пресече га он. — И много сам ти казао... Ја никад не пуштам језика иза зуба, јер он, ђаво један, доста пута однесе и саму главу... Бос човек може ићи.

— Њих два! — Криви колико и Лазар? — Још кривљи!... Управо, то је њихово масло... Је ли доста сад? — Доста, хвала ти!... Збогом! — Збогом!... И Станко изиде из воденице.

— Њих два! — Криви колико и Лазар? — Још кривљи!... Управо, то је њихово масло... Је ли доста сад? — Доста, хвала ти!... Збогом! — Збогом!... И Станко изиде из воденице.

— процвиле Петра... Напољу ветар дува, а ти ни честитог покривача немаш!... — Ћути, Петро! — рече Алекса. — А ћутим доста!... И само ми се срце скаменило!... Зар ја да не мислим о своме детету, о своме срцу? Јеси ли ти тај што ми браниш?

Однето му једно прасе ноћас... Шта је ово?... Зар ви хоћете да се ја одречем Црне Баре?... Доста сам старешовао, више не морам?... На!... Ево вам вашега штапа, па га подајте коме хоћете! И кмет баци штап.

Сељаци из Равња, Засавице, Раденковића и других околних села не зову Засавицу реком него језером. И имају право. Јер доста пута пресуши и извор и ушће њено, а она пуна воде као и обично. Чудновато је њено становништво.

Попа наже, па кад одујми, пружи кмету. — Ово ти ваља!... Добра ракија, не да се доста пити, али је и суд према њој!... — Хе-хе-хе!... — смејао се Иван.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

топле тајне, По пољубац има у погледу сваком; И има у гласу тужном, неједнаком, Обећање среће нове и бескрајне. Доста, јадна жено, све је залуд! Доста! Ми смо једно другом давно све већ дали. Погасимо лампе пира!

Доста, јадна жено, све је залуд! Доста! Ми смо једно другом давно све већ дали. Погасимо лампе пира! Као вали, Све је већ протекло, и ничег не оста...

ПЕСМА Пренуће се опет моја душа сетна... Можда зрачак сунца, најмањи шум горе, Доста ће јој бити па да буде сретна, И да се разлије звучна, као море.

У тврђави доста издајник и један, Довољан и кључић од најтврђег града! Сам Архангел сруши бедем непобедан С ког застава части прва

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

треба ви, брате, обојица да се жените! Мене као стид: — Е, богати, мамо, боже здравља! Док будем имао већу плату! — Доста је, хвала богу, паметноме. Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.

Још како! Тада се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”: „Лакше, лакше, младићу! Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја париска уштиркана кошуља чувала је твоје нежно срце.

Каже: „Нисам ја то ни у оца радила! Што даја месим хлеб за цареву војску? Мени и мом Арси доста један!” Женскадија не сме ниједно ништа да прослови.

— Петрија, срце моје, ја ћу да умрем! Ти ћеш ме, сестро, укопати! Метни ми доста босиока. Загризи и једну јабуку, па тури у сандук! Нико ме више не воли до тебе! — Ћути, лудо моја, како те не воли?

— А шта ће њима двома добро? Ни кучета, ни мачета! Док су још живи, биће им доста, а послије — народно је и било. Поодавно је већ како поп не може да махне косом, ни да закопа мотиком, али зато је он

Немојте брукати себе живе, ни мене мртва, ни градити шта му драго. Не почињите док добро не смислите и док не буде доста новаца, да не будете постидни пред свијетом. То вам је на аманет, па сад гледајте!

Те ноћи дође у нашу окружну варош владика. Нећу вам причати шта се ту спрема, ни ону трку и урнебес од попова. Доста да знате да је наш поп био најстарији у цијелом округу, те да му је по томе спадала нека особита почаст и задатак при

А кад коме од нас момака пружи руку, а он сав поцрвени. Искупи се доста свијета, па је као младу одведосмо поповој кући.

— Сјећам. — Сјећаш ли се да ми ти рече да је то доста за добра пастира? — Сјећам! — Чуј ме, оче владико, и ви браћо! Ја изгубих душу што нијесам учио школе.

— Зар ни цигло један прст нећете да ми поклоните? Нисам се надао. — Ђаво га знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њена хладноћа. — А шта ћете с њиме?

После пет минута били смо доста дубоко у шуми. Око нас било је тако тихо, тутањ варошки био се сасвим изгубио, нигде никога није било.

Не седимо на друму да дочекујемо богате путнике, враћамо што узајмимо на облигацију — поштени смо! Шта ће врлина? — доста је дужности. Па, истина, и чиме сам ја обавезан? Људи се и прстенују па се разиђу на миру и не убијају се.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Паори су били побожни људи, те држали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца доста. Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака на удају, а рогљева у селу доста баш к’о празника у години, па

Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака на удају, а рогљева у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљивало једно у

— Па појео, милостива! — И-ју, мене жалосне! Зар толике крофне?! — Хе, хе, из ваше руке, па не зна човек шта је доста! А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила — то смртном човеку наравно да није познато!

И оба господина попа имађаху доста посла, а према томе и прихода, крштавајући новорођену децу по селу. Мало који дан да не дође господин-попи, једноме

А после опет заокупи једног дана избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори. — Шта је, стари? — вели му поп Ћира.

Не знам само докле ће бити тако добре воље. — Докле? Докле му опет не дођу лутке! Ту човек не уме да буде доста паметан, — вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека! И доиста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!

— Знам, слатка, — брани се госпоја Сида, — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека!

Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу како

— вели јој Јула. — Немој да сневаш штогод страшно, знаш... што смо разговарали... — Но, но! Та доста већ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па лаку ноћ!

У селу нема ни данас богзна каквих промена. Један дан је к’о и други. Живот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве бáке у запећку.

А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати. Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља, који је био и учио.

к’о и његов штражмештер, фине, да се зна што је немешка кућа, а нека не жали новац које нам је дао бог, фала богу, доста, и поздрављамо га сви, и баба и нана и брáта и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и спевали су је већ

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Па поред тога да им још изнесу јело, пиће. И то опет много. Јер ће им то бити доста за цело лето. Оно, истина, да се онима што су сад скоро умрли, износи на гроб и раздаје још и сваке суботе и празника,

њима се само тада, на задушници, износи и раздаје, јер веле: они, онако стари, одавна умрли, већ и не једу. Доста је њима после само помен и молитва. И заиста, на тај дан, њихови, живи, долазе им. Износе им јела, пића и раздају.

Па и овако, кад се повеже шамијом, пребаци је преко врата, те јој се не види та нарасла гуша, изгледала је доста лепа. А нарочито кад је насмејана те би јој се видели њени здрави, бели зуби.

ишао и вукао се, ма да је у том нагомиланом, већином новом, пустињском, оделу, а још онако крупан и кошчат, изгледао доста и леп. У то време била пребегла из Турске једна просјакиња, неко улаво1, младо девојче. Звала се Вејка.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Као ђенерал био би и од четрдесет година млад момак, али за Љубу је и двадесет девет доста; за таковог паорског момка ниједна сељанка, девојка, не би пошла.

Каква радост за њих! Господар Пера Сириџић био је обичан сеоски грк који је својим трудом стекао оно што има; а доста има, толико да се у селу за имућног човека држати може. Ту се сад о трговини почеше надметати.

— Био сам, ал' само малко; и сад сам заљубљен... ал' не јако. — Како то? — Е, тако! И мало, па ми је доста; нећу моћи мирно спавати; још сад па ми стоји као кнедла у грлу, акамоли да је што више! Сестре се смеју.

Саопшти га чика-Гаври. Чика-Гавра га прочита. — Шта мислите, чико, о овом писму? — Ја сам доста школа прошао, ал’ ово нит’ је бело нити црно — не разумем га! — И мени је чудно.

— Ту имате право. Сад већ госпођи Макри није много требало; само да испусти Гавра какву јачу реч, па ће доста имати. — Па кад као пар изгледамо, госпођо Мокро, а оно да се узмемо. Хајде, пођите за мене! — Маните се тог посла!

Варвара мисли да је свакојако добро, јер ако донесе, биће више; ако иште, има доста мираза. Већ три пута размеће карте, али опази кроз пенџер два страна на колима. Фрајла Варвари поче срце куцати.

— А какав је то ђувегија? — Фајн; могао би врајли син бити. Знам да се она неће кајати, а ни он, јер блага имате доста. — А откуд ти тај глас? — Послали ме да вас питам могу ли доћи да виде врајлу.

Мати јој је увек говорила: „Избирај, сине мој, ти си јединица, а имаш мираза доста, можеш се удати кад год хоћеш“. Да је млада, не би ни гледала на Чекмеџијића, а сад њу Чекмеџијић мери и броји јој

и он, као и многи, кроз разне незгоде живота; имао је имања, па је пропао, па се опоравио, и сад га у околини држе за доста имућна човека. Гостољубив је био и пријатељи његови радо су му кућу посећивали.

Ту уђе госпођа Гледићка. — Опростите што сте нас овако нашли. Ноћас смо имале доста посла, па легле да се мало одморимо. — То смо ми онда рђаво дошли. — Боже сачувај! Изволите само сести.

Ви ћете срећни с њом бити. — Молим вас, доста ми је; ја ћу је за вашу љубав узети; ал’ и то исповедам да новци буду пре венчања готови. — Новци су већ готови.

— Ја држим да је то врло рано, јер премда наша Марта има већ доста спремљено, ал’ сам рада да још приправимо. Зато нека буде шесте недеље.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— Како чекајте? Како нисмо пропали? Како то говорите као дете? Зар нам није било доста? Зар није сувише било? Зар нисмо уморни, балдисали. зар нисмо сатрвени? Зар се у бугарском рату нисмо боси борили?

— Мој муж се доста одужио; нека иде ко се није одужио, то би било право. — Одужују се једни исти, и једни исти се не одужују, одговори

Африка

Пред подне све је нагло светло и блиставо од сунца, страшног сунца чији су зраци, као отровна копља, смртоносни. Доста је да им само неколико минути буде изложено теме или врат, да се голим оком гледа у њин одблес и преламање на води.

Било је доста погледати на младиће па видети чиме ће се завршити ноћ велике Монге. Ноћ је била потпуно над реком и месец се кидао,

Црнци се појављују и гледају ме издалека извирујући иза својих округлих колиба. Доста је да пођем у било ком правцу па да на тој страни свих нестане.

То је сељанин, фетишер Бро. Изгледају сви доста искрено одушевљени овом ваљда свакодневном представом. Ја, који сам само читао по књигама описе сличних мађија, већ

Апстрактно он не мора да броји као ми. Није ли чак и за нас, већ после броја десет или петнаест, појам количине: доста или много?

Не каже се, нити је у свести представа, да сам прочитао за месец дана четрнаест књига, већ се каже: доста књига или много књига.

Другарице ће говорити о њој: „Она коју ће за три године узети један бели!“ После доста времена Меј ми рече са прага: — Тоа па пансе селие, мусје, ме моа англесе боку мон пети се', мусје мон флел; е кан

Ма само један белац, макар кад прошао, и макар само прошао! Требало је доста времена док се скупи четрнаест „портера“ за ствари и носиљке.

њему нису више округле ниске колибе са високим купастим крововима; колибе су у њему састављене од танке печене земље; доста високе, угласте, неједнаких зидова; врло црвене.

На понекоме је још и фетиш од печене земље. Село изгледа доста просто; само мале афричке козице, што се саме шетају, поздрављају једна другу при сусрету и измењују две-три врло

И веселе се наставља истом захукталошћу, истим лупањем там–тама, истим ритмичним трешењем свих сватова. Доста је погледати у луде па да се види чему води ова ритмика коју научњаци зову „там–там–коит Банфоре“.

Рекло би се да је Бобо изумро. Једино је речица препуна нагих црних младића који се купају прскајући. доста је да се приближимо па да се сви ти влажни младићи разбегну. Сва утрина до града је златно–жута са црвеним флекама.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈАЊА: Што сум говорио? да ти држим у лутку, да ти правим маска. Није доста кад ти зовим: душо Јуцо; кад ти кажим: пили моје? ЈУЦА: Откако сам се у кућу.

ЈАЊА: О шкиљи! Не водим брига за тебе! Што ти фали код кир Јања? Имаш доста леба, лепо како земичка? ЈУЦА: (А баш!) ЈАЊА: Мумлиш? Оћиш да мумлиш? Што је ово? (Донесе лебац.) Тон дјаволон!

ЈАЊА: Е, то је лепо реч, то је лепо слово! Оди да ти полубим. ЈУЦА: Није само доста устма љубити, него треба муж да пази шта му жена зактева, пак да јој чини по вољи.

ЈАЊА: Иди код твоју мати, нека ти купи. ЈУЦА: Ја мислим да сте ми ви муж. ЈАЊА: Немаш доста аљину? Оћиш широко, високо? Ох, женско дугачко коса! Море, знаиш ли да је славно диоген седио у буру?

Ја нећу да се смеје свет од мене, него да ми купите шешир. ЈАЊА: Уха! Оћиш да се свађиш јошт сос мене? ЈУЦА: Ја сам доста трпила. Шта ће то рећи? Кад ниси за жену, да се ниси ни женио, срам да ти буде!

КАТИЦА: О, кад би тако добри били! ЈУЦА: Истина, и ја сама млого не знам; но мислим да ће и толико за тебе доста бити. Свака девојка, прво и прво, мора да пази на свој штелунг.

(Улагује се.) Молим вас, слатка мамице, научите ме јошт штогод! ЈУЦА: То је доста за тебе. КАТИЦА: Боже мој, доста! Зашто ми не кажете све? ЈУЦА: Ваљда ћеш да будеш принцеза?

(Улагује се.) Молим вас, слатка мамице, научите ме јошт штогод! ЈУЦА: То је доста за тебе. КАТИЦА: Боже мој, доста! Зашто ми не кажете све? ЈУЦА: Ваљда ћеш да будеш принцеза? КАТИЦА: Али молим вас, само јошт две речи!

³⁴ (Виче.) Да наоштриш ножу и да дериш Мишку и Галину. ПЕТАР (гледи га): Сад и коње да дерем! Господару, ја сам доста свакојаке послове извршивао, али сад и поганије да дерем? То, богами, неће бити!

МИШИЋ: Ова реч „најпријатнији“ даје ми повод оно изјавити што би иначе тешко изрећи могао. Господична, ја сам доста вашу доброту и ваша преизрјадна качества у самоћи уважавао, и њима се дивио, данас је прилика објавити вам да су мене

КАТИЦА (уздане.) МИШИЋ: Ви видите, господична, да ја љубов моју к вами доста просто и без употребленија текстова из романа изражавам, но с отим мислим да што је језик простији, то су чувства

— Ви ћутите? КАТИЦА: Господин Мишић, ја вас као разумног и отмјеног господина особито почитујем. МИШИЋ: Мени је ово доста.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Они ће сад морати у ново назначена воениа места преселитсја. Њима је било дато доста времена, од три года, да дом свој и грунт распродаду. А остали има да потпадну под камеру Венгерску.

Не може. А што да не може? – чуо је, како му неко, као Трифуновим гласом, шапуће. Па доста је да те остави недељу, две, ту, доле, да те грознице уморе, а уши да ти пацов поједе. Кога да се Гарсули боји?

Старац је већ имао, због њих, доста непријатности и имаће их још. Није право да му и он ствара бриге, понова. Нека чека док стигне у Осек, па нек се тужи

Ене нашег сретиоца! Возе га! Гле, па ни то им није доста. Дадоше му и два пратиоца, боктера, хусара!“ У даљини, заиста, била су се указала кола, која су се приближавала.

На пустарама дуж Тисе и Тамиша било је доста, за свакога, земље. Дошљаци су били мирни, снуждени, болесни, захвални што налазе земљу плодну, у коју је било довољно

ће, кад одрасте, бити као Луна, на небесима, коју жив човек не може стиђи, ни кад би имао крила, али да је трке, сада, доста. Они путују, а он није дете да хвата лептире једног летњег дана.

Нема тог официра, који њу може да замори, на бојном пољу љубави, толико, да призна да је борбе доста! Дабогме, све то кошта!

Било је, као и другде у Европи, и у њој, лопова, кесароша, проститутки, доста, али су убиства, заседе, злочин, били ретки.

Митрополија сматра да се не треба делити од Беча, да је доста што су из Сервије прешли у хришћанску земљу, и да се не треба селити у неку далеку, непознату земљу, а продати, у

И то је очен интјересно, рече Волков. Само, каже, амбасада је, већ за време Бестушева, имала, са Србима, доста, непријатних, искустава. Па ето, и сада, у Росији, они који су већ тамо, праве чуда.

Бајевич на то цикну: шта да чекају? Чекали су доста, био им је да их пали, пре двадесет и пет година, Ченгић Бећир паша. Пре двадесет, Топал Осман паша. Па шта да чекају?

Пре двадесет, Топал Осман паша. Па шта да чекају? Иду да живе и мру, међу својима. Доста се чекало. А кад Исакович заграја: имају ли нешто написмено? Да ли им је Василије показао неко писмено од Руса?

Теодосије - ЖИТИЈА

Као што сте сада чули у писмy, мој син се мене одриче ако не пођем за њим, да ме за живота неће видети. Нека ми буде доста весеља и радости с вама, земаљске владавине а уједно и војевања, јела и насладе богатства и трпеза и сваких светских

и свештенички чин, а онда благородне и све који су ту дошли помазујући, сам преподобни освештаваше, и не беше му доста труда ни стојања части ради очеве и утехе ради народа свога.

Пошто је остао доста времена у првој ћелији за ћутање у Кареји, понављајући пређашње младосне трудове у посту, љубазни Стефан самодржац

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

превлађује више или мање дух, страсти и предрасуде њихова доба, тако даје готово немогућно бити потпуно непристрасан. Доста датих судова о интелектуалним и моралним особинама разних народа махом су били лажни.

Они који су доста путовали по Балканском полуострву одмах осете и распознају у некој народној маси динарске људе од других група.

Изгледа да су геометријски облици ове уметности врло стари. Динарски свет показује у обичном животу доста бистрине или брзог схватања, неретко и досетљивости и хитрине духа.

Углавном се може ово извести. Дар је распоређен готово на целу народну масу, која показује доста духовне живости и правоумности; тупавих готово нема. Али амплитуда дара по правилу није велика. Највећи број тзв.

Врло ретко ураде штогод потпуно. Често мисле да је исто видети или осетити и извршити. Има, дакле, доста површних. Код многих људи је даровитост врапчије интензивности.

Осим тога има у целој ерској области, нарочито у Староме Влаху и у сјеничком крају, још и данас доста растурених породица које носе имена старих племена (Букумири, Матаруге, Лужани и Вараге).

у личанском карактеру је познати хрватски родољуб Анте Старчевић, оснивач сувог и крутог хрватског национализма са доста лажних идеја, које је он бранио с упорношћу и потпуно војничком логиком; с друге стране Старчевић је због своје

Османлије које су се по Босни настаниле као чиновници, војници и трговци биле су доста многобројне, а тако и они који су се населили после протеривања Турака из Угарске.

лепим и живописним српским језиком, у коме има пуно фигура и карактеристичних старих речи али они употребљавају и доста посрбљених турских речи.

Иако муслимани, они сматрају да и даље припадају томе или томе хришћанском племену. Има доста примера да су чувајући обичаје крвне освете извршивали крвну освету над мухамеданцима који су убили њихова

У области између Саве и Косова има доста предузимљивих мухамеданских трговаца, који радљивошћу кадшто достигну православне Србе, најпредузимљивији живаљ ове

На динарске муслимане је била од утицаја и турска књижевност, нарочито народне приче, јер су се доста њих школовали у Цариграду и дружили се са школованим Турцима који су живели у Босни.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Написаћемо оглас да је изгубљен мачак у џаку и прилијепићемо га на зид моје крчме. Ту долази доста људи, можда ће ко знати да нам што каже. — А има ли на твојој крчми сличних огласа? — Охо, још да видиш!

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

стране света од тебе Савио свој животни пут око тебе Свој непроходни свој немогући Па ти сад гледај да ме сретнеш 12 Доста речитога смиља доста слатких трица Ништа нећу да чујем ништа да знам Доста доста свега Рећи ћу последње

свој животни пут око тебе Свој непроходни свој немогући Па ти сад гледај да ме сретнеш 12 Доста речитога смиља доста слатких трица Ништа нећу да чујем ништа да знам Доста доста свега Рећи ћу последње доста Напунићу уста

немогући Па ти сад гледај да ме сретнеш 12 Доста речитога смиља доста слатких трица Ништа нећу да чујем ништа да знам Доста доста свега Рећи ћу последње доста Напунићу уста земљом Стиснућу зубе да пресечем испилобањо Да пресечем једном за

ти сад гледај да ме сретнеш 12 Доста речитога смиља доста слатких трица Ништа нећу да чујем ништа да знам Доста доста свега Рећи ћу последње доста Напунићу уста земљом Стиснућу зубе да пресечем испилобањо Да пресечем једном за

речитога смиља доста слатких трица Ништа нећу да чујем ништа да знам Доста доста свега Рећи ћу последње доста Напунићу уста земљом Стиснућу зубе да пресечем испилобањо Да пресечем једном за свагда Стаћу онакав какав сам Без

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

размислите, размислите још једанпут! ПАВЛЕ: Три године сам ја размишљао. СПАСОЈЕ: О таквим стварима није доста ни тридесет година размишљати. ПАВЛЕ: Опростите, господо, што сам вас узнемирио.

И то траје читавих пола сата. Мени доста и тих пола сата. СПАСОЈЕ: Па доста! АГНИЈА (Вукици): Слатко дете моје, како бих волела да ми покажеш твоје рубље и

И то траје читавих пола сата. Мени доста и тих пола сата. СПАСОЈЕ: Па доста! АГНИЈА (Вукици): Слатко дете моје, како бих волела да ми покажеш твоје рубље и преобуке које си спремила.

Квари вам рачуне, не? СПАСОЈЕ (снебива се): Па, како да кажем! ЂАКОВИЋ: Казали сте већ; доста ми је да вас разумем. Дабоме, тешко је то враћати оно што је човек већ наследио. СПАСОЈЕ (тешко уздахне): Тешко!

” Ево! АНТА: Па шта си радио? СПАСОЈЕ: Подвалио сам му. Послао сам му пет стотина. АНТА: Хоће ли бити доста то за уздржавање? СПАСОЈЕ: Доста је, него! Ти би се уздржавао и за двеста динара, па неће он за пет стотина.

СПАСОЈЕ: Подвалио сам му. Послао сам му пет стотина. АНТА: Хоће ли бити доста то за уздржавање? СПАСОЈЕ: Доста је, него! Ти би се уздржавао и за двеста динара, па неће он за пет стотина.

РИНА (гушећи се од узбуђења и мржње која јој у том тренутку пламти из очију, плане одједном и дрекне): Доста! (Пркосно.) Сведочићу, сведочићу! (Она од узбуђења клоне у фотељу.) МАРИЋ (мирно и равнодушно): Верујем вам!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Један ме је посебно запалио. Био је писан зеленим мастилом, доста прљаво, округлим словима која су пред очима котрљала као кликери.

- Можда и као лудак. У породици твоје мајке доста је и тога биља! - додао је. Станика је као нешто пословала по кухињи и изгледала је као неко ко не жели да се меша.

Њој је, у сваком случају, потребно још доста сунчаних дана у којима ће моћи да понавља дечју песму о бродићу који није никада запловио; злато мирне душе можемо да

На снахе што се тога тиче не може да рачуна, јер оне имају доста својих пацовчића које треба нахранити, умити и спаковати за спавање. Мајку није спомињала.

Рекох му да ја нисам тај који је убија и у томе, је било доста истине коју он није хтео да прихвати. Мислиш ли тиме да сам то ја, то мислиш?

- стајала је и гледала ме и у томе како ме је гледала покровитељски и с висине било је доста смешног. - Рекох јој да сам имао очуха, али да га више немам. - С тим је рашчишћено!

Мислила је при том на моје фармерице и црни џемпер, али је у томе било доста лицемерја. Она није желела да их мењам, јер ма колико егзиш изгледале, оне су дивне: не захтевају прање и пеглање.

Атаман јој је на прескокце, уз доста додатака, испричао о мом сусрету с Бароницом и њеном позиву, да ми покаже рибњак. - Али, она нема рибњак!

- подигао је руку и махнуо нам. Мени се чинило да су „Торпеда” доста чудан назив за џез-екипу, али нисам рекао ништа јер нисам ни имао времена да кажем.

Нисам могао да одвојим очи од његовог и Нединог лица, све док Рашида није рекла да је за данас доста. - Чега доста? - ухватио сам је за лакат и окренуо према себи. - Кибицовања!

Нисам могао да одвојим очи од његовог и Нединог лица, све док Рашида није рекла да је за данас доста. - Чега доста? - ухватио сам је за лакат и окренуо према себи. - Кибицовања!

Била је то једна стара збирка и бубама су, исушеним и лаким, отпадале ноге кад би их додирнуо, али је у њој било доста ретких примерака.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Јеси л’ јуче имао добра пазара? Та код тебе увек добро иде. — Фала богу, јесам. Имао сам ноћас и лађара доста у меани, само та врашка деца даме слушају, већ све од посла измичу.

— Па кажи ми ког врага већ тргујеш, зар још ти није доста, та већ си малим Рочилдом постао! Ја да сам на твом месту, не би’ се више мучио, већ би’ се света мануо, па би’

— А да шта ће, кад се отац за њега побринуо. Господар Софри је то мило. — Ал’ сам се доста намучио. — Да не би Бунипарте, и ти не би до тога дошао. И ја сам имао сандучић црни’ банака, но задоцнио сам се.

Извади из џепа креду па повуче танку линију — белешку докле је вино, па опет у дућан. — Милане, у бокалу има још доста вина, ал’ тешко да ће ко тражити, но опет да га имаш. Тако Чамча и господар Софра оду, и малочас па су код Чамче.

Уђу у канапу. Ту је један стари билијар, већ искрпљен, столице доста старе и отрцане, па четири мала зелена стола, и један велики. Има већ и друштва. — Дај, Саро, двапут каве. — Одмах.

и приметио да ко не воли жуту репу, он је баш то дао кувати; па и сам није волео жуту репу, али при трпези ипак је доста јео и хвалио како је добра, јер хоће да научи млађе на свашта.

— Видиш, Соко, ми, мада смо већ богати, морамо даље терати, и ја сам научен једнако радити. Новаца имамо доста; новце да узајмимо каковим изелицама, па да не плате, па да нас адвокати, прокатори и судови поје, то нећу; волем у

— Чекај, немој да трчиш напред. Видиш, ја сам већ на леђа пети крст пребацио. Истина, имам имања доста, ал’ имамо петоро деце, па још три девојке. Тê треба удати, и то добро удати, па ту треба новаца.

Е, добро, нек’ иде у школу, ал’ шта да буде од њега? — Он ће сам после бирати. — То ми није доста, ’оћу унапред да знам чему ћу га управити.

Грешник већ кад га види доста му је; из целог човека правда вирила. Ал’ кад су их бирали, нису за новце гласове куповали, као сад, нег’ мудрог и

Је л’ код тебе тако? — Јест. — Све ће нам то требати, јер Пољаци су гостољубиви људи, па има доста господе, позваће нас на ручак, па ја и Кречар у трајдроту бићемо као трговци, а тебе ћу претставити као шљахтеца,

који је играо „пунишака”, а од процеса би зазирао, и увек би рекао: „Боља је мршава нагодба него дебео процес”. Доста то да после смрти Угљешине ништа није остало, само једи а кућа, и та мала.

Црњански, Милош - Сеобе 1

” и додаду: „виват“. Осим тога, нашао их је доста, који су умели да прођу и да у ходу поздрављају, не заставши. Сматрао је да је пук одличан и, пошто је, добио упутства

Катарине Сијенске, стигматизоване и загледане у небо, Комесар је најпосле престао да виче. Викао је доста цео дан и мислио је да је време да то препусти бискупу.

У животу госпоже Дафине Исакович било је доста несретних и тужних дана, као, уосталом, у животу свих жена, али ниједан није био тако тужан и тежак, као тај први дан

Најближи је био обешен о једну крушку, на којој беше још доста зрелих плодова и, мада му коњ не хтеде ни корака ближе да приђе, Исакович га, ужаснут, виде сасвим јасно.

све до те непознате Русије, до које се скапава док се стигне, видеће ко је он, Аранђел Исакович, коме је тумарања већ доста и који ће остати ту, где су се, најпосле, населили.

Док су му слуге застале пред шумама, и прегледале и опремале пушке и пиштоље, јер пут је био туда доста несигуран, он се, захваћен опет маглом вина, премештао у колима на све стране, пењући се чак да седне и на високе

Последњи пут је, помисли, и доста је, а у Русији биће му свакако боље! Доста му је тог мотања на Рајни, тог вијања по Дунаву, тих туча по Италији,

Последњи пут је, помисли, и доста је, а у Русији биће му свакако боље! Доста му је тог мотања на Рајни, тог вијања по Дунаву, тих туча по Италији, крајње је било време да увиди да му полковнички

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

дете проговорило, такође се носи око куће, а при томе се изговори одређена магијска формула: „Кад дијете не може да за доста почен зборити, треба га у врећу ставити, пак около куће трипут обрнути, а други га пита: ’шта носиш?

Пословице то јасно истичу: „Задруга мед носи“; „Задружна кућа тече имућа: доста помагача, пунани хамбари“.¹⁴ Уколико је једна задруга већа, утолико се она више ценила као јака, честита, богата кућа.

¹⁴) Мада, уопште гледано, родитељи доста туку деду, постоји значајна разлика између појединих крајева у погледу интензитета и учесталости телесног кажњавања

лаичка, имплицитна класификација ступњева развоја детета, она, међутим, није тако чврста и униформна, односно постоје доста велика индивидуална одступања у придавању значења појединим узрасним категоријама (нпр. „беба“, „дете“).

и веровања (за која претпостављају да ће код људи из града бити оцењена као „сујеверје“, „заосталост“), требало је доста стрпљења и умешности да се ови испитаницу у току разговора „ослободе“.

). Па ипак, у погледу тога докле је мало дете „беба“ или, пак, када дете постаје „младић“, односно „девојка“ постоји доста висок степен слагања код већине испитаника (за „бебу“ постоји слагање код 71% испитаника, а за „младића“ — девојку

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

– А чему би требало да води? – Шта ја знам? Сада не води ничему! Он ћути. Ти му онда објашњаваш да ти је доста скривања по тајним местима. – Шта сам ја богу загрешила да стално морам да се кријем? Досадило ми је то све!

– »... Мишеви су веровали да је њихова другарица најбоља и најлепша девојка на свету.« – Е, сад је доста! – рече жена и насу ново пиће у своју чашу.

Како? Шта ћу да кажем? Да сам бетонирала цистерну? – Сад ти вичеш! – Нећу да вичем: вриштаћу! Има сви да ме чују! Доста си ти правио скандале... – Да се паркирамо негде? – Зашто? – Па, да се мало смириш... Опет твоји нерви... – Ха!

То бих волела да видим! Спавају с тобом јер си им шеф. Злоупотребљаваш функцију. Ох, доста ми вас је свих. – Којих сад свих? – Знаш ти добро којих? Твојих родитеља, на пример! – Шта су ти сад они криви?

Шта ми вреди што бих ја и крао кад немам где! Лопови! Све сами лопови...« Ох, боже! Доста ми вас је свих! Једва чекам да се истуширам и легнем... – Ко ти брани да се тушираш у викендици'?

Матавуљ, Симо - УСКОК

— Но, доста с вашим орацијама! — рече пуковник, опет оштро. Очевидно не трпљаше старога „Сан-Маркина“ и његово безбрко лице под

Шаптало се: — Оно је драго Јоков, кнез његушки, онај што је доста јада задао Вранцезима, што изгуби старијега сина у боју под дубровником, а другога сина у чети!

Пут се пење и ломи на новет уз которске стране; доста је широк, али је сувише стрменит, а пошто га је вијековима вода локала, поста кршевит и пун рупчага, са чега је остао

пјесама, прича, пословица, загонетака, то је било чудо једно; уз то, у вечерњим посијелима код владике, бјеше прикупио доста знања и о „свјетским работама“, о којима велика већина Црногораца, особито његових вршњака, ни чули нијесу, те у

— Дај боже! — рече поп и кренуше се сви. ИИИ Било је још доста рано, те иако доље по дубодолинама бјеше већ мрак, горе на његушком пољу, под широким зреником, према одсјеву снијегом

А бог зна разумијеш ли све што зборим? — Разумијем — одговори гост, звонким гласом. — Мој матерински језик доста је сличан вашему, а ваш сам прилично научио за ове двије године откад сам с вашим људима, Граничарима.

Моје очи Извађене, Моје добро Изгубљено, Моје сунце Огријано, Које ми је потамњело!... — Доста, Милице! — прекиде је отац, више молећиво него оштро. А тада удовица настави: Куку, бане, мој ђевере, Братска дико!

И осветит’ тајка свога, како треба!... — Крстиња, аферим ти га на те ријечи — рече кнез — али доста, е проглушисмо кукањем овога чојка, који не зна наше обичаје, па ће помислити е смо меки кâ лацмани!

Због тога је пламен високо струјао, а озго је пиркао чист ваздух. У томе димњаку сушило се доста бравијех и говеђих бутина и ребара (чувена његушка „кастрадина“), доста резова сланине.

У томе димњаку сушило се доста бравијех и говеђих бутина и ребара (чувена његушка „кастрадина“), доста резова сланине.

— Ја то не знам, кнеже, јер не познајем вашу земљу. — Ваистину, ово што си прегазио од Котора довдје, доста ти је, па да замислиш и остало! А ово што си видио нас, доста ти је да судиш и за остале. — Онда је добро!

— Ваистину, ово што си прегазио од Котора довдје, доста ти је, па да замислиш и остало! А ово што си видио нас, доста ти је да судиш и за остале. — Онда је добро! — рече Јанко. — Далеко је од добра, синко!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МЛАДОЖЕЊА: Па изволте. ПРОВОДАЏИЈА: Ајде де! Само преправи добра вина и доста киселе воде. МЛАДОЖЕЊА: Немајте бриге. (Одлази.) ПРОВОДАЏИЈА (сам): И ти ћеш се усрећити!

ПРОВОДАЏИЈА: Богме без газде нема ништа. Тако је и код нас, то јест; кућа сама, свашта доста, па како се човек најмање, то јест, удали, ето ти штете.

ПРОВОДАЏИЈА: Наравно, то јест, да ви, то јест, нисте терали, него сте имали настојнике; али сте се и ви доста, то јест, напатили. Колико сте онда, то јест, профитирали? МЛАДОЖЕЊА: Не знам. ПРОВОДАЏИЈА (за себе); Мазгов! (Јасно.

) ДЕВОЈКА: Лепо време имамо. МЛАДОЖЕЊА: Врло лепо (Почивателна.) Како се унтерхалтујете овде? ДЕВОЈКА: Доста рђаво. МЛАДОЖЕЊА: Имате ли лепи балова? ДЕВОЈКА: Не баш; знате, музика нам не ваља, а друштво би прилично било.

- уверићете се, то јест, свашта доста. Али ви знате, то јест, какав је свет: ако узме без новаца, срамота. Зато да знамо напред, колико девојка има.

ДЕВОЈКА: Ала врагу... МАТИ: Зар ти није по вољи? ДЕВОЈКА: По вољи, кад нема бољега. МАТИ: Шта ћеш, ћерко, доста си и седила. ДЕВОЈКА: Ја знам.

МАТИ: Ајд бестрага; ја нисам била лепа, него ти с том ногом! ДЕВОЈКА (плаче): Сад ми се још подсмевајте. МАТИ: Но, доста већ, иди те гледај за довече! ДЕВОЈКА (устане): Да га ђаво носи и с прстеном и удајом! (Одлази.) МАТИ: Луда девојка!

- Је л’ добра прилика? МАТИ: Врло добра. Баш сам задовољна. КУМАЧА: Но, то ми је особито мило. МАТИ: А шта ће, доста је и пробирала. КУМАЧА: Та пробирати, то није ништа. МАТИ: Ајде; па да гледамо после и тебе.

КУМАЧА: Е, за мене има јошт времена. МАТИ: Шта има времена, треба да гледаш за себе. Доста си браћу служила. КУМАЧА: Та. - А гди је Јулка? МАТИ: Е - Јулка ти се забунила. Знаш како је.

ПРОВОДАЏИЈА: Није нужно, то јест. Видићете само док му у кућу уђете: свашта доста, виногради, воденице, пет стотина јутара, то јест, ораће земље, толика рана, ти Боже, знаш.

ТЕТКА: Јесте, Јово! ОТАЦ: Но, сад мир, јер ако спопаднем тољагу биће вама обадвема доста. Гледај им ти посла; Најпре да ме протерају из куће: „Е, па остаде нам дете, па срамота од света, па ово, па оно,“ а

МУЖ: Добро, добро. ЖЕНА: Сад те могу миловати колико оћу, је л’? (Оће да га пољуби.) МУЖ: Али, жено, - та доста већ. ЖЕНА: Мени није доста, ти си мој муж. (Опет му трчи.) МУЖ: Е, сад - знаш: посвирај, па и за појас задени.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

у нама после сваке неспутане и изворне дечје песме, могу имати великог утицаја на изграђивање духовног профила детета. Доста зависи и од тога на какво ће тло семе пасти; дејство уметности није тренутно и непосредно; кад би било, свет би се

„Доста нам је маца, меца, куца и зека!” — ова парола је, у једном тренутку, избачена као чаробно упутство за осавремењивање де

дан, друмом се котрљају кола и пролазе људи, али старац их скоро не види, чује само разговор и шкрипу кола, и то му је доста. Значи, још се живи, ради и путује по свијету.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Сад је слобода, у слободи се мора слободно живити; а без доста новаца слободно се живити не може. ШЕРБУЛИЋ: Врло лепо!

ШЕРБУЛИЋ: То није нужно; само српске боје, па мир. Ја мислим, то је доста, господине Лепршићу. ЛЕПРШИЋ: Видите, господо моја, како је жалосно наше стање било у Маџарској.

ЗЕЛЕНИЋКА: Фрау фон? Не видите ли да је ова реч туђа? Србин има доста цвећа у својему врту, зашто да од други украсе тражи? Али, наравно, господа с маџарским кокардама...

ШЕРБУЛИЋ: Ми ћемо за отечество наше и саму крв пролити. НАЂ: доста зло кад смо до тога дошли, да крв проливамо. СМРДИЋ: А шта знамо. Је ли истина да нам долази маџарска војска?

То нико од нас не захтева; премда жар родољубија може потпалити и њежне перси краснога пола. Примјера има доста у историји. Вама ваљда није познато опредјеленије амазонкиња. МИЛЧИКА: Шнајдер Лист најбоље прави такве аљине.

ЛЕПРШИЋ: Мађароне нипошто у службу. ШЕРБУЛИЋ: Шта? Мађароне треба потући као скотове. ЖУТИЛОВ: Доста смо од њи страдали. СМРДИЋ: Ја сам се више бојао њи него сами Маџара. ЖУТИЛОВ: А, они су много опаснији били.

Јер, кад су се цепали протоколи, ви сте гледали кроз прозор, а ја сам напред ишао. ЖУТИЛОВ: Зар вам није доста што сте член? СМРДИЋ: Као по ком праву предсједатељ нешто више значи него други членови?

СМРДИЋ: И осим Чивута има се доста радити. Узмите колико њи има без бркова, и то Србаља. Србин без бркова не може бити Србин, дакле је мађарон.

СМРДИЋ: Бре, само да се једанпут сврши, па макар како било! ШЕРБУЛИЋ: И ја кажем, доста смо од куће. МИЛЧИКА (смеши се): Ја не марим, макар још толико трајало. ГАВРИЛОВИЋ: Верујем, јер се овде удајете.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

је маса народна, полусељачко, полувојничко становништво у Војној граници, и спахијски кметови по мађарским жупанијама. Доста дуго они су бедно живели по збеговима, и лутајући од места до места, и тек када су видели да нема ништа од повратка у

у вампире, вукодлаке, вештице; славе и свадбе се окрећу у оргије које трају по неколико дана; појаве двоженства су доста честе, као што су морални односи врло расклиматани.

Одмах пошто је добио право, Курцбек је отпочео рад 1771. У његовој штампарији су штампани доста многобројни школски уџбеници као и известан број црквених књига.

он је прост човек, празноверан калуђер, слаб писац. Иначе пише доста добрим народним језиком. Цело дело је без књижевне вредности, и има значаја утолико што је то први путопис српске

Суворов понесе са собом доста књига, међу осталим 70 граматика Мелетија Смотрицкога и 400 букварова Теофана Прокоповича. 1726.

1726. дошао је у Карловце, и у доста тешким условима отворио школу. Његова »славјанска школа«, која је имала да спрема свештенике и учитеље, била је прва

Сви ти доста многобројни Срби у Русији, војно племство и високи чиновници, имали су много националног и православног осећања, одржав

за живота био нарочито слављен као велики православни теолог, после смрти он ће остати познат као историчар, али он се доста бавио и лепом књижевношћу.

Стихови су доста лаки и течни, у причању има извесне живости, има и искрено родољубиво и хришћанско осећање; језик је врло чист,

Иако је у њој било доста старинског и преживелога, иако је несређена, неоригинална и непоуздана, иако је написана тешким и натегнутим, често

Тада се међу Србима образује доста јака група присталица Јосифа ИИ, српских јозефиниста, националиста, како су се они звали, који су се борили против

које су вређале многе предрасуде и интересе, он, питом, љубазан и прилагодљив, није имао великих сукоба са људима и доста добро прошао је кроза живот.

Милићевић, Вук - Беспуће

пажљиво раздијељеном косом, са високом крагном која засијеца у образ — сушта противност брату који је био немаран, доста неукусно одјевен, често необријан и зарастао у браду која је још више замрачивала његово лице.

шеширом, на јакој бујној, златуњавој коси; лице дугуљасто са фином бијелом пути која се покадгод зарумени, са доста обичнах потеза, али пуних једне благе њежности: тек мало замишљености која се тренутно јавља из њезиних очију, даје

да му даде благу мирноћу, — не плачите, — рече поново са непогођеним тоном гласа, — није то ништа тако страшно, то је доста обична ствар. И пусти њезину руку.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!« — »Имаш добри, вели му Јова, не бој се! Зар у мене немаш вере?

Вешто је изводио. И колико је иначе повика била на њега да је ограничен, овде је показао зачудо доста окретности и умешности, тако да су претпостављени опазили, додуше, наскоро да је »сир ниже«, али је и »слово иже« ту

После ове своје штампане изјаве послао је Јова и неколико дописа. Ови, истина, нису били штампани, али њему је доста било и то кад је међу »Одговорима уредништва« нашао нешто и на своју адресу. Стајало је: »г. Ј. М. у Х.

Што си заћутао?! Мрдни мало! Јавни се, здравља ти! Твоје се ствари овде радо читају! Ти спаваш, Бруте!!« А толико је доста било Јови. Дваред се није дао опомињати, него седне одмах па напише допис. — »А где вам је госпођа Кајо, Јова?

Ако ти добијеш, да узмеш моју Кају. — О, за мене добра моја Кати; она мене прави кнедле, мени не треба тве жене. Доста једна! — Не треба ваша жена. — Али мени треба твоја, Швабо. Али Шваба се није љутио.

— вели Јова, па се глади по трбуху. — Охохо! Да бог поживи петога џандара! Од пола један до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Швабом. Седео би увек тако да издалека види шефа кад долази.

па ради посао, а све замеће шалу и прави комедију, тако да гђу Перку лепо заболе кукови од смеха, па само виче: »Доста, доста већ, убио те бог, господине Јово!

ради посао, а све замеће шалу и прави комедију, тако да гђу Перку лепо заболе кукови од смеха, па само виче: »Доста, доста већ, убио те бог, господине Јово!

ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама лепе; тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла од »сверазоравајућег зуба времена«.

»узео у посао« победитеља, па би Пуја опет морао стругати каиш и тражити паучине, и богзна да л’ би је већ и нашао доста после извршене казне. Али Максим није био тај човек. Не, рука би ми задрхтала кад бих ја такву клевету написао!

Школа је била доста лепо намештена. Било је свега што школски законик прописује, па и нешто више. На зиду патрон школски, Свети Сава,

— Него доста је било комендије! вели газда Радисав. — А сад одмах да ми кажеш људски: где те оћопавише и како? Где си се и с ким си

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Дивни места виде доста, Дивна беу, ал' не дуго, Нигде дуго ја не оста, Јер све тражи нешто друго. Па тако се лево, десно По свијету

Ко зна де ће још истећи Тај немирни живот мој, Де ће силна жеља рећи: Доста море, овде стој!“ Пева путник, па силази Кроз камење низ планину, Пут се вину, он упази Дивне драге и долину.

“ Красни мома има доста, Кô ти нигде и никада, Код тебе ми срце оста, Зато с' прођи свега јада, Збогом, драга, руку на, Верна буди кâно

у ноћи сунашце, Сијај, наде, немој пресијати, Збогом, јади, а давор, срдашце, О не бој се, Бог ће добро дати, Доста дана још ће амо доћи, И узалуд за те, срце, проћи, Ал' не бој се, доће данак прави.

Соба ниска, а доста и тесна, Око стола седи раја бесна, Радује се оном вину ледну, Па свећицу запалила једну: Гори свећа као да

Вина доста, то је право, И момицу белу, једру, И пламени мач о бедру. Оде коло, оде цела лупа, Ви стојите око мене скупа,

То је доста, ја не тражим више, — Збогом, браћо, мила и сувише, Били живи, весели и здрави Никада вас ја не заборави.

започе мислити Како ли ће понајбоље бити: Кола немам, немам ни парипа, А пешице рђаво се ђипа, По равни ће бити доста лако, И по брди ајде којекако, Али како да се латим неба?

грдна рупетина, А у рупи једна грдна сова, А у сове грдна главетина, Та док би је бумбар облетио, Би се богме доста промучио.

срдашца свога, Скидо камен, мето га под главу, Склопи очи, ао јада мога, Уједанпут страшно чудо ново — Ал' за сада доста је и ово. (1847, март) НАТПИСИ И Ал' се .. ша туђа леба слади, И прија му — да кљусета товна!

И у дворе Гојко улегао, А лепо га Рајко дочекао, Понудио кâ што ваља госта, Мудрих речи прозборио доста, Па је онда вако започео: „Чу ли, сине, што бих знати хтео: Откуда си и ко ти је мајка, Кога кажу родног ти

За једнога боја жестокога Беше муке доста за свакога, Свак чињаше колико могаше, И пред собом Турке разгоњаше. Ја од чете бејах понајпрви, А вас црвен од

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Био ти је међу њима пензионисани аустријски „фељбаба“ Вук Рашета, стари лопов Сава и доста некаквих косматих старчина с кожним ћемерима и торбацима у којима се крило пола тајни овога свијета.

Њега је обично правио по свом лицу и подобију. Поред Николе доста је тражен и свети Јован, арханђео Михаил, света Тројица, мудри врачеви Кузман и Дамјан, па чак и неки прастари, тамни,

и смекшано процепа: — И тебе ће твој Савица припазити и сваку ти пошту указати, нећеш ти у мојој кући сиротовати. Доста си ти за свог бенастог и свакојаког Саву учинио, ред је да ти се једанпут поштено одужим ...

Нек бјежи, вала, и онај мој гољо са сикиром. И без њих нам је доста наших мртвоузлица и наше репате сиротиње. ДАНЕ ДРМОГАЋА Још давно и давно, прије неких четрдесетак годиница, док

Нек је и тебе нешто кренуло из те твоје јазавчије јаме, баш си ми се био на главу попео. — Рђо калајџијска, није ти доста твоје потребе него још имаш кад и мојој незгоди да се ругаш — чуди се Рожљика и завирује у колица.

Радиним рукама и домаћински пословно нијече: — Вала, Радоје, да имам шта признати, зар би ја то крио од тебе, старог доста још из онога некадашњег сретног земана. — А овај ти земан, данас, не ваља, је ли?

у мјесту, познаде глас брата Микана, али исто тако брзо сједе поново у заклон и злурадо врекну: — Аха, нека, нека, доста је и твога било! Пуцњава из џамије ојача и вагну на Јовашеву страну.

Преокрене се понекад нешто у срцу, претегне неки враг у души ...Доста је да ти пред очима заигра онај твој плави лончић, па гурнеш куд не треба, не би те пар коња надвукло ...

— Бројим божију матер! Доста ми је одузимања и дијељења за читаву Европу. Кад избише до на крај колоне, са једног чупавог коњичка закријешта

— Дедер, брате, заузми се, бави се мало друштвено корисним радом, доста је било твојих лоповлука. Коњокрадица прилази столу, размотава дијете, цмокће и кревељи се.

Голема ова шикара, згодно се прикрити. — И остаде плавушан? — Остаде тога доста, а шта се ту могло. Пао сам и сам с ногу, једва се вучем.

некаква друга бабетина, па ћу ја једног јутра лијепо зажмирити и гурнути је у најдубљи вир: хајде, сестро, низ Уну, доста си ти намучила стару Тривуну и дала је на комедију да јој се руга и кус и репат. — Ма чекај, бако, да нешто смислимо?

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Реч је о оном кога он тражи за зета. Ко зна с ким ћеш имати посла. ХАСАНАГА: Ништа он мени не може. Доста је да се граница мало узнемири, па да се бегови смире... ко беле лале!

Сјајан човек! Он не мора, ко неки, да виче да би га слушали! Неко сатима прича, доказује, а кадији доста да само погледа. Седи као да сенка чемпреса седи међ нама на диванахани. Око њега увек нека тишина.

А друго: мисли ти и причај како год оћеш, али ћеш чинити како ти се каже! Доста ми је свега! Свадба ће бити за недељу дана, то сам ти већ саопштио, и с тим је свршено!

Пипни, Хусеине, пипни, Сулејмане, Синане, шта се стидиш, захвати шаком, охо-хохооо! има доста, остаће и за кадију! Показаћу ти, Мустафа, шта и како! Видим ја тебе, Мујо, како ме фиксираш!

Завидећеш и неком сиромаху што има плаву закрпу, а ти немаш. Завидан ти је човек као проклет. Никад му ничег доста, никад срећан. (На сцену утрчава Суљо. Сви поскачу.) ЈУСУФ: Иду ли? СУЉО: Иду. Биће овде за мање од по сата.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Дрвари га тад виђају по планинама где се пентра по гудурама и осојима тражећи љубичице и кукурека. Па кад доста накупи, онда се враћа и свакој кући у махали даје по неколико стручака. Био је син неке просјакиње Назе.

Мишићи око јагодица, доња усна, подбрадак, све то задрхта и устрепта. — Тодо! — шану он. — Их, та доста! — чу се оштар, пун гнушања глас њена мужа који се, намрштен, чисто зазирући од његова гадна изгледа, окрену косо и не

Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је он доста сталан, па онда занихав се, и уздигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну. — Ах! Ево ме!

Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско! И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш и да ме гледајући смешиш се

Загледах даље а оно облина руку ти истицаше се доста приметно из минтана. Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио

Силом их задржавам да бих што краће исказао оно што би. А било је много штошта, што се не може лако казати. Доста боли и ово, а камо ли и остало. Ја сам продужио школу.

Не знам шта ми је било. Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући. Хладовине истина беше доста у соби али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...

Она се отима, извија, брани, али тако мало, малаксало, да му се баш тиме још више подаје и привија уза њ. — Немој. доста је, доста, слатки Стојане... — шапуће она и крије лице. Доста... видеће ко... ох! — Још, још. Дај!

— Немој. доста је, доста, слатки Стојане... — шапуће она и крије лице. Доста... видеће ко... ох! — Још, још. Дај! — грца Стојан и све је више

— Немој. доста је, доста, слатки Стојане... — шапуће она и крије лице. Доста... видеће ко... ох! — Још, још. Дај! — грца Стојан и све је више стиска, грли и љуби где стигне. — Та доста...

Доста... видеће ко... ох! — Још, још. Дај! — грца Стојан и све је више стиска, грли и љуби где стигне. — Та доста... Ох, баш си ти?! ...

је обасјавала сву: њен витак стас, широка рамена, лепо развијено и зажарено лице с врелим устима и црним, тамним, доста упалим и ужагреним очима... Она се крстила, метанисала, а месец је сјао и обасјавао све.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

ЉУБАВНА ГУЈА Неисказан још оста неисказани јад, неисказано доста, што боли теке сад. И хтедох ти га рећи, ал' реч ми застаде, с пољупцима се твојим на усти' састаде.

Ал' неисказан оста неисказани јад, неисказано доста, што боли теке сад. РЕЧЕ ГОСПОД Рече господ људем својим: „Хоћу, децо, да вас спојим, да вас спојим веригама, миљем,

камену, на станцу прикован, већ оковима бије о стење, о стењу пршти сужно прстење, а из грла се ори грдан смеј, та доста грдан да га чује Зеј!

Ко ће да пати, ко да одговара? Зар не знаш, болан, не знао бога? Зар не знаш воле паше честитога? доста смо крили туђе битангаше, немилост навукли Османа паше, зар ниси чуо како паша прети, ниси га чуо богом се клети, ако

и пред њиме стоји; турски један телал стоји пред врати, балчаком врата хоће да смлати: „Отвори, море, ђаур-дервише! доста сам чекô, не могу више, зар нема поган уши, кад ћути? ал' чекај само, одрезаћу ти! Отвори хеј, отвори, Влаше!

Ал' што пурпур црвенији, што сјајнија свила бива, све је блеђе лепо дете све тамнија Валадила. „Доста, доста, драги бабо! Моје срце не избира, срце моје само воли неимара Минадира.

Ал' што пурпур црвенији, што сјајнија свила бива, све је блеђе лепо дете све тамнија Валадила. „Доста, доста, драги бабо! Моје срце не избира, срце моје само воли неимара Минадира.

Прилете му бели голуб, прилете му Валадила, није могла доста брзо, како га је жељна била. Како га је жељна била душа јој је излетила, а остаде бело тело, оста мртва Валадила.

” „Зар у теби моја коса? у теби ми очи зар? па на мени шта још оста да накнаде буде доста за те страсти ненажар?” „Ох, кам да је за однетак ове косе силни сплетак, жела мојих непровир!

брига и рад, све су милине, ал' нежежене, страст нам се блажи у рајски хлад; старија она сад је од мене, тамо ћу бити доста јој млад, где свих времена разлике ћуте, Ѕанта Маріа делла Ѕалуте.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

потребе и ползе: Сад већ савршено знам какових приповијетки народних Ви желите, и ја Вас увјеравам да их ми (Србљи) доста имамо« (Вуково писмо из Карловаца 16/28 јуна 1815). Тако се за српску књижевност зачедила народна приповетка.

Кад сјутра дан сване, браћа се врло забринуше шта се учини с њиховијем сестрама. Пошто прође доста времена, стану се браћа једанпут међу собом разговарати: — Мили боже, да чуда великога!

Кад се вратиш немој проћи да ми се не јавиш, јер и мени има доста година, пак ако би дао бог те би нашао ту воду, могао бих се и ја окупати, не бих ли се помладио.

једна одговори да би за млинара, јер он има доста круха; друга за чобана, јер има доста млијека; а трећа уздахнувши рече: — Ах, да царев син зна шта бих му ја родила,

једна одговори да би за млинара, јер он има доста круха; друга за чобана, јер има доста млијека; а трећа уздахнувши рече: — Ах, да царев син зна шта бих му ја родила, сјутра би ме вјенчао. — Шта?

кћер заспала па јој више главе гори свијећа шарена а ниже ногу бијела, около ње спавају слушкиње а на асталу свега доста.

сахат, опази опет једног чоека на путу, који бијаше закувао казан од триста ока качамака, и за доручак му не било доста, те узео куплачу, па по казану лоит стругуће, назове му помози бог, а овај му одговори: — Бог ти помогао!

Кад тамо дођу, онда одсједну коње, па се мало одморе, а везирски синови спремили вечеру и свега доста — јела и пића, да и четири хиљаде људи појело и попило не би.

Сад царски зет пошаље оног што је триста ока качамака појео за доручак па му не било доста, и каже му да огледа јело и пиће и види како је.

празно, па послије и све пиће попије и дође царском зету па му каже, да је он сам вечеру сву појео и да му још није доста. Кад ово виде царски зет, онда позове везирске синове и поиште њине жене да му даду.

— па јами за сјекиру и неколико насијече, онда рече Грби: — Ја мислим да ће бит доста. — И ја мислим, — рече Грбо. — Молим те, господару, дедер уљези у ову кућу, па гдјегод је шупље промоли прст да

назидати једну врло јаку кулу, у којој се могу две душе затворити с раном и пићем колико им је за три године дана доста.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Велика девојка, па тако неспремљено по кући! ЛЕПОСАВА: Ја доста растребљујем. СОФИЈА: Зашто ниси собу почистила, него, како смо ручали, и сад стоји свињац?

Кад је год празник, он неће да руча; зови га, моли га, удри га; он ћути. Мати покојна имала је доста невоље с њиме, али субординације никако. СОФИЈА: Шта знам; да је ваше нарави, волила би.

ЈЕВРЕМ: Против мира, тако је; али који се жртвује да се поредак одржи, добија декорације. Доста. Што год видиш, да си добро урадила, остани при томе постојана; речма и претњом не дај се поплашити, докле и сам не

СВЕТОЗАР: Зашто? МАКСИМ: Послова, не знамо гди нам је глава. СВЕТОЗАР: Бар за љубов Лепосавину. МАКСИМ: Има она доста забаве код куће. СВЕТОЗАР: Али опет у друштву. МАКСИМ: Друштво није највећа срећа.

МАКСИМ: И дете да ми квариш! СОФИЈА: Да су балови шкодљиви, не би и људи држали. МАКСИМ: Доста, ја нећу ићи. СОФИЈА: Како ти је воља. МАКСИМ: Али нећеш ни ти. СОФИЈА: Ја морам. МАКСИМ: Преко моје воље?

МАКСИМ: Јест, нека и диже на високо, да и ни враг запросити не сме. Доста, аљину јој нећу купити. СОФИЈА: А оно ћу јој купити ја. МАКСИМ: Море, јеси ли ти полудила данас?

КУМ: Ко се не узда у песму, нека звижди. На пример: „Гди си био битанго светска; куд те враг једнако носи.“ МАКСИМ: Доста, куме Мито, доста, код мене је друга фела од жене, а фела од зли жена има толико, колико грозница: једна је ладна,

На пример: „Гди си био битанго светска; куд те враг једнако носи.“ МАКСИМ: Доста, куме Мито, доста, код мене је друга фела од жене, а фела од зли жена има толико, колико грозница: једна је ладна, друга с ватром, трећа

МАКСИМ: Еј, пусти језик, ђон би њиме могла углачати. СОФИЈА: Е, доста, доста, немој бар пред страним човеком. МАКСИМ: Је ли, лукава лисицо, све тражиш трагове да забашуриш.

МАКСИМ: Еј, пусти језик, ђон би њиме могла углачати. СОФИЈА: Е, доста, доста, немој бар пред страним човеком. МАКСИМ: Је ли, лукава лисицо, све тражиш трагове да забашуриш.

МАКСИМ: Је ли, лукава лисицо, све тражиш трагове да забашуриш. СОФИЈА: Доста већ један пут, стиди се од кума. МАКСИМ: Шта да се стидим, и он има такву аспиду на врату.

(Одлазе.) (Завјеса) ДЕЈСТВО ВТОРО 1. ЈЕВРЕМ И СОФИЈА (ступе) ЈЕВРЕМ: Е, снао, како испаде баталија? СОФИЈА: Доста свакојако, но како сам се надала, опет добро.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СУЛТАНА: Шта, ја тебе за опроштење? СРЕТА (замахне): Јошт ти није доста? СУЛТАНА: Не, молим те, оћу. СРЕТА: Ајде да видимо. СУЛТАНА: Ах, први пут у мом животу да клечим.

СУЛТАНА (замане на њега): Скоте, и да би ли, стрвино, ослепио и довека не прогледао! СТЕВАН: Јесж чула, сека Пело? Доста сам се дао од оне наше аспиде ћушати. СУЛТАНА: Ја аспида, орјатине и скоте с пустаре, ја аспида?

ТРИФИЋ: Кажи, сунце моје, и теби ништа не могу одрећи, само кад паметно зактеваш. СУЛТАНА: Ти, фала богу, доста добра имаш, а и ја сам ти толико донела да ме никад зато прекорети нећеш моћи.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

А ако има ичег што не подносим, онда је то свакако љуљање. Негде око седме године кажем матором: „Доста, бре, тог љуљања, добићу морску болест!

Да би сцена била потпуна, ми почињемо да плачемо. Доста нам је свега! Да смо само знале, не бисмо се ни мртве родиле у једном оваквом граду као што је Београд!

Шифра: Доста ми је свега, пусти ме да спавам.“ Требало је, у ствари, да кажем: „Ја одлазим из ове куће!“ али, ако већ желите да

Мислим, испада тако да је западни свет као уморан и све то што уз то фура, да им је доста сређеног живота, изобиља, досадне, сигурне и учмале атмосфере у којој живе; хоћу да кажем да је све толико сређено

Будзашто! Најприје сам му казала да се не крије иза сиротих учитељица; казала сам му да ми је доста типова који целога живота стављају запете на погрешна места и бришу поједине пасусе у говорима који им пишу њихови

— Зашто сте викали? — Ја, викала? Боже, докторе, шта вам пада на памет? — Мислим да је за данас доста... — промуца. — Наставићемо сутра. Ви сте, драга моја, озбиљно болесни и лечење ће можда трајати дуго, веома дуго ...

— Сада доста! — смилује се најзад маман. — Од данас прелазимо на јабуке! Пролазе дани, али, што је страшно чудно, нико не мршави

матори, који каже да једнога дана, сигурно, али сасвим сигурно, морају у моду да уђу и дебоси и дебосите, јер је већ доста ове диктатуре костура и леди Авети.

најзад јасно да нисте из „Елла“ већ из Кондине, а ваша рођена гајба вам одједанпут шапуће нешто отприлике као: „Мала, доста фолирања, ја сам обична рупчага средњег сталежа који је одувек био дужан двадесет и трећег у месецу, а очајан пред

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Нека иде, како јој је воља, напред или натрашке, није ми стало. Ја сам једанпут чуо да девојка није човек, и то ми је доста. Знам да је ово произишло од каквог филозофа, јер су они и са женама имали парнице. Али шта се ја за то бринем?

Ево ти који тантуз. МИТА: Проклети твоји тантузи, и ту си ми изварао форинту! АЛЕКСА: Ал’ су нам доста и помогли. МИТА: Видим да морам скапати од глади.

ЈЕЛИЦА: Ах, како је лепо, ја вам не могу доста исказати, верујте, не могу: како је била једна принцеса, ах сирота, како је за својим љубезним швермовала!

МАРКО: А с ким би овде говорила? ЈЕЛИЦА: О, молим вас, татице, имала би ја доста хасне од тога. Какви романа они имаду!

Гледајдер им посла! И зато да морамо очи кварити! ЈЕЛИЦА: Ах, татице, ви не разумете... МАРКО: Доста!... Гледај ти ње, јошт би изрекла да ја стар не разумем, него она, јучерашње дете!

Зашто би толико протезали? БАТИЋ: Ви сте врло добри. МАРКО: Шта, ја тебе знам за поштена и вредна момка, то ми је доста. У недељу, дакле! БАТИЋ: Како је год ваша воља. МАРКО: Тако, што пре, то боље.

ЈЕЛИЦА: Пак шта сте у Месецу видили? АЛЕКСА: А шта се ту не може видити? Кад ми књига буде готова, имаћете доста читати. ЈЕЛИЦА: Дакле, ви намеравате издати ваш рајзебешрајбунг? АЛЕКСА: Засад у шест језика; а по времену видићу.

Знам да ће мој татица имати доста посла, јер су вам овде људи одвећ пебелхафт. АЛЕКСА: О, молим, они и не могу љубов благородно чувствовати.

АЛЕКСА: Ви весма благородно чувствујете; и ја би волио десет пута умрети, него да вас се лишим. Но засада доста, ево ми бединтера. 9. ПРЕЂАШЊИ, МИТА МИТА: Господин барон, једно писмо на вас и вексла.

Господин Вујић, треба знати да се у ствари тек полак случава што се год приповеда. МАРКО: Мени је доста; само ми је жао прстена. ЈЕЛИЦА: А што, татице, зар не да? АЛЕКСА: Ништа, ништа. ЈЕЛИЦА: Ах, татице, ја ћу плакати.

МИТА: Охо! АЛЕКСА: Богатства има доста; кад се венчамо, онда нека дува у прсте за кога је пошла. А зар би ово прва свадба била гди се није или младожења или

Теби пак, ћерко (Марији), ево полутина од оне суме коју ми је тај твој барон однети хотео. И ти си ми доста помогла. Иди и тражи себи срећу. МАРИЈА: Ах, ја немам другоме него који ме је изнео на глас... Алекса!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ РАСТАНАК Јежић се диже, њушкицу брише. „Ја морам кући, доста је више. Добро је било, на страну шала, лисице драга, е, баш ти хвала.

триста ... хиљаду — поплава права! Кад би све биле перје! Доста ... баш ми се спава ...“ . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Истога трена чича се прену, очи му старе лукаво сјаје. „Јесте ли, децо, свршили причу, спавати ваља, доста је граје.

Прикане драги, доста је шале, најзад је рачун сведен, пошто си мачка мучио глађу, ти ћеш бити поједен. Параграф први, последњи став:

То ти је слон. Он труби громко: „Ујкице, знај, гладан сам јако, ручак ми дај! Доста ће бити пола вагона и поврх свега једна бомбона.“ У малој бари крокодил дрема, оклопник стари, нарави грубе.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Не треба ићи пошто је почела трамонтана. — Али таласи на језеру не изгледају ништа озбиљно. — О, па они су већ доста велики, а ускоро ће бити много већи. — Ви се не бисте могли вратити вечерас? — Не, не бих се могао вратити.

Живот не би вредео без њих. — Сигурно. Је ли на овом острву ловиште? — Да, било је и доста фазана у шуми, али је сеоска мангупарија уништавала младунце и гнезда. Иначе, има много шљука.

— Скоро цело острво припада маркизу. Врло мало маслињака изнад села припада рибарима. — Је ли вода дубока овде? — Доста. Тешко је газити по њој близу обале пошто је камењар. — Ево села, — рече жена.

— Где налазите трску за плетење кошева? — О, свуда је на језерским обалама има доста. — Ево наше куће. Добра ноћ, млади господине. — Добра ноћ. Пролазим поред ковача и обућара.

— Верујете ли ви, господине, да ће бити ускоро рата? — Са ким мислите да би се морало ратовати? — О, доста је отворити новине. У целом свету пишу о томе. Мислите ли да се то може избећи? — Не знам.

— Не знам. Тек мислим да кад би сви у свету радили просто на томе да се има што више за јело, било би доста за цео свет. Овако једни кажу: ми хоћемо да једемо највише!

Али ми одједном би досадно да настављам мисао. Просто продужих да гледам кроз прозор. ИИ Доста месеци доцније понова на језру. Од станице до обале нисам срео никога познатог.

— Мислим. — Е па стари је сигурно мој отац. — Сигурно. — О, никако није ни могао бити ко други, јер је доста да дође неки странац па да је он уз њега. Ми га зовемо Водич, иако нема шта да се показује у Хуенти.

— Отиди, Пабло, напред, да кажеш да долазимо. Овуда, кроз ходничић, драги господине. Уђосмо у собу доста пространу и светлу, скоро у собу нове куће.

Месец има чудан облик који ми смета; гледам на другу страну. Треба да идем доста стазом пре но што зађем са ње, јер је дотле, између маслина, жито. Седам у сенку неке маслине. Чекам тачно један сат.

— Зашто његови родитељи нису вас запросили? — Била сам доста млађа од њега. Имала сам седамнаест година. Да су његови родитељи знали да бих ја хтела, они би ме сигурно запросили;

Одједном страховит крик, пењући се и спуштајући, звук сирене, прелете преко језера. Има доста времена да су потмуло у ушима сви елементи из којих је састављен.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

је издахнуо, Награда му синџир беше; Но ако му одузеше Царску славу и слободу, Крепка воља опет оста, И то њему беше доста.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

ТУЖБАЛИЦА РАТНИКА Сабље и калпаке у трње, доста је боја! Дан и ноћ смо копали ране по телу душмана, у планину одосмо сити разбоја, авај браћо!

погубила на реци, ја знам ко долази и зашто, и знам да сваком сјају и слави такве сенке за петама иду те говоре: доста си светлост земаљску крвљу својом и дробом хранио.

сунца да их спале и кости у воденици самељу, а ја сам за делања крепка: смирих њихову жар каменом у теме и рекох: доста је било крви, на спавање сад, сви у постељу.

листа и не клања се ничем од крви ни од вриска Чак и да се смањим то је део хтења не претерујем нема у мени доста достојења штета за твоју милост да се излива преко овог потиљка преко тих рамена недостојан сам хране земље и свог

Не знам ко шта иште ја сам доста гоњен мени је преко главе школа и скупштина болница и хотела моја душа хоће светилишта нек ми се тачно каже где је оно

да је чуо наша хтења и зна снагу наше воље жао му је што се наш глас кукавно извија сад хоће да и њега сви чују доста је слушао наше кукумавке изгореше му нокти од силних свећа и врат му је придављен од пешкира које везујемо око

из књиге староставне то може да вам вреди оставите курву иза себе у таквом се друштву не иде пред лице вишње доста су ме цимали са свих страна Јагње је дошло да вас благослови гледајте његов сјај ми смо му спремили ражањ ви збиља

ето на сваком народу сломију кола и по више пута те почну литургије Сотони заиста значења нису пренесена пссст! доста буке и немојте ми се клањати дојадили су и мени национални Пантеони нек најзад дођу до речи рубови неми и белине!

рама репови у припрати се мрзну тамо се пуши косовска рана и ту смо зачели ново племе које рече ономе одозго доста тих идеала који ван овога света воде дај нам земаљске хране путовања Ренесансу ех да ме није прозро!

и носим децу око паса и видим аждају која на њих полаже право јао шта се то рађа златно му теме не аждајо! доста је словенске крви доста си се одевала у разне коже Монгола и Рима и северних лађа сад ће се моје дете попети на

доста је словенске крви доста си се одевала у разне коже Монгола и Рима и северних лађа сад ће се моје дете попети на небо да суди сопствене

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

МИЋА: Можете мислити какав је то губитак за нашу породицу. АГАТОН: Губитак, него! САРКА (Гини која се заплакала): Доста, бога ти, прија-Гино, са тим твојим плачем.

И могао је, видиш, том приликом да ми каже: „Агатоне, брате, ја имам доста њих у фамилији, али сви су некако... некако онако... Ти си једини, брате Агатоне, онако...

ТЕТКА: Остави, дете, ту бригу; имамо доста других на врату. Него, узми тај служавник па 'ајде. Кафа се потпуно охладила, а, велиш, неће ни да је пију.

ПРОКА (очајно): Па доста, бре брате, са тим укрштеним питањима! САРКА: Даде ли ти бар какав укрштени одговор? АГАТОН: Знаш како је, није ми

АГАТОН: Знаш како је, није ми одговорио, не могу рећи да ми је одговорио, али сам му извукао једну реч. А мени је доста једна реч, више ми и не треба. Што кажу, реци: „Оче наш” па ми је то доста да те отерам на робију.

А мени је доста једна реч, више ми и не треба. Што кажу, реци: „Оче наш” па ми је то доста да те отерам на робију. На основу једне једине речи ја изведем закључак. ТАНАСИЈЕ: Па рече ли бар ту једну реч?

АГАТОН: Да кажеш да јој треба спрема за удају, па 'ајд, 'ајд'! Али то јој не треба. Двапут се удавала, па доста јој је то. САРКА: А по чему доста? По чему ти то мени мериш је ли ми доста или није?

Али то јој не треба. Двапут се удавала, па доста јој је то. САРКА: А по чему доста? По чему ти то мени мериш је ли ми доста или није? Ја најбоље знам да л' ми је доста.

Двапут се удавала, па доста јој је то. САРКА: А по чему доста? По чему ти то мени мериш је ли ми доста или није? Ја најбоље знам да л' ми је доста. АГАТОН: Друго је то да има деце, али ето, ни то није била кадра.

САРКА: А по чему доста? По чему ти то мени мериш је ли ми доста или није? Ја најбоље знам да л' ми је доста. АГАТОН: Друго је то да има деце, али ето, ни то није била кадра. САРКА: Ето ти сад опет!

АГАТОН: Ама, не пребацујем ти ја, него велим: да имаш деце, могли би ти и што више дати, овако, ја мислим, доста ти је пет хиљада динара у новцу и све кујнско посуђе. САРКА: Ију, ију, ију, срам те било, Агатоне!

Да је он диктирао, издиктирао би себи нешто више, а не само 5.000 динара. ТАНАСИЈЕ: Доста је Агатону и толико. СИМКА: Е, а по чему њему доста, а теби није? ТАНАСИЈЕ: Друго је Агатон, а друго ја.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Отац је гризао усну и са муком се савлађивао. Онда се обрати мајци. — Доста, буди паметна. Шта буниш дете... Тако мора бити — па јој одмаче руке од мога врата и леденим гласом обрати се мени: —

— Је ли, не би се љутио? Изгледа ми да је помисао на жене олакшавала све тегобе овога марша. Били смо доста далеко од ратишта и главних саобраћајних центара, где би се још и могло шта чути о рату.

Аустријанци после пораза на Церу беже главном снагом ка Дрини. Овде су само њихова доста јака заштитна одељења. Он се нада да ћемо сада и ми ступити у борбу да бисмо их протерали.

Сви оставили посао и слушају... Обала је поседнута аустријским војницима... Ко би то могао бити тамо? Паљба је доста брза и већ прилично дуго траје... Сада малаксава и нагло престаје... Још одјекнуше два пуцња...

Шрапнели ишараше равницу жуто-црвеним димовима, али доста далеко иза наших ровова. Напрегнутом пажњом посматрамо жуто-црвене букетиће, које ветар лагано носи.

Да нисам на овако важном месту, па да скренем са стране пута и мало, само мало да опружим тело, доста би ми било до зоре... Размишљам чиме бих могао да растерам сан.

Је ли близу командант? Рекох му да ће за пола часа наићи... — Ах, сада сам на коњу... Ово ми је доста до зоре — говорио је протежући руке. У близини трећега села сустигох вођу релеја.

На улазу сретосмо војнике из прве батерије нашега пука, који причају да им је на Космају заробљена батерија, и да је доста војника изгинуло. Служба релеја је завршена...

А метални звук челичних мамуза опомињао ме да сам војник, ратник, коме не приличе сузе. И са доста поуздања тешио сам их. Око подне отишао сам на очев гроб.

— Сине, ја се стално молим Богу, да вас сачува... Уздам се у Свевишњега да рата неће више бити. Доста је... Па и они имају ваљда мајке... Била је прибрана када сам полазио. Испратиле су ме до станице.

— Господине поручниче... — Доста! Неред, ђубре на све стране, штала као свињац. Најзад, украдоше и точак са кола. Не треба се чудити ако једнога дана

Хвали се: „Прима квалитет“... „Сортимент“... „Нешто невиђено“. Ви знате... ја по дужности морам да видим јер смо доста оскудни у последње време... Као велим, ако може да поднесе и за нас, иако ја ту пешачку „робу“ не ценим много.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

оближњем селу шпекулише, продаје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.

га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, што се овај простак подсмева њеном другу, те му одговори доста опоро: — Не знам шта ви говорите. — Ехе... па онај криви. Ваш нови учитељ...

Сад му беше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трпео доста. — Јест... болест ме смела. До године ћу имати право да се јавим на практични испит. — Где вам је чича Стојан?

»Међутим има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала. Па што је овде овако ?

Тако редом разгледаше све шта би као требало набавити за први разред, па пређоше код Гојка. За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да још

— А, хвала! ... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу. Али зар да се не користи овом приликом и не узме право из њене руке зреле плодове ?

После овог саопштења, писар се диже. Он нађе да је ово ва први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом... С нарочитом намером он прекиде разговор баш на овом месту...

Управо она не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога... Али засад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...

На табли стајаше великим, јасним, лепим словима, написано со. Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.

— Е доста. Изиђите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима. — Како... Зар ви већ радите са словима ?

Љубица се све више навикаваше на писареве љубазности, и сад јој беху сасвим обични доста смели изрази. Она и сама добациваше Пери двосмислене одговоре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно

Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју корист. Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

добре овне на ражњевима, Сијеците суво месо, а не мјерите, А ложите крупна дрва, не цијепајте, Приправ’те ми доста вина, рујна, црвена, И ракије лозоваче, прве бокаре; Ви невјесте и ђевојке, коло ватајте, Ви јнаци, из пушака често

И ја, Маре, доста рода имам: Имам тајка, имам милу мајку, Имам браћу, имам братучеда, Имам сестре, имам и невјесте; Не ће тебе,

Не фала ти, не ваља ти! Па ћу тебе замолити Мој завидни пријатељу! Тражи тамо друштво твоје, Имаш тамо добра доста!

Рекла доћи, пак не дође; Ја је чека до по ноћи, Од по ноћи пођо кући, Срето драгу насред моста, Пољуби је једном доста, Осташе ми медна уста, Баш к’ о да сам шећер јео, Шећер јео, шербе пио. 203. Девојко моја! Напој ми коња.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Савршено једноставно! (Јелисавети) Изгледа да не разуме... ЈЕЛИСАВЕТА: Доста је један једини покрет, једна једина реч, један једини детаљ, да он, било где да се налази, уобрази да је у представи!

ФИЛИП: Ви сте мој ружан сан, и ништа више! ВАСИЛИЈЕ: Јесте га чули? ФИЛИП: И доста је да се пробудим, па да вас нема!

Три даске преко два бурета! ВАСИЛИЈЕ: Мислиш да је то мало? СОФИЈА: Теби би и једна хоклица била доста! ВАСИЛИЈЕ: Не знаш ти шта би све могло да стане на једну хоклицу!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Не треба нам жена кад цвета, ни кад вене. Не бацамо децу у звездан бескрај. За наша срца ништа није доста. За наша срца ништа не оста. Док један од нас на земљи дише: да ни један врт не замирише. Да живи гробље!

А кад те за мном срце заболи: загрли и љуби грану што вене. Ах, нико нема части ни страсти, ни пламена доста да мене воли: Но само јабланови вити и борови пусти поносити. Но само јабланови вити и борови пусти поносити.

И осетим да ми није доста љубав невесела. Разочаран од твог уморног тела, радознало милујем блудне и меке велике очи биља.

До вечери, кад се, кришом, састајемо. Пољубац један, брз, и негледан, доста нам је. Да се свету насмејемо. Да одемо у ноћ, као да смо криви. Лако, као тица, која кратко живи.

У другој строфи диже се бура. У трећој плове на пучини само олупине брода. Данас ми се чини да би то било доста. До смрти свога оца, до петог разреда гимназије, био сам осредњи ђак.

Кад су се побуњени војници разишли, социјалисте у Бечу мислили су да је, засад, доста оно што су постигли. Монархија је била скрхана, цар у изгнанству, Општину су држали радници.

Круна 970, ако ме сећање не вара. Бенешић се смеје и каже да је доста за почетника. Тих дана је у казалишту приређена прослава патриоте конта Ива Војновића.

Сецесија је пуна, као и пре, свакојаких зелених, белих, жутих крпа. Сваке године, свуд по свету, има доста људи који се баве тиме да сликају жене зелено, а руже црно. И „Хербстаустеллунг“ је пун слика.

Сад се то ретко дешава. Иначе, све ово љубакање по трамвајима, под земљом, и на улици, доста је љупко. Није то необузданост. То је просто овдашњи, развијен осећај за репрезентацијом. Ни уметност није више опасна.

Грке играју не може бити горе. Истина, не мисле, као Рајнхартови Немци, да је за грчкост доста урликање, циркус, и велика осветљења, али немају ни стил једног Моисија, Басермана, Вегенера.

Ено ти гробови, вртови у Бечу, ено ти талијански накити што звечу. За народ, камен, сиротињу и глад, ниси доста тврд ни поштен, веран, млад. Обуци свилу и покупи синове, ордене туђинске и крпе шарене.

Мучениче, свече наш неклониче. На пепелу крвавом Црне Горе није доста горка сласт нове зоре но ти што си очувао част. Мислиш да су стене дедовина твоја. Ловћен да даје стене за пазар. Ти..

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Земљу је обузела зубача и коров. А како је он радио? Он је мислио да је доста да се човек само љути на зубачу и коров, а ништа није радио да их утамани.

— А зашто? — љутио се господар све више. — Зар ниси имао доста новаца? — Не, господару! Новаца сам имао довољно. Било је тамо и много магараца, на избор, али не беше ниједног с

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Рибар се замисли, пусти мрежу из руку, па као да се нечег сећа. После дугог ћутања рече: — Кажу да има у Тој земљи доста свиња. — Зар је само због свиња чувена та земља? — упитам зачуђено.

Прво одем министру иностраних односа. Баш у тај мах кад ја наиђох у ходник, где беше доста њих ради да изиђу пред министра, а момак објави вичући на сав глас: — Господин министар не може примати никога, јер

Наједаред се отворише двокрилна врата и на њих се појави дежмекаст, пуначак, омален човек, поклони се с осмехом и доста глупо, и позва ме лично унутра.

— Штета је за тај извоз свиња. Чујем да их много имате у земљи, — приметим учтиво. — Има, хвала богу, има их доста, али свеједно; појешће се овде те свиње, још ће бити јевтиније; а најзад, шта би било кад не бисмо ни имали свиња?!

Од мене је доста и то. Други нису ни толико чинили... А и уморила ме политика. Шта ће човек да се ломи целог века! Сад сам дошао

или на диспозициони фонд, одакле се награђују присталице владине политике; друго, тај закон, који изгледа тако наиван, доста може помоћи влади при изборима народних посланика да, уз остала средства, истера своју већину у скупштини.

То је таман пет. — То сте дивота удесили!... Доста и на библиотеке трошите. — Е, видите, ја сам сада издао распис да се, сем привредних књига, набављају и уџбеници за

Читао сам нешто о томе у једном страном листу, али ко зна је ли то тачно? Тек, на сваки начин, има доста прихода, доста, без сумње! — рече министар са убеђењем и неком стручњачком важношћу.

Читао сам нешто о томе у једном страном листу, али ко зна је ли то тачно? Тек, на сваки начин, има доста прихода, доста, без сумње! — рече министар са убеђењем и неком стручњачком важношћу.

шале у војску своје синове, шаље их радо, пошто у њима, у војсци, гледа потпору своју — рекох господину министру доста љутито, иако то нисам требао рећи; е, али дође тако човеку те рекне и учини штошта, као да је стао на луди камен.

Он, сиромах, има доста деце, али се ипак држава стара о својим заслужним људима. Његова се мушка деца, знате, врло рђаво уче; и шта се могло

— Колико их имате сада? — упитам. — Имамо их доста, богу хвала, али ово се мора учинити ради угледа земље. Замислите само како то звучи: осамдесет генерала за дан!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

А тамо, преко пута у зобишту, стоји добар бик. Одвојио се од свог друштва, јер види у другом чопору доста лепих и гојазних крава.

Хтело би му се мало ашиковати, ал' он се нешто премишља; види тамо доста супарника, па му се неће да иде међу њих. Ал' обле, беле краве све више одсјајкују на сунцу и, као неким магнетом,

— Како да не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш. Но ви, ка' да већ отпочели. Имаш ли доста комишалаца? — Није, море, још ни половина дошла.

— Ама јес' чуо, Марко, и ви људи! Човек сам, што 'но кажу у годинама и, да простиш, изродио сам доста ђеце, па нећете ми замјерити што ви кажем.

, па свечаником, брате мој, има доста и нас сељака, Елем, седим ја, брате мој, са мојом лушом и гледам у шарени свијет...

То ви је... ал' доста, смејаћете ми се, што пишем оду бардаку. Заслужио је, па треба макар да га споменемо; без њега не може ништа бити, па,

— Не брини, ево ти мој револвер; шест метака доста је до куће... — Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за сваки метак...

— Само пазите да не прођете ни један жбун, ни једно дрво, а да не разгледате. Размакосмо се и заузесмо доста дугу линију. Лево крило одвуче писар, да га веже с Бањанцима, а на десно оде кмет.

— викну Радоња, подмигујући на ону страну, где се беше Ђокић завукао. — Море ћути; доста му је муке и 'нако, — рече кмет.

Зар да ме гледају другови како се ваљам по прашини. Нећу!... Дакле: пао!... ја пао!«... Професор погледа Чичу. — Доста! — рече старац и прозва другога. Пери се замрачи пред очима.

Сваки је расколачио очи и отворио уста тако, да су она готова сваког тренутка дати звук: а—а—а!... Доста је да вам кажем, да се у том допису најцрње напада наш господин капетан, а да бисте појмили сву тежину и значај тога

а и он је, ваљада, био заборавио на своје старо господство, — научио се на рахатлук, а и старост га сустигла, па се доста, богме, и променио. Није ни чудо!

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

СРЕТА: Гле, молим те! А ко то теби рече? ЈЕВРЕМ: То... немој да ме питаш, то је поверљиво. СРЕТА: Ако вала, доста је и било његовог! ЈЕВРЕМ: Сасвим! СРЕТА: Молим те, брате, је л' продаде своју кућу за среску канцеларију? А што?

Ако је на општинском кантару – његов рођак, ако је писар у општини његов рођак. Па доста, брате, има нас још у овој Србији који имамо рођаке за службу и побаке на робији и куће за продају! Је л' тако?

СПИРА: Знам, ал' кад зинеш, а ти не знаш да се зауставиш. ЈЕВРЕМ: Доста, чекајте! Имамо ми, брате, и друга посла, а не вас да слушамо! (Младену.) На сад, да носиш ову депешу на телеграф!

СПИРИНИЦА: 'Ајд', баш говори! СПИРА: Рекох, боље да почекам до предвече, па ако Јеврем има доста гласова, да гласам за њега, а ако зет има више гласова, онда да гласам за њега.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке. Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели

— Ту су слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно. А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано

— Ту су слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно. А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мноштво шарених корица од свакојаког

На њој су кредом побележена имена свију добрих испијача и рђавих платиша. Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштерија обично најлакше заборави. Каквих ти ту нема имена.

— Море, батали трљање — вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста. Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!). Љут сам — ето, то ми фали!

Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално

Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? — Па има их, доста. Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има!

— Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо. А за данас је доста! Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет.

И, бога ми, он се баш даде на посао. Нешто по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све више незадовољника у селу. Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.

Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! — Доста му и оволико. Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење!

Па и он је доста пропатио! А био је красан петао. Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога

Има их довољан број! — Е-да ли штогод, кумим те богом, господине? А овако се више не море! — вели му Максим. — Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје! Пропашће ка’ Жиронда! И заиста!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Ствар је, наравно, врло проста: Сви знате бронзаног кнез-Михаила, Ал не знате да му је свега доста, Да му је варош дојадила!

Уз поток, башта још необрана, А већ три дана пада слана. На вршној грани јабука оста: И без ње, свега бејаше доста. П.П.П.П.П.П. (Прва подругљива песма против повратка природи) Кажу: „Вратимо се природи!

Да предузмем неке мере по свом ћефу и укусу, Једну гозбу да приредим, слично древном Лукулусу, Два, три дана, доста ми је! А шта после, шта најпосле? Није важно! У шталама царским нек ме тад запосле!

Покаж се, куме, деде! Срце ми закуца као лудо Кад помислим да си ту негде...” „Ђоко Ђорђевићу, севап учини! Доста си уживао у обиљу...

— Доста си савета дао Унеску! Врати се отаџбини, то јест, мени!” „Овде је укинуто свако призрење, Ко црв се увија биће ташт

Да могу, продала бих целу Европу Од Атлантика до Урала!” „Шта се предомишљате? Напред! Смелије! Доста је било празних изјава!

Шта сам могла? Вратих се у Чајниче, Мајци, и онамо сам три месеца Због тебе плакала, издајниче! Доста је било вратоломија! Целог си живота хватô окуке! На крају, свака лија долија: Платићеш дугове, и то троструке!

„Куме мој, стојећи ту, на тржници Побелео си попут млинара, — Доста си у вилајету чамио тамном, У нови живот пођи са мном!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Тако је, док је још припремана нова експедиција, сакупљен доста обилан и поуздан материјал за проблем јегуље; подаци су одмах преношени на велику карту Атлантског Океана, из чега се

Она се од америчке обале почиње ширити и лагано хладити, али задржавајући температуру још доста високу да би над њоме загрејан ваздух могао осетно ублажавати климу северо-западних европских земаља поред којих

Оне су се растуриле по тим рекама и у понеким слатким водама што су са њима у вези; у прво време су их рибари доста често имали међу другом уловљеном рибом, али су оне у току времена постајале све ређе и данас су врло ретке.

Дошло се доста брзо до поузданог закључка да се европске и америчке јегуље плоде негде у Атлантском Океану, северозападно од Азорских

Али мужјаци так ве јегуље не живе дуго; они угину најдаље после три године. Напротив, женке могу живети још доста дуго време, па и неколико деценија. Хватано је таквих јегуља које су имале и по 40—50 година.

на којој се тело налази; од дубине може произаћи само једно мало смањивање запремине тела због мале стишљивости воде. Доста је распрострањено мишљење да под великим притисцима воде у дубинама она постаје гушћа, и то толико да чврст предмет,

Опадање је с почетка доста брзо, а све је спорије што је ближе дну. У умереним појасевима је тако исто, са том разликом што се полази од по

на пример, ова последица; морске животиње што живе у топлим водама екваторијалних области, заузимају само извесне, доста ограничене зоне око екватора.

Ти живи створови нису онако разноврсни као они што живе у мањим дубинама, пошто је само један доста ограничен број врста прилагођен специјалним животним условима великих дубина.

лов; то долази отуда што остаци многобројних угинулих организама ношених струјом падају на дно и на овоме тада има доста хране.

Ми смо из дубине од 2435 браса мрежом извукли један примерак Сцробуларіа нітіда, које има доста у свима морским слојевима, почевши од морске површине па до дна, а тако исто и један примерак врсте Фуѕуѕ, који

Пошто је дизање доста брзо, дубински организми, ухваћени у вршки, не стижу живи на брод; нагло смањивање воденог притиска чини да се брзо

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

О кад је тако, ти овамо, машто! Речима финим као ваза саска Показаћу ти ја како се ласка! Доста, за љубав вечитога Христа! Не могу више, досадно ми све је. Једанпут срце на ласкање приста Но више неће.

Све један по један лагано се скрише, Сад их има доста под покровом сивим; И мени се чини: што година више Имам да у ствари све то мање живим.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

И доста је добро примарило кâ је ово брдо вазда хладно. ОБРАД Виђесте ли чудо и знамење кâ се двије муње прекрстише?

КНЕЗ РОГАН Знамо, чоче, нијесу рогати, но бјеху ли згодни и богати? ВОЈВОДА ДРАШКО Бјеше, брате, доста лијепијех, а грднијех десет пута више; од бруке се гледат не могаху.

И помислих кад од њега пођох: благо мени јутрос и довијек, ево среће за све Црногорце, дајбуди ћу повест доста праха да с' имају чим бити с Турцима. Кад послијед, све оно излиња, кâ да ништа ни зборено није.

ЈАНКО (гледа једно плеће и прича из њега) Има овај двадесет говеди, гувно му је код куће лијепо, на кућу му шљеме доста јако, јаки су му и лијепи коњи; крије негђе замотуљак парах, ма бих рекâ да их није много, и за њих му сви у кући

СВАТ ЦРНОГОРАЦ Бјеж, Комнене, задрта делијо, кад си такву срну уловио! Већ си доста одморио крила, нијесу ти далеко Котари; вјера ти је Хајки омилила, једва чека да ти се прекрсти.

СЕРДАР ВУКОТА Дану причај који што сте дошли, да идемо, да не замрчемо. ЈЕДАН ЦУЦА Причаћемо, а имамо доста! Проста сабља по сто путах турска, од Косова која нас сијече, при злу томе, ако је истина.

ИГУМАН СТЕФАН Ни то, синко, ја не могу знати. Аљинах је на небеса доста, па Бог даје коме какву хоће; а мени је свакоја једнака, тек сам своје очи изгубио.

Паде на њем клетва бесчестија. Што је Босна и по Арбаније? Ваша браћа од оца и мајке; сви уједно, и доста работе. Крст носити вама је суђено страшне борбе с својим и с туђином! Тежак в'јенац, ал' је воће слатко!

Како пушка пукне на Цетиње, грохота ће бити на све стране. Благо томе кога срце служи и ко није сасма остарио, доста ће се посла нагледати! СЕРДАР ЈАНКО Издати се нећемо, ама треба да се утврдимо клетвом; здрави је посао.

ИГУМАН СТЕФАН Ја не видим, него чујем доста. Хајте, браћо, те се причешћујте без приправе и без испов'јести, а ја мичем све на моју душу.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Софкина мати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада доста оронула. Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши.

И зато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало за руком да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и

— Доста, доста, Софкице! — прекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило што јој одело тако лепо стоји.

— Доста, доста, Софкице! — прекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило што јој одело тако лепо стоји.

Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме. Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима око џепова и ногавица од поређаних златних, жутих

Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих. Његова доста изношена дуга мантија климата се око њега. Магда му приђе руци. Целива га и честита празник.

И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи. И то је било доста. А што највише матер умири, то је што се и сам тај сељак био изненадио кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на

И кроз широке пукотине од истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у

Прво што му паде на памет, то је да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.

се и тако лежећи чека да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.

Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе његова жена са послужењем. На старом, малом и доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, | доста сумњиве боје.

На старом, малом и доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, | доста сумњиве боје. И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

плодних клица, Небо пуно зоре, надања и вере, Раздрагана песма пробуђених тица, А зраци новог сунца свуд трепере. Доста нас је црна разједала влага!

била чиста, проста, Задовољство које не наноси гриже; Било је снаге што из сплина диже, Љубави, страсти и нежности доста, И пољубаца, пољубаца много...

Пред сенком смрти и дверима гроба. Што се мене тиче, биће ми тад доста Да приђу само четири човека, Снажна и хитра, равнодушна, проста, И леш понесу до места што чека; Где ће га већ

Можда тихо, плаво, разнежено вече, И дах што поноћном тишином потече Преко гора, поља, урвина и хрида. Доста нам је игре непотребног стида. Шта се најзад њиме и на крају стече? Ко нам старе ране још може да вида?

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

коњи бјеху натоварени дрвима, сужбином, перјади — и другијем стварима што сељаци лацманима продају; а до јунакâ бјеше доста и невјестица и дјевојака, све по двоје, по троје, шћућурило се под једном струком. Једино озбиљно бјеху „пушке!

погибе на дебеломе Бријегу у Конавлима, бијаше осредњег раста женица, једра, плава лица некако преширока, али ипак доста пријатна и доброћудна изгледа.

У исти мах, двије му се крупне сузе скотрљаше низ образе. Толико је било доста; то као да је био знак, који женске очекиваху, јер оне сад једанак и у глас закукаше све три.

„То бива угод, некад пред доласком а некад по одласку његову“, рећи ћете. Да, али овај пут небесници не би доста што чистом, бијелом плаштаницом покрише трагове стопица Божиних по земљи, но засуше све, брда и долове, да не оста

„Не мари, нека снијега иако га је много! Гдје је долине јека, биће рода доста, јер снијег топли и надија хранитељку људи.

Улазите људи; жељкује вас Владика свети!“ настави ђакон. Што око Владике, а што у тријему, жагора је било доста, а то је таман било добро дошло нашем „глаголивом“ ђакону, да по вољи узможе дати маха своме кићењу.

жао ми је да сте се и ви измучили по овоме злу времену, оно јест, потребно је било да се скупите, јер имаћемо доста разговора; али, опет, ето божије вријеме; овакога покора мало који од нас памти!

Причекај док се накљукам и ја!“ Доста би шале, нека буде и мало збиље, па да се лијепо поразговарамо!“ рече Оташ, измакнувши се мало и почевши пунити лулу.

“ Јанко се зацрвење као да бјеше нешто скривио. Нехотимице покри уста руком. „Има и Црногораца доста такијех!“ примјети неки. „А разумје ли, кад збораше?“ „Не ја, јер говораше њиховијем језиком.

Протече им тако доста времена, да један с другога очију не сврнуше. „Но сам ти грдан сан уснио, мој Перо, дома, прије но што кренусмо!

Било их пјешака и коњика. Насукоше се један за другијем, па ступаху доста споро. „Турци!“ рекоше оба у глас. Затијем полегнувши сиђоше, па добријем касом отрчаше к својима.

који би пристајали уз нову вјеру — Јанови преци у осталоме не бјеху зулумћари као већи дио ондашње властеле, но доста човјечни. Пошто се земља умири и сасвим потпаде туђој власти, Јанова обитељ животарила је бавећи се пољском привредом.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Мајчино те млијеко губало! Мањи умро него што си се родио! Нашло те више чудо од смрти! Не било ти доста ни земље, кад се укопао! Не знало ти се гроба ни мрамора! Од тебе црни траг остâ! Отуд те на носила донијели!

— Од једног удара дуб не пада. — Капља камен дуби. — Тиха вода брег рони. — Вредне су руке најбоља алатка. — Доста пчела — пуно улиште. — Лемеш што већма оре, све је светлији. — Ко ветар сеје, буру жање. — Слабо семе — њива јалова.

— У радише свега бише, у штедише јоште више. — Ко не чува мало, не може ни доста имати. — Већи је приложак, нег’ главница (чеона). — Онај је новац најбоље потрошен с којим се четири заштеде.

— Боље је своје јаје него туђа кокош. — Боље је и мало с благословом, нег’ли и доста с проклетством. — Пусто масло и пси лочу. — Којој овци своје руно смета, онђе није ни овце ни руна.

— Паде Плива у Врбас па изгуби свој глас. — Свака вода к мору тече (иде). — Од мала мало. — У мало може бити доста, а у доста мало. — Кап по кап иде све до кап. — Мали во уз великог оре. — Малог хвали, а големог терај.

— Свака вода к мору тече (иде). — Од мала мало. — У мало може бити доста, а у доста мало. — Кап по кап иде све до кап. — Мали во уз великог оре. — Малог хвали, а големог терај.

— Малог хвали, а големог терај. — И велик мањег требује. — Од мале искре велик огањ. — Малој пећи мало дрва доста. — Два љешника ораху (су) војска. — Два лоша убише Милоша. — Већа глава, више главобоље.

— Боље је самоћовати, него срамотовати. — Нечисте руке, црн образ. — Чисту образу и суза је доста. — Не гори образ од сунца, него образ од образа. — И сунце пролази кроз каљава места, али се не окаља.

— И Гвозден је умро. — Лијепа смрт — блажено благо. — Боље је часно умријети, неголи страшно зло живјети. — Доста живе ко добро живе, али ко добро умре. — Смрт је лек свему. — Коме није вијека, није му ни лијека.

Да зна човјек ђе ће погинути Не би никад тамо ни ходио! Да је потке колико основе, У сваког би доста платна било. Да је срце тврђе од камена Опет би га растопило злато.

— Ђе си био? — Нигдје. — Шта си чинио? — Ништа. — Јеси ли се оженио? — Јесам, валај! — А имаш ли дјеце доста? — Јок, валај! — Имају ли дјеца крува? — Јок, валај! — У зли час се оженио! — Јесам, валај.

— Калуђере! Избиће те. — Биће та. — Кириџија, камо ти кирија? — У ханџије и у механџије. — Ко је добар јунак? — Доста људи добар јунак. — Ко ти ископа око? — Брат. — Зато је тако дубоко. — Лијепа је кисела погача у кисело млијеко.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

он је мој први комшија.“ — „Па како је, Бога ти! Како живи?“ — „Вала Богу! здраво је, али се Бог ме доста мучи без ашлука: нема зашто да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву.“ — „А оћеш ли ти опет натраг?

Лисица отиде, те нађе мачку, па је позва у друштво, да иду на гувно, да ватају мише. Знајући мачка да на гувну има доста миша, пође радо; па сад изнад пута, сад испод пута, трчи за птицама.

44. Јаше тута на баури. 45. Један прут све поље огради. 46. Једна груда воска цијелом свијету доста. 47. Једна чаша масла свему свијету доста. 48.

45. Један прут све поље огради. 46. Једна груда воска цијелом свијету доста. 47. Једна чаша масла свему свијету доста. 48. Једно вели: Свани, Боже; друго вели: Смркни, Боже; треће вели: Како ми је, тако ми је. 49.

Ево има у мојој плетивачи нешто соли што је претекло кад сам мрсила овце, мислим да ће вам свима бити доста.”” И тако онђе погодивши се с њоме, она скине с руке своју плетивачу, а ми с кόњâ своје вреће, па пуни и мјери, док

Пошто се онђе с њоме намиримо, вратимо се натраг. Ово бијаше у јесен, и вријеме | бјеше доста лијепо; али један дан пред ноћ кад бијасмо наврх Чемерна, нешто се наоблачи па окрене снијег са сјевером да се

Он јој одговори: „Ни за што, само онако.” Али жени не буде то доста него салети мужа да јој каже за што се насмејао. Он се стане бранити: „Прођи ме се, жено, Бог с тобом! што ти је?

По том запита домаћина за што он толико силно јело готови, а домаћин му рече: „Е мој брате, ја сам газда и свега имам доста, али своје дружине никако не могу наситити, све као да ала из њих зија; само ћеш видети кад станемо вечерати шта ће

” Кад ујутру дан осване, али нема оних дворова великих, већ место њих средња кућа; али и у њој опет има свега доста. Кад буде пред вече, седне Усуд за вечеру, седне и он с њим, а нико не говори ни речи. После вечере легну спавати.

” Онда он захвали Усуду, па му опет рече: „У томе и у томе селу има један богат сељак и свега има доста, само је несретан у томе што му се чељад никад не могу да насите: изеду на један оброк пун казан јела, па им је и то

Онда анђео прекрсти штаком колебу, и на ономе месту створе се царски двори и у њима свега доста. Тада их благослови анђео и остави онде, те су сретно живели до свога века. 15. МИЛОСТИВА СНАХА И НЕМИЛОСТИВА СВЕКРВА.

” А он му одговори: „Ево притискоше ме цекини, хоће да ме удаве.” А побратим му рече: „Реци: „„доста већ””, па не ће више излазити.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Треба да буде по двојица у ћелијама, и сасвим доста! Треба да буду једно и исто, дишући законом љубави духовне, исто мислећи и као једнодушна браћа, ваистину, која су се

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ЦМИЉА: Бога ми, фино се понео, нема шта! ЈАГОДА: Понаша се крајње културно! Доста је само да чујете како уме лепо да се изражава! ЦМИЉА: Много значи када је човек школован!

(Улази Госпава) ИКОНИЈА: Шта је, Госпава, зар већ готово? ГОСПАВА: Доста је, вала, и било! И то под оваквим условима! Знаш ли ти шта је ово? Мишја раж! А знаш ли где је израсло?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

ЈОВЧА (с досадом): Деца добра, ама им матере не ваљаше, те их отерах. А и ову бих... ВЛАДИКА А немој, Јовчо, доста си их. Доста! ЈОВЧА А и ову бих, и ову!

А и ову бих... ВЛАДИКА А немој, Јовчо, доста си их. Доста! ЈОВЧА А и ову бих, и ову! Јер, дедо, ти већ то не можеш да знаш, свештено си лице: али, све оне, жене, ништа нису.

Зар имаш толико пара? МЛАДЕН Па имам. И без ајлука, само од тебе бакшиша што добијем па би било доста. ВАСКА Па зар ти све то чуваш што ти ја дам? МЛАДЕН Чувам. Овде код вас имам све, и немам за шта да трошим.

Овде код вас имам све, и немам за шта да трошим. ВАСКА И много пара имаш? МЛАДЕН Па, не знам. Сигурно имам доста. Мећем у сандук. Не знам колико има. Сигурно доста. ВАСКА Како не знаш? Зар не служиш да стекнеш?

ВАСКА И много пара имаш? МЛАДЕН Па, не знам. Сигурно имам доста. Мећем у сандук. Не знам колико има. Сигурно доста. ВАСКА Како не знаш? Зар не служиш да стекнеш? Сигурно једва чекаш да мало зарадиш, имаш пара, да не би више служио.

А овамо: не знаш колико има. МЛАДЕН Па имам, имам доста. Могао бих да не служим више. ВАСКА А опет служиш? МЛАДЕН Па, не служим. ВАСКА Како: »не служиш?

АРСА Не може се овако више, не може! СТОЈНА Не може, газда, ама... ТОМА Доста, а сад нас води и умири се, да он што не примети. Хајде, брзо, одмах! (Силазе лево.) Пауза.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Време младости, у ком крв наша ври и мисли непрестано лете, не допушта нам доста постојанства да се сами са собом забављамо и да од себе далеко не одлазимо.

” У тридесет година возраста почиње сумњати да није Ни сам доста паметан био. Око четрдесет година не двоји више; види да није најпаметнији био, обаче намерава и нада се да ће се

с мојим Дечанцем, хотећи мој тетак да га везана пошље у Тамишвар, називљући га турском лажом и скитницом, ком није доста новце по туђем вилајету купити, него хоће јоште и неразумну децу у Турску да преводи.

О, колико смо нерадиви у истраживању истине! Злато кад узмемо у руке, није нам доста да нам ко каже да је злато, но сами разматрамо има ли у себи знаке правога злата: је ли тешко и савија ли се као чисто

” Епископ: „Две ствари у исто време питаш, од који[х] само за једну не би нам доста било да до ноћи беседимо. А да ти право речем, говорећи чисто[с]рдечно и без свакога пристрастија и лицемерја сврх

Што је, дакле, потреба да нас други за нос вуку? Нити је право, ни поштено. Но, о том, засад, доста. Упамтите ви моју реч.

Ваља да од њи[х] пасапорат узме ако мисли пред бога изићи; пак да се [х]оће један, нека би и то, но није доста ни стотина.

Владика, видећи га сасвим забуњена, дође му на помоћ. Епископ: „Доста већ, Маленица кукавче! Ала си, брате, као олуја; тешко оном кога ти окупиш и запопаднеш!

Није се друго за ме хотело; ово ми је доста било да ме подбоде и упали. Јошт један пустињик? Који чини чудеса? Па шта ја чекам онвде?

„То је доста“, одговорио ми је, „три грошића хлеба доста ће нам бити за два дни.” Дође ми на памет Маленичин разговор, пак рекнем,

„То је доста“, одговорио ми је, „три грошића хлеба доста ће нам бити за два дни.” Дође ми на памет Маленичин разговор, пак рекнем, смијући се, „да и та три грошића нејма, у

у четрнаестој години возраста, ненаучен нимало пешице ходити; отићи из града у Фабрику и Мâлу и вратити се, то је мени доста било. Тај дан као да су ми ноге крилате биле; код салаша деда мога, спрам Семартону, ту смо после подне починули.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Још један примјер пак је доста. Прије њеколико година спорјечка се један Јерковић са њекијем сусједом. Јерковић се нашао прзница, те удари сусједа, а

пуре изобила, свечаником помало и помало комињака да се залије сухи залогај; нека је мркадине да се тијело покрије, па доста. По томе можете судити како су животарили Чагаљ и Шунда, а како и сви остали Јерковићи.

— Таа-ко! Доста сад! — прекиде дујо. — Мали ће доћи на ћуд, ја се надам, а ако ли не дође, ја ћу с њим натраг! А сад доста и за доста!

— Таа-ко! Доста сад! — прекиде дујо. — Мали ће доћи на ћуд, ја се надам, а ако ли не дође, ја ћу с њим натраг! А сад доста и за доста! Ти му, Барице, спреми мало пртенила и што знаш, па нека иђе сутра са мном. Таа-ко! А ти ме, мали, изуј!

Доста сад! — прекиде дујо. — Мали ће доћи на ћуд, ја се надам, а ако ли не дође, ја ћу с њим натраг! А сад доста и за доста! Ти му, Барице, спреми мало пртенила и што знаш, па нека иђе сутра са мном. Таа-ко! А ти ме, мали, изуј!

За њом приступи Кушмељ. Обоје заводњело очима. Она се обрне ка слузи, па хтједе и њега у руку цјеливати. — Таа-ко! Доста, доста! — рече Брне. — Вриме је лећи! Пак устаде и нагну се пут Стипана.

Обоје заводњело очима. Она се обрне ка слузи, па хтједе и њега у руку цјеливати. — Таа-ко! Доста, доста! — рече Брне. — Вриме је лећи! Пак устаде и нагну се пут Стипана.

Врани неће бити лако, јер ће га огулити, ако буде могâ, кâ што ће и право имати! — Доста, гришниче, доста! — прекиде га фратар, више жалостиво неголи оштро.

Врани неће бити лако, јер ће га огулити, ако буде могâ, кâ што ће и право имати! — Доста, гришниче, доста! — прекиде га фратар, више жалостиво неголи оштро.

Бјеше то доста пространа зграда, подијељена на троје; средина бјеше ограђена ниским зидом, при дну кога бијаше камени коломат за

! Тада се кнез умијеша и направи лице као да све зна. — Не псуј, магарчино, него казуј ди је коњ. — Доста је једну рич рећи, па да осванеш сутра у слипићу — вели Бакоња.

Тако си се бринуја за њ!... Сви навалише на ђакона, ко ће боље. Фра-Срдару не би ни то доста, но га удари два-три пута, а да је могао од налоге у тијесној соби, ћаше га и ногом напипати.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Однекуд мислимо: лето. То значи: живот! Опет смо наги крај воде. Али стојимо дуго, а нико да каже — доста И уђе у воду. (Гледали смо је, у мантилу, са моста!) Покрај нас: грана с начетим лишћем некуд оде.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

А кад умрем, сви кажу: „Толини унуци...“ — А коју ћеш кућу и њиву да му даш? — Дотле је мој. Мени је толико доста. Снагу ћуја да му дам, кад постане човек, кучића се не плаши, а Србија је велика. — И зато се ти мучиш?

И све време док би га грчила на себи, шапутала би: „Доста си спавао, доста си спавао.“ А тада, тако осмехнут, дуго је без речи стајао уз њу, па је извадио кесу с дукатима и

И све време док би га грчила на себи, шапутала би: „Доста си спавао, доста си спавао.“ А тада, тако осмехнут, дуго је без речи стајао уз њу, па је извадио кесу с дукатима и бацио је на кревет.

— Пет пута сам ти рекао да нисам. Из Београда сам и добар сам му познаник. Је ли ти то доста? — Боље ће бити и за њега и за тебе да не стигнеш по мраку — бичем чеше обрве. — Рекао сам ти све и ћути!

— Зима ми је, Толе, много ми је зима. Стреса ме... — Наложићу, усијаће се оџак. У Прерову има доста плотова. Све ћу их ноћас почупати. — Узми овога, дај ми „левог“. — Колики је! Одакле се извуче, бога ти?

одлучи кога ће у Скупштину да прати.“ Није смео да заћути, плашио се себе кад престане да говори. „Доста сам и био. Сад ме старост стигла, ти си млађи, па нека Ти је са срећом.“ Људи су занемело слушали.

— „Озбиљно Мислим. Усвојићу га. Наследиће ме, биће газда и срећан човек. Ти имаш још тројицу, доста ти је.“ Тола је рекао: „Не бих ја дао овог малог црквењака за целу Србију.

Погури се и необично кратке руке забаци на широка леђа. Ђорђе подиже главу и усправи се: доста сам се намучио због тебе. Гледа оца. Он никада није био радикал. Њему је свеједно који краљ влада Србијом.

Ја сам човек и хоћу човечански да поступим. Доста кукњаве. Кад морају краљ и владика да умру, што се толико секирате ви, обични грађани?

Само ми ти брзо расти. Деде, потрчи! Чик да стигнеш гусана!... Држи га! Не дај да ти побегне!“ „Доста сам пара, сине, раздао данас на зајам. Дао сам Тројици Страгараца по пет дуката на три месеца.

Комшија га ухвати за мишице и извуче на гомилицу земље. — Такво је време дошло, Ђорђе. А тебе пустише. И време је. Доста си се намучио. Боље да ниси излазио. — Зашто? — Седе један поред другог. Ђорђе му загледа у цигару запаљену на усни.

Цео багремар морали су да посеку, јер је таквих, као што је мој отац, било доста. Била би несрећа ако у твоје време не би било луди које би на багремово коле набијали.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Мора да га има. Где пију остале звери? — био је разложан Смејачко, али Плачко ни да се макне: доста му је и лавље коже, и мушица, и врућине, и песка! Лежао је тако све до ноћи.

Јаје и само поверова да чудеснијег од њега нема, али нешто у њему није му давало мира. — Хоћу напоље! Доста сам чамила у теби! — чу јаје како из њега неко гунђа и зачуди се. Ко би то могао бити?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Можда је и тај дар допринео да му он, Господар Јеврем, тако лако поверује. Заиста је доста убедљиво деловало Вучићево уверавање да њему који је увек, као што се зна, био од оних што су најближи Кнезу, тешко

Умножавао се и мењао а ипак, као добар глумац, остајао непромењен. У сваком случају, све је било доста узбудљиво мада је изгледало предвидљиво: али час освајања је увек био непредвидљив. И непоновљив.

У ономе што је Вучић говорио била је истина, али и у ономе што није говорио била је истина; те две истине доста су се разликовале. Вучић је говорио о Милошу а ћутао о себи.

А он је, тај старац, збуњен од сопственог узбуђења, доста клецаво корачао преко калемегданских ледина, све опакијих од августовског сунца.

је, после, причао како је Доситеј код Хајдучке чесме само ћутао и гледао, па рекао: „Ту мене копајте; мени је доста“.

При том гледа, ко зна зашто, у лице Ивана Југовића и види да је и тај учени, уздржани и доста нестрпљиви пречански господин тада, у подне 1. септембра 1808. године, сав потресен и испуњен великим надањем.

године, Богословија уистину и почела да ради у Доситејевој кући, одахнуо је: од њега, било је доста. Ујутру, кад би излазио у башту да поздрави свитање, Доситеј је осећао захвалност према животу који му је омогућио да

За то је средиште и за ту раскрсницу на којој се данас секу Душанова и Улица Седмог јула, везано доста веродостојно усмено предање.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

пуне топле тајне, По пољубац има у погледу сваком, И има у гласу тужном, неједнаком, Обећање среће нове и бескрајне. Доста, јадна жено, све је залуд! Доста! Ми смо једно другом давно све већ дали. Погасимо лампе пира!

Доста, јадна жено, све је залуд! Доста! Ми смо једно другом давно све већ дали. Погасимо лампе пира! Као вали, Све је већ протекло, и ничег не оста...

И моје очи, земне сласти жедне, Упреше у Вас поглед доста смео; Тај смели поглед као да је хтео Да изда тајне једне душе бедне. Упознасмо се.

И дао бих Вас глед'о Изближе, пођох с Вама напоредо; И целог пута ја очију својих Не скидах са Вас. И ма да смо доста Са друштвом ишли, мени жеља оста: Ја очи своје доста не напојих...

И ма да смо доста Са друштвом ишли, мени жеља оста: Ја очи своје доста не напојих... ЦXЛВИИИ 2 Од тога часа, у груд'ма ми плану Нов пламен који тако слатко жеже, Од ког далеко црне мисли

„Доста! Не треба!“ - ја рекох; а срце Тада ми је било, да прса раскине! Један је славуј баш тад прижељкив'о, у томе часу вечер

тебе вечност у загрљај зове И смрт бољи ти свет отвара, друже; Док мени овај земни живот оста, С утехе мало, и очаја доста. Што ћу без љубичица!

Биће доста ако, Куцнув и ја у узвишено звоно, У које куца поколење свако, Једно за другим, с вером или боно, „Видим како се, у

О Роде! Нема наде да скорим друкче буде: Нит' имаш доста снаге да сам се препородиш, Нит' носиш свест у души и љубав целе груде, Да с душманима многим свуд једну борбу водиш...

Верујте прво! и стисните пести, Па онда трести, трести! Господин, сељак, богат и сирома', У успех борбе верујте - и доста. И ваша снага биће снага грома, И замршена питања сва проста. Верујте прво! и стисните пести, Па онда трести, трести!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Човјек орган доста слаби има да изрази своје чувствовање, зато знаке различите дава, различита тјелодвиженија, умна чувства да

Шар је овај доста поголеми једна маса црна и плачевна, состав ноћи и вјечног ридања; дв'је стихије у њем су ужасне, разљућене

ће сунца зраке сјајне шар движими земни освјетљати: моћ ће људи са својега шара на узано своје поднебије виђет доста мојијех мировах; но погубне мраке Сатанине њихове ће заслијепит очи, мирови им силом свемогућом неће сјати њиним

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Ево што он о томе каже. „Разговори тих двају природњака били су, вероватно, доста занимљиви да би заслужили саопштење.

Наша знања о Демокритовом учењу су, заиста, доста непотпуна, а то је било још у већој мери пре 170 година, када је Виланд писао своје дело.

То путовање много ме задовољило, већ и због тога што је било потпуно бесплатно. Утрошио сам за њ само доста хартије и мастила, како то посведочавају записи тог мог путовања који леже преда мном на столу.

Писао сам их за своју властиту забаву, али сам при томе и доста научио. Можда би ти списи могли и другима послужити за забаву и поуку. Зато их, ево, предајем јавности.

Моја расправа захтевала је и знање математике. Иако сам њиме био снабдевен у доста довољној мери не пропустих да набавим и велико дело Морица Кантора о историји математике.

Они опазише и препознаше у њему неколико пљоснатих риба, званих ромбоји, видеше доста сиво-плавих леђа морских штука, све више и више црвених барбуна и тамно испруганих злаћаних скуша.

Историјски материјал за овај приказ био ми је при руци, јер имам доста књига о александриском добу. Прибележих на листић све податке који су ми били потребни или од користи, и седох за

Он стајаше у једном прозорском удубљењу и гледаше ћутећи преда се. Беше још доста млад - тек ако је навршио тридесету - висока раста и чела, дуге црне косе и црних очију; имао је упадљиво велик, али

Не беше то лак посао остварити краљеву жељу и заповест. Стари народи имали су у оно доба доста развијену грађевинску технику, градили су храмове, куће, пристаништа, водоводе и лађе, имали добрих алата и многих

Архимедес чу како неко обија врата његове собе. Усплахирен повика: „Пљачкашка стоко! Није ти доста што си ме пљачкала, већ хоћеш да прљавим ногама згазиш и моја духовна блага. - Вала нећеш!

Пред једном доста угледном кућом која је, са својим дебелим каменим зидовима, гвозденим решеткама на малим прозорима и својом тешком

Свето писмо даје ти и на то питање одговор“. Онде пише: „Не брините се за сутра, јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога“. Сви присутни сагласише се са тим речима. Њутн остаде у Улздорпу до у јесен године 1666.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Пре рата, памтим, није било овако. Онда, ако бих нерасположен био, то је ипак трајало доста дуго; исто тако ако бих, на прилику, био добре воље.

Утолико... Има, има нешто од Сирана у опату Коањару. — Не налазим да сте у праву — рече ошишана студенткиња, сува, доста дужна и испијена жена ниских груди, колико да се умеша. — О ово овде, шта ти је то? — То су: Сенке јутра Арцибашева.

Треба се, брајко, очајно напрегнути, треба размислити шта да се ради. Нека нас је у почетку шака људи. Доста. Боље ишта него ништа. Јер данас и нема праве опозиције. А зашто нема опозиције?

Сутрадан испратио сам га за Суботицу, одакле ми је, два месеца доцније послао по војнику једно доста опширно писмо, из кога сам сазнао понешто о његовом расположењу које никад не бих могао очекивати.

“ Тако ми је писао. Али то је било и прошло. Нисмо ни ми могли бити свеци. Или, брате, доста смо и то били на фронту. А сад кад стигнем, знам шта ће ми рећи; рећи ће ми од речи до речи: — „Јеси видео, побратиме?

Пронађи клеветника: па, или нека докаже да си поткупљен, и онда није клеветник, или — у апс. Како доста, брате, молим те? Казао си ти, па да кажем ја. Увредио си, враћам увреду. Како, брате, молим те, овде нема командовања.

Има само двоје: не живети или побећи у свет. А ја још имам снаге. И десет ноката биће ми доста да зарадим мир кога немам и кога овде никад нећу имати.

— Не допуштам ти да ме тако блес... — Не, не, не, не! Стани! Слушао сам те доста, сад си ти дужан мене да чујеш. Ти си мени све објаснио, сад ја хоћу тебе да објасним, љутио се ти колико хоћеш.

Шта их се тиче наша изузетна судбина! Њима је доста да знају да патимо и хоће да нам ублаже судбину. — А Грк? А Грк? Како мислите о Грцима?

А тамо у дворишту било је ваздуха и пуно сунца и неба се доста могло нагледати. И удисао је Свилар алапљиво онај, усред јулске припеке, свеж и сладак ваздух и гледао оно небо, што

Она одговори брзо, упорно: — Ни онда, ни онда; ја мислим ни онда не може, никако не може; не знам, али не може. И доста с твојим категоријама, него гледај тамо, ено, гледај тамо.

А жена је ћутала, каткад само подизала очи и гледала га, као да је хтела да каже: јаој, не мучи ме даље, доста, ох доста, није ми ни до чега.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

А онда је све било тачно као и посљедњи пут: маска на лицу, доста угодна празнина која се све више шири у мислима, и, посљедњим трачком свијести: ако се више не пробудим, тим боље! ...

Затим промичу, жустро и доста весело, два млада доктора у бијелим капама. Вратар је једног зауставио. Он вади перо и потписује му неке папире.

Има у мом рјечнику још доста таквих ријечи — имена растиња и птица, и којечега другога — којима никад нисам сазнао правог значења: баш као да сам

Диван материјал за читав низ ленбаховских портрета! Али ја као да сам доста рано наслутио једну резонантну празнину иза тих карактерних чела.

Тад сам по први пут доста јасно наслутио да прозирати људе значи отприлике исто што и владати њима. И чини ми се да сам већ тада осјетио како то

А он би се само одврнуо од нас и одгегао разјађен уз бријег, решетајући главом. Што је доста ријетко код дјеце, знао је и шутјети. Каткад и по читаве дане.

Све то допире до мене сординирано, издалека. И, из ове моје сигурности, готово забавно. Јер ја се осјећам доста безбједан. Овдје сам остао непознат или неоткривен. Ја дакле немам да страхујем да ће ико покуцати на моја врата.

Као нека забава фантазије. За ту фантазију одабрао је један балкон у доста прометној улици у центруму града. Била је то ружна фасада оне некад помодне, несувисле архитектуре, зграда с дућанима

Чудно! Људи каткад доста лако проћердају и свој добар глас, и репутацију честитости, па и саму егзистенцију понекад, али се много теже ријеше

Да, ту све бива беспризивно, судбински неумољиво. На пробама — не велим, то је већ сасвим друго. Ту се још доста да опозвати, повратити, поправити. Додуше, и на пробама кнежевић прободен мачем пада мртав, а Она остаје неутјешна.

затурене наочари, у оном старачком мрмољењу, у оним самотничким солилоквијима (који су узгред речено код мене почели доста рано, још прије педесете), изненади ме мој властити глас, који је одједном изговорио: Цонцерт цхампêтре, или: „Зашто

Па макар и чувствовања бола — и то је било добро, само да се чувствује!... Знам, и пропатио си доста. Али, није ли томе, бар дијелом, била крива и нека твоја љубав према патњи?

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Тако одевен дође на крстоноше. Беше се искупило доста народа. Попа већ позвао одборнике у заседање, па одлучује са њима ко ће шта носити.

Једном речју, ваљало је проћи доста света, па да се нађе девојка Станкине нарави. Родитељи су већ давно дигли руке од свих покушаја да савладају Станкину

Домаћица Вујова, видевши га овакова, не изненади се, јер је, за дуга века, доста оваквих призора гледала. Она само махну главом у страну и још више набра своје збрчкане крајеве око уста, а ситне јој

Пантовац га пресече очима, те он ућута. Кад сви поседаше, Вујо поче говорити. — Доста је било чекања, треба да се ради. Једнако једемо, а ништа не зарађујемо...

Трчао је више од часа, па му је сад требало доста времена да се поврати од умора и да хладније размисли о даљим својим корацима...

— Море, много је то: неће сваки струк осећи по два. Нек ми да осамдесет клипова, па доста. Јован скочи весео. — Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату. То је поштено и право.

Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и двојица слугу. Овога дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе

— запита он оштро. Ђурица устаде нагло. — О томе немој никад више да ме питаш. Казô сам ти ко је, па сад доста ти је... Нисам ни ја од гвожђа ! — обрте се он љутито, провуче се кроз прозорче и оде на ноћиште.

Вују не би право, али одговори обичним гласом: — Је ли доста два дуката? Баби не треба више. — Дај ми, засад, десет. — Хм... да ли ће бити...

Знао сам ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш из његове куће. Гледао сам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам! Деде да видимо којим си добром дошао?

За њим се није могло на коњима, и он окрете низ поток обичним кораком. Више није ни могао трчати. XИВ Ђурица нађе доста новаца, али му тај новац не однесе бриге и незгоде, које га не остављаху ни једнога часа.

А више не смем да нападам за ову годину... И доста је. — Е онда те само једно молим: не иди к њему, док не прибереш све за пут.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

А свети Петар рече: — Добро, па што тражиш за њих? — Начини ми — рече старац кулу до небеса, и дај ми у њој свега доста, и да живим девет стотина година, па ћy ти онда дати. Кад то свети Петар чује, рече му: — Па нека ти буде.

Он јој одговори: — Низашто, само онако. Али жени не буде то доста, него салети мужа да јој каже зашто се насмејао. Он се стане бранити: — Прођи ме се, жено, бог с тобом! Што ти је?

Кад сјутрадан сване, браћа се врло забрину што се учини с њиховијем сестрама. Пошто прође доста времена, стану се браћа једанпут међу собом разговарати: — Мили боже, да чуда великога!

кћер заспала, па јој више главе гори свијећа шарена а ниже ногу бијела, около ње спавају слушкиње, а на асталу свега доста.

сахат, опази опет једног чоека на путу, који бијаше закувао казан од триста ока качамака, и за доручак му не било доста, те узео куплачу па по казану лоит стругуће. Назове му помози бог, а овај му одговори: — Бог ти помогао!

Кад тамо дођу, онда одсједну коње, па се мало одморе, а везирски синови спремили вечеру и свега доста — јела и пића, да и четири хиљаде људи појело и попило не би.

Сад царски зет пошаље оног што је триста ока качамака појео за доручак па му не било доста, и каже му да огледа јело и пиће и види како је.

празно, па послије и све пиће попије и дође царском зету па му каже: да је он сам вечеру сву појео и да му јошт није доста. Кад ово види царски зет, онда позове везирске синове и поиште њине жене да му даду.

Малар рече: — Немам је ту; али ћемо је наћи. Брже царев син даде ухватити коње под кочију, узме новаца доста, па сједе с маларом да иде тражити ону лијепу ђевојку.

Онда они лијепо пријеђу и отиду даље. Кад су већ доста далеко отишли, дођу у један златан град (а вила им је још прије казала да ће наћи ту цуру у томе златном граду).

Ова је вода веома скупа. — Па нека је! Платићу ти. Оставио ми је бабо, хвала богу, доста мала и пара. Имам, хвала богу, оклен платити. — Добро, добро, кад је тако.

Он онда брже у кућу па за сто; затече још доста јела и сит се наруча. Ишло је то тако неколико дана. Но његова маћија, чудећи се томе, мислила је како је то да дечко

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

На то питање могу да одговорим само присећајући се свог првог покушаја за који памтим да је био доста амбициозан, пошто се састојао од изума једног апарата и једног метода.

Али, слободно цртање коме је било посвећено доста часова било ми је досадно и тешко сам га подносио. Било је то прилично необично, јер се већина чланова моје породице

Једног зимског дана сам успео да се попнем на врло стрму планину у друштву других дечака. Снег је био доста дубок и топао јужни ветар нам је ишао на руку.

Посетилаца је било доста, али не баш одабраних и дискутовало се о томе догађају, што ми је дало изврсну прилику за непромишљену примедбу.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Исте вечери отац је мајци за вечером испричао о јереси коју је од мене чуо то поподне, али је његова срџба била доста спласнула.

Онда сам им рекао да се доста разумем у кување јер сам увек пажљиво посматрао како то ради моја мајка. То се врло допало старијој госпођи.

Једна од мазги ми је задавала доста посла. Што ме је више мучила, изгледало је да то причињава све више забаву осталим радницима, грубим досељеницима

На броду је било доста радника и све су нас одвели на немачке докове у Хобокену. Требало је да тамо помажемо утовару у бродове као замена

Тада сам ја бивао господар целе Творнице. Ту је, међутим, био и један мој пријатељ, доста старији од мене, али нижи по функцији у Творници. Звао се Билхарц.

слушао бих и одабране стихове Шекспира и Гетеа које је он исто тако добро рецитовао, а које сам могао разумети јер сам доста знао и енглески и немачки. Уживао је у вештини лепог говора и интонације.

Испало је да су обе стране задовољне резултатима. Она се добро бринула о мени, а ја сам је снабдевао са доста дрва којима је њен син трговао. То је било изнад њених очекивања.

до сада сам доста говорио о припремама за упис на колеџ и о животу у њему, а усто сам често помињао физичку снагу и борбени дух.

”Ако наставите својом методом и даље, бојим се да Вас мајка никад неће видети, јер је сигурно да нема доста анђела чувара на читавом небу који ће Вас спасити да не сломите врат.

” Путујући до Беча имао сам доста времена да филозофски размотрим читаво своје искуство у Швајцарској. Захваљујући Нивену из Кембриџа и мом пријатељу

Одмах сам га познао иако је доста изгубио од своје надмености и грубости, чега се добро сећам када ме је грубо подигао са седишта оног незаборавног

на броду ми је изгледао велики и моћан да сам готово био престрашен гледајући их, али овога пута чинило ми се да сам доста изнад свих мојих сапутника. Ипак сам се одупро овом искушењу.

Ћипико, Иво - Приповетке

Она се збуни, па ће измичући: —Што не бих?... А треба ли ти још ко? —Не треба други. Доста си ти! Дакле, хоћеш ли? —Не знам ја... Питај брата, ево га! и покаже руком на њ. —Што ће ти брат?

Жупан прикупљао је тежаке да с њима пође у поље. Цвета приђе к њему: —Узми и нас двоје! —Не треба! Има нас доста. —Нисмо, валај, на одмет. Деде, прими нас! —Што тражите? —Што и други. —Добро! Дођите обоје.

Путем размишљаше. Досети се да нема ни толико колко је требало да се преко пребаци. Додуше, за бродарину било би доста и нешто би претекло, али јој рекоше да брод по овако ружном времену неће отићи. А она је напремила да пође.

У подне радници су отпуштени с посла да се заложе. Браћа су купила за објед, као и обично, хлеба; њима је доста њиме се заложити до вечере.

Жао јој дјетета и мучи је мисао што ће он рећи, — може је замрзити и помислити да га у путу није пазила. Доста је било оно неколико туђих ријечи што их Цвијета бијаше у граду научила да схвати женино причање.

— Увијек је боље амо него код нас... Видиш, добива се прилично... Да бог поможе! А и теби ћу лако наћи посла. Доста да имаш воље за радњу и да си здрава... Ма што ти је то по лицу? — преврне разговор. — Биће ти биле оспице?....

Овај одмах нађе посла цурици. Имао је доста својих земаља на шкољу што је био усред мора, неколико миља даље од обале.

се и пријети јој; у срџби оно разроко десно око чисто сијева, и он виче на вас глас: — Ја сам ти сам сада господар... Доста сам ради тебе трпио! Осле он јој помњивије за стопама иде.

—Доста је за ручак, — рече наглас, омота туњу око трстике, узме рибу и упути се ка смокви гдје је храну оставио. Полако, као

Имам ја жену, па и ње ми је доста, нисам ја већ бијесан... Сатаре умор, брига и сиромаштво... Цвета се пренемаже да је невина.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

са мером упознавања и разумевања других културних модела, оних који су ту, у нашем суседству, као и оних који су нам доста далеки.

У ствари, све што сам досад рекао има једну једину сврху: да ме приближи оном доста уском аспекту или стајалишту са кога бих желео да изнесем дветри мисли о савременој поезији.

је то што данас називамо речју Косово, и због чега се окупљамо у овој просторији Удружења српских писаца, плод једне доста дуге, кратковиде колико и опаке сепарације, унутрашње деобе нашега културног простора.

и што је за њих црвено цвеће, то је за мене сабор у цркви, па отуда: „што су им – то су ми“, „што им је – то ми је“. Доста занимљив песнички поступак, и леп доживљајни угао из ког се субјективно светло пролива на споља виђени свет.

О изворности и старини ове лирике може се доста поуздано судити на основу свадбених песама. Оне ће бити и последње на које у овој прилици још имам времена посебно да

(1987) БАЛКАНСКА КУЛТУРА Познато је да су општи судови – а они су углавном и вредносни – које о култури доносимо доста несигурни. А када се односе на културу или вид културе којој сами не припадамо, врло лако могу бити и нетачни.

Приповедач је зове теткицом, уз придевске именице матора и лукава. Понекад је именује и као кост и кожа, што већ доста јасно упућује на мртво тело у земљи.

При томе је нећемо толико посматрати с лица колико с наличја, такорећи – с обрнуте стране. Они, наиме, доста дуго – и у деветнаестом и у двадесетом веку – упорно прекоревају српске писце због слабог знања матерњег језика,

Још на почетку века Р. Јакобсон и П. Богатирјов доста прецизно су описали какво место и значај у усменоме песништву има такозвана колективна цензура: све што сам певач као

Ова игра је, штавише, доста често служила за означавање завршетка строфе или целе песме, дакле као поентирање, до чега је иначе Дучићу нарочито

Можда ћемо се овој доста тамној појави најлакше приближити, са чисто језичке стране, ако се задржимо на синтакси, о којој се овде највише и

ни Вук „Анђу капиџију“ није сврстао међу митолошке песме, него у „љубавне и друге различне женске пјесме“, што звучи доста неодређено и рекло би се да сведочи о извесној Вуковој несигурности при жанровском разврставању лирике.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Вратићу јој тих двеста динара, па ето, то је доста за њу учињено. ВАСА (чита): Прија Соја. ЖИВКА: Њу бриши. Она је рекла за мене да сам алапача.

их ја све, целу фамилију, па ти учини све што можеш, а ако не можеш, а ти обећај: знаш како је, и обећање је кој' пут доста. Е, 'ајде, поздрави Дару и зета. Довиђења! (Оде.) XИ ЖИВКА, НИНКОВИЋ АНКА (пошто је Васа отишао, уноси карту).

(Оставља на столицу.) А ти Анка? АНКА: Ја, бога ми, двадесет. РАКА: Па доста! АНКА: Господин Пера из административног одељења је највреднији, он је купио до сада триста. РАКА: Е, а ујка Васа?

оптрчи фамилију и објави да нисам више министарка; нека Савка, Даца и Соја кликну од радости и нека кажу: „Е, вала, доста је Живкиног и било!” Тако ће да лану; знам ја њих, а знам и тебе. Иди, иди па објави. (Васа оде.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Пажљивоме читаоцу неће промаћи овај доста необичан опис мимике на Томчиноме лицу у приповеци Стари дани: усамљен седи у мраку иза куће, док из осветљене собе

заснован: напред се даје суморна слика савремене вароши, убоге и бездушне, да би се набрзо једним оштрим резом („Али доста! Нашто ово? Све је ово тако сирово, масно! Нећу то . . . Старо, старо ми дајте!

11 Код Борисава Станковића доста је чест ноћни или вечерњи пејзаж, са довољно тананом градацијом од тамног ка светлом.

Праобразац је, дакле, садржан у раном дечјем доживљају. Отуда и време код Станковића - чисто композиционо гледано - доста често тече обрнуто, од садашњости ка прошлости, где се и налази његова утопијска варош, његови „стари дани” и „пусто

Кад, наиме, помније разгледамо текст, примећујемо да је он доста густо проткан Софкиним опажањем и доживљавањем. А и само сећање, које је укинуто на крупноме композиционом плану,

Писац се, извесно, том околношћу може окористити, али и не мора. Две-три доста ситне појединости у Станковићевом случају недвосмислено наводе на потврдан одговор.

Али је у међувремену све разгранатија и сложенија теорија прозе провела доста танана разграничења у унутарњем саставу приповедног текста, међу којима нам нека омогућавају да са друге стране

). Нејасноћа је, према томе, искрсла због употребе једне у суштини доста сложене форме какав је неправи управни говор.

Обе реченице, што особито показује прозодија, имају на обележеним местима доста јак улом у синтаксичкој конструкцији, па се за њих такође не би могло рећи да су граматички сасвим коректне.

И она је, очигледно, двапут преузета, што се иначе у Нечистој крви доста често сусреће. О реду речи код Станковића, о чудним инверзијама, још чуднијим враћањима и понављањима, као и о

И у неким другим Станковићевим делима налазимо пажљиво израђене описе куће. Они имају доста заједничких црта. А што им је заједничко, то је и најзанимљивије за проучавање; пошто помаже да се у аналитичке сврхе

да три одласка из куће - на дан саопштавања прошевине, на дан ритуалног бањања и на дан венчања - стилизује са доста јаким тоновима девојчиног опраштања од једног живота (он за њу умире заједно са родитељском кућом, па у тој мери и она

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

— Викам, господине, зашто да бега у Србију? Србија има доста људи, а ова јој земља ваља, а ми смо, викам, тапија за њу.

Мрзим га, изједна га као рајетин нена– видим, јер ме је родило робом, а опет ми га никад доста није. Често сам се зарицао да нећу да га гледам колико ни добар Јеврејин ону жалосну своју долину плача.

Зашто? 3емље је и горе доста имао, шуме и планине још више, лова и лепих изгледа такође. Што није сишао у град, кад се већ померио са роднога прага?

Његово лице смерно, израз доста мекан, у очима некако спласнуо онај његов познати једак осмејак. У рукама му дуге ћилибарске бројанице као да је

Ха, ха, ха!.. Је ли ти доста?!.. — Чудновато, просто! — Нимало!.. Калуђери и дервиши траже потоке и дубраве за своје манастире и текије.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

НА ГРОБЉУ Гробар је копô гроб — Обикнут њему рâд — Три лакта уздуж доста, У шир ни пуна два. „Што дубље, то је боље“, Помишља копач стар Тарући с чела зној; А онај прамен магле, Што му

Шешир скидам — не пред кипом (На кипу је доста мана), Шешир скидам пред споменом Узорита великана. „Ој, Петефи, ретки створе, Ти слободан метеоре, Ти с’ живео

»Невен« 1882. УДОВИЦА, СИРОТИЦА, НЕЗНАЛИЦА (Уз слику) За живота својег друга Свега јој је доста било: Од кад њега гроб покрива, Сломи јој се десно крило.

Незналица мислила је: Има шуме доста свима! Ал’ је шума спахијина, А он не зна шта је зима. Мислила је: шума ј’ свача Кâ и јарко сунце што је, Па

Он затреба ново име, И љубав му кумовала. И то име ким се данас Цео један народ дичи... Али стан’мо; то је доста, Ближе с’ тајни не сме прићи. Љубав му је кумовала.

Реци шта је, да с’ не дангуби.“ Старац вели: „Ето шта је, — мука, невоља: Мојој баби није доста славе бољарске, Она б’ хтела царску круну, — ето, то ти је.“ Не чуди се риба томе, мирно говори: „Хоће круну?

— ∙ ∙ — Ту је старац дуго стојô, дуго чекао, Чекô рибу, риба му се више не јави. „Е па шта ћу? Доста ј’ било“, мисли у себи. — Поврати се деда рибар својој старици. Ту сад очи разрогачи: све је кâ и пре.

А сад руке... шта ћу њима? — Радом, трудом оне сјаје — Једна нека доста прима, Друга нека доста даје. А сад плећа...

А сад руке... шта ћу њима? — Радом, трудом оне сјаје — Једна нека доста прима, Друга нека доста даје. А сад плећа... та су слаба, Терет их је измучио — Нека плећа буду јача, Па ма терет мањи био.

У многој кући просветна века Ти си васцела библиотека. Многи се скоцô од умна поста, Ал’ тебе има, па му је доста.

Е, то била небеска мода, Тад’ бих ти писô још десет ода, А сад ће доста и ова бити, Још и ту морам од тебе крити. Ал’ тамо кад већ Фебруар мине, Тад је прочитај ради милине, Прочитај па

Кечиго драга, од мене ј’ доста, Ја оду не знам завршит’ боље, Већ оним што је испосник један Сто пута кликнô у славље твоје: „Блажена мрежа која

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Ево, новаца је оставио доста; али шта то помаже кад је оставио после себе краву. Богзна шта би од мене било, да нисам од натуре на господство

Ја немецки питам како се находите. ФЕМА: Не зна вам та ништа, невоспитана је као крава. САРА: Аа, ништа, ништа, доста су воспитани, јошт су млади; прекрасно, прекрасно, то ми је драго. (Поклони се.

(Поклони се.) Јуче сам била код госпоје Мирковичке на ручку, то је штогод прекрасно, од свега доста, али сарму што је имала, нисам јела скоро, пак срнећи черек и штрудла, то је штогод коми фо!

ФЕМА: То код мене мора увек бити мико фо! САРА: Драго мије, драго мије, то је за мене доста. Јошт кад би било мало сарме, то ми је остало у души јошт од госпоје Мирковичке, а и ајнгемокц не шкоди; а печење, а,

МИТАР: Твоја је мајсторица сасвим полудила. ЈОВАН: Доста је и била паметна. МИТАР: Па куд је сад отишла? ЈОВАН: Да јој читају молитву.

Кревети морају доћи насред собе успоред, и то један за госте, а други за мајсторицу. Ова полица... МИТАР: Доста, имена ти божија, преврћу ми се црева. Шта је та жена наумила? Ајде, Евице, од једа нећу моћи читав дан јести. (Оду.

(Они се раставе.) Несреће и смради? Је л то нобл, тако Французи раде? Није ли доста што се на балу грле, него и по буџаци, а? А ти, кукољу од паора, ко ти је рекао да остављаш кућу?

РУЖИЧИЋ: Доста! Бједни робе града, Не знаш шта је природа, Не знаш шта је јестество, Тихо величество, Гди фауни оде, Гди се смеју

(На уво.) Али оће ли младожења какав дар добити? ФЕМА: Алабунар, од мога покојног мужа остало је доста ствари. (Начини смешан комплимент и отиде.) САРА: Но, како вам се допада?

МИТАР: Шта се замотаваш, погани једна! Ја ти смрдим, а како ти је било кад си коже газила? — Зар ти није муж доста новаца оставио, него и ствари да залажеш? (Извади сат и бурмушицу.) Шта си имала шиљати ово код мене?

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Ватра која те види биће скупља Од злата које себе не познаје. Оста само име: доста да се роди Песма у лету сјај далеке зоре. Сањам те док певаш у скамењеној води Морем без молитве про непрелет горе.

све истине које нису обавезне Јер права истина је стидљива као мирис Ја волим јучерашње нежности Да кажем своме телу „доста“ и да сањам биље Прсте очи слух другачије распоређене У шуми неголи у телу КАП МАСТИЛА Шта све може да стане у капи

Краков, Станислав - КРИЛА

Било је доста тихо и чуло се хркање поспалих. Један стражар се дуго загледао у џиновску сенку два огромна топа, која су као две дуге

Био је ђак, пилот, и доста снажан. Својој дебелој љубавници доказивао је како године, запремина и загрљаји у степенима расту.

Опет су резерве јуришале и изгубљени део косе био је повраћен. Разуме се да је било доста мртвих. Војници су цвокотали од неспавања и страха, трзали се, шапутали и дремали.

Петровић, Растко - АФРИКА

Пред подне све је нагло светло и блиставо од сунца, страшног сунца чији су зраци, као отровна копља, смртоносни. Доста је да им само неколико минути буде изложено теме или врат, да се голим оком гледа у њин одблес и преламање на води.

Било је доста погледати на младиће па видети чиме ће се завршити ноћ велике Монге. Ноћ је била потпуно над реком и месец се кидао,

Црнци се појављују и гледају ме издалека извирујући иза својих округлих колиба. Доста је да пођем у било ком правцу па да на тој страни свих нестане.

То је сељанин, фетишер Бро. Изгледају сви доста искрено одушевљени овом ваљда свакодневном представом. Ја, који сам само читао по књигама описе сличних мађија, већ

Апстрактно он не мора да броји као ми. Није ли чак и за нас, већ после броја десет или петнаест, појам количине: доста или много?

Не каже се, нити је у свести представа, да сам прочитао за месец дана четрнаест књига, већ се каже: доста књига или много књига.

Другарице ће говорити о њој: „Она коју ће за три године узети један бели!“ После доста времена Меј ми рече са прага: — Тоа па пансе селие, мусје, ме моа англесе боку мон пети се', мусје мон флел; е кан

Ма само један белац, макар кад прошао, и макар само прошао! Требало је доста времена док се скупи четрнаест „портера“ за ствари и носиљке.

њему нису више округле ниске колибе са високим купастим крововима; колибе су у њему састављене од танке печене земље; доста високе, угласте, неједнаких зидова; врло црвене.

На понекоме је још и фетиш од печене земље. Село изгледа доста просто; само мале афричке козице, што се саме шетају, поздрављају једна другу при сусрету и измењују две-три врло

И веселе се наставља истом захукталошћу, истим лупањем там–тама, истим ритмичним трешењем свих сватова. Доста је погледати у луде па да се види чему води ова ритмика коју научњаци зову „там–там–коит Банфоре“.

Рекло би се да је Бобо изумро. Једино је речица препуна нагих црних младића који се купају прскајући. доста је да се приближимо па да се сви ти влажни младићи разбегну. Сва утрина до града је златно–жута са црвеним флекама.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

То беше... СТАНА: Та доста, доста! Проклет вечито! ГЛАВАШ: То беше Спаса!... СТАНА: Бог те убио! СПАСЕНИЈА: Ах! ГЛАВАШ: Па сад је водиш, Да

То беше... СТАНА: Та доста, доста! Проклет вечито! ГЛАВАШ: То беше Спаса!... СТАНА: Бог те убио! СПАСЕНИЈА: Ах! ГЛАВАШ: Па сад је водиш, Да са

А белог стада мирни чопори По ливадама мојим пландују, Да своје руно вама поклоне!... Није ли доста... о, бунтовници? Бунтовне крви гадан породе, Шта хоћеш више?...

А је ли дома паша Сулејман, Злочине раје отац милостив? И је ли здрављем доста угодно? ТРЕЋИ ТУРЧИН: Угодно је, бабо, и здраво је, само што је ноћас ружан сан уснио: као да му је керуша два зуба

Довела бих ти кћер!... СУЛЕЈМАН: А је ли доста реч? Син ти до данас није погинô... СТАНА (показује кроз прозор на бедеме): Још ово гробље — тврде бедеме — Онаки

И ту се нашао!... ГЛАВАШ: И то је чуо?... Па шта ће с тим?... ХАСАН: Поручио је да те призовем — Оружје беше доста богато — Па везир тражи да га повратиш... ГЛАВАШ: Мени требају, Од доламе је преча кошуља.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Наслон Хрватовићевих положаја пред Бањом био је Алексинац, око 30 километара удаљен од Бање и свезан с њом доста добрим путем.

— Хе, хе, хе, шта вама пада на ум! Нашто је то? не вреди, знате; могао би човек погинути, а то није наш позив. — Доста, не смете, дакле! Па што ми онда говорите о страшљивој, исквареној генерацији!

У Алексинцу се штаб смести у кућу трговца Манојловића. Увече дође доста опширно извешће о данашњој борби. Наши су били изненађени тур ским нападима и Турци су одмах заузели неке наше предње

Отворим прозор И погледам напоље у ноћ. Хоћ није била месечна али је доста видна. По логорима су давно догореле ватре и провидљив сумрак и тишина притискивали су целу околину.

ланца виделе су се сабијене колоне, где су прилегле земљи и заклониле се за какав шумарак или забрдак, којих је било доста по бојноме пољу.

Да потпомогну његово кретање, Турци пустише са свога десног крила до Мораве доста јаку коњицу, за којом се кроз кукурузе провлачио доста дугачак пешачки стрељачки ланац, а за овом су марширале три

његово кретање, Турци пустише са свога десног крила до Мораве доста јаку коњицу, за којом се кроз кукурузе провлачио доста дугачак пешачки стрељачки ланац, а за овом су марширале три повеће колоне.

на наше; наш ланац пуцаше донекле, па онда брзо стуче и пусти преда се формиране затворене каре Черкези су били доста близу и наше их каре дочекаше сложним плотунима.

). (Име је нејасно записано у дневнику и не може поуздано да се прочита; доста да је пуковник био неки Кавказац и име му се свршује на адзе, као код многих његових земљака).

Ту на друму било је такође доста војске и батерија, и тако исто и дале уз друм у правцу Тешице. Комаров и тој војсци заповеди да се крене полако за њим.

Неки су били спремни да пуцају, за друге су на брзу руку копани заклони. Ту беше мајор Сава Грујић. Беше ми већ доста »војевања« с Комаровом, стога сјашим с коња и на моју личну одговорност останем ту са Савом код топова, а Комаров са

Данас је на левој обали Мораве, на житковачким и прћиловачким висовима имала да се бије доста одсудна битка. Наши су гледали да концентришу ту што више војске.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

А зло дошô, ако мислиш Животарит’ гњило; — Кукавица има доста, — Нигде их не било! ЛXXИ Питаћеш ме, моје чедô, Кад сам ове песме писô, — Просуо их један часак, Један тренут,

ЛXИВ Ко је тужан, нек не тражи Туге нове. Доста му је, доста му је, — Нек не чита песме ове. Ко је срећан, нека грли Своје снове, Нек не мути ведру душу, — Нек

ЛXИВ Ко је тужан, нек не тражи Туге нове. Доста му је, доста му је, — Нек не чита песме ове. Ко је срећан, нека грли Своје снове, Нек не мути ведру душу, — Нек не чита песме

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Имало је доста граничара. То су они који су за време мира као будни и опрезни стражари даноноћно чували нашу границу.

Дошло ми је да јекнем, да управим песнице небу, па да викнем: доста је било крви... Аман! Пуцњеви пушака се разлежу.

— Вала, браћо, ако је за вајду, доста је. Ратујем: дванаесте, тринаесте, четрнаесте, петнаесте, шеснаесте и ево сам у седамнаестој...

— Чини ми се — настави Влајко — радије бих се убио, само да не гледам више такве призоре... Доста је било. Измислили су људи нека правила којима насилно заглушују свој разум и механизују своју савест.

Нашли смо се у реконвалесцентном логору у Водени. Било је доста познаника. А и са онима са којима се нисмо познавали поздрављали смо се срдачно, као да смо давнашњи пријатељи...

— Хајде да спавате! — вукао га је његов водник Брана. — Доста је било. Чуће управник. — А... Ш’а?... Брига мене!... Даље од жице не могу. Видећу бар моју кобилу „Ружу“...

По дну рова, била је расута слама која је била доста угажена. — Овде је наш главни ров — командир ме дохвати за рамена.

Али ипак, ми их и дању држимо под оком... Одвешћу вас сад на још једну објавницу. Можемо. Мислио сам, доста ми је и ово што сам видео. Али то не могу, и не смем да кажем командиру.

Дах ми је стао. Дрхтим, па ми дође да му кажем: не могу више да глумим храброг човека. Доста ми је и ово што сам видео! — Ето, тако, по цео дан — говорио је мирно командир.

Бранимо отаџбину. Погледао сам га у врат, и паде ми у очи велики ожиљак. Зар му није доста — сену ми кроз главу. Командир пређе главни ров, и поче се спуштати једном стрмом саобраћајницом.

Ви свакако знате да су сви војници јуришне чете нежењени и добровољци. Међу њима има доста и таквих за којима нема ничије око да засузи. Са некима сам чак и разговарао... Видите...

Паљба је малаксала. Ја сам се мало охрабрио, те запитах: хоће ли они опет да бацају бомбе? Мени је већ доста било. — Сад долазе други. Тако ћемо се смењивати целе ноћи. — Ено га један! — викну осматрач и дохвати пушку.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

закључивати шта се све у нашој тадашњој књижевности покушавало и којим све правцима немирно кретало, нашао би се пред доста оскудним а сасвим једностраним материјалом: у ту сврху ваљало би састављати књигу сасвим друкчију.

Па ипак, у томе песништву доста је, последњих година довољно истицаних елемената које не смемо сметати с ума. у овој Антологији њему је стога и

и сасвим нејасних питања (често ни дотакнутих), а толико сваковрсних и неочекиваних загонетки, да ће требати још доста рада многих ваљаних радника да би се могло прићи томе задатку.

Нека заспи с пјесном мојом, доста за крат први, Овако ћу задјети јој мрежа мојих врви; Те дај данас, те дај сутра, — серце ми се нада, Неће проћи ни пет

природом у стварању слаже Тако да је, всељубезна, и у нашеј власти Само суште создатељство чрез љубови сласти; Ми смо доста једно другом, доста за потомство, У нами сва сокровишта, ту наше лакомство; Свако наше внушеније, сваки подвиг

слаже Тако да је, всељубезна, и у нашеј власти Само суште создатељство чрез љубови сласти; Ми смо доста једно другом, доста за потомство, У нами сва сокровишта, ту наше лакомство; Свако наше внушеније, сваки подвиг т'јела, Дволична су душе

Зла гордињо и лакомство нечестиво свјета! Нигда ли вам није доста нит' шта овде света! Мила чувства продају се — ту већ нема зајма —, Земља мора сва пропасти с овим обичај'ма.

1810. Јован Берић ЕУСТАХИЈА АРСИЋ СЛОВО НАДГРОБНОЈЕ Надежда и шчастије, сад мње опрошчајте: доста со мноју играли јесте, од сад играјте с другими; покој души всјех даров јест најлучши. 1816.

На вас погледа младежи цели свет! Од вас чека то Немање тиха сен! Доста! На стол вам мећем знаке Намере путне; избер’те себи.” — Представи взору, о Теодоровићу, Те знаке к цељи.

Прем је мала, ниска, проста, Била б’ опет мени доста Да у њој се развеселим. Мог детињства спомен слатки, Сна и мечте образ глатки, Што исказат није словом, Јошт у кући

У срећи Не понеси се! Наплотак један из блата, у блато други. Доста је. Дуг да не будем: Све је Миленку Благоје редом погодио: хлеба проси од слугу. 1831.

Цаело Муѕа беат Сіц Иоуіѕ інтереѕт оптатіѕ епуліѕ імпігер Херцулеѕ Хоратіуѕ Доста се крви проливало српске у окови турски, Страдала невина деца у мајчиној утроби грозно, Гнусним и блудом чистота

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

КНЕЗ ЂУРЂЕ: Станиша! СТАНИША: Брате! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Доста је сад... ЈЕЛИСАВЕТА: Ех, клетво моја! Само доста је? И још ти није много, премного, Венчаној жени теби на очи

КНЕЗ ЂУРЂЕ: Станиша! СТАНИША: Брате! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Доста је сад... ЈЕЛИСАВЕТА: Ех, клетво моја! Само доста је? И још ти није много, премного, Венчаној жени теби на очи Кад поругама гадног језика Срце раздире?...

И још ти није много, премного, Венчаној жени теби на очи Кад поругама гадног језика Срце раздире?... „Доста је само?

Ил’ мислиш не смем ни запитати: Шта се то ради?... Какви савези?... Куда нам децу мислиш шиљати? Зад нас још није доста пропало По висовима овим каменим, Већ и авети сиње пучине Зар нашом крвљу мислиш појити?

— Ал’ још си доста благ! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ја доста благ? ЈЕЛИСАВЕТА: И сувише; У мојој руци да је твоја власт, Хе, Ђурђе!

— Ал’ још си доста благ! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ја доста благ? ЈЕЛИСАВЕТА: И сувише; У мојој руци да је твоја власт, Хе, Ђурђе!

КАП. ЂУРАШКО: Па шта још чекам?... Није ли доста једа избљувô, Дражећи своје речи отровом; Као да нука саму природу, Да му главурду громом раздроби?

КАП. ЂУРАШКО (озго са стене): Нећеш, неверо! (Пушка пукне, Станиша посрне.) Прости, Станиша! А доста ти је, мислим, занавек... (Ђурашка нестане са стене.) СТАНИША: То није Црногорац, Рђаво гађа.

Али је са Турцима и Станиша с Орловићи. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Доста је сад — одлази! (Крајишник одлази.) Човек је, веле, чедо љубави — Да ко је пород злобе, зависти?

КНЕЗ ЂУРЂЕ (глади се по челу): Још нешто хтедох питат, војводо... Али доста је — доста, сувише, Под твојих гласа тешким теретом Слабачка ми се плећа сломише...

КНЕЗ ЂУРЂЕ (глади се по челу): Још нешто хтедох питат, војводо... Али доста је — доста, сувише, Под твојих гласа тешким теретом Слабачка ми се плећа сломише...

БОГДАН: За њим ћеш ти. — КАП. ЂУРАШКО: То ћемо видети.... (Бију се, капетан Ђурашко рањен посрне.) БОГДАН: Је л’ доста то?... КАП. ЂУРАШКО: Још није — не! Ал’ теби... доста је. (Капетан Ђурашко скочи и једним ударцем прободе га.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— поче му се безазлено улагивати. У разговору с Јабланом стиже Лујо кнежевој кући, гдје се бијаше доста свијета искупило.

У нас је ријеткост питом и 'вамо покоран чојек. А има и доста, који, ако 'ш, овог суда много и не бендају... Видиш онај гроб с новим, бијелим биљегом изнад мојије' откоса?

Све ћемо ми ово узорати... ја и мој Столе. Онда ће бити и цару премилосном и спа'ији свега доста... Тако ти то мени учини, мој добри господине моја слатка душо!

велим, свађе приспјети, па ја кô млим: севап је да народу прикажем кад је који светац, да не гријеши, јер је и 'нако доста гријеха и клетве на нашем закону... А мени мој мили и добри народ помаже, па и ја њему шта могу и како могу...

— Наточ'-де ми једну, Мићане! — „Требало би, каже, на Мајданце 'нако јуначки ршум учинити; јер доста су и они нами и овој нашој светој ћаби јада задали. Добро то, вели, знаш, шта би ти, каже, говорио!

Партенија нешто облијеће око њег' а он га мрко погледа и вели: „3нам! Доста! Буди мене миран!“ Објеси' ја још на ата кубурлуке са двије грâше и кожне бисаге. Ја и Партенија узјасмо и пођосмо.

Ти, Симеуне, вели Партенија с коња, мореш одма' двије-три пушке испалити, а послије... Знаш већ! — Знам! Доста! Буди мене миран!

Зуји куршум око ушију. Препаде се покојни Партенија, па се обазрије и викну: — Устави, Симеуне! Устави, болан; доста је! Симеун и не 'аје, већ једнако пуни и подврискује: — Стан', курвићу, црни калуђере, данас мени измакнути нећеш!

Сјаши, Чеко; узјаши, јопе', Чеко! — командијерам ја, а он сја'ива и узја'ива. — Аман, доста. — Није доста, није. То се теби чини, Асан-беже, да је доста, а није доста!

Сјаши, Чеко; узјаши, јопе', Чеко! — командијерам ја, а он сја'ива и узја'ива. — Аман, доста. — Није доста, није. То се теби чини, Асан-беже, да је доста, а није доста!

— командијерам ја, а он сја'ива и узја'ива. — Аман, доста. — Није доста, није. То се теби чини, Асан-беже, да је доста, а није доста! — дрмну' га штуцом међу плећи и викну': — Нек сјаше аскер да узјаше башибозук!

— Аман, доста. — Није доста, није. То се теби чини, Асан-беже, да је доста, а није доста! — дрмну' га штуцом међу плећи и викну': — Нек сјаше аскер да узјаше башибозук!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Те вечери Воља роди се у мени. (1910) МРТВИ БОГОВИ Мудрости доста! О, пали смо ниско. У вечну ноћ нас наше воде зубље, А чини нам се сунце нам је блиско.

Колутаве очи светле, никад сите, А увела уста гризу тела врућа... ''Доста! Гаси луче, спржи цвећа ките! Свежине ми дајте и свечаност мрака! Смрди крв и уље и свилене рите!

И Васељена њива наша поста За семе части — које сунцу сиже. Господе, казне зар не беше доста? Време је жетви, дан косидбе стиже, Време да плоча с гробова се диже. Кô луталице, које патње прате.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

АНЂА: Ама, зар истина тај човек има толико пара? ЈЕРОТИЈЕ: Има, него! И има доста, боме. Писар друге класе и нема више него четрнаест месеци како је у овоме срезу, а дошао је го кô пиштољ.

Ал' уме, брате! Ето, онај други, господин Жика, целог ће живота остати сиромах. Њему доста кад му понудиш литар-два вина. Ал' овај јок!

ЈЕРОТИЈЕ: Оно јест, сумњиви су, зато што не мислиш да му платиш. А не мислим ни ја, ако хоћеш право да ти кажем. Доста он зарађује од овог народа, а ми смо, као власт, позвани да узмемо у заштиту народ од таквог глобаџије.

Господине Милисаве, потрчи, бога ти, за њим и реци му нека се не шали да ми мути воду. Доста ми је замутио овај Ђока, па сад још и он! (Милисав се диже и узима капу.) А чуј, господине Милисаве.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

У привредном домену било је, осим грчких речи, и доста романских, нарочито међу називима мера и монетарних јединица. Изразит је и контраст између трговине, чији је

у своје окриље и сва она остварења што се крећу у оквирима поновљивих синтаксичких и композиционих структура. Доста блиски појму жанра као "идеалног" модела врсте, управо зато што су се формирали вековима у оквиру јединог континуалног

Док је претходно био само једна од књижевних струја с доста примеса класицизма, почевши од Б. Радичевића романтизам се јавља као супротност класицизму а после његове смрти

Писао је лако и брзо и никада се није посебно трудио око форме и израза. Отуда код њега има доста аљкавости и немара, али нема монотоније.

гордом одбацивању света, прометејском пркосу, презирању свега приземног, у бацању песничке анатеме на свет, али има и доста песама у којима су изражена блажа осећања: туга, потреба за људском топлином, љубављу и лепотом, чежња за миром и

Матавуљ је живео по разним крајевима, у родној Далмацији, Црној Гори, Србији, а путовао је доста и по страним земљама, што је све нашло места у његовим делима, међу којима се издваја хумористички роман Бакоња

Једини истакнути песник тог раздобља, Војислав Илић (1862 - 1894), син Јована Илића, иако има доста заједничког са сувременим приповедачима (објективни карактер његове поезије, њена дескриптивност и наративност), не

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Немојте трошит руже убаве, Китећи њима мој вечит дом! Реците само: „Доста је славе — Веран је био народу свом“. 1858.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Нарочито мати да је обучена као што треба, у најновије хаљине, да понесе доста шећера, јабука, крушака, чиме ће даривати тамо децу.

А нарочито је то много значило за матер и њене, њихну кућу, која горе, око сахат-куле, истина је била доста имућна, али оне одавно остале без матере, она и сестре јој, и цела кућа без домаћице била као обезглављена а још пуна

тек доцније када је сасвим порастао дознао, схватио, било је то: што отац, мада је у чаршији, међу трговцима био доста уважен, поштован, на своме месту, као што треба, ипак од те своје уважености покаткада попуштао. Заборављао се.

Да не седи узалудан, да штогод не сломи док се не вечера, натерали га да пише, учи. Његово округло, доста здраво лице види се нагнуто над таблом, а чује се како по њој шкрипи писаљка. Млађи му брат више је личио на мајку.

И чим измакне, појави се у чаршији, која се тада већ доста види, он исто онако полако, погнуте главе, с кључевима, приближава се дућану.

Него што поред тога траже, ишту још и ту жртву. И зато му је било тешко. Зашто баш и то од њега? Зар није доста што се одрекао ње, него још и он сам да реши да пође за другог? Зато му је било тешко.

— Једи, синко! — поче га нудити баба. — Нека, доста. А имам посла, па тешко ће ми бити. — Кусни, кусни ти, а посао имаћеш када.

Он, погађајући њене мисли, настави: — Па нека му је даду. Он јединац. Имања доста имају. Добар. Боље... — Па јест, синко! Шта ћеш? Сиротиња. Куд ће бољу прилику да нађе?

да их угости?... И они одоше, он оста. Заиста не оде. С осталима посла и своје. [Матери вели:] — Хајде ти! Доста. Не можеш све да понесеш. Али она није носила ништа.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

И од тога доба бреза је бела (Караџић, 3, 1901, 44). 4. По б. изведен је доста велики број топографских имена, в. РЈА. БРЕКИЊА Елѕбеербаум (ѕорбуѕ торміналіѕ). Брекиња, брека, брекуља (Шулек).

Б. се употребљује и у врачањима за преношење дремљивости (на б.? ЗНЖОЈС, 6, 319). У народној медицини б. је доста познат. Б. лишће, скувано, сипа се у рану бравчету које се уцрвљало (СЕЗ, 17, 582). Б.

Случајеви оваквог унутрашњег синкретизма, спајања обичаја који су и хронолошки и садржајно различити, има код нас доста. — Глогу се може »предати« костобоља, и том приликом такође му се приноси жртва.

). И о свадби има са ј. (која је иначе познати симбол плодности, цф. Хандw. ДА, 1, 511) доста обичаја, од којих се могу споменути ови. Ј.

завезивати, треба код њих ујутру пре сунца завезати комад лонца или шерпе, па ће се завезивати и биће их целог лета доста (ЗНЖОЈС, 19, 210). К.

око тора, да чинилице не би враџбинама однеле млеко (СЕЗ, 14, 58). У народној медицини к. је доста цењена биљка. И њега беру, с осталим лековитим биљкама, на Биљани петак (Караџић, З, 121; СЕЗ, 19, 48), у Међудневице

Купус сањати, добро је (ЗНЖОЈС, 7, 385). У народној медицини има к. доста ограничену примену. Утуцано семе је лек од русе (ЖСС, 270), гујавица и грчева у стомаку (ГЗМ, 4, 151); лист се меће на

клонио ага земље »колико је хватао липин хлад« (а то је, с обзиром на дужину сенке при заласку и изласку сунца, било доста, БВ, 6, 217). О л. уопште и о појединим л. причају се легенде. Народ у Словенији верује да је Исус био разапет на л.

) од н. (ЗНЖОЈС, 11, 268). ОВАС Хафер (авена ѕатіва). Овас; зоб. Зоб има доста важну улогу у домаћем култу. Зобљу се посипа дрво које ће се одсећи за бадњак (Купрешко поље, ГЗМ, б, 1894, 382);

РАНИЛИСТ Бетоніе (бетоніца). Ранилист; рањак; бетуника. У народној медицини р. је доста популаран мелем за ране (ГЗМ, 4, 160), такође и за ране од змијског уједа, којом се приликом треба да пије и р.

, 154). Душа младог момка може »мирисати« на р. (песме у Софрић, 192). У народним песмама има доста примера из којих се види да р. може бити сеновита биљка, нпр.

Цаланд у АРW ‹1. с.›). За првине које се бацају у реку има доста паралела (први кукуруз, СЕЗ, 19, 361; прве чарапе које дете исплете, СЕЗ, 14, 279; 19, 369, и др., упор.

Ћипико, Иво - Пауци

Али се поп не да разлогу. Не бијаше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по његовој наредби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви завио прилику Мајке божје у

Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола. Рачунајући на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком и

— Добра земља! — вели Илија као за се. —А што питаш за њу, господару? — Полако, болан, што срљаш? Има их доста што се намећу, али поштено, па уру... Најближи си ти и Петар... Полако!

Помало би радио, и штедио, и стицао. Што му се мари за друго! Доста је да крај с крајем може да завеже. „Али овако, нећеш никада крају; гдје је то?

Како се на те не љути? —Наљути се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша подобри се ... —А види ли твој човјек?

— Изгубили би једну хришћанку, обрати се у шали Петар једном хришћанину, Војканову комшији. — И јест преко броја доста! — одговори Војканов комшија не вадећи луле из уста. Илија одавна премишља да вјенча Раду са Божицом.

и коњи похиташе. Кад одоше гости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљеним сељацима: —Сада идите, доста сте се весеља нагледали!.. . Хоће наш поп!... — рече Марко, Машин човјек. —Ужива своје право!

— Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше ... Њој се његове ријечи смилише и пусти дуље но обично своју руку у њего

И све то није доста ... Одумио да одсјече главу мени и мојима! Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. — Прерано, да!..

Има га доста! —'Ајде, де да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји. Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му

гадно ... и, видивши да је газда добројио, упита га: —Је ли доста? —Није овдје, брате, шт пети дио! — узврати газда. —То је све што имам! — говори Раде. — Молим те за остало причекај.

и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допире — сажиже . И не згража се, и лакше му је... —Је ли доста? —Није, брате, ни пет пута оволико. —Баш није? —Не! —Теби није нигда доста!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Хтео сам да кажем: Па, забога, Кирча, данас је барем била лако обучена. Имала је на себи само танку хаљину. Било је доста свеже напољу, а она је била у готово прозирној хаљини од танушне тканине. Оцртавала се свака облина.

Свуда около је трње, само јој је овде на мојим грудима фино. Зашто ме и ти исмејаваш, Господе? Зар није доста што си на мене натуткао људе, него ми и жабе шаљеш, само Прохора, свога верног пса Прохора, да понизиш.

кривицу, после Димитријеве беседе потпуно се убедише да је видар без сумње крив чим га брани тај ђавољи мудрац. Доста његове болесне учености! Пажљиво сам посматрао њихова лица. Здравље је киптело из свих.

У шуми ипак могу наћи довољно хране: дивљачи, плодова шумског воћа, печурака, у рекама има доста рибе. Али соли не. Ставио сам им неколико клупчади конца, опуте и канапа да би могли правити замке за лов и по велики

Насули смо стазе према Белом потоку и извору. Осушили доста печурака, зечјег меса и рибе. На жалост, ништа то за њих није било довољно.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

И ја, кô мирни, добри ђак Жуковског и Пушкина, Чим тихи, тајни падне мрак, Спремићу доста вина. И с мудрим збором, драги мој, Обичај то је стари Изменићемо поглед свој На многе важне ствари.

За весеље такво и за љубав њину, Сам начелник пристô да представља свињу. Једна лепа госла, али доста стара, Набавила руво од једног жандара.

У мени је неко депеширô другу И на смртни случај изјавио тугу. Било нас је доста - душа ми се тресе! Те чиновник тако побрка адресе.

У многољудноме граду још један кладенац оста, Ал' вода нечиста беше, па и ње не беше доста. Често се грађани жедни са стражом тукоше тамо, Тражећи прљаве капи, да усне оквасе само И страже страдаху тако у

То бедни, убоги, вајар није ни знати могô, Но он је дрхтао чисто. Од ове вечери чудне Протече вечери доста и дана протече много А од ње ни трага више. Но туга, што здравље руши, Учини од тада преврат у болној његовој души.

А с бедема порушених, где кржљава зова ниче, Страшна сова јасно крешти и стража се у ноћ кличе. Једног дана, доста давно, тешка њена брава шкрину И тавничар бледог странца посла кули у дубину.

Но шум се хори из дубина њени', Она се гиба, таласа и пени. 11. Од ове ноћи протекло је доста. Отишла зима. И северац клети Не душе више. Што сметова оста, То тихо копне између врлети.

А то јој бејаше доста, Те према веселом Кићи толико стидљива поста Да се изгуби чисто. Кад Кића подиже очи, Она се засмеја нагло и онда на

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ево нас у просторији где ћемо се преобући; овде је, додуше, доста мрачно, али је зато грчка ношња врло једноставна, као што то видим на хитону и химатиону Леандера који сте ми пружили.

Иако је пала ноћ, има овде још доста побожног света. Доле, у вароши је много живље; она нема додуше никаквог уметног осветљења, али месечина обасјава

Он је само својом мисли прелетео оно отстојање, а на инструмент упро је само свој поглед. То је било доста за велико дело.

Но, доста о свему томе! Моје се писмо, преко мере, одужило, као да сам њиме хтео провести Вас кроз галерију портрета свих Алексан

Иако је овакав опис те чудне справе био доста нејасан, Галилеји предузе да је направи. И заиста, благодарећи својој вештини и одличном венецијанском стаклу, он је

Толико мален део природе видео сам и у моме парку, и то ми је било доста, јер сам осећао њено топло било, као што сам га осећао и на оном исечку рукавице, под својим уснама.

На жалост, та заклањања Сунца Месецом, која се научно зову тоталним помрачењима Сунца, доста су ретке појаве. Она се дешавају, додуше, мал’ те не сваке године, али су видљива само у извесним, оштро ограниченим

Као што видите, наслов му је доста истегнут, његова прва реч не звучи привлачно. А морао сам је ставити, јер само прва половина мога дела има пет стотина

Ја сам Вас у последњим писмима наше преписке упознао доста, и сувише, са мојом властитом историјом, сад је време да Вас упознам са историјом једне далеко знаменитије личности:

Овај други растресао ју је већ сасвим. Овоме, овде, не беше ни то доста: он је од својих завоја начинио кардиналску палицу, праву а на крају увијену. Изгледао је, заиста, врло отмено.

Оне нису биле доста ригорозне, нису водиле довољно рачуна о свим астрономским чињеницама које утичу на ток појаве, нису стајале на чврстом

Ја долазим доста често у улози инжењера, као експерт, у ове крајеве и увек се овде освежим од напорног научног рада од када сам их први

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Гледа вазда умиљато, па им срећу снажи, у пролећу – среће доста, срећан – ко је тражи! ТИЦЕ СЕЛИЦЕ ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО Лет, лет, тичице мале! Лет, лет, лет!

ТЕЖАКОВА ПЕСМА У ПРОЛЕЋЕ ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО Зелени се мио брег, Све на њему живо; Доста га је бео снег Зимуске покрив'о! Благослов је у зори, То је с неба дато! Ори, плуже, заори: У земљи је злато!...

Станковић, Борисав - ТАШАНА

) СЕЉАК (наваљујући): Сал још једно. И то од оној што је још покојни газда пио. СТАНА (не гледајући га): Доста вам је. Нема више. И сада сте већ пијани. СЕЉАК (увређено): Ко?

Обучена раскомоћено, доста аљкаво; са једва повезаном косом, тек мало овлаш закопчаним минтаном из којега јој се отимљу прса, гојна плећа.

Може се неки пут и онако, јер, ако је за вајду, доста је. Али она ни то, ништа неће. И, кад неће, мора да је болесна; него чудо ми је како је јоште и жива.

Улази Мирон (са требником, увијеним у епитрахиљ. Још млад, али задовољан и поносан собом; већ доста угојен. Обучен упола владичански као сваки »намесник«, старешина над осталим сеоским свештеницима.

Страх, страх, да се излуди! И тако сваког дана и сваке ноћи. И једнако, увек, све веће, све страшније... Али доста! (Уморна, сустала, таре чело.) Не знам да ли сам и ово до сад могла и знала како треба да ти кажем.

(Стани): Иди ти тамо. Ти то боље знаш. Слушкиња одлази. СТАНА (полазећи): Има, има. Има од синоћ доста јела и даћу свакоме да једе. ТАШАНА (враћа Стану стајући испред ње): Чекај и види да ли сам као што треба закопчана.

СТАНА (прегледајући је): Јеси, јеси. (Одлази.) ТАШАНА (сама, доста уплашена, навлачи више шамију на лице; тешње закопчава прса и рукаве од кошуље и погледа по соби да ли је све у реду.

МИРОН (загледајући је): Да, из очију ти се види како би то волела и хтела да разумеш, а то ми је доста. Ах, Ташана, да знаш како је то страшно бити не телом већ душом стар.

Са заврнутим рукавима, те му се виде још лепше и нежније руке. Обучен у доста аљкаво одело, али по коме се види да је, кад је први пут кројено и шивено, то било сасвим раскошно одело.

Увређен, а и доста збуњен). ТАШАНА (не дижући се са миндерлука, расположена, с прекором): О... О... тако! Добро и сада дође!

Оно, истина и ја покаткад запевам. СВИ БЕГОВИ Пој бре, Сароше, пој! САРОШ (доста смркнуто): Сада, овде, не. Звао сам вас у госте и на вас је ред да се веселимо и певамо, а сутра у Доњо Врање моје је.

ЈОВАН (увређен, прекида је): Е па ако је и за севап, за душу, онда је доста година, две, па и три, а не цео век. Откада је већ са њим, и са њим ће и у гроб.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

„Свуда јој се нешто цакли; требала се Санџакуша удати за кломфера.” Истина је било и то да су деца доста галаме и несташлука изводила. Некако је нечега на претек било у свакоме од њих.

Срећко свраћа, разговарају, понекад и руча. Сасвим издалека га тек питају да ли му што треба. „Зарадим, доста.” Мајка и отац спусте главу: мучи их „зарађивање” Срећково. А Срећко је ведар.

„Не заборави да сваке године узмеш доста богојављанске воде.” Прекинуле се скоро све вести између оца и деце. Не пишу ништа пријатно.

Тај разбијени труп стегао је и избацио увис неколико крстача мање-више сатрулелих. Све крстаче надгорњава једна, доста очувана, која се усправила као катарка на полупаном броду. Крстача госпа Станојле Лазарићке.

Милица се доста оболестила после порођаја. Тиштала је и њу ружна девојчица. — Еј, Бошко, куд јој брат не остаде жив! — Бошко међутим

— Ево вам господара, па како он каже. — Гос-Тоша, доста спор, тек заустио, а госпа Нола га брже прекинула. — Е, кад вас господар штеди, ја ћу да вам кажем.

Једнога зимског јутра, нађен је Петар у својој соби доста тешко рањен, а старац у својој, везан и заптивених уста. Швабица је, за своју срећу, лежала у болници.

Вечност паланке, то је важна, и можда не доста уочена ствар. Паланка је вечна форма људског друштва, вечна и свугде присутна.

— Ми најбоље знамо која то тишина — смешила се стручно млада гробарка у разговору с једним парастосом, годишњим, доста веселим, чији су приређивачи већ поодавно претурили враћање из санаториума, тишину и остало.

Млађи су је тужакали да не пази по кући, не чува. Гос-Тоша благо одговара: — Доста је она чувала и кућу и вас, сад ви њу чувајте.

Живот, мој Тодоре, прождире као гробље. Нико није крив, а имања нема, породице нема, што је било доста, постало мало и јад и срамота... Чу ли, на погребу капетанову, оног вашег ђаволског господин Јоксима?

И то се размакло. — Један фикус на свака два прозора, доста. Балкон на кући огроман, као неки вагончић, а на њему никада нико не седи.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

априлија 1832. всенижајши слуга Сочинитељ с.р. ЧАСТИЦА ПРВА ВСТУПЛЕНИЈЕ Читатељи, доста сам вас с жалосни романи мучио, доста сте морали јецати и плакати, и ахова, и охова и ухова преко очију прометати,

всенижајши слуга Сочинитељ с.р. ЧАСТИЦА ПРВА ВСТУПЛЕНИЈЕ Читатељи, доста сам вас с жалосни романи мучио, доста сте морали јецати и плакати, и ахова, и охова и ухова преко очију прометати, данас ћу да вам представим једног јунака

то је изгрижено, да је — опет изгрижено. »Доста, г. списатељ, доста, фала вам на књизи и аратос! Ево вам јошт форинте, само нас не терајте даље да читамо.

то је изгрижено, да је — опет изгрижено. »Доста, г. списатељ, доста, фала вам на књизи и аратос! Ево вам јошт форинте, само нас не терајте даље да читамо.

Фала вам лепо, заповедајте и други пут с објавленијем на пренумерацију, пак ћемо се разговорити. А сад доста; фала вам и опет на крпежу и огрижинама!

Његов поочим помисли да је доста код њега био, и да је време да га сопственој његовој судбини преда. »Љубезни Романе« — овако му стане једном после

Јер кад су ироји и страдалници у романима јели? Највише ако су пили; а да воде доста има, то зна и мало дете. Међутим, откуд долази да персоне романтическе ретко или нигда не једу, ја читатељма нисам у

— Она га спочетка доста дуго како спава гледаше; потом помисли да је боље на јави му што има казати, и метне руку (ја управо, госпоже, не знам

Зашто баш гологлави, ја не знам, може бити гди је велика врућина била. Но како је год, доста што они у добро време дођу, јер се баш Роман спремао да провали врата и своје непријатеље накраће очепа.

« викне. »Зар и ова да ми разбија главу, као што је с Дидом било? Цорблеу! Ја више не трпим да се девојке вешају; доста се вешају момцима о раме. Меркур, уведи у протокол да ја желим ову девојку спасену видити.

Ка којој су класи принадлежале сузе агине кћери, нека моје читатељке определе. Доста да би свака њојзи подобно, а може бити јошт већма плакала кад би таквим начином будуштег мужа изгубила.

— Доста, ја дам себи одсећи уши, и тек сад приметим каква је лудост кад земљедеља завиди војнику, овај трговцу, трговац художни

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

То оцу нисам могао да опростим утолико пре што је имао доста деце, па није међу њима морао баш мене изабрати да направи тако пакосну шалу.

Иначе смо азбуку доста лако савладали, благодарећи методи којом нас је њој учитељ привикао. Он би почео овако: — Милане, јеси ли видео који

У староме их је и средњем веку мање било, те није, хвала богу, све ни записано, што чини да је стари и средњи век доста пријатна лектира.

Баш због историје, „учитељице живота“, ја сам понављао разред, и то са једне доста чудне околности. Пао сам на испиту што сам збркао године смрти цара Уроша, тако да је по мени изашло као да се то

А ваља знати да је наш професор географије имао доста тешку руку и да се врло радо њоме служио. Док би говорио о земаљским стварима, о рекама, планинама, језерима и морима,

— одговараш ти од речи до речи како си научио. Али то није доста, професор те сад тек навлачи на заседе и поставља ти питање: — Какви могу бити случајеви што се тиче дејства отпора

Иначе је стих, може се рећи, доста течан; мисао је у свему изражена и, с обзиром на то, могла би се на њега применити и блажија казна.

Затим сам ја њој дао мој препис да ме слиша и, мада сам по навици, коју сам у школи стекао, муцао мало, ипак сам знао доста добро.

— Шта си био досада? — Па... био сам поднаредник. — А јеси ли што учио? — Нешто мало... у војсци. — Доста, брате, сасвим доста. И ја сам био жандармеријски поручник, па ето, хвала богу!

— Па... био сам поднаредник. — А јеси ли што учио? — Нешто мало... у војсци. — Доста, брате, сасвим доста. И ја сам био жандармеријски поручник, па ето, хвала богу!

Ја: Не треба, знате, никад полагати много на те уличне гласове, премда, у овоме случају, има у њима и доста истине. Новинар: Може се, дакле, сматрати да сте мртви?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Али откуда ми ова земља у устима. Гру! Гр-ру! Онај опет стење, јечи... Та људи су зверови. Доста! Гру-у-у! Господе!... А Луки тече крв из носа.

— Господине капетане... Наши су ровови празни. Ево их Немци у винограду. — Пст!... Доста, знам!... Зови ми вође одељења... Осетих жмарце низ леђа. Покајах се што сам остао.

Јест. Немци су, виде им се калпаци. Опет задрхтах и обузе ме луд страх да што пре умакнем одавде. Уверили смо се. Доста је. — Да опалим шапну један ордонанс командиру. — Пст! — учини кратко командир. — Назад! — и пођосмо натраг.

А запрегнута кола у бескрајном низу стоје на путу. — Људи, бре, што лежите, зашто не крећете? — пита Лука доста благо. Један га само погледа, не хте ни да му одговори. Други промрмља: — Па јес, кад бих могао да прескачем!

— Водиш ли колико људи? — Па, онолико колико нас је, доста је. — Хајд здраво! — Здраво! Закорачисмо у планину, снежним стазама, преко неких каменитих превоја, затим се

Враћа се. Оде мало десно... Изгуби се у магли. Свима лакну. Распитујемо се где паде. Кажу: међу пешаке. Има доста рањених. Комесари отишли у варош да траже хлеб. Али после подне вратише се без хлеба, и без икаквих намирница.

Целога пута нас запиткују где смо добили брашно, ко даје, има ли доста и сви журно одлазе у Сан Ђовани. Брашно је делио војницима поручник Лука.

— Приликом одступања — говорио ми је он — многи су родитељи повели и своју децу. А имало је и доста деце која су погубила родитеље, па су их поједини пукови водили собом до Крфа.

Дошли лекари. Пук постројен и онда смо прилазили редом. Лекари су забадали доста дубоко иглу у леву мишицу. Реакција се одмах осећала. На месту убода јављао се црвен круг.

— Хајде, шта се купите! — наређује дежурни официр. — Господине поручниче, доста су и нас посматрали, па да видимо и ми мало друге. Обука је почела по батеријама, на новом француском топу модел 1912.

Бугарски војници поскидали блузе и кошуље им се беласају. Нешто мало више горе сакупило се доста њих и... као да секу дрво.

Последње су пошле пољске батерије. Ишло се лагано и обазриво. Онда се застало. Стајали смо доста дуго. Када смо кренули, прошли смо кроз неки заселак. Видимо неке кошаре, трошне куће, али нигде живог створа.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

палца и кажипрста моје деснице опре се о такву спону његове, извршили смо најочитији чин Новога Завета и Покајања. Доста је моје тело испаштало; оно хоће да уђе ослобођено у свој рај.

Доста је моје тело испаштало; оно хоће да уђе ослобођено у свој рај. Доста је својом лудошћу и мој дух испаштао: јер док нисам мислио уз припомоћ својих органа и бутина, колена, премда сам на

”Доста година требало је да дођеш до ових речи, Доста огњеви ређаху да дим ти поглед спречи, И удубио се камен коленом које кл

”Доста година требало је да дођеш до ових речи, Доста огњеви ређаху да дим ти поглед спречи, И удубио се камен коленом које клечи, И под теретом мржње повијао си плећи.

И тамо сам чувао овце стричева. ”Земља је ко земља, И у овој ође има воде и снијега, и кртола, па доста, А јање које чувам, дижући га до овце, Колу ко и ође, А онда је сведно за чији нож и за трбух чији. ”Да, нежењен!

је боље у постељи но с њом, Јер вечери су дуге а треба живјети са својим мукама, Провести са својим бригама; И доста је бројати њих, ко овце да се не загубе. ”Времена су се промјенила, и више није ко што је било.

Али, заиста, доста сам плако. Растужујућа је зора, Сваки месец је грозан, горчином сунца горе. Опојним обамрлостима, љубав, надмела ме

Опојним обамрлостима, љубав, надмела ме опора. О, нек распукне се ова већ лађа! о, нека одем у море! Али, заиста, доста сам плако.

Артур Рембо РУКЕ Љубите руке своје да засјаје вам једног дана, Прескупо никада доста није рука вам намирисана. Гајте их. Болне нокте њене пажљиво срежите, Турпије за њих већ нема сувише превите.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Кад би се бар однекуд појавио неки миш, из зида изашао патуљак! Имао би с ким да се поигра, с ким да поприча: доста му је да прича сам са собом, мајко рођена! Окрете се дечак зиду, и од чуда протрља очи. Откуд, наједном, она пукотина?

Станковић, Борисав - КОШТАНА

САЛЧЕ, ГРКЉАН и ОСТАЛИ (ослобођавају се, разузурују се и почињу да свирају.) ТОМА (прекида): Доста, доста. МАГДА (доноси у једној руци тепсију, послужавник, са разним јелом а у другој руци бокал.

САЛЧЕ, ГРКЉАН и ОСТАЛИ (ослобођавају се, разузурују се и почињу да свирају.) ТОМА (прекида): Доста, доста. МАГДА (доноси у једној руци тепсију, послужавник, са разним јелом а у другој руци бокал.

ТОМА (први пут се окреће Циганима. Строго, зналачки посматра Коштану, себи): Силан глас... Али доста. КОШТАНА (продужава песму): Аз ли те гледам кроз маре У тија џанфес шалваре, Где тихо минеш по дворе, Како

ТОМА (грчевито чупа колено): Не тако, не толико силно... Доста, доста... КОШТАНА (још раздраганије): Сум шетал, мори Ђурђо, по Стара Србија, По Србија и по Маћедонија, Печалил

ТОМА (грчевито чупа колено): Не тако, не толико силно... Доста, доста... КОШТАНА (још раздраганије): Сум шетал, мори Ђурђо, по Стара Србија, По Србија и по Маћедонија, Печалил сам

Чуј!... Или ћеш ти, или ја... МИТКА (подиже се, мало уплашено): Шта? АРСА То! Доста ја ћутах, трпех. (Загледа се у њега, хвата га за минтан.) Зашто, бре, сада такав да си?

Ће просиш, па ће се раниш!... Срце ће да ти се искида... КОШТАНА (стреса се): Доста! Немој, газдо! МИТКА (заваљује се, горко): Тој је! Зар ја не знајем шта иде!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

О, зар није доста невоље и туге, И сурова пута што реже и боде?! Вај, узаман море наше крви оде... Моја јадна земљо, ми смо и сад

65 Старе, пакосне песме И снове зле и худе Ход'те да сахранимо; Но ковчег нек велик буде. У њ ћу још спустити доста, Но шта, сад нећу рећи; Од бачве Хајделбершке Тај ковчег нек буде већи.

Носила справите чврста Од даске дебеле доста; Но дужа морају бити Од Могунцијанског моста. И дван'ест дива. нек дође Великих и устрајни', Јачи но Христофор

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Оне певају и Краљевића Марка“, „али доста суво, иако не историјски верно него по легендарним мотивима. Нежнија је само песма о њему и брату Андријашу, она из

О борбеном поретку имамо само доцније вести које се не могу проверити савременим изворима, мада саме по себи изгледају доста вероватне. Центром турске војске, који се налазио свакако онде где је Муратово тулбе, заповедао је сам султан.

по горе поменутим писаним споменима да је иста епопеја у XВ веку била ужа, другојачија и мање сређена, могли бисмо с доста сигурности тврдити да је главна, најшира и најразгранатија Није могућно данас прокљувити каквим је начином и како уз

Марко је за Турке као кобац за преплашене врапце. Марко је горостас коме је земља тесна, снага којој судара није доста. Марко је отелотворена тежња притиснутог народа да се опаше неодољивом силом и да поломи ропске оквире живота.

ме питаш, право да ти кажем: није мене коњиц олошао, нити ми је рухо остарило, нит' је мало голијемна блага; свега доста у двору твојему. Вољан буди, царе, на бесједи!

тако кнезу казивати, јер ће нам се кнеже забринути, и сва ће се војска поплашити, већ овако нашем кнезу кажи: има доста војске у Турака, ал' с' можемо с њима ударити, и ласно их придобит можемо. јера није војска од мајдана.

обраћа му се као што би се обратио човеку пријатељу: Дору седла, испод гриве љуби: „Ао доро, врло добро моје! Доста ли смо, доро, војевали, из Турака робље изводили, од Турака глава доносили!

Као доказ да је рат професија феудалаца Кравцов наводи ове речи Милоша Обилића: Има доста војске у Турака, ал' с' можемо с њима ударити, и ласно их придобит можемо; јера није војска од мајдана, већ све старе

Но ти прати мојој старој мајци — моја мајка има доста блага — нек ти купи роба ил' робињу, те зидајте кули у темеља“. То се моли, но јој не помаже.

ме питаш, право да ти кажем: није мене коњиц олошао, нити ми је рухо остарило, нит' је мало голијемна блага; свега доста у двору твојему. Вољан буди, царе, на бесједи!

Југу веле девет Југовића: „Ласно ћеш га даривати, бабо: у нас доста коња и сокола, у нас доста пера и калпака“. Тад говори силан цар Стјепане: „Има Лазо коња и сокола, Лазо има пера и

Југу веле девет Југовића: „Ласно ћеш га даривати, бабо: у нас доста коња и сокола, у нас доста пера и калпака“. Тад говори силан цар Стјепане: „Има Лазо коња и сокола, Лазо има пера и калпака; Лазо тога неће ни

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

И шума осиромаши Јер Вукола само пуца А никако да промаши Кад Вукола иде да лови Он је заиста дивљачан Иначе је доста забаван Чак и привлачан БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ПЕТАР Био једном један Петар Шнајдер молер и тапетар Секретар за јужни

ЖУТ ДОСАДНО МИ ЈЕ КАМЕН ДА ТУЦАМ Рече путар ОД МУКЕ ПУЦАМ ХОЋУ ДА БУДЕМ НЕШТО ДРУГО БАР — ВЛАДАР Е ПА САД ЈЕ ДОСТА рече Коста Главни чистач каменог моста ГДЕ СИ ВИДЕО ШАКО ЈАДА ДА ПУТАР НЕКОМ ЗЕМЉОМ ВЛАДА ЛУДИ ВИШЕ НЕ ЖИВЕ У

О СВЕТО НЕБО О МОЋНЕ СИЛЕ БАЦИТЕ ЈЕДНО ПЕЧЕНО ПИЛЕ Уто се јави Гавран са гране НЕ ДАЈЕМ НИШТА ЗА ГОТОВАНЕ ДОСТА ЈЕ БИЛО МУФТЕ ДАВАЊА ПРОШЛО ЈЕ ВРЕМЕ ИЗМОТАВАЊА ПЛАВИ КАКТУС И КЛЕКИЊЕ Непријатељ непријатељу : Плави кактус и

ми је јадног метка Јер си ружан као четка ПОНАШАМ СЕ ПОПУТ ПАШЕ Понашам се попут паше Сви се само мене плаше Доста ми је ове славе Признања ће да ме смлаве То миш рече испред мачке Па побеже наглавачке Доста ми је величине И

се само мене плаше Доста ми је ове славе Признања ће да ме смлаве То миш рече испред мачке Па побеже наглавачке Доста ми је величине И свега што храбри чине Хоћу мало да се бојим Да осетим да постојим Рече мачка испред кера Па

делује громогласно Ал без мака шта ће тесто Чами горко кисне често Пусто му је Једно зрно Евидентно Чак делује доста штетно Ал кад роди много страшно Све завеје бело брашно За погачу МОЈА ГЛАВА ДОК РАДИ РАДИ Моја глава док ради —

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Звекну старудија. Сивац је и даље упорно ћутао као да у себи пријекорно мисли: — Бездушници једни, није вам доста толиких крнтија, него ми још одозго додадосте Херцег-Босну!

Кад је отвор већ толико проширен да би се могао увући чак и одрастао човјек, Лазар Мачак пусти ашов. — Сад је доста, можемо унутра. Ево, ја ћу први. — А зашто не бих ја? — побуни се Јованче.

Пред њим се открише жућкасти зидови неке доста простране пећине, нешто мало мање од њиховог разреда у школи. — Лазаре, идеш ли? — зовну он шапатом.

— упита кнез. — Дјечаке, дјечаке, дјечаке! — узе да се присјећа чувар поља. — Не, не! Видио сам доста коња, говеда, двоје-троје магаради, понеког мачора скитницу и тебе, кнеже, кад си, пијан, пао с моста и ваљао се као...

— Богме прави бријег! — потврди глас из онога отвора на пласту. — Хоће ли доста бити? — Чак и превише. Одједном се пласт нагну и — бућ! — превали се на бок.

— Пази, гледали смо стално у поток, а ово нијесмо ни опазили — рече Јованче. Како је она рупа стајала доста високо, муке их је стајало док се успентраше до ње, а онда кренуше даље сасвим погнути, понегдје и четвероношке, јер

— Близу је поток, воде има доста, близу пут, а у близини је и она чувена Мачкова пећина. — А зашто је зову Мачкова? — зачуди се командант.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

берићет потпуно износити да вам се напуне гумна свакога жита и хардови вина и каце масла, и сваке благоте да вам доста буде и да вам преспева сваке летине од года до года.

телесну потребу и животињу, и видимо пољске усталце где раде о том и труде се од рана до рана излазећи на послове, и доста се проматрају како би добро и много посејали усева ради своје и наше потребе, — него браћо остала и добри људи, и ми,

Ал' што је постало од Бога за потребу изарад људи, ипак се свакад тога находи свега доста с променом годиштном. Од земље што је саздато, од ње се удиљ и рађа по завичају своме, и опет све у земљу преобрће се

ПУТ Доста и доста таквих има Што широким путем путују свој живот, Ама уска врата и тесни пут је Којино уводи људе у живот, И мало

ПУТ Доста и доста таквих има Што широким путем путују свој живот, Ама уска врата и тесни пут је Којино уводи људе у живот, И мало је

Веште и бистре очи томе ваљаду да прознаду што у чему лежи; много је и преварно; доста многи узалуд и троше се и копају, ал’ и опет не одстају се тога им заметна посла, него јоште већма приању подубље

Ако и виде да је тек све саде земља, доста праве руде и напоље истуре не знајући што је! Ал' у писму није тако, нити је у њему што са земљом, с буњиштем ли

Преко света свакад душе ветар тако да доста пут и стрехе с кућа разноси и воде клати сас дна, ал’ кад с главе стане откуд му је започетак, онда тим часом свуд се

Они би тек у пољу сас хрти готово дочекивали, те хватали. Чинећи им на руку да гледају сеир, доста пут и сам би ноћом подранио; оде у планине, те до зоре би дојурио пред цароградску капију свакојаку разлику зверад, те

Штарад и Давид паде с туђом женом, а својих жена доста је имао — цар је. Ама кроз очи и поглед се онесвести и обезнани се.

Те пророк до пророка дође, штоно се тако и међу доктори доста пут згађа: ако се један разболи, други доходи видати га.

И бољарин — рече — са свачим је богат, доста има и преко врха свакојаке стоке: чопори, чопори — овце, краве и друго имање шири му се по пољу.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Али шта да се читаоци ломе преко поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!

Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле

Кад би му споменули „више школе“, и да би добро било да је — кад му је већ бог дао свега доста — пошље у Београд, хаџи Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао би чибук, и то би био знак да је

Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџијска кћи и прва лепотица. То беше доста да је често, — као и све које тако држе много на себе и не лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!

А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са својих ноћних подвига. А у исто време кад је кудила Мана, хвалила је оног

Е, што искате више?!... — Неје спроти трговачку и чорбаџијску кућу... — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче

— Вика, чорбаџијска кућа, чорбаџијска керка! Е веће нема! И чорбаџијско неје до века... — Е, доста де! — вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир. — Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...

— Коритар, а његов па татко, како га зваше у чаршију? — Вртиваган... Та саг: „Ми смо чорбаџијски“!... — Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве. — А што па? Ако не узне из вашу кућу, — ће остане неженет? Мори, за тој ласно.

— А што па? Ако не узне из вашу кућу, — ће остане неженет? Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста“; та и за Ману и женење његово ласно... — Може, ама спроти себ’ прилику.

Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија... У сваку ма’алу има си по једну на коју је фрљија мерак... — Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка Таска ипак наставља: — ... Оној му треба за кеф, а ово наше па за паре...

Оној му треба за кеф, а ово наше па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџијску, потакву фамилију... — Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин. — Е, бива ли тој од еснаф-човека? Ред ли је? — наставља тетка Таска.

Он је у то доба већ обично у кревету. А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте. да, мисли Мане, сами су били.